Jump to content

Vučić: Mislim da sam pravi čovek za rešavanje pitanja Kosova

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 1 сат, Ћириличар рече

Да ли је признавање независности исто што и пуштање Косова "низ воду"? Признати Косово не значи одрећи се историје и цркава и народа на КиМ. Могуће је, макар теоретски, успоставити некакав оквир да се Србија брине о свом наслијеђу. За то нам, ипак, требају уступци Албанаца, или подршка САД-а. Веома је реална могућност да и даље његујемо косовски култ и да се надамо једног дана да ће оно опет бити српско - али не ратом, него просто демографијом. Косово је било само полазна тачка за градњу "косовске етике" и она може постојати као самосталан сет идеја и вриједности. Исто као и са Богом - нису потребне цркве и храмови и иконе и статуе и злата и сребра и појања - све је то шлаг на торту, а главно је вјера у Бога, придржавање ЊЕгових учења и учешће у молитви, посту, причешћу и Литургији која се може изводити и у шуми.

Ако хришћанство може да се отргне од земаљских окова, зашто не могу и други системи вриједности и идеја? Још је донекле противрјечно говорити како Косово-земљу морамо задржати, а све под велом хришћанства које тражи да превазиђемо што више можемо земаљске окове и да, како је Николај Велимировић рекао, "све што чинимо, да све конце вежемо за небо". Косово као земља је земља пуна историје. Али Косовски етос као скуп хришћански инспирисаних вриједности је везан за нешто надземаљско, као и хришћанство.

Хоћу рећи, је ли видиш са колико рупа стоји наша конзервативна аргументација за Косово? А насупрот имамо либералну која ће ти смао рећи да на м је то терет и да ту више Срба нема - ерго одрећи се, признати и наставити даље као да ништа није било. Нема добре контре на то.

Има овде елемената "манихејског".Све ми можемо радити али га признати не можемо. То је одговорност пред Богм у реалном животу.

Свако коме је Косовски мит битан, неће га се одрећи. А тај мит је Хришћанство примењено код Срба.

Не можеш рећи да бринеш о својој деци а поклониш оно што им је ђед оставио душманима.Промашио си све онда.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 15 часа, RYLAH рече

Деца која иду у основне и средње школе, студенти који студирају на Универзитету, људи који раде у општинама, судовима, комуналним предузећима, поштама, се не би сложили са тобом. Не би се сложили ни људи из Грачанице рецимо, чији Културни центар има много више активности од других сличних институција у централној Србији, и од оних у доста већим местима (концерти, представе, књижевне вечери, филмске премијере...). 

A na primer ja poznajem 3 njih iz Pristine koji su zvanicno i dalje direktori u nekim pristinskim drzavnim firmama, a zapravo su od 99 u Beogradu. Pa valjda uopste nije sporno da jako mali deo toga sto drzava izdvaja ide tamo gde je stvarno potrebno na Kosovu

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, Филозоф рече

A na primer ja poznajem 3 njih iz Pristine koji su zvanicno i dalje direktori u nekim pristinskim drzavnim firmama, a zapravo su od 99 u Beogradu. Pa valjda uopste nije sporno da jako mali deo toga sto drzava izdvaja ide tamo gde je stvarno potrebno na Kosovu

 

Јесте спорно, јер је неистина и медијски спин. Колико је таквих ликова укупно? 100? 200?  Колико је то пара за једну државу? То је смешна сума. А и то се издваја из других разлога, не (само) да би се њима и даље давале плате. Лако би се нашло запослење за све њих, права радна места.

Али кад погледаш колико људи на КиМ стварно живи од тих издвајања, без медијских глупости и манипулација, видиш да све то нема везе са истином.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 53 минута, RYLAH рече

@Кратос Уклоњен пост. Брате, нема потребе за оваквим постовима. Ваљда смо некакав хришћански форум.

Izletelo mi kume.

image.png.01bda2c87df9fb3f50cab2d225886628.png

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 минута, RYLAH рече

Јесте спорно, јер је неистина и медијски спин. Колико је таквих ликова укупно? 100? 200?  Колико је то пара за једну државу? То је смешна сума. А и то се издваја из других разлога, не (само) да би се њима и даље давале плате. Лако би се нашло запослење за све њих, права радна места.

Али кад погледаш колико људи на КиМ стварно живи од тих издвајања, без медијских глупости и манипулација, видиш да све то нема везе са истином.

Ne pisem cesto na forumu, al redovno citam i mislim da se bez preterivanja sa tobom od svih forumasa u najvise stvari slazem. Ovde jednostavno imamo drugacija iskustva. Nazalost tih ljudi je mnogo vise, a i da kazemo da su to zanemarivi troskovi za drzavu ne moze se to reci i za kapitalne projekte koje je drzava pokusavala da izvede na Kosovu, a koji su u najboljem slucaju jako lose uradjeni, a cesto nisu uopste (!) i to nije moje misljenje ili B92 vec ono sto sam cuo od ljudi koji su dole zivele. (MBA Miljkovic, Zvonko Veselinovic i slicni). A opet imamo situaciju da ima ljudi koji i dalje zive u kolektivnim centrima kao psi i da se posle 20 godina skoro provedenih u tako jezivim uslovima potpuno otupeli i sad zaista i potpuno onesposobljeni za normalan zivot. Bas zato sam jako osetljiv na sva ta pitanja i zaista, bez preterivanja, smatram da bi svi koji su se ovajdili od te ,,patriotske pljacke" trebalo da odgovaraju za veleizdaju

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Филозоф рече

Ne pisem cesto na forumu, al redovno citam i mislim da se bez preterivanja sa tobom od svih forumasa u najvise stvari slazem. Ovde jednostavno imamo drugacija iskustva. Nazalost tih ljudi je mnogo vise, a i da kazemo da su to zanemarivi troskovi za drzavu ne moze se to reci i za kapitalne projekte koje je drzava pokusavala da izvede na Kosovu, a koji su u najboljem slucaju jako lose uradjeni, a cesto nisu uopste (!) i to nije moje misljenje ili B92 vec ono sto sam cuo od ljudi koji su dole zivele. (MBA Miljkovic, Zvonko Veselinovic i slicni). A opet imamo situaciju da ima ljudi koji i dalje zive u kolektivnim centrima kao psi i da se posle 20 godina skoro provedenih u tako jezivim uslovima potpuno otupeli i sad zaista i potpuno onesposobljeni za normalan zivot. Bas zato sam jako osetljiv na sva ta pitanja i zaista, bez preterivanja, smatram da bi svi koji su se ovajdili od te ,,patriotske pljacke" zaista trebalo da odgovaraju za veleizdaju

 

Немамо ми много неслагања ни овде, стварно. Ја само кажем да су све те ствари, којих наравно да има, много мањи проценат у односу на остала издвајања, којих је много и мора да их буде много. И ти људи који су ти то причали живе у највећем проценту захваљујући издвајањима из буџета Србије, на један или на други начин. А то кошта. И нема муљачине која може да буде већа од тих пара колико кошта да ти људи имају колико-толико подношљив живот. Јер колико год лоше да живе, живе боље него Албанци у највећем проценту, иако то није живот који би било ко од нас желео или замишљао за себе или своју децу.

А ово за колективне центре потписујем. Брука и срамота ове земље.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 часа, Вилер Текс рече

Има овде елемената "манихејског".Све ми можемо радити али га признати не можемо. То је одговорност пред Богм у реалном животу.

Свако коме је Косовски мит битан, неће га се одрећи. А тај мит је Хришћанство примењено код Срба.

Не можеш рећи да бринеш о својој деци а поклониш оно што им је ђед оставио душманима.Промашио си све онда.

 

Не видим како је држање територије одговорност пред Богом? Никако нико да то објасни зашто. А чак и да јесте - нису сви Срби хришћани нити вјерници. Како њима то предочити? Како то предочити у геополитичке, економске и државне оквире?

Да ли хришћанство тражи држање неких територија као нужно? Нигдје нисам видјео то, па ако је Косовски мит примјењено хришћанство код Срба - онда је жеља за територијом нехришћански елемент.

Могу итекако, сам изградим нешто ново и то им оставим, ако то изгубљено је немогуће вратити. Боље то него да ми ђедови оставе само празну земљу без ичега и разлога и подстицаја да живим на њој. Сврха културе је да обезбиједи бољи живот потомству, а не да му потомство служи чак и када би му то штетило - јер култура наших отаца је слијепа за многе проблеме данашњице и ми морамо да јој отворимо очи за те ствари и да је прилагодимо.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Ћириличар рече

Сврха културе је да обезбиједи бољи живот потомству

Nije,svrha kulture je očuvanje i razvoj duhovne baštine jednog naroda ili civilizacije.Temelj našeg identiteta kao naroda je na Kosovu,to je prelomna tačka naše istorije upisana svetom krvlju naših slavnih predaka.Čakali smo i Turke vekovima pa smo ih proterali,čekaćemo i i šiptare i amere pa će i oni proći kao i oni,ne treba žuriti.do tada treba jačati ekonomski i vojno,stimulisati vraćanje prognanih,blokirati ih da budu deo bilo koje međunarodne organizacije i čekati povoljan geopolitički trenutak za ostvarivanje naših nacionalnih interesa.usput bilo bi dobro napraviti što veći razdor među šiptarima,da se oni krve među sobom,slabiti ih iznutra a kod nas postići politički konsenzus da je Kosovo deo Srbije. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Кратос рече

Nije,svrha kulture je očuvanje i razvoj duhovne baštine jednog naroda ili civilizacije.Temelj našeg identiteta kao naroda je na Kosovu,to je prelomna tačka naše istorije upisana svetom krvlju naših slavnih predaka.Čakali smo i Turke vekovima pa smo ih proterali,čekaćemo i i šiptare i amere pa će i oni proći kao i oni,ne treba žuriti.do tada treba jačati ekonomski i vojno,stimulisati vraćanje prognanih,blokirati ih da budu deo bilo koje međunarodne organizacije i čekati povoljan geopolitički trenutak za ostvarivanje naših nacionalnih interesa.usput bilo bi dobro napraviti što veći razdor među šiptarima,da se oni krve među sobom,slabiti ih iznutra a kod nas postići politički konsenzus da je Kosovo deo Srbije. 

А зашто је битан развој духовне баштине? Чисто "само зато" или јер развијенија духвона баштина значи боље резултате и стање за народ? Наравно да је у питању ово друго. Држање нечега само да би се држало је бесмислено. Када имаш развијенију културу, народ лакше се прилагођава и одговара на нове изазове ( ето колико ми хвалимо Јапанце како су истовремено традиционални и напредни ).

Постојали су Срби и прије 1389 и данашњи идентитет нам се једном половином заснива на тим преткосовским елементима, а већ сам их споменуо - државотворност, немањићка и светосавска заоставштина и православље. Друга половина је настала након Косова, из жеље за ослобођењем, и није се темељила само на Косову, већ и на овим ранијим елементима. Али далеко од тога да не можемо бити Срби ако признамо Косово, јер се признањем Косова не морамо нужно одрећи наше историје и вриједности усвојених у косовски мит.

Океј, океј, али да ли то треба радити п осваку цијену? Зашто би Косово било толико вриједно, а да није "само зато јер је наше"?

Да ли крв наших предака тражи од нас жртву по сваку цијену, ако дође дотле, или тражи од нас да се сналазимо што боље можемо? Да, њихова крв нас обавезује.. али на шта?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Ћириличар рече

Али далеко од тога да не можемо бити Срби ако признамо Косово, јер се признањем Косова не морамо нужно одрећи наше историје и вриједности усвојених у косовски мит.

Ne možemo jer odricanjem od Kosova se odričemo svega prethodnog što si naveo i državotvornosti,pravoslavlja,svetog mučenika Lazara.....i postaješ beskičmenjak bez dostojanstva i obraza jednom rečju prestaješ da budeš čovek.

пре 4 минута, Ћириличар рече

Зашто би Косово било толико вриједно, а да није "само зато јер је наше"?

Peć,Prizren,Gračanica,Dečani....KiM je srpski Jerusalim.

O kom ti Kosovskom mitu stalno pričaš?

Šta bi dobili da priznamo Kosovo i ko to od nas uopšte i traži?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, Ћириличар рече

Океј, океј, али да ли то треба радити п осваку цијену? Зашто би Косово било толико вриједно, а да није "само зато јер је наше"?

Да ли крв наших предака тражи од нас жртву по сваку цијену, ако дође дотле, или тражи од нас да се сналазимо што боље можемо? Да, њихова крв нас обавезује.. али на шта?

Није кључна крв предака, Косовски мит,... Кључан је Косовски завет, због Косовског завета је КиМ толико вредно.

По мени је признање Косова, ако то значи одрицање од Косовског завета, неприхватљиво. Али признање као вид борбе за КиМ је прихватљиво, као тактичко повлачење из изгубљене битке, да би се снаге прегруписале и оснажиле. Због тога толико сметају речи председника, када он каже да се признавањем нешто решава, да се не оставља проблем следећој генерацији. Проблем ће бити решен кад Призрен постане престоница Србије, а Пећ седиште патријаршије.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 48 минута, Кратос рече

.usput bilo bi dobro napraviti što veći razdor među šiptarima,da se oni krve među sobom,slabiti ih iznutra a kod nas postići politički konsenzus da je Kosovo deo Srbije.

Ми имамо план

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 53 минута, Кратос рече

čekaćemo i i šiptare i amere pa će i oni proći kao i oni,ne treba žuriti

Ја нисам за неко дуго чекање, боље да као народ изгинемо с му'има него да живимо као пи'кице.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Кратос рече

Ne možemo jer odricanjem od Kosova se odričemo svega prethodnog što si naveo i državotvornosti,pravoslavlja,svetog mučenika Lazara.....i postaješ beskičmenjak bez dostojanstva i obraza jednom rečju prestaješ da budeš čovek.

Како?

Не видим уопште како се признавањем независности Косова нужно одричемо Немањића и православља и свег историјског наслијеђа на Косову. Признавање земље не значи нужно одрицање од споменика историје и културе на тој земљи. А свакако не православља, јер оно није везано за земљу.

1 hour ago, Кратос рече

Peć,Prizren,Gračanica,Dečani....KiM je srpski Jerusalim.

Јерусалим је битан и за Јевреје и за хришћане и за муслимане. Хршћани више не траже Јерусалим у својим рукама. Нису вијековима. Дакле поређење са Јерусалимом није адекватно. И опет, не одричемо се цркава и манастира нужно признањем државе. Опет је то у својини СПЦ ( јест, Приштина ће свашта радити да јој науди, но овдје се фокусирам ипак само на теоретски оквир (не)признања Косова, јер ми је занимљиво како нема "приземније" аргументације, а може се веома лако изнијети ).

1 hour ago, Кратос рече

O kom ti Kosovskom mitu stalno pričaš?

Јеси читао народне пјесме? Горски вијенац? Чуо "Онамо 'намо", или "На Газиместану"? Јеси знао да се Кумановска битка још некад може назвати "Осветом за Косово"? О томе причам, о колективном дјелу Срба и вриједностима које су изрониле из култа Косовске битке. Невјероватно је занимљиво и лијепо када се све то увеже у једну кохерентну цјелину.

пре 1 сат, Кратос рече

Šta bi dobili da priznamo Kosovo i ko to od nas uopšte i traži?

Сасвим сигурно бисмо скинули спољнополитички терет са Србије и олакшали улазак у ЕУ, приближили се Западу, потенцијално дестабилизовали БиХ или чак саму Србију, можда се чак и удаљили од Русије ( или она од нас )... То је све што се тренутно могу досјетити, за обије стране расправе.

1 hour ago, Ђорђе Р рече

Није кључна крв предака, Косовски мит,... Кључан је Косовски завет, због Косовског завета је КиМ толико вредно.

Мислиш на Лазарев завјет који позива да се сви ујединимо у борби за слободу? Десило се игром прилика да је судбоносно мјесто на Косову, а принцип би био исти и да се битка одиграла код Врања, Скопља, Охрида или гдје год. Опет - принцип је у питању који није везан нужно за земљу - ако си на ово мислио.

1 hour ago, Ђорђе Р рече

По мени је признање Косова, ако то значи одрицање од Косовског завета, неприхватљиво. Али признање као вид борбе за КиМ је прихватљиво, као тактичко повлачење из изгубљене битке, да би се снаге прегруписале и оснажиле. Због тога толико сметају речи председника, када он каже да се признавањем нешто решава, да се не оставља проблем следећој генерацији. Проблем ће бити решен кад Призрен постане престоница Србије, а Пећ седиште патријаршије.

Е то свакако стоји. Пар пута сам размишљао шта би се могло десити када бисмо муњевитом брзином признали Косово и одмах се окренули ка БиХ и/или ЦГ и кренули да фурамо исту причу - становништво жели да буде дио Србије а не друге државе. Отворили бисмо Пандорину кутију и у самој Србији свакако, но занимљиво је како се можда признање може искористити и као оружје? Само да не испадне мач са двије оштрице, као што би сасвим сигурно и било.

Или можда чак постоји могућност да се фактички признање учини безначајним? Не знам, типа великим економским повезивањем Косова за Србију, тако да имамо фактичког уплива и моћи над Приштином? ( мени се та могућност учинила донекле могућом када сам видјео сву причу око Балканске царинске уније, али наравно под условом да све буде нам ишла у прилог. А тешко да би ишло ).

Можда се Косово не треба рјешавати и сагледавати као потпуно независно питање, макар са наше стране? Можда га можемо увезати у неки шири контекст?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Karl Hjembo je major Američke mornarice (Navy) i jedan krajnje neobičan čovek, koga je sudbina na krajnje neobičan način vezala za Srbe i Srbiju. Još kao mladića intrigirao ga je istočni svet, onaj komunistički, iza Gvozdene zavese, o kome se u SAD malo znalo. To interesovanje dovelo ga je do toga da napiše knjigu o Prvom svetskom ratu, pređe u pravoslavlje, birajući na krštenju srpskog svetitelja, Svetog Savu, za svoga sveca.
      Dok je službovao po Evropi, putovao je po Bosni i Hrvatskoj i obilazio srpske manastire koji su ga, kako kaže, neobično privlačili. Kasnije, dok je živeo u Kaliforniji, ispostavilo se da je najbliža paravoslavna crkva baš ona srpska, u San Dijegu, u kojoj se godinama molio sa svojom porodicom. Zatim ga je vojnički poziv odveo u Afriku, misiju UN u Centralnoafričkoj republici, gde je već prvog dana zavšio u bolnici, u kojoj ga je lečio – srpski doktor!
    • Од JESSY,
      "Ja sam bezvredan. Ništa dobro za mene i od mene neće biti. Nije ni čudo što me niko ne voli."

      Često srećemo ljude koji misle ovako. Psiholozi smatraju da oni imaju nisko samopoštovanje. Ali zar ne bi trebalo da mi Hrišćani ovako mislimo o sebi. Zar ovo nije razlika između fariseja i mitara. Zar se na ovaj način ne pokazuje poniznost.

      Pod maskom poniznosti

      Sveštenici su zapazili da se ljudi sa niskim samopoštovanjem često mogu naći među parohijanima. Oni uvek sumnjaju u sebe i pitaju za sveštenikov blagoslov kad god treba da naprave neku sitnu odluku, i uvek su skoncetrisani na svoju nesavršenost. Kad god ih neko pita za pomoć oni sa strahom reaguju. Kada ih sveštenik pita da čitaju na Staroslovenskom u Crkvi, da pomognu horu, njihov odgovor je da ne umeju lepo da čitaju i da se nebi usudili da čitaju. Iako ovakvo ponašanje izgleda ponizno, da li ono ima nekakve veze sa duhovnim životom.

      Profesor Doktor Viktor Slobodčikov smatra da nisko samopoštovanje često nije poniznost već nezdravo psihološko stanje. To stanje manifestuje sebe u uzdržavanju zbog straha da se ne pogreši ili ispadne glup ili loš. Tako da čovek u takvom stanje radi sve što može da izbegne situaciju mogućeg pada. Da bi se zaštitili od ovog straha i otklonili odgovornost sa svojih leđa oni misle da bi sigurno pogrešili zbog svoje slabosti ili neiskustva. Ali to se samo dešava kada su oko drugih ljudi, dok kada su sami oni zaboravlljaju na njihovo nisko samopoštovanje.

       Pa šta je onda razlika između poniznosti i niskog samopoštovanja. Protojerej Boris Levšenko, sveštenik Moskovskog Hrama i direktor dogmatskog odeljenja Pravoslavnog Humanitarnog Univerziteta posvećenog Svetom Tihonu, kaže: "Osoba niskog samopoštovanja je previše zauzeta razmišljanima o sebi i depresivna je, dok ponizna osoba radi ono što mora da radi. Ponizna osoba prihvata svoju nesavršenost sa nadom da će joj Bog pomoći. Osoba niskog samopoštovanja misli da ne ispunjava očekivanja drugih i divi se uspešnim ljudima. Ponizna osoba stoji pred Bogom, dok osoba sa niskim samopoštovanjem brine samo o tome šta ljudi misle o njima."

      Razmišljanja kao na primer da smo bezvredni, su blisko povezana sa željom da nešto bude po našoj volji. Pa ako nemože da bude po našoj volji odmah mislimo da smo bezvredni. Kao što Protojerej Boris pita, sčime se najčešće suočavamo? Mi želimo da budemo uspešniji nego što jesmo. Mi hoćemo sve ili ništa i mnogo patimo kad izaberemo ništa. Viktor Slobodčikov dodaje, "Duhovno to je ona ista gordost, samo okrenuta naopačke. Ljudi misle da zaslužuju nešto što nemaju. Oni se plaše da će drugi ljudi da primete da nisu mnogo pametni, što je takođe znak gordosti."

      Ovakvi ljudi često imaju nezdravo ponašaanje prema sebi i prema drugima. Familijarni i dečiji psiholog, Ekatarina Burmistrova, kaže da ponizan čovek nije agresivan i prašta drugima, dok osoba sa niskim samopoštovanjem može da bude agresivna prema ljudima za koje smatra da su gori od nje. Sva njihova lažna poniznost nestaje i mogu da osuđuju druge kako se nisu obukli pristojno za Crkvu ili kako nisu postavili sveću pravilno.

      Lažno ponizni ljudi i ponizni ljudi reaguju drugačije kada se sustrenu sa zlom. Viktor Slobodčikov zapaža da ako je nečiji šef loš i ponaša se loše prema svojim radnicima, onda ponizna osoba pokušava da pomogne i zaštiti druge. Dok osoba sa niskim samopoštovanjem izbegava svađu u ovom slučaju. Ako osoba sa niskim samopoštovanjem ide u Crkvu ona sakriva svoj strah mišljenjem u sebi da nije dobro suditi da joj se nebi sudilo. A da li je ponizno dozvoliti da se širi zlo?
       
    • Од JESSY,
      Da li ste sebi postavili ovo pitanje?
      Znate na koje mislim.
      Možda ste rekli ili uradili nešto neuobičajeno. Možda to niste mogli sebi objasniti. Možda ste nekoga povredili. Možda ste povređeni. Možda ste se uplašili od onoga što ste videli u sebi.
      I onda, pre nego što ste mogli da shvatite šta se desilo, pojavilo se. Pitanje.
      Da li sam ja loša osoba?
      Poznato vam je, zar ne? Ne, ne – ne osećajte se loše. Niste sami u ovom samoispitivanju. Ali hajde da pogledamo kako ste odgovorili na to pitanje.
      Da li ste brzo odbacili tu misao, plašeći se da pronađete odgovor? Ili vas je možda pitanje poslalo u krivudavu zečiju rupu samopreispitivanja i sumnje?
      Bez obzira na odgovor, pitanje vas sigurno mora potresati do srži. Niste mogli da ne vidite ono što ste videli i koliko god da ste pokušavali da potisnete to pitanje iz uma, ostaje njegov ukus, ukazujući na percepciju o vama.
      Istina je da skoro svi žele sebe smatrati dobrom osobom, moralnom osobom, osobom koja uvek pruža najbolju verziju sebe i živi u svetu sa integritetom.
      Ipak postoji još jedna univerzalna istina koju je mnogo teže progutati: svi – bez obzira koliko bili dobronamerni ili čistog srca – imaju mračnu stranu.
    • Од Dragi,
      Da počnem i ja moj blog da ne gnjavim bezveze po kategorijama. A kad možemo na FB, što ne bi i ovde..?  
      FB trenutno progana sve i svakog, Žinjac je sad na nekom američkom forumu, Obi me zove na ruski VK no ja nisam desničar.... pa da pokušam malo ovde.
      Dakle, dobrodošli kod mene na kaficu, vodicu i na slatko^^
       
       
    • Од Danijela,
      Piše:Velimir Grgić 26.02.2016. ‘Ladno, standard i samoća – čudna je ta Švedska… Polovinu zemlje čine samci, svaki četvrti čovjek umire potpuno osamljen, a zemlja usto ima i najduže vrijeme prilagodbe za autsajdere – čak je sedam godina potrebno prosječnom imigrantu da pronađe posao i krene se uključivati u život zajednice.
      Ne nužno zato što je zajednica toliko zatvorena, nego dobrim dijelom zato što je zajednica samo privid, izgrađen na strukturalnom umrežavanju hiperindividua, štovanju kulta pojedinca do te mjere da čak i obiteljski odnosi utihnu jednom kad se napuni čarobna brojka punoljetnosti.
      Čudna je ta zemlja blagostanja, ali uopće nije čudno to da je jedna od najpopularnijih društvenih aktivnosti – volontiranje u traganju za nestalim osobama.
      Samoća kao nuspojava modernog življenja i nesretne, izgubljene atomizirane jedinke koje su individualnu slobodu poistovjetile s međuljudskim driftingom predmet su nove fascinacije Erika Gandinija, talijansko-švedske dokumentarne superzvijezde, autora nezaboravne “Videokracije” / “Videocracy” (2009).
      Iako osvjedočeni ljevičar, Gandini svojim novim uratkom “Švedska teorija ljubavi” / “The Swedish Theory of Love” (2015) u neku ruku brani strahove i tradicionalne desnice, koja “preorganiziran, učinkoviti sustav temeljen na radu, socijalnoj pomoći i osobnoj autonomiji” vidi kao opasnost, a dezintegraciju obiteljskih struktura kao posljedicu.
      Kada je švedska lijeva vladajuća politika prije četrdesetak godina oblikovala stil nordijskog življenja, utabala je put slobode i lagodnog življenja, koji su, eto, rezultirali – samoćom i stravičnom dosadom, društvom u kojem možeš dvije godine ležati mrtav prije nego netko primijeti da te nema.
      Gandinijev narativni pristup standardno je sjajan, taman toliko meditativan i stylish da vas uvuče u sliku modernog svijeta, a opet s taman doziranom razinom emotivne krhkosti; atmosferičan i na trenutke spooky.
      I pri tome je svašta-nešta pospajao: neizostavne sirijske izbjeglice na učenju novog mentaliteta tu su zajedno s montažom lica muškaraca u masturbacijskoj poluekstazi; prizori umjetne oplodnje kao izišli iz medicinske video propagande susreću osobne ispovijesti i filozofske analize… Rezultat je dobar, intrigantan koktel doku-kronike, sociološke analize i eseja.
       
       
×
×
  • Креирај ново...