Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

Зоран Ђуровић: Степинац као Flying Dutchman

Алојзије Степинац, загребачки надбискуп и кардинал и блажени у Католичкој цркви, Солунски добровољац и носилац Краљевског ордена Карађорђеве звезде... Да ли је и Летећи Холанђанин (Flying Dutchman), који се на крају сукобио и са Сребрним Летачeм (Silver Surfer)?

Но, за разлику од узбудљивог сукоба Холандеза са Летачем, Заједничко саопштење Мешовите комисије [1] мора по природи ствари да буде досадно, бледо, лајт... Потом имамо Митрополит Порфирије и епископ Иринеј: Истина је да СПЦ није признала Степинца за мученика [2], где се почиње са одговарањем дисфатистима, онима који веле да је српска страна поражена у овом дијалогу, док је камену плочу на ту тезу положио Епископ бачки др Иринеј: Шок на крају рада Комисије „Вечерње новости” – озбиљан лист или фабрика лажи?! [3] На српској страни имамо и изванредан интервју са Жељком Ињцeм [4], а једнако добар интервју имамо на хрватској страни са Драгом Пилселом. [5]

rv26852_articolo.jpg

Ја сам сам одавно писао на ове теме, Стање ствари и (римо)католици [6], тако да немам намере да понављам ствари из свих референци које наведох, али ни да их сажимам. Вредан ће узети да их погледа, а многи од вас су их већ погледали. Задржаћу се у две речи само на „никаквом“ закључку комисије и чињеници да нисмо дошли до жељених докумената.

Блед закључак је нужна форма у оваквим дипломатским пословима. Нисмо у време саборских осуда „триклетих јереси“, него у сесијама које чине мешовите комисије. Екстремисти са једне и друге стране неће бити никад задовољни све док не виде просуту утробу непријатеља на арени и плач њихових жена и деце...

Ово је други филм. Буловић, као и Ињац су приметили да ће екстремисти бити незадовољни. Бачки позива да се виде реакције хрватских медија. Није их дао, а Глас Концила јуначки ћути и пацовски помиње како је Степинац спасавао Немце. Међутим, ја ћу поменути неке од реакција из плебса [7], а правописно нећу интервенисати:


 

- Antun Mateš: Ni vrit ni mimo!

- Damir Molnar: Ovaj proces je zorno dokaza nevirovatnu hipokriziju i mržnju SPC prema Hrvatima. Dok oni proglašavaju svetim dokazane koljače Hrvata i muslimana doslovno u isto vrime pokušavaju svim trikovima blatiti i osporavati hrvatske svetinje...

- Gordana Zelenika: Papa Komunist.

- Vladimir Rozijan: Ma ne, ispostavilo se samo da SPC nema ništa, i da je samo u službi velikosrpske ideologije.

- Mijo Ruškovački: Čekam nekakve zaključke komisije ono veliko NIŠTA kako i bude kad nama srpska pravoslavna crkva odlučuje dali je Stepinac svet ili ne, sramote i jadni mi.

- Ivo Trojanović: J*** papu komunistu koji trazi misljenje cetnickog popa Amfilofija.

- Mladen Piskač: ti si stvarno glup, trojanović komunjaro.

- Dawn Dawns: Nije to nikakva velikodušnost pape Franje, nego još jedno veliko ponižavanje i razapinjanje našeg sveca. Što uopće kojekakvi Amfilohije i Porfirije imaju s katoličkim blaženicima i svecima!?

- Bariša Šimić: papina lakrdija.

- Andreja Merseli: I,zakljucak je ?????????

- Rade Djuric: Da je uzalud izgubljeno vrijeme. Ne mozes nista dokazati onome koji je unaprijed izabrao laz.

- Ivan Ruskin: Tresla se brda - Rodio se mis.

- Petar Bumba: Nema nikakvog ispričavanja za ovo učinjeno zlo nama Hrvatskoj naciji i našoj katoličkoj vjeri. Bilo je u povjesti papa svakakvih budala ali ovakve budale kao ovoga nije sigurno bilo. Ponizijo je nas kao naciju i našu vjeru s četnicima koljačima to se nikad nije dogodilo u svijetu da druga vjera određuje nekoj dali će nekoga proglsiti setcem. Ali ne treba baš toliko kriviti papu koliko naše KARDINALE I BISKUPE KOJI SU DOZVOLILI DA ČETNIČKI KOLJAČ NIKOLIĆ ODE U VATIKAN I OTVORENO PRIPĆI PAPI KAKO SU HRVATI U RATU POUBIJALI MILIJUN SRBA DA BAR JESU. MORAM REĆI ČAST POJEDINIM BISKUPIMA I SVEĆENICIMA KOJI NISU BILI ZA OVU KOMISIJU. ALI ODVRATNI PAPA BOZANIĆ, PERIĆ SU ODGOVORNI ZA OVU BRUKU.

- Vesna Jovicic: Ludi vatikanski crveni pop Franjo uz pomoc bradatih spodoba ,karakondzula iz tzv.SPC,koja s crkvom i Bogom nema veze,teroristicka organizacija u sluzbi velikosrbskog monarhofasizma i svetosavlja,po treci put sudi svetom Alojziju Stepincu ! Sram ga bilo,nas Papa on NIJE,nece jos dugo glavinjati bespucima zablude,a cista istina i svetost mu blista nepobijedjena,svim mjesovitim komisijama usprkos.Stat ce pred lice Bozje,a onda ce njemu biti sudjenjo !!!!!!!

- Zoran Kovacevic: Još jedan izuzetno opravdan razlog da se SPC ukine i zabrani rad u Hrvatskoj, jer kao takva ne postoji nigdje u svijetu osim u Hrvatskoj u kojoj pod nikakvim uvjetima ne bi smjela postojati ! S time da njihove popove ne treba poubijati kao što je ta đubrad napravila sa hrvatskim pravoslavnim popovima, nego je dovoljno da ih se istjera iz Hrvatske.

- Tomislav Šoletić: Zar je netko promislio da će Srbi postati normalan narod ? Možda u nekom drugom vijeku.


 

Ergo, нека срБски бојовници узму и прочитају ове надахнуте редове и онда крену да пљују по нашој комисији! Сличне неурачунљиве коментаре можемо прочитати и у нашијенаца...

Поводом друге тачке, могу рећи да су наши заиста имали опструкцију што се тиче докумената. Ја сам сам имао јако лоше искуство кад сам покушао да дођем до неког материјала. Требало је да буде доступан, али је тадашњи директор у Монтеверђину све ставио под кључ. То је неки очајнички покушај да се ствар заврши, а после да се документа објаве. Но, Ватикан више не спаљује документа. То је добра вест. Не зна се никада када ће шта требати. Зато ће Степинац још увек лебдети.

Проблем наше комисије је још био и у опструкцији са наше стране, јер су титоистички кадрови у ДБ још увек живи, а њима иде у прилог да се Степинац прогласи за свеца да би се тако нанео тежак ударац екуменском дијалогу.

Ти репови би хтели Степинца за свеца не зато што би он био светац него зато што знају да после тога тешко да би се о икаквом екуменизму могло разговарати. Наравно да нико из српске делегације није радио у том смеру, али су били опструирани. И у таквој ситуацији ово можемо видети као велики резултат, а папа Франциско ни најмање није наивна особа. Њега као дар од Господа није добила само Католичка Црква, него и Православна.

Као интелектуалац велим да ствар опште канонизације Степинца треба одложити до даљњег, када се буду могле отклонити све сумње са његовог лика и дела, а оне су првенствено садржане у питању да ли је могао урадити много више, а не у питању да ли је он својеручно чинио злочине, јер је то ван сваке памети. Као пријатељ католика, и човек који се неким католичким свецима препоручујем у молитвама, и сликам њихове иконе, морам да признам да ту светост код њега не видим и немам никаквог осећаја. Знам да ће ове моје речи растужити неке од моје браће католика; светац ми је блажени Грација из Котора, и са њиме сам се заједно осведочио у неким чудима, а овде тај дар не видим.

yCr83FN.jpg

 

О. Зоран Ђуровић

Рим, 19.07.2017


Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Брате оче попе Ђуровићу, среди текст. Прогутана слова и дрљави фонт чине ово нечитким. Ил отвори нову темљу, са сређеним текстом а ову да бришемо.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, RYLAH рече

Брате оче попе Ђуровићу, среди текст. Прогутана слова и дрљави фонт чине ово нечитким. Ил отвори нову темљу, са сређеним текстом а ову да бришемо.

Кад немате палатино... 

Промени фонт ако можеш... 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, RYLAH рече

Брате оче попе Ђуровићу, среди текст. Прогутана слова и дрљави фонт чине ово нечитким. Ил отвори нову темљу, са сређеним текстом а ову да бришемо.

Иначе, та прогутана су са хрватског портала, нећу ваљда и њихова да мењам? Задржао сам им и ћелаву латиницу где има. Само је било копирање. 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Zoran Đurović рече

Кад немате палатино... 

Промени фонт ако можеш... 

Није проблем само фонт, то ћу и да одрадим, али много слова поједено.

Одради га на ћирилици у неком неутралном (нећириличном) фонту типа Тајмс Њу Роман (промениш језик и одрадиш), да не би гутало слова. Ако си га радио у ћириличном фонту, зато гута слова.

Греота да текст пропадне тако.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, RYLAH рече

Није проблем само фонт, то ћу и да одрадим, али много слова поједено.

Одради га на ћирилици у неком неутралном (нећириличном) фонту типа Тајмс Њу Роман (промениш језик и одрадиш), да не би гутало слова. Ако си га радио у ћириличном фонту, зато гута слова.

Греота да текст пропадне тако.

Ја овде све видим. Ако можеш да га тајмсујеш, то је онда услуга за све... Кажем ти да је само у Хрвата поједених слова, али ја то нисам исправљао

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, RYLAH рече

Није проблем само фонт, то ћу и да одрадим, али много слова поједено.

Ако мислиш на овакве симболе

 

пре 21 минута, Zoran Đurović рече

https://stanjestvari.com/2014/05/13/%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D1%92%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B8-%D0%B8-%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BA/

То нису поједена слова, него сваки линк тако испада ако је на ћирилици. Ако обележиш ово мишем и идеш на "go to", отвориће ти нормално линк. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, GeniusAtWork рече

Ако мислиш на овакве симболе

 

То нису поједена слова, него сваки линк тако испада ако је на ћирилици. Ако обележиш ово мишем и идеш на "go to", отвориће ти нормално линк. 

Мислим на ствари у тексту самом, прогутана слова којих је много.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, RYLAH рече

Мислим на ствари у тексту самом, прогутана слова којих је много.

Ajd srediću ja sad polako, samo me pustite par trenutaka

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, RYLAH рече

Мислим на ствари у тексту самом, прогутана слова којих је много.

Аман, наведи ми где су у мом тексту прогутана?

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, RYLAH рече

Сад је сређено.

Ma sve vreme izmišljaš...  :P

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, RYLAH рече

Сад је сређено.

Алелуја! И: Алилуја:))

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 37 минута, Zoran Đurović рече

Проблем наше комисије је још био и у опструкцији са наше стране, јер су титоистички кадрови у ДБ још увек живи, а њима иде у прилог да се Степинац прогласи за свеца да би се тако нанео тежак ударац екуменском дијалогу.

Ти репови би хтели Степинца за свеца не зато што би он био светац него зато што знају да после тога тешко да би се о икаквом екуменизму могло разговарати. Наравно да нико из српске делегације није радио у том смеру, али су били опструирани. И у таквој ситуацији ово можемо видети као велики резултат, а папа Франциско ни најмање није наивна особа. Њега као дар од Господа није добила само Католичка Црква, него и Православна.

Браво оче авво, попе. Право у срж. Брутално и истинито. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Феноменалан текст! Свака част, убоо си у срж!

Ово преко Фејзбука да се дели да оде што даље, све до секташких репова оних остатака о којима пишеш.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Иван Ивковић,
      Поезија на грчком значи стварање, а стваралац поитис, односно поета. Творац универзума – највећи Поета. Стварање, али не било како, већ стварање хармонично – склад, лепота, доброта – космичко тројство.
      Да би човек био творац – поета, да би из себе могао да изнесе лепоту и доброту, он мора да има обезбеђене услове за сазревање таквог једног плода.
      Потребно је иницијално мировање, акумулација, сазревање, кристализација, умовање, молитва, созерцање. Из те акумулације – зрења, када се наврши време, долази до изливања енергије лепоте и доброте
      Пулс живота
      Ноћ – дан
      Зима – пролеће
      Рађање – умирање
      Крштење – опело
      ***
      Мировање – делатност
      Ћутање – реч
      Дијастола – систола
      Сан – будност
      Размишљање – стварање
      Молитва – васкрсење
      Када је човек у непрестаном кретању, брзини, хипер-активности, радохолизму – он не може и нема услова за стварање склада, лепоте и доброте.
      Када смо у непрестаној журби и претераном раду, и тада нешто стварамо и градимо, оно у себи носи печат тог немира и несклада, често и нелепоте, односно ругобе и зла.
      Морамо бити довољно зрели, свесни, одлучни и храбри да кажемо себи, стоп – стани сада и посвети се себи, својој души, своме бићу, свом животу. А не животу послодавца, газде, друштва, државе, глобалног центрипеталног ковитлаца који нас прво сабије, па сломи, исиса, а онда избаци далеко од центра, као истрошеног и непотребног.
      Но, оваква држава и ово постмодерно и постхумано друштво, и захуктала, незасита и суперегоистична заједница, тој се нашој одлуци огорчено противи. Не дозвољава нам да јој се отмемо из гвозденог загрљаја и отровних чељусти, јер се та псеудо заједница храни нашом животном енергијом, и не жели да нас се лиши чак ни на само пар часова дневно. То чини на многе разрађене начине , углавном кроз уцене и претње сваке врсте.
      Овај свет, са својом захукталошћу и завитланошћу, са својим лажним сластима и отровним страстима, са својим перфидним завођењем, има врло прецизно разрађен систем. Систем како да нас држи подјармљене као робове, а да ми мислимо да смо господари, да мислимо да смо газде, а да смо у ствари слуге, да мислимо да смо богови, а уствари смо луциферова недоношчад.
      Међутим, да би наш живот био као поезија и ми били као поете, било чиме да се бавимо, ми морамо, чак по цену губитка и неких назови социјалних олакшица и бенефиција, да покажемо духовну храброст и одлучну борбу за личносну слободу.
      Тада ће наш живот бити као најлепше стварање, и биће и игра и уметност и радост. Та наша слобода не сме бити злоупотребљена на нову ужурбану забаву и узнемирење духа, већ на понирање у тајне дубине нашег бића, и на откривање тамошње лепоте и потресне величанствености живота као Божијег дара.
      Ми морамо пливати узводно. Низводно је лако, али река је у том правцу све шира, спорија, млака, нечиста и мутна. А узводно је теже, но, у том правцу, ка извору, река је све свежија, чистија, пенушавија и на све већој висини где се лако дише, док се на самом извору коначно не напијемо живе воде.
      Пливајмо узводно.
       
      Фејсбук страница манастира Рибница
    • Од Иван Ивковић,
      „А кад Он виде народ многи, попе се на гору, и седе, и приступише му ученици његови. И отворивши уста своја, учаше их говорећи: ‘Блажени сиромашни духом, јер њихово је царство небеско.’“
      (Мт. 5, 1–3) Не оглашавај (речима) пред свима оно што је достојно заборава и дубоког ћутања! Зар не црвениш након тога ти, земни кумиру, који ћеш ускоро бити прах? Хоћеш ли се, као мехур, још дуго надимати и бити преиспуњен гордошћу, хоћеш ли се ширити у својој разметљивости и узносити мисли испразним умовањем? Зар не видиш обе границе људског живота (зар не видиш) како он почиње и како се завршава? Ти се надимаш због младости и имаш у виду зрело доба, усхићујеш се лепотом и тиме, што су ти руке испуњене силом која их покреће, што су ти ноге лагане и што скачу, што ти увојке разноси ветар и што твоје образе уоквирују нежне маље, што носиш одећу пурпурне боје и разнобојне свилене тканине, проткане призорима битака, сцена из лова или неких догађаја? Или, можда, гледаш на црну и блиставу обућу, дивећи се брижљиво прошивеним шавовима? Све то гледаш, а самога себе не видиш? Ја ћу ти, као у огледалу, показати ко си и какав си ти.

      Зар тајну наше природе ниси видео на гробљу? Зар ниси видео хрпе костију које леже једна преко друге, или огољене лобање, које са својим упалим очима представљају страшан и одвратан призор? Зар ниси видео усне искежених зуба и остале удове, као раскомадане? Ако си их видео, онда си видео самога себе. Где су обележја твог садашњег процвата? Где је блиставост образа? Где је свежина усана? Где је величанствена лепота очију, које су блистале испод покрова обрва? Где је онај прав нос, који се налазио између облих образа? Где је коса која је падала по врату? Где су увојци, који су се обавијали око слепоочница? Где су руке, које су испуштале стреле из лукова? Где су ноге, које су поскакивале као коњи? Где је пурпурна одежда, свила, плашт, појас, обућа, коњ и брзина његовог трка, све оно, чиме се данас надима твоја разметљивост? Кажи ми где је у ономе, што је овде (на гробљу) остало, све то, чиме се ти толико поносиш и о чему имаш тако високо мишљење? Који је сан толико непостојан? Које су варке сличне томе? Која је сенка толико слаба и неопипљива, као то сновиђење младости, које се у истом тренутку и појави и нестане? То ћемо упитати оне, који су због незрелости безумни у младости. Шта да кажемо о онима који су већ зрели? Мада су у савршеном (најбољем) добу, одликују се непостојаним понашањем и у њима нараста болест гордости. Име такве болести је надменост понашања. Као изговор за гордост њима најчешће служи старешинство и власт која је с њим повезана. Ако је поседују, пате због ње, или се тек за њу припремају. Често се догађа да више и нису на власти, али да причама о њој поново побуђују болест. И где ћеш наћи реч, која ће проникнути у њихове уши, затворене за глас проповедника? Ко ће такве људе убедити да се ни по чему не разликују од оних, који се показују у позориштима? Наиме, ови (глумци) носе личину (маску), имају вешто израђену пурпурну и позлаћену одећу и свечано седе у кочијама. Међутим, никаква болест гордости не улази у њих услед таквих украса. Какво су мишљење имали о себи пре изласка на позорницу, такво расположење задржавају у души и током представе. А кад сиђу с кочије и скину пурпурну одежду, не јадикују због тога. Они, међутим, који се на позорници свог живота горде својом старешинском влашћу, не размишљају о ономе што је било непосредно пре и што ће бити убрзо након тога. Као мехурови који се шире и надимају, тако се и они размећу када гласници громко објављују њихово име, стављајући на себе туђу маску и мењајући природан израз лица за претећи и страшан. Они настоје да им и глас звучи страшније, тако да онима, који га слушају, личи на зверски. Они не остају у границама које су постављене за човека, него присвајају Божију свемоћ и Божију власт. Бивају убеђени да су тобоже они господари живота и смрти, јер међу онима, којима суде, некима дају ослобађајућу пресуду а друге осуђују на смрт, и при том не обраћају пажњу на то, ко је уистину Господар људског живота, Који одређује и почетак и крај људском постојању? Нека знају да је за поништење њиховог славољубља довољно само једно, и да су многе од старешина, у време док су вршили своју власт, видели отргнуте са својих старешинских седишта и положене у гроб, где је гласнике заменио плач.
      Како, дакле, господар туђег живота може да буде онај, који није господар ни свога (живота)? Међутим, ако гледајући на Онога Који је нас ради добровољно осиромашио и он постане сиромашан духом, и ако му пред очима буде била једнакост наше природе, онда јединородне с њим неће срамотити никаквим тужним призором привидног испољавања власти. Онда ће и он уистину бити блажен, јер је привремено смирење заменио за Небеско царство.
      ***
      Ако, дакле, треба да се уздигнемо ка горњем, осиромашимо у ономе што вуче на доле. На који начин? На то указује Псалмопојац: „Просу, даде убогима, правда његова остаје у векове векова“ (Пс. 111; 9). Ко заједничари са сиромашнима, тај се придружио Ономе Који је нас ради осиромашио. Господ је осиромашио да се ни ти не би бојао сиромаштва. Онај, Који је нас ради осиромашио, царује над васцелом творевином. Ако и ти осиромашиш заједно са Осиромашеним, знај да ћеш и са Царем заједно царевати. Блажени сиромашни духом, јер њихово је Царство небеско, којег нека се сви ми удостојимо у Христу Исусу Господу нашем, и Њему нека је слава и сила у векове векова! Амин.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Велики си Господе и чудесна су дела Твоја, и ниједна људска реч није кадра да опише сва чудеса Твоја!   Казивати о светим Тајнама није лако, јер њихово благодатно дејство и освећујућа сила као дело љубави Божје превазилазе људски ум и логику. Свете Тајне су пројавa јединствене Светајне – Цркве, у којој Сâм Господ дарује човеку божански живот и избавља га од греха, смрти и ђавола. Ову благословену истину потврђује и велики отац Цркве свети Никола Кавасила рекавши да је Црква представљена у светим Тајнама. Све свете Тајне се на тајанствени начин савршавају благовољењем Оца небеског, присуством Сина (Христа), – који је једини истински Првосвештеник Који приноси и који се приноси, који прима и који се раздаје Христос Бог наш, како нас подсећа молитва Херувимске песме, – и благодатним дејством Светога Духа.   Христос је истовремено и Онај ко приноси и само приношење, и жрец и жртва. Присуство Христа у евхаристијском догађају, између осталог, изражено је у речима поздрава који размењују свештенослужитељи за време светог целива: „Христос je међу нама”. Поимање светих Тајни као дела Христовог присутно је не само у литургијским текстовима, већ и код отаца Цркве. Блажени Августин говори: „Крштење заиста није у сили оног ко га врши, а исто тако ни оног ко га прима, него је у сили његове сопствене светости и истине, благодарећи Оном ко га је успоставио”. Свети Јован Златоуст вели: „Управо Отац, Син и Свети Дух све савршују. Свештеник тек уступа свој језик и своју руку. За време Светог Причешћа рука самог Христа пружа се ка тебиˮ. Исти свети отац наставља: „Дарови Божији нису последица било какве врлине свештеника; они свецело јесу дејства благодати. Дело свештеника је у томе да просто отвори своја уста, а оно што изговара, савршава Бог. Евхаристијски дарови остају једни те исти, ма ко да их приноси – Павле или Петар.ˮ   Благодатни живот Цркве који се пројављује кроз свете Тајне сагледан је у остварењу заједнице са Христом. Ова свештена веза Цркве и светих Тајни разумљива је једино у светлу повезаности Цркве и Евхаристије. У том духу знаменити Дионисије Ареопагит о Евхаристији говори као Тајни над Тајнама, која је у сржи свих светих Тајни, самим тим указујући да је васколики светотајински живот утемељен и крунисан Тајном над тајнама – светом Евхаристијом. Литургија даје смисао светим Тајнама, јер у себи садржи васколику тајну спасења. Вођени овом истином, хришћански етос и учешће у Евхаристији представља у историји, овде и сада, пуноћу, како слободе, тако и љубави коју нам изобилно дарује савршени Дародавац добарâ, Човекољубиви Господ наш, стога Свети Теодор Студит подсећа да је Света Литургија понављање целокупног Богочовечанског домостроја спасења.    Светотајински стослов на таласима Радио-Беседе – eмисија Светотајинско богословље   Благословом Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког Г. Иринеја, богата катихетска ризница Радио-Беседе употпуњена је емисијом Светотајинско богословље. У оквиру три циклуса припремљено је и реализовано сто емисија са циљем да поштованим слушаоцима приближимо благословени значај свеколиког светотајинског живота Цркве. Емисију о светим Тајнама карактерисала је изражена саборност свих медијских делатника Радио-Беседе који су своју љубав и труд уградили у ово богоугодно дело, учествујући сви без изузетка у реализацији емисије Светотајинско богословље.    Након три уводне емисије у оквиру којих смо говорили о светим Тајнама уопште, пет емисија посвећено је значају припреме за свету Тајну крштења, док је тумачење наведене Тајне изложено у оквиру четири емисије. Први циклус завршили смо разговором о светој Тајни брака којој смо посветили седам емисија. Други циклус емисија о светим Тајнама наше Цркве почели смо темом свете Тајне свештенства. У оквиру наведених емисија говорили смо о старозаветном и новозаветном свештенству, о епископу као икони Христа у Евхаристији. Затим, у оквиру две емисије предочили смо последовање хиротоније у свештени чин епископа, а потом смо тумачили и последовања хиротоније презвитера, ђакона, као и хиротесије у чин чтеца и ипођакона. Емисије посвећене свештенству употпуњене су разговором о свештеним одеждама, као и о почасним јерархијским степенима. Други циклус емисије Светотајинско богословље настављен је озбиљним бављењем Тајном над тајнама – светом Евхаристијом. После пет емисија уводног карактера, на основу релевантне литературе кроз двадесет и две емисије тумачили смо свету Литургију, чиме је завршен други циклус.   Разговор о Светајни Цркве настављен је и у првом делу трећег циклуса. Старозаветни и новозаветни праобрази о Евхаристији; Савршавање божанствене Евхаристије у време светих Апостола; Савршавање божанствене Евхаристије у другом и трећем веку; Свети Василије Велики и Јован Златоуст као састављали анафоре; Древне литургије светог Апостола Јакова и светог Апостола и еванђелисте Марка; Епископ Хризостом (Столић) и његов допринос литургијском богословљу, биле су теме првог дела трећег циклуса. Шест емисија посветили смо значају и историјском развоју свете Тајне покајања, као и практичним напоменама у погледу исте. После тумачења свете Тајне јелеосвећења, у оквиру десет емисија говорили смо о светој Тајни монаштва. Завршни део трећег циклуса био је посвећен следећим молитвословљима и последовањима: Велико и мало водоосвећење; Освећење – троносање храма; Мироварење – Освећење светог мира и Светотајински карактер заупокојених служби.   Благодарећи Троједином Господу који нас је надахњивао да ово богоугодно дело почнемо и завршимо у славу Његову, са благословом и молитвеном бригом нашег архипастира и духовног оца – Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Иринеја, – уз свесрдну подршку и несебичну помоћ уредништва и свих медијских делатника Радио-Беседе, надамо се да ће овај мали дар и допринос бити на духовну корист и радост, те да са слободом можемо завапити благодарствену песму пред Господом, речима из химне Светог Амвросија: Тебе Бога хвалимо, Тебе Господа исповедамо, Тебе превечнога Оца сва земља велича. Теби сви ангели, Теби небеса и све силе, Теби херувими и серафими непресталним гласовима кличу: Свет, свет, свет је Господ Бог Саваот, пуни су небо и земља величанства славе Твоје!   Катихета Бранислав Илић, сарадник Радио-Беседе     Извор: Инфо-служба Епархије бачке  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...