Jump to content

Upoznaj pravoslavlje - pravoslavna vjera i duhovnost na hrvatskom jeziku

Оцени ову тему


Препоручена порука

Blog "Upoznaj pravoslavlje - pravoslavna vjera i duhovnost na hrvatskom jeziku" je stranica o pravoslavlju, Pravoslavnoj Crkvi, teologiji, i duhovnosti, na hrvatskom jeziku. Članovi smo zakonite SPC, koja ima kanonsku jurisdikciju u Republici Hrvatskoj, i predstavljamo pravoslavlje na standardnom hrvatskom jeziku i na način prilagođen nepravoslavnima i nesrbima, pogotovo katolicima.
Na stranici možete naći linkove svih važnijih pravoslavnih ustanova u Hrvatskoj, kao i službene stranice pravoslavnih Crkava u svijetu.

http://orthodoxhr.blogspot.rs/

597c6554745f3_NewPicture(1).thumb.JPG.eb93bc9b94ebd466aa22a5a8a9b7b15f.JPG

http://crkva.net/post/40804_ако-имате-другара-или-познаника-хрвата-римокатолика-или-других-вера-који-жели-да.html

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...

http://crkva.net/post/41518_članak-naših-blogera-o-krsnoj-slavi-na-hrvatskom-jeziku-prenio-je-načitaniji-hrv.html

Članak naših blogera o krsnoj slavi na hrvatskom jeziku prenio je načitaniji hrvatski katolički portal. https://www.bitno.net/vjera/aktualnosti/sto-je-to-krsna-slava-i-sto-simbolizira/

STARI PRAVOSLAVNI OBIČAJ

Što je to krsna slava i što simbolizira?

Dobrotom naše pravoslavne braće koja uređuju blog Upoznaj pravoslavlje u cijelosti objavljujemo tekst o posebnom običaju u pravoslavlju naših krajeva po kojemu su vjernici Srpske pravoslavne Crkve prepoznatljivi, ne samo u nepravoslavnom, već i u pravoslavnom svijetu. Taj običaj je proslavljanje krsne slave. Što je to krsna slava?

Riječ „slava“ u srpskom crkvenom jeziku ima svoje specifično značenje, naime, proslavu sveca zaštitnika. Slava je dakle svetac zaštitnik nekog mjesta, grada, župe itd. To je ono što Hrvati u Slavoniji zovu kirvaj ili kirbaj, u kajkavskim krajevima proštenje ili proščenje, u Dalmaciji fešta, u Moslavini i Bilogori kram. Parohijska slava je slavlje zaštitnika župe,hramovna slava je slavlje naslovnika crkve, eparhijska slava je slavlje zaštitnika biskupije, a također svoju slavu mogu imati i razna građanska udruženja, institucije itd. Krsna slava je svetac zaštitnik obitelji.

Dakle, svaka pravoslavna obitelj ima svog sveca zaštitnika, i dotični svetac je njihova slava. Zato je jedna od najvažnijih stvari u pravoslavnom domaćinstvu slavska ikona – ikona dotičnog sveca. Ona se čuva kao najveća svetinja u kući, te visi u pravilu na istočnom zidu glavne prostorije u kući. Pred njom se pali kandilo – uljanica koja visi na zidu.

Dan u koji pada dotični svetac zaštitnik, za pravoslavne je dan njihove krsne slave, prava obiteljska svetkovina, u rangu Božića ili Uskrsa. Zato taj dan treba pohoditi crkvu, pomoliti se, te se po mogućnosti ispovjediti i pričestiti. Također treba svećeniku predati popise imena živih i mrtvih članova obitelji da ih spomene na Liturgiji.

Na taj dan se u crkvi ili u kući, ovisi o običaju, služi naročiti obred krsne slave. Obred vrši svećenik, u epitrahilju (štoli) pred slavskom ikonom i upaljenom svijećom. On nije improviziran; to je službeni liturgijski obred koji se kao takav tiska u službenim obrednicima SPC. Suštinu obreda čini blagoslov slavskog kolača, koljiva (slavskog žita) i vina (crnog). To su darovi koji predstavljaju žrtvu Bogu: obitelj prinosi Bogu plodove svoga rada, Bogu na slavu, svecu zaštitniku u čast, živim članovima na zdravlje i spasenje, mrtvima na pokoj.

Slavski kolač je okrugla pogača peciva, spremljena po posebnoj recepturi, u njega se miješa blagoslovljena slavska voda. Na sebi ima utisnut isti onakav pečat, kao i euharistijski kruh za pričest, što ovom kolaču daje liturgijski karakter i utemeljenje. On simbolizira Krista. Koljivo ili slavsko žito je smjesa kuhane pšenice, šećera ili meda, te mljevenih oraha i drugih aromatičnih dodataka. Osim za slavu, sprema se i za sahrane i službu za mrtve. U slavskom obredu, u njemu gori zabodena svijeća, te se križoliko prelijeva vinom. Konačno, crno vino simbolizira Krv Kristovu.

Po završetku obreda svi kušaju od blagoslovljenoga, a nakon toga kreće neformalno slavlje. Sam obred ima puno karakterističnih gesti (uzdizanje kolača, njegovo okretanje u zraku pri čemu svi sudjeluju, lomljenje, cjelivanje, prelijevanje vinom itd.). Ovaj obred se, osim na krsnoj, služi na svim ostalim slavama.

Treba reći da krsna slava nije baština cijele Pravoslavne Crkve, već samo Srpske Pravoslavne Crkve – SPC. Ona je dakle, isključivo srpski običaj, te se smatra jednim od bitnijih dijelova srpskog nacionalnog identiteta (iako je u cijelosti ili samo nekim elementima prisutna i kod Makedonaca, djelomično Bugara, pa čak i muslimana Bošnjaka i Albanaca, te katolika Hrvata u Hercegovini, Boki i južnoj Dalmaciji). Nema Srbina bez krsne slave, ona je za Srbe znak identiteta, a zbog prakse nasljeđivanja slave s koljena na koljeno često i pouzdani znak nečijeg porijekla.

Slava se nasljeđuje, te sin preuzima očevu slavu, i tako redom. Kći preuzima slavu muža, osim ako ostane u očevoj kući. Običaja vezanih uz slavu ima bezbroj, često variraju od kraja do kraja, tako da ih je teško sve i nabrojati.

O porijeklu slave postoje razne teorije. Najčešća i najraširenija je da se radi o kršćanskoj zamjeni za nekadašnji kult mrtvih predaka i kućnih bogova poganskih Srba. Po toj teoriji, kada bi se neka obitelj, pleme ili klan pokrstilo, uzimalo bi, umjesto svojih kućnih bogova, kršćanskog sveca na čiji dan je bilo krštenje, kao svoga zaštitnika. Rečeno suvremenim teološkim rječnikom, „inkulturacija Evanđelja“.

Ovaj običaj je sankcionirao i Sveti Arhijerejski Sabor SPC 15.05.1985.: “Budući da je Krsna slava blagdan “male Crkve”, to jest obitelji, to je i najmanja obitelj treba slaviti. Kad se sin odvoji u posebno domaćinstvo, pogotovo kad se oženi, dužan je proslavljati Krsno ime, bez obzira što ga otac slavi u starom domu. U znak poštovanja roditelja, tako važnu stvar, kao što je osnivanje obitelji i samostalnost slavljenja Krsnog imena, sinovi su dužni o tome obavijestiti oca i zamoliti ga da im to blagoslovi. Ako bi otac odbio ili ne bi htio “predati” Slavu, sinovi se trebaju obratiti svećeniku u mjestu gdje žive, za savjet i blagoslov.”

Krsna slava je jedna od 27 elemenata nematerijalnog naslijeđa Srbije, a također je u tom svojstvu unijeta i na UNESCO-v popis svjetske baštine.

Iako je krsna slava dio srpske etnologije, za nas je najbitnija ipak njezina duhovna dimenzija. Ona upečatljivo izražava status obitelji kao kućne crkve, kao male „župe“, malog hrama. U današnje vrijeme razaranja obiteljskog i bračnog života upravo njeno duhovno kršćansko značenje, važnije je nego ikad.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 часа, Agnostik рече

Gde je razlika izmedju tog hrvatskog i srpskog jezika???

Nema razlike. I, ako misliš isto kao i ja, potpiši se ovdekar http://jezicinacionalizmi.com/

(Ne mora pečat :D)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Пријатељски,
      This inaugural video of The Academy of St Juliana focuses on the history of Orthodoxy in the British Isles and the role of the liturgical arts in the renewal of the spiritual and cultural life of the community and the nation.
      This video features interviews with:
      Archimandrite Philip of the Monastery of St Antony and St Cuthbert
      Fr Stephen Maxfield of The Greek Orthodox Church of the Holy Fathers of Nicaea, Shrewsbury
      Aidan Hart, renowned iconographer, artist and writer.
      The Academy of St Juliana is intended to be a centre for culture and education in the heart of Shrewsbury, UK.
      If you would like to participate and support the project and to follow the work to create a hub of culture in the heart of the UK contact:
      [email protected]
      "We are are not the first (Orthodox) people here, not the first Orthodox Christians here at all... we have an enormous number of previous witnesses of the resurrection (of Christ)" - Archimandrite Philip
    • Од Nikk,
      Mislim da bi neki ateista ovo trebao da pročita za 21 vijek. A i neki bogoslov ako ima sugestiju. Jer ateizam koji negira dokaz božijeg postojanja i božiju kaznu koja se vidi zbog rodoskrnavljenja, ipak pada na koljena.
      Uloga sveštenika u društvo iz jednog ugla tradicije kod nas na primorje
      sveštenik je po pričama starih kod nas vazda bio ugledan čovjek koji ima privatni poso pored primanja u službi crkve, nosio uniformu samo u hram ili na sahranu. a ovi kojima su sveštenici pomagali posebno, su ljudi koji su naslijedili rodoslov sa rodoskrnavljenjem, oni su se odricali imovine i radili na ovaploćenju logosa ili bi pošli u manastiire možda. migrirali neđe... A danas bi takvi da budu bogataši a popovima ili crkvi da zabrane da rade, zarade, i posjedju imovinu. to je tačno ono što je hristos predvidio.
      velika je opomena to što su hrista ubili. svaki put kada neki narod izgubi rodoslov, njegova egzistencija u svijetu oboženih je dovedena u pitanje. Hrista su osudili pa ubili oni koje je iritirao i otkrio da se lažno predstavljaju kao nasljednici mojsijevog zakona i što reče hristos. mogu da hule na oca i sina, ali neoprostivo je protiv duha svetog hulit jer ta hula na duh života je malo poslije hrista, bacila izrael u ropstvo kako biblija i upozorava a sa njima u ropstvo su i mrtvaci šetali i ustali na same jevreje da im pojedu zdrave loze.
      Tabloidima, skepticima,  laicima je zajedničko da, ne-biti bludnik znači da pop živi u siromaštvo, da ostali slijede taj primjer. A u prošlosti moga đeda i prađeda pa ostalih, to znači da roditelj uči dijete svoje da neće za početak spopadat tokom i nakon adolestencije i kasnije, svoje krvne srodnike drugog pola tokom stvaranja tih važnih prvih društvenih veza budućeg čovjeka. ako je osoba rođena od roditelja koji su prekršili ta osnovna pravila. onda često inteligencija nije kako treba kao ni duševno stanje. najveća zabluda o kojoj se uopšte ne govori je ona koju je ateizam iz 20 vijeka donio sa ubjeđenjem da ljudi mogu da oduzmu nekoj zdravoj porodičnoj lozi jednu granu života. jer vjeruju da ako se njihove loze pomiješaju mogu dobit iscjeljenje potomstva. koliko je to pošteno izvedeno govori sama činjenica da je nekome trebalo da spali crkve sa rodoslovima ili samo crkvene knjige koje su neki sveštenici čuvali životima od komunista i sličnih reformatora. a ideja nije doživjela uspjeh jer je rodoskrnavljenje nasledno stanje na nivo dnk i zahtijeva posebni crkveni život. danas je zabranjeno genetsko liječenje posljedica incesta na nivo dnk.
      kome ta problematika nije jasna. teško će kao ateista shvatit pravoslavnu tradiciju i ulogu nekad vjere danas naučno dokazang načina živta. Nama srbima niko ne provjerava krvne veze prije braka, niko ne provjerava jeli partener osoba sa lažnim identitetom... iako partije političke jako dobro znaju kad treba obići glasače...
      zakon u srbiji danas dozvoljava brak rođaka što zdravstveni radnici kroz sugestije pokušavaju da promijene odavno. jedino crkva ima ranije kompletan a danas donekle uvid u krvno srodstvo svojih vjernika. mene je ovako đede naučio i ne znam jeli prećerivao možda, ali ostavo mi je rodoslov. zabranjeno je 9 koljena. a tu spada svaka kuća odakle je došla nevjesta i udala se za nekog od mojih direktnih muških predaka 8 koljena iza mene. takođe i kuće u koje se udaju sestre od mojih predaka 8 koljena iza mene. a grananje loze 4 koljena se gleda ako je recimo moja prababa imala sestru koja se neđe udala pa tu kuću izbjegavam.  vidim da crkva neki sistem meni lično nerazuman koristi u svoj zakon o braku. takođe mi se čini da se toleriše ono što nije srpska pravoslavna tradicija. nego neki sistemi đe se toleriše rodoskrnavljenje kao kod ne-srpskih naroda...
      skeptici najčešće kažu da da hrist nije vaskrso i otišo na nebesa jer to nije moguće. mislim, ako neko ima jasnije tumačenje super, ja sam ovo čuo od starijih pravoslavaca koji nijesu išli u partiju... odprilike se kaže da hrist propovjeda svoje stradanje, uz šta kaže da će doći u dugom tijelu kao prosjak. ali ga mnogi neće poznat. nema razloga da sumljamo da se to nije ispunilo i da taj hrist nije došao i bio prisutan tokom posmrtne kremacije raspetog hrista.
      da nije tako, mi bi imali neki spomen grob srba iz doba nemanjića ili prije nemanjića kad su svi bili hrišćani ili neke hrišćanske sekte... ako je nečiji spomenik pronađen, to je sveštenik ili monah poneki. tek car dušan zabranjuje u odredbi 20 njegovog zakona, srbima da spaljuju tijela preminulih i sveštenicima da dolaze na kremacije, traži da ih ostave u grobove. znači ako se hrist vazino na nebesa, to je posmrtnom kremacijom jer prah ide prahu na zemlji a na nebo ode ostatak. 
      za manje obrazovane. posotji primjer gamalijela rabina, koji je bio učitelj apostola pavla. nakon smrti on je kremiran počasno. ođe ima poziva na članke, citate iz biblije i sl. na toj temi kremacije i vaznesenja na nebesa kremacijom uglednih učitelja i sveštenika kod jevreja.
      http://www.jewishencyclopedia.com/articles/4740-cremation
      danas mladi srbin ili srpkinja iz laičke pravoslavne porodice i jugoslavije ulazi u crkvu, nemamo rodoslov baš svaki sačuvan. mi samo jednu crkvu srpsku imamo đe su komunisti rekli da svi imaju prava u njoj bez zabrane na brak i krštenja iako možda nijesu srbi ne u nacionalističkom smislu nego u smislu hrišćanske tradicije predaka koju smo mi srbi imali prije primanja hrišćanstva kao kulturu naroda. Uz to je NATO nakon što su komunisti reformisali zakon o braku, doveo lgbt koji imaju želju da budu dio crkve i pravoslavlja na neke čudne načine a ne kao vjernici što mogu da budu sigurno... I ostalo je bukvalno da reformišu Hrista pa od njega naprave nekog Sina Božijeg koji zagovara rodoskrnavljenje kao restart duše od grijeha predaka.
      ja se nadam da će ateista tj. skeptik 21 vijeka, više bit zainteresovan za upoznavanje Pravoslavlja, kroz čuvanje svog tijela kao hrama božijeg, naspram ateiste iz 19 i 20 vijeka. ne može niko negirat da živimo u doba kada je pravoslavna vjera dokazana. medicina je dokazala da rodoskrnavljenje nije dobro za razliku od ranijih vjerovanja Čarlska Darvina, Alberta Ajnštajna i drugih koji su rodoskrnavili u to doba osvete evropskih feudalaca koji su vladali evropom i amerikom a živjeli u rodoskrnavljenje. Ja mislim da je hitler najbolji primjer surovosti i poslijedica uspješnog rodoskrnavljenja po Darvinovom receptu u situaciji đe ujak Alojz oženi sestričnu Klaru koja mu je bila i sluškinja. čak je smiješno da je Alojzova sestra koja je rodila klaru bila u braku sa čovjekom koji se zvao Johann Baptist Polzl.
    • Од Pedja.jo,
      Dragi forumasi, pretpostavljam da slicne teme vec postoje ali ne mogu da pronadjem ni jedu mladju pa resih da otvorim novu na ovu temu. Elem, sta vi mislite koji od postojecih preboda na srpskom su po vasem misljenju najbolji i zbog cega?

      Imamo dakle:

      1.Danicic/Karadzic
      2.Danicic/Sinod
      3.Danicic/Karadzic sa ispravkama Sv.Vladike Nikolaja
      4.Novi Srpski Prevod (Izdavac Biblica / Ikonos)
      5.Savremeni Srpski Prevod (Izdavac Biblijska Liga)
      6.Lujo Bakotic
      7.Emilijan Carnic (Novi Zavet)
      8.Dimitrije Stefanovic (Novi Zavet)
      9. Savremeni Srpski Prevod (Izdavac institut za hebrejski jezik/Miroljub Petrovic

      Ukoliko ima jos neki  slobodno dodajte

      Interesuje me vase misljenje. 
    • Од JESSY,
      Неуроза није једина последица неуротског конфликта. Друга последица која није ништа мање опасна и страшна су разна телесна оболења. Ове чињенице познате су одавно. „Лава“ нерава „бичује“ крвне судове и бронхије, продире у желудац, у дванаестопалачно црево или попут „челичне песнице“ стеже срце. Научници су издвојили посебну групу оболења, која настају на нервној бази. Ова оболења почели су да називају психосоматска, јер једну од главних улога у њиховом настанку играју нервни фактори.
      Уобичајено у ову групу оболења спадају чир на желуцу и дванаестопалачном цреву, хипертонија, исхемијска болест срца и бронхијална астма. У последње време се, не без основа овим оболењима придружују и улцерозни колитис, тиреотоксикоза, миом материце, реуматоидни артритис и низ других болести. Данас је познато да је око 80% свих болести на овај или онај начин повезано са овим или оним поремећајем психе.
    • Од Dominika,
      Навече празника Васкршњег Петка, Богородичне иконе 'Зивоносни Истоцник', у четвртак 23. априла, у једној соби мушког манастира Благовести у Супрашлу, у источној Пољској, замироточила икона овог празника. Зна се за ову икону, да у прошлости износило се њу у литијама за исцелење и у борби против епидемија.

      Владика супраски Андреј рекао је да не ма случајности у томе, та то је благослов Божији али и знак, да као болнице сад раде интенсивно и су отворене, тако и треба да буде у Божијим храмовима.

      Вероватно је мисло на то, сто за време Велике Седмице (и мало раније) у Пољској влада је допустила број само 5 верника у црквама плус свештеници и литургијска служба. Иако свештеници у различитим парохијама радили су шта могли, да верници дођу и  да се причесте, али са друге стране неке парохије биле су потпуности затворене у ово најважније време. Од Васкршњег Понедељка број верника који може да буде у храму је много већи, и зависи од метраже цркве.
      У најближу недељу биће служен акатист испред мироточиве иконе.
      Извор; превод pouke org.
×
×
  • Креирај ново...