Jump to content

Препоручена порука

Nakon svih ovih ubistava zena ispadne da mi, muskarci, lakse pucamo...zene su stabilnije...mnogo vise ubica, kriminalaca, narkomana, alkoholicara je muskarca...zasto smo tako slabi?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 67
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Dobro pitanje. Mislim da je ovaj čovek dao delimično tačan odgovor

Nakon svih ovih ubistava zena ispadne da mi, muskarci, lakse pucamo...zene su stabilnije...mnogo vise ubica, kriminalaca, narkomana, alkoholicara je muskarca...zasto smo tako slabi?

svaki brak, sklopljen iz koristi, a bez iskrene ljubavi i bez Hrista, osudjen je na propast

пре 11 минута, Snezana Pilic рече

Dobro pitanje. Mislim da je ovaj čovek dao delimično tačan odgovor

:))12:smeha:12:smeha:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Dobro pitanje. Mislim da je ovaj čovek dao delimično tačan odgovor

Стварно оригинално, гарантујем да га је жена мало пре интервјуа избацила из такта.... пуко је :)))()


Sent from my iPhone using Tapatalk
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 1 month later...
On 7/19/2017 at 0:54, Phoebe рече

Dobro pitanje. Mislim da je ovaj čovek dao delimično tačan odgovor

To je inace snimak iz privatne muske sigurne kuce. Covek je pobegao jer dozivljav konstatnu psihicku torturu od zene i otud ta izjava. I meni je pre bila smesna, sada mi je tuzna, kada znamo da je covek zrtva i smejemo se njegovoj izjavi kao da je nesto sto je kao dobar dan. Eto nekad zene psihicki maltretiraju svoje muzeve hahaha-hihihi jako smesno. 


Zasto muskarci vise pucaju? Ja odgovor gledam bioloski: testosteron i medjumuska dominacija. 
Svidelo se nama ili ne, cinjenica je da pare i drustveni status igraju veliku ulogu u zivotima muskaraca. To muskarce vodi ka izboru raznoraznih zvucnih zanimanja i nacina na koji zele da dodju do novca i socijalnog statusa. Tako muskarci biraju raznorazna zanimanja koja im donose novac i socijalni status: Glumac, muzicar, hirurg, advokat itd (disclamer ne kazem da svi muskarci biraju ova zanimanja zbog toga vec da je to jedan od motiva kod nekih). 
Isto tako postoji jedno "zanimanje" koje donosi socijalni status u odredjenim sub kulturama a i novac (sto mozemo videti iz primera srbije ) a to je kriminalac. 
Ako te mrzi da ucis i da radis, a hoces da zaradis pare i da te drugi ljudi posmatraju kao neku vaznu licnosti, ti lepo uzmes pa pljackas, krades, prebijas za novac. 

Ovo je naravno samo misljenje. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 1 year later...

Misli da je glavni problem u tome sto, zene u danasnje vreme se sve ocekuju od muskarca, i da zaradi, i da brine o porodici, i da bude musko, da lupi sakom o astal, da bude boem, agresor itd...

Poenta je da su danas mnogo vise muskarci kulturniji i da se mnogo vise ponasaju dzentlmenski pa je potrebno promeniti sistem vrednosti kod zena.

Danasnje zene su samostalne, samostalno zaradjuju, brinu o sebi, mogu cak barabar da rade sa muskarcima, imaju iste slobode kao muskarci, obrazovane su. Znaci, skoro su barabar kao muskarci.

E sad takvoj zeni je potreban muskarac koji ce da bude za nju tu, kada treba da se donese neka vazna odluka, kada treba da je utesi, da je podrzi, da donese neku vaznu odluku.

Znaci savremenoj zeni je potreban muskarac kao podrska i dopuna a ne "balkanac" koji ce da je obezbedi u svakom pogledu. 

Savremene zene mogu i same da brinu o sebi i materijalno da se obezbede.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 19.7.2017. at 0:44, Fildza рече

Nakon svih ovih ubistava zena ispadne da mi, muskarci, lakse pucamo...zene su stabilnije...mnogo vise ubica, kriminalaca, narkomana, alkoholicara je muskarca...zasto smo tako slabi?

Или си млад или си неискусан, жене пршћу неупоредиво више од мушкиња у сваком погледу, само што немају физичку снагу и неке борбене вештине па то није тако очигледно.  :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Liga Džentlmena рече

Misli da je glavni problem u tome sto, zene u danasnje vreme se sve ocekuju od muskarca, i da zaradi, i da brine o porodici, i da bude musko, da lupi sakom o astal, da bude boem, agresor itd...

Poenta je da su danas mnogo vise muskarci kulturniji i da se mnogo vise ponasaju dzentlmenski pa je potrebno promeniti sistem vrednosti kod zena.

Danasnje zene su samostalne, samostalno zaradjuju, brinu o sebi, mogu cak barabar da rade sa muskarcima, imaju iste slobode kao muskarci, obrazovane su. Znaci, skoro su barabar kao muskarci.

E sad takvoj zeni je potreban muskarac koji ce da bude za nju tu, kada treba da se donese neka vazna odluka, kada treba da je utesi, da je podrzi, da donese neku vaznu odluku.

Znaci savremenoj zeni je potreban muskarac kao podrska i dopuna a ne "balkanac" koji ce da je obezbedi u svakom pogledu. 

Savremene zene mogu i same da brinu o sebi i materijalno da se obezbede.

Ово нема ама баш никакве везе са темом.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, Lady Godiva рече

Ово нема ама баш никакве везе са темом.

Ima izekako. Sve je to razlog zasto muskarci "pucaju" pre od zena. Zbog pritiska koji im je nametnut.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 17 минута, Liga Džentlmena рече

Ima izekako. Sve je to razlog zasto muskarci "pucaju" pre od zena. Zbog pritiska koji im je nametnut.

А жене нису под притиском? 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Liga Džentlmena рече

Pa jel jeste? Pisi.

Шта да пишем, да сви људи имају некакве проблеме, стресове? То је свима јасно.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Пуцају сви подједнако, без обзира на пол, само што мушкарци имају потенцијал да направе већу штету.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 19.7.2017. at 0:44, Fildza рече

zene su stabilnije...

Ma jok, mi samo nemamo fizičku snagu ni testosteron inače bismo vas sve potepale. Zato vas psihički maltretiramo.

On 19.7.2017. at 0:44, Fildza рече

narkomana, alkoholicara

Mi smo na tabletama.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Zašto se toliko dobro osećamo kad opsujemo?
      Da li je to zato što znamo da smo tad nevaljali ili se nešto zaista promeni u našem mozgu i telu kad koristimo ružan rečnik?
      Svi smo to već radili, udarili mali prst na nozi, isekli su nas u saobraćaju ili smo prosuli kafu.
      I odjednom smo krenuli da psujemo kao kočijaši.
      Instinktivno, mi posežemo za ružnom reči – obično zadovoljavajućim nizom eksplozivnih konsonanti – i, kao da se radi o nekakvoj magiji, stičemo određeni nivo momentalnog zadovoljstva.
      U redu, neki od nas psuju više od drugih, a ponekad bi ljudi mogli da psuju čak i kad su srećni.
      Ali morate da priznate da se psuje u svim kulturama i na svakom jeziku, a nije čak možda ni jedinstveno samo za ljude (o tome malo više kasnije).
      Dakle, šta je naučna pozadina ružnog rečnika?
    • Од JESSY,
      “Izložite se ponekad ismejavanju; osvrnite se oko sebe i dobro se protresite kako bi saznali ko ste zapravo.”  
      Epiktet, Razgovori
      Zdrav razum nam govori da je briga zbog mišljenja drugih korisna u negovanju dobrih odnosa i održavanju socijalne kohezije. Ipak većinu ljudi previše zanima šta drugi misle o njima i u ovom tekstu ćemo istražiti kako to šteti psihološkom zdravlju. Razmotrićemo da prihvatanje ismevanja, odbacivanja i prezira drugih može u velikoj meri povećati šanse za življenje ispunjenijeg života.  
      “Ne prestaje da me zapanjuje: svi sebe volimo više od drugih ljudi, ali više brinemo o njihovom mišljenju nego o svom.”  
      Marko Aurelije, Meditacije ili Samom sebi
      Na savremenom Zapadu stavlja se veliki akcenat na postizanje društvene validacije i na to da se dobro izgleda u očima drugih ljudi, a to stvara populaciju muškaraca i žena koji su zaostali u svom razvoju. Jer društvena validacija proizilazi prvenstveno iz jedne stvari – uspeha u spoljašnjem svetu, ili bar njegovog izgleda. Naš posao, materijalna imovina, veličina bankovnog računa, fizički izgled i modni izbori, statusi ljudi sa kojima se družimo, to su stvari koje donose potvrdu za kojom toliki  žude. Ali ova preterana orijentacija na svet ljudi, mesta i stvari nije zdrav način života, kao što piše Karl Jung: 
      “Čovek čiji se interesi nalaze spolja nikada nije zadovoljan onim što je neophodno, već neprestano žudi za nečim većim i boljim, što, verno svojoj pristrasnosti, uvek traži izvan sebe. Potpuno zaboravlja da, i pored svih svojih spoljnih uspeha, on sam ostaje isti iznutra. Očigledno je da bi spoljašnji život muškaraca mogao da ima mnogo više poboljšanja i ulepšavanja, ali te stvari gube smisao kada unutrašnji čovek ne ide u korak sa njima.” 
      Karl Jung, Psihologija i religija
    • Од JESSY,
      Kada god je bilo reči o plakanju i o tome koliko je to zapravo zdravo i normalno i potrebno, dobijale smo pitanja “A šta kada želim da plačem, a ne mogu?”, pa evo ukratko i o tome želimo malo da pišemo.
       
      Ne možemo da plačemo kada zadržavamo suze, kada postoji blokada neka u odnosu na plakanje. Nažalost, tokom života mnogi su naučeni da treba da budu jaki i hrabri (muškarci mnogo više, ali i žene), da su suze znak slabosti. Naučeni smo, veoma pogrešno, da plaču samo slabići – “Hajde, nema plakanja pa nisi ti kukavica” ili dobro poznato “Ju, nemoj da plačeš, dečaci ne plaču. Nisi ti p**** pa da plačeš”.
       
      Učili su nas da nije okej da budemo tužni, uplašeni, ljuti, nervozni, frustrirani. Da jedino što je prihvatljivo jeste da budemo srećni, raspoloženi, zadovoljni ili eventualno, ako baš mora, da budemo “okej”. Takođe, možda su roditelji krili da plaču, sami nisu iskazivali emocije (jer su se i sami plašili svojih emocija i nisu znali drugačije) i to je bilo nekako zabranjeno u porodici.
      Sve to utiče da tokom života na plakanje gledamo kao na znak slabosti ili na nešto jako strašno i previše bolno da bismo sebi to dozvolili (iako svesno znamo da to nije tako, nesvestan deo ima svoje naučene obrasce) i onda stvaramo blokadu i ne dozvoljavamo sebi da plačemo, uprkos tome što imamo jako jako veliku potrebu za tim.
      Istina je ta da je plakanje znak toga da ste ljudsko biće. Plakanje čisti dušu. Plakanje pomaže da se otpuste boli koje smo skupljali danima (neki i godinama). Plakanje je znak da dozvoljavamo sebi da osećamo ono što osećamo i da dajemo sebi priliku da prežalimo ono za čim želimo ili imamo potrebu da žalimo. Da, kada dugo skupljamo neke stvari u sebi i bežimo od emocija može nam biti teško da odvojimo vreme za sebe, sednemo i isplačemo se. Možemo se plašiti tog trena, jer nam se može učiniti da ako jednom pustimo sav taj bol iz sebe da nikad nećemo ni stati sa plakanjem. Ali nije tako. Vrlo je moguće da će u prvom momentu biti teško – kao što nam je svakako i teško dok vučemo taj teret sa sobom – ali nakon toga sledi veliko olakšanje. Kada smo naučeni da suze nisu okej, potrebno je vreme da zaista shvatimo i prihvatimo da jesu. Plakanje je u redu. Zaista jeste. Dajte sebi dozvolu, prostor i vreme da pustite svoje suze, a sa njima i nakupljene tuge i bolove i strahove.
      Podsetite sami sebe, koliko god puta da je potrebno, da je plakanje skroz zdravo i da je to pokazatelj samo toga da ste čovek (ne slabić, ne kukavica, ne plačip**** ili bilo šta što ste čuli tokom života kada je reč o ovoj temi). Nekada, postoje neke velike tuge koje se prosto ne mogu isplakati i to je u redu. Kada doživimo neke vrlo bolne stvari želećemo mnogo puta da plačemo i to treba sebi i da dozvolimo. Plačite koliko želite, kada vam treba i koliko vam treba. Bez stida, griže savesti, krivice, osećaja da ste vi nekako loši jer plačete. Setite se da je to samo nešto što ste naučili. A sada, rešite da naučite sebe da je plakanje zdravo i dajte sebi dozvolu da isplačete ono što vam stoji kao teret na duši.
       
      Ako primetite da, uprkos svemu što ste pokušali, ne možete da se isplačete, a imate jaku potrebu za tim – možete potražiti pomoć. Potražite svoj siguran prostor i podršku – da li će to biti uz prijatelja, partnera, člana porodica ili psihološkog savetnika nije važno, sve dok se vi tu, sa tom osobom osećate dovoljno bezbedno da možete da ispričate ono što vas boli i “pustite napolje” taj svoj ranjivi deo. Za sve ovo je potrebno puno razumevanja prema sebi i strpljenja, ali vredi – jer kada dozvolimo sebi da budemo ranjivi (isplačemo se, dozvolimo sebi da se osećamo kako se osećamo) tada dajemo sebi i dozvolu da zaista budemo i radosni i srećni.
      Za kraj bih dodala jedan citat Brene Brown „Ranjivost je srž stida i straha i naše borbe sa osećajem bezvrednosti, ali ispostavilo se da je to takođe mesto na kome se rađa radost, kreativnost, osećaj pripadanja i ljubavi“.
        https://dnevnadozamentalnogzdravlja.wordpress.com/2020/09/07/zasto-ne-mogu-da-placem/  
    • Од JESSY,
      Foto: Nikola Krstic / Alamy / Alamy / Profimedia Sinoć smo po onoj kiši, baka od 70 i kusur i ja šetale pse po kraju. Kaže mi da joj je penzija 18.000 dinara. Baš toliko je svojevremeno dobio i moj otac kad je zbog bolesti dobio rešenje o invalidskoj.
      Diplomirani mašinski tehničar, radio je kao konj, od jutra do sutra, dok nije dobio rak. I ova baka s iscepanom jaknom i bušnim patikama s kojom šetam je radila. Sad je zaslužila da napokon živi, deca su otišla, još je u dobroj formi, ali, čini mi se, ništa od toga, deluje pregladnelo i noge su joj mokre.
      Stari ljudi u beogradskom naselju u kom živim retko imaju osmeh, umro je kad su treći put došli na kasu u Maksiju i shvatili da im fali 10 dinara za paštetu. Prvi put im je kasirka progledala kroz prste, drugi put su im neki momak ili devojka iz reda dodali, treći put su ostali gladni.
      A ako im je i posle toga ostalo nešto malo dostojanstva, sahranili su ga kad im je posle višesatnog čekanja u Domu zdravlja lekarka kroz zube, besna što su došli, rekla da pregled kod specijaliste ne mogu da zakažu jer su svi termini popunjeni bar naredna dva meseca. Ne plaše se stari bez razloga odlaska u bolnicu.
      Ja sam dedu koji je imao 80, ali se i dalje penjao na drveće, kosio travu, išao u nabavku, kuvao i bio pokretniji i zdraviji od pola mog društva, odvela u Klinički s početkom upale pluća. Davali su mu pogrešnu terapiju, vezivali ga za krevet “da se ne bi povredio kad odlazi u toalet”, ukinuli mu lekove za šećer jer im to nije bilo bitno… Umro je za sedam dana. Nisu mi ni javili, zatekla sam prazan bolnički krevet.
      S druge strane, jedna od stvari koje su me fascinirale na svakom putovanju su bake i deke koje u penziji zaista počnu da žive. Idu na skijanje, izlete, okupljaju se jednom nedeljno u klubovima gde plešu sambu, vode unuke na more i u akva parkove, skupljaju se u poslastičarnicama gde degustiraju nove kolače, frizer, pedikir, manikir svake nedelje, pevaju u nekim horovima.
      Jedna 70-godišnja Francuskinja je na vrhu od 3.200 metara otvorila kafić gde radi zimi, a ostatak godine putuje svetom. Sama, pocrnela i s osmehom koji poklopi svaki moj uzdah. Druga se u 67. preselila iz Norveške na grčko ostrvo i tamo drži azil za mačke. Treća bakuta iz Engleske putuje sa Mladim istraživačima po Evropi i volontira. U pauzama, klincima pravi sendviče i pije pivo.
      Da bi to mogli, treba da budu zdravi, da imaju pristojne penzije, pa elan za životom lako dođe. Da, dosta je do nas kako ćemo oblikovati svoju starost, ali kad krče creva, a noge su mokre, nema tu nikakvog oblika. Samo čekanje bolne i spore smrti. I ko je kriv, razmišljam? Nije teško pronaći krivce, čak i kada starim građanima Srbije poručuju da će im penzije porasti ČAK šest odsto. Juhu! Moja baka iz kraja će biti bogatija za čitavih 1.140 dinara i tad će shvatiti pravo značenje “zlatnog doba”.
       
      https://nova.rs/magazin/bebaiporodica/zasto-se-plasim-da-ostarim-u-srbiji/
       
×
×
  • Креирај ново...