Jump to content

Тумачење 1. главе Књиге Постања


Guest свештеник Иван

Препоручена порука

  • Гости
Guest свештеник Иван

Тумачење 1. главе Књиге Постања


Постављена слика




Тумачење 1. главе Књиге Постања не завршава се са првом главом. Оно се протеже до друге главе, до четвртог стиха (до његове половине). Припада свештеничком предању (теолог свештеник).
У прошлом и претпрошлом веку водиле су се научно-теолошке расправе да ли је Библија у праву када говори о стварању света. Постоје разне теорије о настанку света. Једна од њих је теорија конкордизма која покушава да измири научни поглед на свет и библијски извештај и постоје новије теорије које под библијским извештајем виде литерарно дело. Теорија конкордизма је давно превазиђена. Својевремено ју је заступао проф. Лазар Милин. Иначе, потиче из периода када су библисти покушали да доскоче науци у науци, што је већ у старту била немогућа мисија.
Оно што је веома важно код приступа једном библијском тексту, јесте задатак схватања времена и места где је текст могао да настане и буде обликован. У библијској науци постоји консензус да је овај текст добио свој облик за време ропства у Вавилону (златно доба настанка библијске литературе). Он је зато у једној озбиљној теолошко-философској расправи са тадашњим митовима, поготово са митом енума-елиш, старим вавилонским митом о стварању света. Овај текст је, највероватније, једна од литургијских химни која слави Бога Творца, зато не стоји случајно на почетку Библије. Она се могла користити у разним контекстима. Енума-елиш је читан, на начин како је приказан, на празник вавилонске нове године. Не зна се да ли су Јевреји имали неки дан који је посвећен слављењу нове године у раном периоду. Може бити да је повезано и са слављењем Сабата.
Текст је са уметничко-литерарног аспекта урађен на један занимљив начин. Подела стварања у шест дана направљена је тако да су прва три дана стварања описани као расчлањивање, раздвајање. То је опис разграничавања: „И рече Бог нека буде светлост...............и растави Бог светлост од таме.“ или „и створи Бог свод и растави воду под сводом...“, слично тако раздваја копно и воду. Бога као да украшава, Он раздваја елементе и ствара свет.
Међутим, друга три дана су описана као стварање, уобличавање творевине.
Постоје паралелизми који указују да је текст настао дубоким промишљањем. Постоје јасне паралеле између првог и четвртог (светлост-тама, дан-ноћ), другог и петог и трећег и шестог дана.
Сама композиција текста је растављена на наслов и то је 1.1. Увод је 1.2, онда долази опис стварања: од 1.3 до 1.31. На крају долази епилог. Поред овог схематизма, појављују се још неки феномени који указују литургијску функцију текста. Наиме, у тексту се појављује седам литургијских формула. Уводна формула је „Тада рече Бог“ . Формула божанске заповести „Нека буде“. Трећа формула је извршавање божанске заповести „И би тако“. Четврта формула је формула описа „И растави Бог...и раздвоји Бог....“ Пета формула је благослов „И благослови Бог“. Шеста формула одобравања „И виде Бог да је добро“. Седма форма је форма закључка „И би вече и би јутро...“
Распоред формула: прво и осмо дело имају свих седам формула. Друго и шесто дело имају по шест формула. Треће и седмо дело имају пет формула. Четврто и пето дело имају шест формула које су једнако распоређене.
Код старих семита бројеви су играли важну улогу. Овде се појављује број седам који означава савршено стање или завршетак започетог посла (седми дан).
Први стих има седам речи, други стих има четрнаест речи (7x2). Формула „И виде Бог да је добро“ понавља се седам пута. Реч Бог (Елохим) се појављује 35 пута (7x5). Речи небо, свод и земља помињу се 21 пут (7x3). У епилогу три пута долази формула „седми дан“ у три реченице и свака од тих реченица има по седам речи. Ово су докази који нас наводе на закључак да писац књиге није имао никакву научну амбицију да покаже као је створен свет. Он има јаку теолошку амбицију, која је уобличена у један литургијски текст.
Текст је укомпонован тако да оправдава празновање Сабата као дана одмора. Такође је овај текст и својеврсна полемика са владајућим мишљењима и митовима тога доба. Као што су данас научна мишљења и истине опште благо човечанства, тако су и у то време исто то били и одређена владајућа мишљења и митови. У Вавилону најзаступљенији је био енума-елиш, који највероватније потиче од старих Сумера. У енума-елишу се не говору о стварању за седам дана, али је био записан на седам плочица. Чак је и распоред стварања сличан као у Књизи Постања. На првој плочици се говори да су пре постања свега постојали праелементи, два нестворена вечна принципа апсу и тијамат. Апсу (мушки) представља горње воде (слатке), кишу, а тијамат (женски) доње воде (обично слане). Из апсе и тијамата се стварају прве генерације богова. Ти богови, по миту, праве галаму. Будући да су вечни принципи инертни смета им та галама и хоће да се реше тих богова. Међутим, они су то чули и праве заверу и убијају Апсуа, убија га Еа. У борби између нових богова и Тијамата, нови богови бирају Мардука за предводника. На крају убија Тијамат и прави свод небески и земљу, небеска тела и од крви Кингуа, који је проглашен за главног кривца, ствара људе. Опис стварања се завршава седмом плочицом у којој је описано слављење бога Мардука.
Одкуд писцу Постања мотив да у формалном смислу направи једну сличну књижевно-теолошки литургијски текст који је у формалним стварима сличан енума-елишу, а суштински би био потпуно различит? Писац књиге једноставну у тадашњу митологију, односно тадашњим мишљењем, жели да убаци теорију о једном Богу и стварању. Он свесно улази у дијалог са владајућом митологијом да би показао да она није тачна, већ је уобличава у једну бољу и теолошкију причу која се показује у Постању. Распоред стварања је негде сличан са енума-елишом али је теолошка концепција другачија. Док је у енума-елишу стварање описано као борба принципа, борба старих богова против младих, у библијском извештају не постоји никаква борба. Бог ствара свет својом Речју, нико му се не супротставља, јер је он доминантан у односу не све остало. То показује и глагол који се користи: бара. Овај глагол за субјекат стално има Бога. Он, по нашем и јелинском схватању, значи стварање из небића. Међутим, јеврејска „онтологија“ није парменидовска. Све што јесте није биће док нема неки вид постојања, однос са Богом, класична егзистенцијалистичка представа.
Интересантан детаљ је стварање светлости првога дана и видела небеских четвртога дана. Ако су видела створена четвртога дана одакле онда дани и ноћи у прва три? Прво што треба истаћи је то да писац говори из једне земаљске перспективе, ван земље нема дана и ноћи док видела постоје. Друго, међу тадашњим народима су поштовани богови небеских тела. Писац, дакле ступа у полемику са њима. Он говори: та тела, видела којима се ви клањате нису божанства, већ Божије креације. Шта више, они нису ни светлост, јер су је морали од некога примити, светлост претходи њима.
У вавилонском ропству Јевреји су били асимиловани од стране велике вавилонске културе, што је опште важећи феномен. Зато је писац на овакав начин изложио текст стварања света. Циљ је да старозаветна црква не буде такође асимилована. Њој је упућен текст Постања. Порука је: не Мардуку, не слављењу вавилонске нове године, јер прихватањем тога прихвата се и систем вавилонских вредности, веровања и вредновања ствари, једном речи постајање Вавилоњанином по свему, што значи де факто отпадање од Јахвеизма.
Библијски писац се користи спољашњим мотивима који су владали у том и тадашњем свету. Он је био дете свога времена и мислио је де факто на такав начин. Дакле, Бог преко свога писца уобличава причу кроз форму која је била позната тадашњем свету. Из тога и ми треба да искористимо корисну информацију да ли у теологији треба да говоримо језиком који се говори или треба да имамо језик струке.
По енума-елишу, Мардук је од крви Кингуа, негативног принципа, помагача богиње Тијамат, створио човека. Човек негде у својој основи носи нешто што је негативно. Богови су, у једном извештају пре тога када је требало да се створи човек, јадиковали и жалили се јер није имао ко да их служи. Човек је по том извештају створен да служи боговима. Библијски извештај, пак тврди да Бог ствара човеку по икони и подобију својем. То је најреволуционарнија идеја од постања света. Цео извештај је центриран према човеку, има антрополошки карактер.
Све што је речено односи се на значење и сврху текста у тренутку његовог настанка, односно на његову примарну функцију. Секундарна, икономијска функција тема је каснијег изучавања на библијској ерминевтици.
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 11 years later...

@Guest свештеник Иван списак литературе, ако је могуће, за нас, тзв лаике (мада се јежим на ту реч, ружна је и )

Свако Добро

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...