Jump to content

Hitlerov govor u Rajhstagu povodom napada na Jugoslaviju


Препоручена порука

Bilo mi je zanimljivo, voleo bih da čujem šta mislite. Ovo je deo govora, datum je 4.5.1941.

 

Ceo transkript:

 http://www.jewishvirtuallibrary.org/adolf-hitler-address-to-the-reichstag-may-1941

 

While Turkey, thanks to the realistic attitude of her State leadership, preserved her independent attitude Yugoslavia fell a victim to British intrigues.

Members of the Reichstag, and, above all, my old Party comrades, you know how much I endeavoured to bring about friendship between Germany and Yugoslavia. I worked for it for many years. I believed I was assisted in my endeavour by some representatives of that country, who seemed to see, as I did, only advantages in our close collaboration When danger drew near to the Balkans, as a result of British intrigues, I intensified my endeavour to preserve Yugoslavia from this fatal entanglement Our Foreign Minister, party member Ribbentrop, with his patience and ingenious persistence, again and again pointed out the necessity of that collaboration, to keep at least that part of Europe out of the war. He made exceptional and loyal proposals to the Yugoslav Government, with the result that in Yugoslavia, too, the voices in favour of close collaboration seemed to increase. It is, therefore, quite true when Mr. Halifax declares that Germany never intended to make war in the Balkans. On the contrary, it was our earnest intention to prepare the way for closer collaboration with Yugoslavia, and perhaps even to bring about a settlement of the Greek conflict acceptable to Italy. The Duce not only approved of our endeavours to bring Yugoslavia into line with our peace aims, but assisted them by every means. It thus became finally possible to move the Yugoslav Government to join the Three-Power Pact. This Pact made no claims on Yugoslavia, and offered her nothing but advantages. For the sake of historic truth, I must point out that neither this Pact nor the supplementary agreement demanded any assistance whatsoever from Yugoslavia. On the contrary, Yugoslavia received from the Three Powers the solemn assurance that they would not ask her for assistance, and were even prepared to abstain from any transport of war materials through Yugoslavia from the very beginning. At the request of her Government, Yugoslavia also received the guarantee of an outlet under Yugoslav sovereignty to the Aegean Sea, in the case of any territorial changes in the Balkans. This outlet was to include Salonika. On 25th March, a Pact was signed in Vienna which offered the greatest possible future to the Yugoslav State, and secured peace for the Balkans at the same time. You will understand that on that day I left the beautiful city on the Danube with a truly happy feeling, not only because eight years' labour seemed to yield their reward at last, but because it appeared at the last minute as if German intervention in the Balkans would be rendered unnecessary. Two days' later we were deeply shocked by the news of a coup carried out by a handful of hirelings-a deed which drew from the British Prime Minister the triumphant exclamation: "At last, I have good news to give you." You will not fail to understand, deputies, that in these circumstances I at once gave the order for attack. The German Reich cannot be treated like that. It is impossible to woo someone's friendship for years, to conclude a treaty to the exclusive advantage of another party, only to have it broken overnight, to see the representatives of the Reich insulted, the military attache threatened, his assistant injured, the dwellings of Reich Germans destroyed and Germans generally persecuted as an outlawed prey.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Милан Ракић рече

нема потебе за знаком питања код Хитлера

Pa ne znam jel se odnosilo na citat, nisam siguran da je autentičan. Ali me ne bi iznenadilo, pošto su ovi tada bili očajni da negde izbije nešto, samo da im se Luftwaffe skine sa glave...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

После напада на Пољску је скоро плакао јер су Пољаци побили невине немачке граничаре. После рата се сазнало да су "побијени граничари" били преобучени логораши, а "Пољаци" немачки специјалци. Комунисте је истребио не зато што су му били једина јака опоуиција, него зазо што је "комуниста запалио Рајхстаг". Све наредбе којима је укидао права Немаца је називао "за заштиту народа и отаџбине", наравно увек с поводом. Човека који му је највише помогао да дође на власт, и његове људе у СА, је убио због педерлука, јер је био високоморалан, а не због борбе за власт у НСДАП, иако се за педерлуке у СА знало годинама и Хићу је болело уво. Редовно је склапао споразуме и кршио их (пре неки дан смо причали о споразуму са СССР) и наравно никад није била његова кривица. Тако бисмо и ми прошли да смо прихватили Пакт.

Не знам какву логику и велику истину тражиш код патолошког лажова и психопате, ал у његовим говорима сигурно нећеш да је нађеш, јер је лагао  ко пас како зине.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, Grizzly Adams рече

Ма ко га .... што па читаш било шта од тог сероње.
 

 

Pametan covek uvek istrazuje i nikada ne otpisuje ni jednu politicku opciju...

 

 

 

 

 

 

 

 

:ani_biggrin::)))

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, RYLAH рече

Редовно је склапао споразуме и кршио их (пре неки дан смо причали о споразуму са СССР)

Baš se tad i spremao taj napad, zbog nas je pomeren za celih 6 nedelja.

пре 4 часа, RYLAH рече

Тако бисмо и ми прошли да смо прихватили Пакт.

Pa ja ne znam, iskreno... Mogao je da izmisli neki razlog za napad ako je već bio plan, da se maltretiraju Nemci u Vojvodini ili slično. 

To je sve verovatno moglo i '40, ako ne i '39. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 минута, Аурор рече

Pa ja ne znam, iskreno... Mogao je da izmisli neki razlog za napad ako je već bio plan, da se maltretiraju Nemci u Vojvodini ili slično. 

Мислио сам на то да бисмо тако прошли да смо прихватили пакт, а онда надживели своју корист. 

Корист од Југославије је била само тренутна - да не сметамо затвореним композицијама које воде немачке војнике и оружје на Источни фронт. Нема никакве сумње да би у једном тренутку или затражио од нас да му дајемо војнике, што је радио са другима, или да једноставно изазове хаос у Југославији под фирмом заштите Немаца/Мађара/Хрвата/било кога и заузме нас, јер нас никад не би прихватио као поуздане савезнике, првентствено због историје. И преко нас би опет намирио Хрвате, Албанце, Мађаре и Бугаре, који су од почетка пристајали на све што им је понуђено, и остали му верни до близу краја рата, све док нису видели да ће да изгуби рат.

Ено шта је Италијанима урадио, а били су му најоданији савезник.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 часа, Grizzly Adams рече

Ма ко га ...

Meni se čini da smo gurnuti pod voz :)

Nekom je bilo u interesu da na**bemo, što je tačno ono što se i desilo... Uslovi od 25.3. su oni koje je rekao (nuđena je i terorijalna ekspanzija koju je knez Pavle odbio), i 27.3. jeste bio rezultat engleskih intriga. Posle su nam ti isti Englezi natovarili komuniste, a kad je neko pitao Čerčila kako može da ih podržava, on je odgovorio: "Što, hoćeš ti da živiš tamo?"

пре 15 минута, RYLAH рече

јер нас никад не би прихватио као поуздане савезнике

To nije ni traženo, ni očekivano, ono je otprilike bilo: "Idite vi svojim putem, mi ćemo svojim i sve ok".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, RYLAH рече

Мислио сам на то да бисмо тако прошли да смо прихватили пакт, а онда надживели своју корист. 

Корист од Југославије је била само тренутна - да не сметамо затвореним композицијама које воде немачке војнике и оружје на Источни фронт. Нема никакве сумње да би у једном тренутку или затражио од нас да му дајемо војнике, што је радио са другима, или да једноставно изазове хаос у Југославији под фирмом заштите Немаца/Мађара/Хрвата/било кога и заузме нас, јер нас никад не би прихватио као поуздане савезнике, првентствено због историје. И преко нас би опет намирио Хрвате, Албанце, Мађаре и Бугаре, који су од почетка пристајали на све што им је понуђено, и остали му верни до близу краја рата, све док нису видели да ће да изгуби рат.

Ено шта је Италијанима урадио, а били су му најоданији савезник.

A mi smo ga sprečili u tome tako što smo... odbili pakt?

Što se tiče vojnika... traženo je od Nedića da šalje Srbe na Istočni fornt. Samo što je Nedić to odbio. Taženo je 1000 vojnika pa 500, a na kraju samo 4 - čisto da se slikaju sa zastavom, iz propagandnih razloga, da bude kao "ujedinjena Evropa protiv boljševičke nemani". Za uzvrat bi SDK i SDS dobili naoružanje, čizme, ratnu opremu uopše što bi im dobro došlo u ratu protiv partizana. Ali ne... i nikom ništa, smo su ostali bez opreme.

Takođe, jedino u okupiranoj Srbiji nije bilo traženo od vojnika (srpskih ofc) da salutiraju rimskim pozdravom niti da slave Hitlerov rođendan.

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Рапсоди,
      /croativ.net/telijan-mediji-govor-vladimira-putina-narodma-1929/
      Discorso di Vladimir Putin alle Nazioni* ~ Sa Defenza
      SADEFENZA.BLOGSPOT.COM "blog Sa Defenza pro Sardinya"  
    • Од Милан Ракић,
      Javna tribina „U predvečerje rata, 20 godina kasnije“ povodom obeležavanja druge decenije od početka NATO bombardovanja SRJ održana je u subotu u bioskopskoj sali Muzeja vazduhoplovstva.

      Prisutnima su o svojim iskustvima i sećanjima govorili tadašnji potpredsednik Vlade SRJ Nikola Šainović, načelnik Centra za obaveštavanje i uzbunjivanje 1999. godine Avram Izrael, komandant 3. diviziona 250. raketne brigade pukovnik u penziji Zoltan Dani, kao i autor makete MiG-29 iz 1999. pilot potpukovnik u penziji Đorđe Ivanov.
      Tribinu je otvorio direktor Muzeja vazduhoplovstva Čedo Milivojević rekavši da Muzej ima obavezu obeležavanja godišnjice od NATO bombardovanja te da se od ove tradicije neće odustati. On je podsetio i da je bombardovanje trajalo od 24. marta do 10. juna 1999. godine, a da je u tom periodu „poginulo više hiljada civila, kao i 1.008 pripadnika vojske i policije, među kojima i 39 pripadnika RV i PVO“.
      „U očaju smo predložili i da cela Srbija uđe u NATO, ali pod uslovom da ostane cela. Nisu prihvatili.“ / Foto: Igor Marjanović, Muzej vazduhoplovstva O političkim okolnostima i događajima koji su prethodili 1999. godini pričao je tadašnji potpredsednik Vlade SRJ Nikola Šainović, koji je istakao da je strateška pozicija zemlje odredila njenu dalju sudbinu, što je na kraju i dovelo do NATO bombardovanja usled nemogućnosti postizanja saglasnosti oko kosovskog pitanja:
      – Mi jesmo tokom dva svetska rata bili saveznici sa Amerikom i Engleskom, ali saveznici u ratu protiv Nemačke, a nakon pada Berlinskog zida to postaje rat protiv Rusije u kojem mi ne želimo da učestvujemo i ovo određuje naš položaj, koji i danas traje.
      Tokom devedesetih godina bilo je raznih pokušaja da se spreči da do sukoba dođe. Pored svega što smo nudili, mi smo jednom iz očaja u Rambujeu predložili i da cela Srbija uđe u NATO, ali pod uslovom da ostane cela. Nisu hteli ni da razgovaraju o tome. –
      O sistemu osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja, koji je informisao javnost o nastanku i prestanku opasnosti od bombardovanja, govorio je tadašnji načelnik Centra za obaveštavanje i uzbunjivanje Avram Izrael. On je istakao da je SRJ 1999. godinu dočekala u teškom materijalno-tehničkom stanju kada je u pitanju ovaj sistem:
      – U periodu devedesetih godina nastaje prekid u razvoju sistema osmatranja i obaveštavanja i mnogo ljudi odlazi sa posla. Uoči bombardovanja uspevamo da revitalizujemo sistem zahvaljujući Skupštini grada Beograda i privrednicima koji su želeli da pomognu i vrlo brzo popunjavamo jedinicu do 100% i osposobljavamo sve sirene – 20 pneumatskih i oko 200 električnih koliko ih je bilo u Beogradu.
      Smatrali smo da jedan grad sa milionskim brojem stanovnika ne možemo da držimo u informativnom mraku i zbog toga smo građane obaveštavali i uspostavljali odnos poverenja sa njima. Mada je bilo pokušaja cenzure, u smislu da odajemo vojne tajne i dižemo hajku, Centar je prvoklasno obavljao svoje zadatke. –
      Sala Muzeja puna / Foto: Igor Marjanović, Muzej vazduhoplovstva Na tribini u Muzeju govorio je i pukovnik u penziji Zoltan Dani, komandant 3. diviziona 250. raketne brigade, koja je 27. marta srušila avion Američkog ratnog vazduhoplovstva F-117:
      –  U 18 časova 27. marta naša jedinica dobija pripravnost 1 kada nam iz operativnog centra naređuju da odmah uključimo naš osmatrački radar jer je dobijena informacija da u vazdušnom prostoru postoje ciljevi koje osmatrački radari operativnog centra ne mogu da uoče. Mi smo zahvaljujući našem radaru videli 5 takvih ciljeva, od kojih se jedan ozbiljno približavao u našu zonu uništenja.
      Nakon dobijanja potvrde od operativnog centra da se izvrši borbeno dejstvo ka tom cilju, on biva prebačen sa osmatračkog na nišanski radar. Kada je sve bilo pripremljeno, naredio sam oficiru za vođenje da lansira dve rakete od kojih je prva pogodila avion, kome je od dejstva bojeve glave otpalo levo krilo i on je pao je u reonu sela Buđanovci. –
      O iskustvima tokom bombardovanja / Foto: Igor Marjanović, Muzej vazduhoplovstva O tome kako je domišljatost srpske avijacije uspela da spasi 6 aviona MiG-29 govorio je pilot potpukovnik Đorđe Ivanov, čija se maketa tog aviona iz 1999. nalazi u Muzeju vazduhoplovstva i dodao:
      – Sa dvojicom svojih kolega sam 23 dana pravio makete MiG-ova. Niko od nas nije imao posebnog iskustva u tome, već smo se samo jednog dana okupili u jednoj školi, pogledali makete od plastike i skice i na taj način se rodila ideja. Bilo je dosta problema prilikom izrade maketa, ali smo na kraju uspeli i zahvaljujući njima smo sačuvali našu avijaciju i zadržali rusku tehniku u Srbiji. –
      Više o istorijskim okolnostima koje su dovele do NATO bombardovanja, ulozi Centra za obaveštavanje i uzbunjivanje u informisanju građana, obaranju čuvenog „Noćnog jastreba“, kao i „varkama“ kojima se pribegavalo kako bi se sačuvala domaća avijacija, pogledajte u integralnom snimku predavanja:
      Luka MATOVIĆ

       
    • Од Милан Ракић,
      PISMO UČESNICIMA SVEČANE AKADEMIJE POVODOM OBELEŽAVANJA 175. GODIŠNJICE PRVOG SRPSKOG USTANKA
      (Karađorđevo, 12. decembar 1979)          
                                                        
      Drugarice i drugovi,
      Zbog spriječenosti da lično prisustvujem vašoj manifestaciji, upućujem vam tople pozdrave, sa željom da uspješno realizujete cjelokupni program obilježavanja 175. godišnjice Prvog srpskog ustanka.
      Slavni ustanički dani iz daleke 1804. godine predstavljaju nezaboravni svijetli događaj u historiji srpskog naroda, inače veoma bogatoj revolucionarnim zbivanjima. Prvi srpski ustanak učinio je najznačajniju prekretnicu u srpskoj historiji i za sva vremena postao sastavni dio ukupne revolucionarne tradicije srpskog naroda. U širem smislu, značio je i početak odlučne borbe porobljenih naroda Balkanskog poluostrva protiv vjekovne tiranije turskog feudalizma. Njegova dalekosežnost ogleda se u tome što je podstakao revolucionarno buđenje ugnjetanih naroda u smislu potpunog oslobođenja.
      Slobodarski ustanički duh snažno se odrazio na sva kasnija politička opredeljenja i revolucionarnu borbu srpskog naroda za nacionalno oslobođenje i nezavisnost.  Upravo su te davne ustaničke bitke označile početak demokratske revolucije u Srbiji, podstakle rađanje i razvijanje srpske nacije i stvaranje osnova samostalne srpske države. Revolucionarnost te borbe izražavala se tim ešto je ona istovremeno bila usmjerena na oslobođenje od tuđeg ropstva i na ukidanje feudalnih odnosa. Pored srpskih ustanika, u toj borbi su učestvovali i brojni rodoljubi iz drugih krajeva naše današnje domovine. U tome je i njen opštejugoslovenski značaj, jer se zajednička misao o oslobođenju svih naših naroda više nije mogla ugasiti. Naprotiv, danas to opredeljenje dobija svoj puni smisao u daljem produbljivanju i jačanju bratstva i jedinstva svih naših naroda i narodnosti.
      Zato smatram da je veoma dobro što Socijalistička Republika Srbija svečano obilježava 175. godišnjicu Prvog srpskog ustanka. Značaj okolnosti što se obilježavanje te godišnjice vrši istovremeno s proslavom jubilarne godine Partije, SKOJ-a i revolucionarnih sindikata , sastoji se u tome što se radi o svojevrsnom kontinuitetu oslobodilačkih težnji najširih narodnih masa. Ovo naglašavam i zato što su sinovi srpskog naroda, u cjelokupnom predratnom revolucionarnom djelovanju KPJ, a naročito od prvih dana narodnooslobodilačke borbe, ostali vjerni slobodarskim tradicijama svojih hrabrih predaka. Oni su se odlučno svrstali u prve redove borbe za puno oslobođenje radnog čovjeka i za ostvarivanje sveukupnih ciljeva socijalističke revoluvije. To su pokazali u borbama proleterskih brigada i partizanskih odreda, u naporima za obnovu i izgradnju ratom opustošene zemlje, u odlučnom suzbijanju svih devijacija i otpora našem putu socijalističkog razvoja, kao i u beskrompromisnom suprotstavljanju spoljnim pritiscima na našu zemlju.

      Sinovi srpskog naroda i danas djelima dokazuju svoju revolucionarsnost, prvenstveno svakodnevnim naporima u borbi za dalji razvoj socijalističkih samoupravnih odnosa u Republici Srbiji i nastojanjima da doprinesu  punom procvatu socijalističke samoupravne, nezavisne i nesvrstane Jugoslavije – bratske zajednice svih naroda i narodnosti, socijalističkih republika i autonomnih pokrajina. Stoga koristim ovu priliku da izrazim svoje duboko uvjerenje da će slobodarski srpski narod i njegove organizovane socijalističke snage nastaviti da jačaju i svestrano učvršćuju bratstvo i jedinstvo naših naroda i narodnosti, cementirano u vatri narodnooslobodilačkog rata i neprekidno produbljivano obezbjedživanjem pune ravnopravnosti i socijalističkog zajedništva.
       Na kraju, dozvolite da vam poželim nove uspjehe u obavljanju mnogobrojnih društvenih poslova.
      „Politika“, 12.12.1979. godine

    • Од Поуке.орг инфо,
      Plenković je ovaj tjedan morao izbaciti Penavu iz HDZ-a. Ovako će snositi dio krivnje za posljedice
      Krajnja konzekvencija Penavine izjave o puzajućoj kontinuiranoj velikosrpskoj agresiji, jest da su hrvatski Srbi potencijalni neprijatelji hrvatske države, što znači da za njih, zapravo, ne bi trebalo biti mjesta u Hrvatskoj. Osim ako redovito ne ustaju kad čuju himnu, ako se ne umataju u hrvatske zastave kada se igraju utakmice, i ako ne počnu razmišljati o prelasku u "Hrvatsku pravoslavnu crkvu"     Vukovarski gradonačelnik Ivan Penava imao je sreće. Naime, da se njegov nedavni antisrpski ispad nije dogodio usred skandala s ratnim avionima, dobio bi znatno veći publicitet. Pa bi se Andrej Plenković morao puno čvršće postaviti, i možda Penavu pokušati izbaciti iz stranke, pod cijenu trajnijeg gubitka vlasti u Vukovaru.
        Penavin napad na Srbe sastojao se, podsjetimo, od dva elementa. Prvog, izrazito etički ružnog, i drugog, s katastrofalnim dugoročnim političkim posljedicama, ako se samo vodstvo HDZ-a najodlučnije ne suprotstavi Penavinim stavovima. Gospodin Penava napao je srpsku djecu u Vukovaru, zato što ne ustaju kad se izvodi hrvatska državna himna. Sada bismo mogli potrošiti tisuće i tisuće riječi na kompleksna pitanja o odnosu pojedinca ili određene društvene skupine prema državnim simbolima u razvijenim demokracijama.
      TO VIŠE NIJE GOVOR MRŽNJE, NEGO GOVOR BIJEDE
      Dovoljno je sjetiti se kako je spaljivanje državne zastave u Sjedinjenim Državama sudski opravdano Prvim amandmanom, ili, u najnovijem vremenu, kako dio profesionalnih američkih sportaša ne sjedi, nego kleči u vrijeme izvođenja himne, prosvjedujući tako protiv rastućeg rasizma u Americi. No, ovdje se, zapravo, ne radi o himni, nego o djeci. Koristiti djecu kao metu za političke napade doista je nevjerojatno nisko, čak i za domaće političke standarde.
      To više nije govor mržnje, nego govor bijede, koji može izravno potaknuti fizičke međunacionalne incidente u Hrvatskoj. Drugo, gore čak i od toga, vukovarski je gradonačelnik izjavio kako je njegov grad epicentar kontinuirane puzajuće velikosrpske agresije.
      Kad gradonačelnik kaže takvo što o vlastitom gradu, to, zapravo, znači da je gradonačelnik optužio sve Srbe u tom gradu da su potencijalni agresori. Što, opet, znači da Srbi ne bi trebali živjeti u tom gradu, jer je, dakle, riječ o neprijateljima, a kako trpjeti neprijatelje kraj sebe. Što bi, opet, bio gadljiv, ali izolirani incident, da gospodin Penava nije član vladajuće stranke.
      ZA SRBE IMA MJESTA SAMO POD ODREĐENIM UVJETIMA
      Budući da gospodin Penava jest član vladajuće stranke, svatko ima pravo pomisliti kako dio vladajuće stranke misli da se, eto, upravo odvija puzajuća velikosrpska agresija, kojoj je središte baš u Vukovaru, gradu opterećenom toliko prebolnih emocija. A ako dio vladajuće stranke misli da su hrvatski Srbi opet krenuli u agresiju na Hrvatsku, to znači da se taj dio vladajuće stranke s agresorom svakako želi obračunati.
      Ukratko, krajnja konzekvencija Penavine izjave o puzajućoj kontinuiranoj velikosrpskoj agresiji, jest da su hrvatski Srbi potencijalni neprijatelji hrvatske države, što znači da za njih, zapravo, ne bi trebalo biti mjesta u Hrvatskoj. Osim ako redovito ne ustaju kad čuju himnu, ako se ne umataju u hrvatske zastave kada se igraju utakmice, i ako ne počnu razmišljati o prelasku u “Hrvatsku pravoslavnu crkvu”.
      PLENKOVIĆ JOŠ UVIJEK NE ŽELI RISKIRATI S PENAVOM
      Krajnja konotacija Penavine izjave jest da nam Srbi, ovi sadašnji, u Hrvatskoj uopće ne trebaju. A ta vrsta protusrpske ideologije, koju dio HDZ-a nesumnjivo podržava, podjednako je nepodnošljiva za funkcioniranje Hrvatske kao normalne, demokratske države, kao i za međunarodni status naše zemlje. Andrej Plenković sve to naravno razumije.
      Kao što zna da je početkom tjedna, odmah poslije ovog strahovito opasnog ispada Ivana Penave, morao pokrenuti postupak za Penavino isključivanje iz Hrvatske demokratske zajednice, jer u suprotnom sam Plenković preuzima dio krivnje za posljedice antisrpske politike vukovarskog gradonačelnika njegovih HDZ-ovih sumišljenika.
      No, Plenković ne želi riskirati s Penavom, dok god na to baš ne bude prisiljen, kao što ne može smijeniti Krstičevića, jer bi tako ugrozio svoj položaj u stranci koja iznutra i dalje funkcionira kao Komunistička partija u komunističkom sustavu, što znači da se sastoji od niza frakcija, koje predstavljaju različite skupine birača. A ona frakcija koju reprezentira Ivan Penava (ili Milijan Brkić), jedna je od najsnažnijih još od osnutka HDZ-a. Stoga će svaka HDZ-ova politika stalno u sebi nositi više ili manje vidljive elemente uvjerene, tvrde protusrpske ideologije.
      https://www.telegram.hr/price/ovo-sto-penava-radi-vise-nije-ni-govor-mrznje-nego-govor-bijede/
    • Од Милан Ракић,
      Predavanje na temu „77 godina od napada na Perl Harbor“ biće održano u petak, 7. decembra, sa početkom u 20 časova u amfiteatru Filozofskog fakulteta u Beogradu.

      Kako je za Tango Six rekao jedan od organizatora predavanja Vladimir Branković, glavni povod predavanja je 77 godina od vazdušnog napada japanske ratne mornarice na bazu ratne mornarice SAD Perl Harbor na Havajima tokom Drugog svetskog rata:
      – Na predavanju će biti reči o napadu na Perl Harbor, o istorijskim i vojnim činjenicama, kao i o samom napadu i razlogu zbog čega je došlo do tog napada.
      Takođe, biće pokrenuto pitanje koji su se vojni avioni koristili tokom napada i kakav je bio raspored flote Japana i SAD tog dana.
      Sam događaj je nešto što se retko dešava kod nas jer ljudi u Srbiji, ali i u samoj Evropi su više zainteresovani za Zapadni teatar i Evropski teatar ratovanja pa se ne dotiču mnogo Istoka i stvari koje su se tamo dešavale za vreme Drugog svetskog rata.
      Pošto retko znaju o odnosu SAD i Japana, o tome kako je došlo do rata, koji su razlozi za ovakav rat, mislim da će publika biti iznenađena, ali i zainteresovana za ovo predavanje. –

      Na predavanju će govoriti vojni analitičar Aleksandar Radić i vazduhoplovni istraživač Vladimir Branković.
      Predavanje će trajati sat i po vremena, dok će poslednjih pola sata biti namenjeni pitanjima publike i debati sa zainteresovanima.

×
×
  • Креирај ново...