Jump to content
Bogdan011

О тексту Зорана Миливојевића подигла се велика медијска прашина!

Recommended Posts

пре 1 минут, Ћириличар рече

Прва грешка. Управо зато што је тако незамисливо мора се испитати и сагледати.

I šta ispostavi se po ovome da je nasilnik čovek koji povređuje ljude koje voli.

To samo znači da je Maja opravdano bila u strahu da nasilniku ostavlja dete da ga on viđa.

I onda će Milojević reći pa dobro bre ljudi ogradio sam se sa MOŽDA?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, Paradoksologija рече

Мене уопште не занима да разумем зашто би родитељ убио дете. Занима ме да институцијама које финансирам порезима први приоритет буде физичка безбедност оних који су угрожени насиљем, па макар доказано опасни насилници месецима и годинама не видели децу, без обзира на њихов пол. Ваљда ме то чини агресивном феминисткињом.

naravno da ne treba da te zanima mehanizam medejinog kompleksa ili štaveć i naravno da nisi agresivna feministkinja.

ali je činjenica da se i u ovom slučaju instrumentalizuju žrtve, pre svega medijski i svako tu učitava svoje u jedan tekst koji počinje rečenicom...Једна од најстрашнијих ствари јесте убиство малог детета a završava rečenicom...постоји бојазан да ћемо имати још трагичних случајева.

onaj tekst između, koji je predmet ove teme, i koji pre svega govori o psihološkim ratovima koji se vode između roditelja i u mnogim slučajevima ostaju skriveni zato što nemaju tako strašan epilog već je nasilje pre svega psihološko a može da eskalira, svako tumači na svoj način.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Рапсоди рече

Поента је што се Миливојевић није само задржао на паралели  овог  случаја и феномену  " Медејине освете " .

Него је своју опсервацију превише зачинио са " можда, можда  " Да мајка није игнорисала више одлука суда и спречавала оца да виђа дете, можда се ова трагедија не би десила. А при томе се уопште не пита, зашто је мајка игнорисала одлуке суда . Ако је хтео да генералише,  требао је се уздржати коментара типа " можда, можда "  .

Dobro taj deo mu jeste retardiran s obzirom na tragičan ishod.Sad nisam ni ja baš najbolje upoznat  sa konkretnim slučajem,šta se dešavalo pre toga da li je fizički zlostavljao l nju i dete?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Ћириличар рече

Прва грешка. Управо зато што је тако незамисливо мора се испитати и сагледати.

Далеко је битније предузети све да се то спречи. А напамет приписивати разумљиве и људске мотиве сиротом детеубици само води томе да сваки насилник и потенцијални убица унапред себе оправда.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Кратос рече

Dobro taj deo mu jeste retardiran s obzirom na tragičan ishod.Sad nisam ni ja baš najbolje upoznat  sa konkretnim slučajem,šta se dešavalo pre toga da li je fizički zlostavljao l nju i dete?

taj deo je tragičan iz još jednog razloga.

Što se izgleda TRI PUTA VODIO SUDSKI POSTUPAK GDE JE MAJA PREKO INSTITUCIJA HTELA DISKRETNO DA UKAŽE DA JE OTAC OPASAN.

Ali po Milojeviću MOŽDA  a sigurno, je maja pogrešila što se oglušavala o odluku suda i rešavala problem van institucija.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Volim_Sina_Bozjeg рече

I šta ispostavi se po ovome da je nasilnik čovek koji povređuje ljude koje voli.

To samo znači da je Maja opravdano bila u strahu da nasilniku ostavlja dete da ga on viđa.

I onda će Milojević reći pa dobro bre ljudi ogradio sam se sa MOŽDA?

 

Не, јер те ствари су мање-више јасне. Може се сагледати нека специфичност случаја, ако је има, без бављења кривицом. Друга је ствар што је Милојевић написао онакву идиотну реченицу да заиста може бити да је сваљивао кривицу на мајку. Али исто је тако неразумно скакати к'о опарен када се покуша представити другачији поглед на Милојевићев текст.

Разумијем и бијес и жељу да се слабији заштити а злотвор казни, али то се не дешава и не рјешава емотивним наступом. Ево, рпедстављено је пар пута алтернативно виђење Милојевићевог текста. Који су противаргументи да се то виђење оповргне? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Paradoksologija рече

Далеко је битније предузети све да се то спречи. А напамет приписивати разумљиве и људске мотиве сиротом детеубици само води томе да сваки насилник и потенцијални убица унапред себе оправда.

Pri tom stvarno ne vidim šta je Maja to loše uradila da bi se izazvalo ičim ovakav milojevićev tekst.

To je ono što upućuje na motiv.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ок, нека и разумемо Медејин комплекс. Применимо онда Соломонову пресуду на сваког родитеља, ма ког пола, који је пре спреман да дете убије него да га препусти другоме.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Paradoksologija рече

Далеко је битније предузети све да се то спречи. А напамет приписивати разумљиве и људске мотиве сиротом детеубици само води томе да сваки насилник и потенцијални убица унапред себе оправда.

Да би се то спријечило у будућности, мора се сада анализирати шта се десило и направити план за убудуће. 

А у томе не помажу реакције "Како то можете уопште и рећи! Он је рекао да је жена крива!". Признајем, реченица му заиста тако звучи на прво читање, али не нужно и на друго. 

Једино што могу рећи јесте да ако није мислио говорити да је жена крива, него је хтјео објаснити неки шири контекст, није требао онако урадити и није требао у овом тренутку док је све још свјеже. А ако је хтјео да се бави кривицом, онда је дебил без даљњег, јер ништа није оправдање за такво дјело. Него, проблем је што у оваквим осјетљивим стварима просто објашњавање лако зазвучи као оправдавање људима који са одређеним емоцијама гледају на случај. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

taj deo je tragičan iz još jednog razloga.

Što se izgleda TRI PUTA VODIO SUDSKI POSTUPAK GDE JE MAJA PREKO INSTITUCIJA HTELA DISKRETNO DA UKAŽE DA JE OTAC OPASAN.

Ali po Milojeviću MOŽDA  a sigurno, je maja pogrešila što se oglušavala o odluku suda i rešavala problem van institucija.

Značio on je nju bio i fizički maltretirao pre toga i sud je to ignorisao?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Ћириличар рече

Да би се то спријечило у будућности, мора се сада анализирати шта се десило и направити план за убудуће. 

А у томе не помажу реакције "Како то можете уопште и рећи! Он је рекао да је жена крива!". Признајем, реченица му заиста тако звучи на прво читање, али не нужно и на друго. 

Једино што могу рећи јесте да ако није мислио говорити да је жена крива, него је хтјео објаснити неки шири контекст, није требао онако урадити и није требао у овом тренутку док је све још свјеже. А ако је хтјео да се бави кривицом, онда је дебил без даљњег, јер ништа није оправдање за такво дјело. Него, проблем је што у оваквим осјетљивим стварима просто објашњавање лако зазвучи као оправдавање људима који са одређеним емоцијама гледају на случај. 

Не, мени је код њега збиља проблематично неупитно давање детета на виђање неком ко је по њему спреман и да га убије. То је исто оно проблематично подилажење насиљу које нас трује на свим нивоима, од породице преко школе до навијача и хулигана. То "ако им не дате шта желе пребиће или убиће" је сулудо и опасно размишљање и имамо обавезу да му се супротставимо.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Volim_Sina_Bozjeg рече

Pri tom stvarno ne vidim šta je Maja to loše uradila da bi se izazvalo ičim ovakav milojevićev tekst.

To je ono što upućuje na motiv.

То је тачно само ако је тачно да је он хтјео кривицу пребацити на њу. Шта ако му то није била намјера? Како то да знамо, поред онакве двосмислене реченице?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Ћириличар рече

А ако је хтјео да се бави кривицом, онда је дебил без даљњег, јер ништа није оправдање за такво дјело.

Čekaj stani.

Bez daljnjeg je hteo da se bavi krivicom jer Maja je definitivno kriva po njemu a za to ima i sudske presude da se oglašavala o odluke suda.

Njegovo MOŽDA, je sada daleko složenije i to MOŽDA zaista nema direktnu odbranu nad samim zločinom, jer se on zapravo i dogodio.

Nadalje zašto propušta da kaže koje su to delikatne stvari koje žrtva treba da radi da bi ostala manja žrtva a ne i žrtva u kojoj neko ubija i nju i dete?

Nadalje zašto je propustio da kaže da Maja nije milijarder pa je eto tako rizikovla VISOKE NOVČANE KAZNE, jer se prepucava preko deteta. Gde je onda tu institucija da vidi DA LI JE MAJA NORMALNA ŠTO TO ČINI JER PODIZANJEM KREDITA DA BI VODILA TE POSTUPKE I PLĆALA KAZNE DIREKTNO UGROŽAVA SVOJE DETE.

DA LI JE MAJA AKO JE NORMALNA MOŽDA U OPRAVDANOM STRAHU I DA LI JE NASILNIK ZBOG TAKVIH SLUČAJEVA DODATNO PODVRGNUT PSIHOLOŠKIM ILI PSIHIJATRIJSKIM TESTIRANJIMA ITD....

Dakle ?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Ћириличар рече

То је тачно само ако је тачно да је он хтјео кривицу пребацити на њу. Шта ако му то није била намјера? Како то да знамо, поред онакве двосмислене реченице?

E pa ja se plašim da toliko neobrazovan nije da ne zna šta je napisao.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Paradoksologija рече

Не, мени је код њега збиља проблематично неупитно давање детета на виђање неком ко је по њему спреман и да га убије. То је исто оно проблематично подилажење насиљу које нас трује на свим нивоима, од породице преко школе до навијача и хулигана. То "ако им не дате шта желе пребиће или убиће" је сулудо и опасно размишљање и имамо обавезу да му се супротставимо.

Не знам је ли хтјео изнијети такав став или став да се мора нешто посебно урадити и размишљати ван оквира са човјеком који пати од Медејиног комплекса. Не бих опет знао сигурно рећи јесу ли то двоје потпуно исто ( подилажење насилнику и повлађивање човјеку са Медејиним комплексом ). Свакако је идиотно, јер никад не знамо шта би неко могао урадити - а најлакше је бити генерал послије битке ( а ни то не зна урадити како треба, па одатле и оволика хајка ).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      ВУК БАЧАНОВИЋ – С КИМ СИ ОНАКАВ СИ: ДВОЈАЦ ЂУРОВИЋ-ПЕРОВИЋ
      Аутор: Вук Бачановић
      Некако се сматра за ствар лијепог васпитања да клирици једне епархије или епископа не би требало да се негативно изјашњавају о епископима или клирицима других епархија. То они не би требало да чине чак ни са знањем свог локалног епископа, а камоли без његовог знања. Ниједно ни друго није лијепо. Зар не? 
      Ипак, за разлику од других православних црквених средина гдје се овај принцип лијепог понашања поштује, на српској црквеној сцени видимо оне који пате не само од одсуства пристојности, него и канонских норми. 
      Када је с прољећа 2019. године црквена јавност (највише она која чита интернет форуме) наишла на низ клеветничких текстова свештеника Зорана Ђуровића уперених против појединих личности у Српској Православној Цркви (као и против Васељенске патријаршије и њеног поглавара), многи су се питали откуд таква острашћеност код једног служитеља Божијег олтара? Како неко ко приноси бескрвну жртву Јагњету Божијем може да бљује толики отров на рачун неистомишљеника? Одговор је лак: та личност пати од чудне спреге гордости, зависти и неваспитања. Неистомишљеници јереја Зорана Ђуровића су вјероватно многи, али је он „таргетирао“само неке. Десило се (случајно?) да су то искључиво они које не подноси бачки владика Иринеј, а међу њима се нашао и епископ Максим, иначе професор универзитета. 
      Поклопила су се писања поменутог јереја са писањима (и поступцима) двојице српских епископа: бачког Иринеја и крушевачког Давида. Оно што је Ђуровић прикупљао као „радни материјал“ и објављивао на форумима, то су ови епископи преузимали и објављивали у својим текстовима. Кад год би овој двојици понестало„доказа“, ту се налазио јереј Ђуровић са својим исконструисаним и по интернету набацаним лажима и клеветама. Није уопште тешко пронаћи ту везу јер примера има на претек. Индикативно: Иринеј бачки креће у лични рат са Вартоломејем (преко Српске Цркве), а Ђуровић (са осталим „форумашима“) потпомаже оспоравањем сваког првенства и свих прерогатива. Но, довољно је видети шта је против Максима писао Ђуровић и како је то вјешто прикривено, али ипак препознатљиво, понављао бачки владика Иринеј. А онда, послије мајског Сабора ове године, писања Ђуровићева се у потпуности подударају са „писанијима“ крушевачког владике Давида. А мета њихових текстова су епископи Атанасије и Максим, као и неки професори Православног богословског факултета. Са великом дозом наслађивања двојац без кормилара по имену Перовић-Ђуровић измишљао је којекакве неправовјерности и тобожње пропусте у мисли и дјелу поменутих личности. 
       
      Трајало је то и прије а и послије 9. августа. А зашто је тај датум необичан? Да ли због празника Св. Пантелејмона? Не баш. Постоји један разлог који повезује сва претходна и потоња писанија како Ђуровића тако и Перовића.
      Наиме, презвитер Зоран Ђуровић је 9. августа 2019. године добио канонски отпуст из Митрополије Италије и Мелите за Епископију крушевачку, на захтјев епископа крушевачког Давида од 2. августа 2019. године. Овај трансфер је услиједио као награда Ђуровићу за сав његов прљави посао. Прљав из два разлога: прво, због тога што је Ђуровић вулгарно клеветао Цркву која га је хранила, па онда је,када му је то више одговарало, напустио, а друго, зато што је владика Давид (који је, да ствар буде бизарнија, био професор хришћанске етике на теолошком факултету) постао пуна подршка и преносилац ове моралне прљавштине и вулгарности. Наиме, није само неетично подстицати своје клирике да се доказују бљувотинама, него је то и нехришћански, небратски и нељудски. Али каквог смисла има прелазак Ђуровића у епископију којом управља Перовић?
      Епископ Давид је годинама важио за ћутљивог монаха и повученог епископа који се трудио да својим теолошким списима вјерно изрази предање. Оно што он чини у посљедњих пола године спада у теолошки шунд увијен у логореју теолошких фраза. Осим што се удружио са оговарачима, сплеткарошима, клеветницима, ругачима, завидљивцима (све ово на трагично репрезентативан начин персонификује Ђуровић) владика Давид је несвјесно показао истинитост оне древне: „с ким си онакав си“.
      У историји Цркве постојали су такви завидљивци и клеветници: у 4. веку Јероним Стридонски је са Запада (а и на самом Истоку) клеветао и ружио своје неистомишљенике у Палестини, док против Св. Атанасија Великог многи „нису престајали да пишу (сплеткаре), и тако су против њега били упорни, да су клеветали и стање у његовој епископији, показујући се као непријатељи и мрзитељи овог мужа, и лагали су, само да би га лажима представили кварнога“ (Апологија против Аријанаца 6,2-4). Тешко, међутим да се овај примјер, у потпуности, може примијенити на тандем Перовић-Ђуровић, будући да су у прошлости и клеветници имали обзира барем утолико да буду клеветници са стилом. Дочим, су сви простаклуци и „искакања из шина“ поменутог двојца, у толикој мјери бахати да немају проблема да отворено признају како су и на који начин купљени. Па тако на Ђуровићевом фејзбук профилу који служи као главни полигон његове морбидне циркуске тачке дословно читамо: „Данас смо имали част да будемо угошћени код Владике Иринеја. Велики господин. Дођосмо празних руку, а вратисмо се са даровима да смо их једва могли носити. Да не помињемо част да разговарамо са њиме. А имамо и најновију максимијаду…“ Дакле, Ђуровић не само да није исто што и древни црквени оговарачи, већ се спушта на ниво „Парова“ и „Задруге“, чији учесници свјесно пристају да од себе праве идиоте за храну и нешто сиће.
       
      Међутим, оно што заиста повезује Ђуровића и Перовића са тужним историјским примјерима неправедног гоњења разних личности јесте управо то да су и они ангажовали сва расположива, паи недопустива  средства – клевете, интриге, подметања моралних, канонских и политичких „кривица“, незаконите синодске осуде, подбуњивање народа путем медија, припрему прогона и изолације.
      Поменусмо интернет форуме. Један од њих је „Живе речи утехе“ (pouke.org) гдје се по правилу о неистомишљеницима владике Давида, владике Иринеја бачког и презвитера Ђуровића ријетко када може наћи лијепа реч. Ако узмете у обзир да је уредник овог сајта свештеник из крушевачке епархије, да на њему под псеудонимом наступају сарадници бачког и крушевачког владике, а да је овај форум у ствари „мисионарско одељење СПЦ“, тада ћете схватити о каквој злоупотреби Цркве се ради. Мисионарска установа СПЦ блати оне епископе који нису по вољи епископа бачког и епископа крушевачког. Питате се зашто на мети форумаша нису нашли, рецимо, професори литургике или пастирске психологије теолошког факултета? После ових увида, одговор вам се намеће сасвим јасно: зато што се на тим катедрама се налазе искључиво духовна деца владике бачкога.
      Ко год је читао Св. Јована Златоустог зна да су и у његово вријеме, слично нашем, изношене разне клевете на рачун свештеникâ. Међутим, овај отац Цркве који доживио интриге од једног дела клира ипак најоштрије осудио клеветање свештенства као „најкукавнију“ од свих страсти, и најоштрије укорава чак и оне који не се не труде да „побијају“ (данас речено: демантују) те клеветнике свештеникâ, „не само када је то што говоре лаж, него и када је истина“. Црквено гледано, лаицима није дозвољено да осуђују оне у свештеничком чину. Као што примјећујемо, Златоустове речи су значајне и актуелне и данас.
      Можда ћете се запитати да ли у Цркви постоји механизам који би онемогућио овакве појаве? Наравно да постоји: двијехиљадугодишње предање је изњедрило низ канона који то предупређују. 
      Читаоци ће претпоставити да постоје канони, попут шестог канона  Другог васељенског сабора, који се баве проблемом оних који желе „да смуте и сруше црквени благопоредак, злобно и клеветнички измишљају некакве оптужбе против православних епископа који управљају Црквама, покушавајући (тиме) ништа друго него да окаљају углед свештенства и да изазову нереде код мирољубивог народа“. У свим тим случајевима, постоји могућност да онај „који каже да му је нанета неправда, ма какве да је вјере, треба да нађе правду” (исти канон). Међутим, како тражити правду када и клеветник и епископ удруженим снагама, са дистанце интернета, ударају на своје противнике? 
      Тако, Св. Василије Велики у канону 89 каже: „Стари обичај, који је владао (практикован) у Црквама Божијим, служитеље је Цркве, провјеравајући са сваком тачношћу, примао, и веома се разматрало њихово владање: да нису клеветници… како би могли остваривати освећење, без којега нико неће видети Господа (Јевр. 12,14). И то су испитивали презвитери и ђакони, који живе са њима, и о томе су извјештавали хороепископе, који би, добивши гласове поузданих свједока, о томе обавјестили епископа, те би тако убројали (дотичнога) црквенослужитеља у ред свештенства“.
      Међутим, да ли се може очекивати да је крушевачки владика – у духу наведеног канона – прије пријема једног проблематичног клирика претходно размотрио његово владање и, тек на основу мишљења и савјета свог свештенства, одлучио да позитивно одговори на молбу презвитера Ђуровића? Ако није, онда штета по крушевачку епархију. Ако јесте, онда су достојни жаљења.
      Мислите ли да је презвитер Зоран Ђуровић извјестио своје читаоце на разним форумима о своме трансферу од 9. августа? Одговор вам је познат (наравно да није!), а разлог томе није његова луда храброст, како он то дефинише, него још један у низу његових марифетлука. Зашто откривати своју епархијску припадност у тренутку када можете под плаштом Васељенске патријаршије да се хвалите како сте храбри јер, ето, можете Вартоломеју да у лице саспете све што имате против њега?! Или зашто откривати да сте клирик крушевачког владике у тренутку када удружено наступате против неистомишљеника? Врло смјело (зар не?!) за једног „пророка“ и „аву“ који сљедбенике опчињава својим јефтиним форама и вулгарним „открићима“. Оно што је Томислав Терзин у биологији то је Зоран Ђуровић у теологији.
      Осим тога, крушевачки владика г. Давид тренутно заузима положај члана Светог архијерејског синода Српске православне Цркве.Многи су били непријатно изненађени оглашавањима овог епископа који је својим писменим саставима злоупотријебио службени положај члана Синода тако што је јавно коментарисао одлуке и дописе који су повјерљиве природе и небратски и уврједљиво писао о другим личностима, посебно архијерејима. Његово сврставање уз једну овако компромитовану особу уноси до сада небивалу праксу неукусног доцирања и вријеђања других архијереја са чиме би се морало хитно престати, па и то тражи саборску расправу.
      Напустивши Васељенску патријаршију, пошто је исту оцрнио и оклеветао као можда ниједан клирик ове древне првопрјестолне Цркве, Ђуровић се обрео у крушевачкој епархији. Судећи по његовом претходном понашању, за неке би било природно да се крушевачки владика запита докле ће овај презвитер бити вјеран његовој„агенди“ и када ће се окренути против њега. А можда би и благочестиви клир ове епископије могао да се запита како је његов епископ у свезу свога клира могао да причисли театралног оговарача, сплеткароша, клеветника, ругача, завидљивца? Једном рјечју, вирутелног циркусанта? Да ли они имају неку одговорност у томе?
      Политикон
      ВУК БАЧАНОВИЋ – С ким си онакав си: двојац Ђуровић-Перовић – Политикон
      POLITIKON.RS
    • Од Логос,
      Отац Лазар (Стојковић), с обзиром да је први пут говорио у нашој емисији „Питајте свештеника“, говорио је о свом монашком путу и о манастиру Заграђе на чијем је челу. Отац Лазар наш познати иконописац, који је у свијету завршио ликовну академију, говорио је и о свом труду на осликавању многих светиња, између којих су и Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици, манастир Заграђе, Јован до, манастир Светог Саве у Голији и многи други, осврћући се и на двадесетогодишњу обнову манастира Заграђе која је крунисана великим освећењем ове Светиње 30. септембра.   Звучни запис емисије   Отац Лазар је тумачио Свето Јеванђеље о талантима које чита се на 16. недјељу по празнику Педесетнице а потом говорио и о празнику Зачећа Светог Јована претече и крститеља Господњег. Он је говорио и о Михољским задушницама које смо јуче обиљежили и уопште о помену за упокојене и његовом значају.   Како да знамо којим путем да кренемо да ли путем монаштва или брака, како да се припремимо за исповијест, колико се често причешћивати, како изабрати духовника, само су нека од питања на која ћете добити одговоре од оца Архимандрита Лазара Стојковића) ако одслушате ову душекорисну емисију.     Извор: Радио Светигора
    • Од Логос,
      У недељу, дана 29. септембра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао је светом архијерејском Литургијом у храму Вазнесења Господњег у Трпињи.     Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит мр Наум (Милковић), Епархија горњокарловачка, протојереј-ставрофор Јован Клајић, парох у пензији, протојереји-ставрофори Чедо Лукић и Саша Кузмановић, пароси боровски и вуковарски, протојереј Ђорђе Ковачевић, парох дарђански, јереј др Марко Шукунда, парох трпињски, и ђакони Војислав Николић, Радован Арсеновић и Срђан Лукић. Владика Херувим је овом приликом у чин свештеника рукоположио ђакона Срђана Дангузовића.   Владика Херувим је у свом архипастирском обраћању рекао следеће:   -У име Оца и Сина и Светога Духа!   Часни оци, драги народе Божји и децо Божја, нека је на здравље и на спасење данашња света Литургија. Кроз данашње свето Јеванђеље могли смо да се поучимо како требамо да се усмеравамо у нашем духовном животу, те како да изграђујемо међусобне односе и на првом месту свој однос према Господу Богу. Чули смо које заповести требамо вршити како бисмо задобили Царство Небеско. Две највеће Божје заповести су: ”Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом” и ”Љуби ближњега свога као самога себе”. Заиста је велика Тајна када међу собом имамо изграђену Божју љубав.    Данашње свето Јеванђеље нас упућује какви би овоземаљски живот требамо да изграђујемо. Наша љубав према Господу права је само онда ако имамо љубави према другима, јер без те љубави не волимо Господа на истински начин. Љубећи Господа и ближњега свога постајемо истинољубиви и наша љубав добија својства оне вечне љубави. Сваки човек је икона Божја и без љубави према свакоме човеку не можемо имати љубави према Господу. Ако кажем ”Волим те Господе”, а брата свога мрзим онда ту нема никакве љубави. Ту нема жртве у љубави која нас води у Царство Небеско. Заиста се требамо трудити да изграђујемо праву љубав, почевши од свештеника а затим и народа, јер смо сви Црква Божја. Ако се изграђујемо у духу да љубимо једни друге тада смо на путу Јеванђеља. Тада смо христоносци и крстоносци. У току ове недеље прославили смо Воздвижење Часног Крста празнујући тако крст који сви ми требамо да узнесемо ка Голготи. Требамо сви да се разапнемо једни за друге и тако да прославимо Господа нашега Исуса Христа.   Поред учења из дивног јеванђелског одељка данас смо имали и велику духовну радост у овом светом храму јер смо рукопроизвели у чин презвитера оца Срђана. Он такође треба да се поучава јеванђелским истинама да би био пастир добри и да му пример за то буде сам Господ и Спаситељ наш Исус Христос. Као пастири требамо увек да се поучавамо на примеру Господа нашега Исуса Христа.    Господ је глава пастирског дела које се продужило на апостоле, а касније на епископе и осталу јерархију која се развила током историје Цркве. Предање које смо наследили требамо да носимо у пуноћи која је у Христу. Ако Христа немамо и Христа не носимо онда не можемо да остваримо богоугодно дело које нам је задано. Задато нам је да ширимо љубав и да будемо проповедници Царства Небедскога, да Христа не дамо ни за шта. Ако Христа издамо онда наше пастирско дело неће бити остварено. Надам се да ће у личности оца Срђана бити Пастир Добри, онај који ће напајати стадо Јеванђељем Христовим и пронети Крст Христов у парохији која ће му бити поверена. Треба да проповеда васкрслога Христа, Јеванђеље Христово, да буде следбеник љубави Божје и да ту љубав проноси и изграђује међу својом паством.    Доста дуго га познајем и верујем да ће он знати да је његово пастирско утемељено на Христовом примеру. Ако смо добри пастири следимо Христов пут и љубимо Истину, Пут и Живот – самога Господа Исуса Христа. Христос је Онај који нас и у најтежим тренуцима теши и крепи и свештенство и верни народ. Свако време носи недаће, али смо ту ми пастири да напајамо стадо надом и љубављу којима је извор у Јеванђељу. Ако будемо стремили томе циљу знаћемо да смо на путу Царства Небескога.   Захвалио бих се, поред свега, оцу Науму који је заједно са нама проводио дане у манастиру Крки и учио се Јеванђељу. Поред свих својих манастирских обавеза у Епархији горњокарловачкој дошао је овде да са нама подели ову духовну радост.   Нека сте срећни и благословени од сада и кроз сву вечност! Амин.     Извор: Епархија осечкопољска и барањска
    • Од Логос,
      -Наша вера је жива у Црној Гори и то је велико охрабрење и велика радост за цело Српство, поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј на свечаној академији у порти манастира Подластве у оквиру прославе 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве и 1500 година постојања те светиње.     Патријарх је изразио велику радост и захвалност Господу што му је дао моћ и снаге да учествује у великој духовној радости. „Ово је радост, која није само радост Црне Горе и Црногораца, него целог Српства. Радост Срба из отаџбине, али верујем и радост наших Срба расељених широм света. На неки начин и овај догађај и ова радост, ретка и велика, допреће до њих, казао је Патријарх српски г. Иринеј.   Његова Светост Патријарх је додао да је то врло важна вест, јер однекуд влада мишљење да је умрла вера у Црној Гори. Патријарх је подсетио да је имао прилике негде 1988-1989. године да види тадашњу Црну Гору, када је у њој било тешко духовно стање. „Ово данас што видим, ове цркве које су окитиле просторе, оживљено свештенство, монаштво, то је заиста, нешто што је чудо Божје, једно велико охрабрење за све нас“, поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј .   Заблагодаривши Богу јер нам дао велики број светих на које имамо да се угледамо и видимо оно што је вечно и непролазно и да то следимо у своме животу, Патријарх српски г. Иринеј је нагласио да је у Црној Гори жива вера, жива Црква, која овде постоји од првих дана када се ширила реч Божја:   „Речи апостола Павла и других апостола и данас живи и преноси се са колена на колено из душе у душу и верујем да ће се тако и наставити и у будућности. Понављам, ово је велико охрабрење и велика радост за цело Српство. Жива је наша вера! Оно што је вековима сијано на овим просторима, од светих угодника Божјих и народа овога краја, не може да се уништити ни декретом нити ма каквом заповешћу људи овога света. Све је то један облачак који наилази и који се сигурно разилази, а оно што је реч и истина Божја, то је неуништиво. То је изван моћи људске. Оно што Бог благослови, то човек не може да уништи.“   Патријарх је појаснио да све ово што нас сналази и што смо доживели и доживљавамо се догађа управо зато што смо се у једном периоду удаљили од Цркве и своје вере. „Једини једини пут јесте да се вратимо Богу, Цркви својој, оној вери и истини којом су живели наши преци и стварали велика дела“, истакао је између осталог Првојерарх Српске Православне Цркве.   Подсетивши да славимо осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве и петнаест векова грбаљске светиње која је прошла кроз многа страдања, Патријарх српски г. Иринеј је казао да она постоји јер је рука Божја подржава а оно што Бог подржава не може човек ништа свог додати: „Нека је благословен овај дан и сви који сте присутни вечерас и сутра, да манифестујемо нашу веру и духовни живот који нас је красио и тако високо подигао. Једини пут да тако наставимо је да се Богу вратимо, Цркви, истини и неће нас Бог оставити. Нека вас Бог благослови! Српски народ нека се сложи и умножи и у Црној Гори, Србији и целом свету где се налази и живи наш православни народ. Нека је Бог са вама и благослов и сада и у век векова, амин“, поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј на свечаној академији у манастиру Подластви.   На свечаној академији изведен је богат културно-уметнички програм. Поздравно слово произнио је г. Јован Маркуш, публициста и некадашњи председник општине Цетиње, док су наступили Никола и Бојана Пековић, Вера Столић, Даница Црногорчевић, Србски православни појци, хор Српског пјевачког друштва Јединство из Котора, народни гуслар Стеван Чавор и Пјевачко друштво Грбаљ.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      У селу Орашац, надомак Аранђеловца, верни и богобојажљиви народ са својим свештенством у понедељак 16. септембра 2019. године дочекао је свога архијереја Јована шумадијског на имању породице Карић испред цркве брвнаре посвећене Светом Јоаникију, првом патријарху српском, чија се успомена на овај свети дан прославља.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        Свету архијерејску Литургију служио је Преосвећени Епископ шумадијски Господин Јован уз саслуживање протојереја-ставрофора Миодрага Перића, госта из Сиднеја, архијерејског намесника орашачког протојереја-ставрофора Миће Ћирковића, протојереја Миливоја Старовлаха, протонамесника Ивана Теодосића, протођакона Ивана Гашића и ђакона Александра Бабића.   У склопу свете Литургије Епископ Јован је крстио малог Јосифа, сина протонамесника Дејана Тодоровића из Аранђеловца.   У својој беседи Епископ Јован је честитао породици Тодоровић и пожелео да мали Јосиф постане добар и веран хришћанин и потом поучио опупљене вернике о значају свете тајне крштења и миропомазања, а потом је поучио и кума о његовим обавезама као духовног родитеља малог Јосифа.     Извор: Епархија шумадијска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...