Jump to content
Bogdan011

О тексту Зорана Миливојевића подигла се велика медијска прашина!

Recommended Posts

Да да Бог да нема нико такве проблеме јер је то ужасно и погубно ја само кад ми овај лик прича се јежим...  пошто дуже време са овим ајде да кажем пријатељем причам на ту тему остајем стално фрапиран, да суд, центар за социјални рад неће,не могу, не желе или их заболи уво да обезбеде да види своје дете бар тад једном недељно. Да се та мајка која не извршава судске пресуде, наредбе напросто ни на какав начин не не кажњава, него чак да се све препушта њеној вољи.

Са друге стране ти исти, у случају да не уплати благовремено алиментацију му пишу пријаву скоро па у року од одмах.

Дакле нешто је дефинитивно труло у том систему.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, florenntina рече

S obzirom da je nesrecni tok dogadjaja nedvosmisleno pokazao da je strah pokojnice za njenu bezbednost i bezbednost deteta potpuno bio opravdan, logicniji je zakljucak da bi je mozda, "da nije ignorisala odluke suda" i ranije ubio a ne obrnuto, kako je zakljucio Milivojevic.

Skroz razumem zasto su ljudi reagovali na ovakvu izjavu i potpuno delim njihovo neslaganje.

То је логичан закључак,међутим мени се чини да Миливојевић хоће да постави могућност да је жена својом активношћу у смислу да је уложила велики новац да докаже да је муж неурачунљив,додатно изиритиралатог човека,и да није бранила да виђа дете,можда не би дошло до тог револта.Питање је ко може,ма колики био стручњак,предвидети понашање некога,ко очигледно не може да контролише своје понашање,јер да је могуће,сигурно би дошло до институционалне забране,односно да су могли предвидети.Погрешно је приписивати З.Миливојевићу да он штити убицу,а за ту трагедију акцентује жену,не верујем ,него само покушава у конкретној ситуацији да нађе решење које би можда могло спречити трагедију.Ако се неко већ нађе у браку са таквом особом,и добије дете,онда мора бити веома пажљив у повлачењу потеза,и ту би стручњаци ,а питање је колико их имамо,морали саветодавно деловати,али и на друге начине.Не постоји оправдање за било које убиство,мислим да је Миливојевић само покушавао да укаже на неке могућности како избећи тако нешто,не значи и да је у праву и да би његов приступ донео бољи исход.Медији углавном веома плитко улазе у проблеме којима се баве,тако да у тај свој концепт уклапају и оне који можда покушавају са више аспектата да приступе некој теми.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 часа, Bogdan01 рече

Мислим да се прича врти око ових речи...

Шта ви мислите?

da, javnost se podigla zbog tih reči. to se ne bi desilo da je majka dozvoljavala...pokušao je da pronađe emocionalni okidač za ovaj događaj pred kojim čovek zanemi.

ali mislim da je suština njegovog teksta u sledećem

Да би систем спречио овакве трагедије, мора да има интегритет, објективан и праведан приступ који уважава права свих укључених, мајке и оца, а поготово деце. Мора да има делотворне начине да своје одлуке и пресуде спроведе у дело. У противном, како неправда рађа неправду, а како доживљена неправда постаје опсесија и страст, постоји бојазан да ћемо имати још трагичних случајева.

čini mi se da je komentarisao čitav sistem socijalne zaštite i njegovu neadekvatnost. nažalost tekst je nastao povodom jednog izuzetno teškog i bolnog događaja i zato je javnost reagovala tako kako je reagovala.

a mediji su jedva dočekali. I :uticajni tviteraši: takođe.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Нифада рече

То је логичан закључак,

Naravno da je logičan.

 

пре 2 часа, Нифада рече

међутим мени се чини да Миливојевић хоће да постави могућност да је жена својом активношћу у смислу да је уложила велики новац да докаже да је муж неурачунљив,додатно изиритиралатог човека,и да није бранила да виђа дете,можда не би дошло до тог револта

A pošto je ono gore logičan zaključak ovaj je nelogičan i veze sa mozgom nema. Ona nije uložila veliki novac da ga razvlači po novina nego da DOKAŽE DA JOJ JE MUŽ POTENCIJALNI UBICA. Nije uložila veliki novac da ga prebiju momci koje bi unajmila da pije na cevčicu dok ne dokaže da želi da ih ubije, nego je preko institucija pokušala da ukaže na problem koji ima. Institucije nisu sklonile tog čoveka od nje, već su jo kažnjavale nju.

 

пре 2 часа, Нифада рече

Погрешно је приписивати З.Миливојевићу да он штити убицу,а за ту трагедију акцентује жену,не верујем ,него само покушава у конкретној ситуацији да нађе решење које би можда могло спречити трагедију

Dobro je da je tako, nadam se da će sada njegove profesionalne kolege dignuti glas i zamoliti G.Milojevića da shvati kako na žalost poseduje oskudno obrazovanje, koje je opasnije od nekog kraćeg kursa u trajanju od 10 dana.

 

пре 2 часа, Нифада рече

Питање је ко може,ма колики био стручњак,предвидети понашање некога,ко очигледно не може да контролише своје понашање,јер да је могуће,сигурно би дошло до институционалне забране,односно да су могли предвидети.

Tačno zato Maja i nije davala dijagnoze, nego je ukazivla na Markovo jasno nasilničko ponašanje i nedvosmislene pretnje u institucijama a ne po novinama ili bilbordima grada u kome živi. Dakle učinila je sve što jedna žrtva nasilničkog ponašanja i žrtva više nego očiglednih pretnji može da uradi i mora da uradi.

 

пре 2 часа, Нифада рече

Ако се неко већ нађе у браку са таквом особом,и добије дете,онда мора бити веома пажљив у повлачењу потеза,и ту би стручњаци ,а питање је колико их имамо,морали саветодавно деловати,али и на друге начине

Maja je koliko vidimo sve uradila kako treba, Napustila je nasilnika, ukazivala da njegovo nasilničko ponašanje nije prestalo ni nakon njihovog raskida odnosa, pokušala INSTITUCIJAMA da sekrene pažnju tako što nije ispunjavala obaveze jer INSTITUCIJA NIJE ZAŠTITILA DETE PA JE MAJA SAMA BILA PRINUĐENA DA DETE NE DAJE NASILNIKU U RUKE JER ĆE DETE UBITI.

A institucija je kazni zato što ne ispunjava svoje obaveze a Milojević kažnjava Maju što Maja iza sebe ostavlja SVOJU SOPSTVENU OPRAVDANOST  U POSTUPCIMA JER ŽENA MOŽE SAMO I JEDNI TO ČINITI ŠTO JE MAJA ČINILA.

пре 2 часа, Нифада рече

мислим да је Миливојевић само покушавао да укаже на неке могућности како избећи тако нешто,не значи и да је у праву и да би његов приступ донео бољи исход.

Koje?

 

пре 2 часа, Нифада рече

Медији углавном веома плитко улазе у проблеме којима се баве,тако да у тај свој концепт уклапају и оне који можда покушавају са више аспектата да приступе некој теми.

Sačuvaj nas Bože aspekta na koji je prišao g.Milojević a ti mu se pridružila.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, ana čarnojević рече

Да би систем спречио овакве трагедије, мора да има интегритет, објективан и праведан приступ који уважава права свих укључених, мајке и оца, а поготово деце. Мора да има делотворне начине да своје одлуке и пресуде спроведе у дело. У противном, како неправда рађа неправду, а како доживљена неправда постаје опсесија и страст, постоји бојазан да ћемо имати још трагичних случајева.

Ja se izvinjavam, kakva nepravda je učinjena ovom "divnom" čoveku koji je ubio dete i majku, pa da ta nepravda rađa nepravdu a da doživljena nepravda postane opsesija i strast?

Postoji ipak bojazan da ćemo imati još tragičnih slučajeva i zarobljenih žena koje će možda uplašiti Milojević pa će trpeti višegodišnje zlostavljanje sa polomljenim kostima da slučajno ne učine nepravdu divnim nasilnicima i da ta nepravda ne rodi nepravdu koja postane opsesija i strast i ubij jš i zajedničko dete naprimer ili komšijsko ako se toj Majci i komšijsko dete priraslo za srce naprimer, možda i tvoje.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 27 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Sačuvaj nas Bože aspekta na koji je prišao g.Milojević

Strasno, stvarno. :blush:

Moze da prica ovaj covek sta hoce, ali, da glavna poruka ispadne, da je ubijena zena, dozvoljavala da vidja sina, ne bi se ni dogodilo , sto se dogodilo,... je besmisleno i 'ludost'.

Sta sad ? Svi oni ocevi, koji se nalaze u mnogo goroj sutuaciji, imaju na onovu rasudjivanja ovog psihologa, neku vrstu olaksavajuce okolnosti, ako , ne daj Boze, ....napadnu svoju bivsu zenu i mozda je i ubiju na kraju.

Neverovatno, sta sve mozemo danas cuti u ovoj nasoj napacenoj Srbiji.  :((
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Ja se izvinjavam, kakva nepravda je učinjena ovom "divnom" čoveku koji je ubio dete i majku, pa da ta nepravda rađa nepravdu a da doživljena nepravda postane opsesija i strast?

Postoji ipak bojazan da ćemo imati još tragičnih slučajeva i zarobljenih žena koje će možda uplašiti Milojević pa će trpeti višegodišnje zlostavljanje sa polomljenim kostima da slučajno ne učine nepravdu divnim nasilnicima i da ta nepravda ne rodi nepravdu koja postane opsesija i strast i ubij jš i zajedničko dete naprimer ili komšijsko ako se toj Majci i komšijsko dete priraslo za srce naprimer, možda i tvoje.

 

пре 17 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

 

a otkud ti brate znaš kroz šta sam ja u životu prošla? 

konkretno u ovom tekstu Milivojević je, onako kako vidim, govori o tome da treba biti vrlo delikatan, u pojedinim slučajevima naročito, da bi se izbegle nepravde, koliko je to moguće i naročito da se predvidi gde bi neko situaciju subjektivno doživljavao kao nepravdu (što je verovatno u ovom slučaju), što bi bio emocionalni okidač za određenu strukturu ličnosti i što bi dovelo do sličnih tragedija.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, ana čarnojević рече

a otkud ti brate znaš kroz šta sam ja u životu prošla? 

konkretno u ovom tesku Milivojević je, onako kako vidim, govori o tome da treba biti vrlo delikatan, u pojedinim slučajevima naročito, da bi se izbegle nepravde, koliko je to moguće i naročito da se predvidi gde bi neko situaciju subjektivno doživljavao kao nepravdu (što je verovatno u ovom slučaju), što bi bio emocionalni okidač za određenu strukturu ličnosti i što bi dovelo do sličnih tragedija.

A gde se vidi da Maja nije bila delikatna?

Da li je Maja uložila veliki novac da razvlači nasilnika po novinama i bilbordima i da javno objavljuje po tebi i Milojeviću njen samo umišljaj da je ovaj divni čovek nasilnik i tako mu nanese nepravdu koja radja nepravdu a da tako doyivljena nepravda se pretvori u opsesiju i strast??

Maja je podigla kredit i uložila novac da INSTITUCIJI SKRENE PAŽNJU.

Maja je VRLO DELIKATNO TRI PUTA KAŽNJAVANA JER IZGLEDA INSTITUCIJE ZANIMA NOVAC U TOM PROCESU KOJI SE VODIO A NE ISTINA, JER DA INSTITUCIJE ZANIMA ISTINA NASILNIK BI BIO VEŠTAČEN KAO VRLO OPASAN NASILNIK ŠTO JE NA MAJINU ŽALOST USPELA DA DOKAŽE TEK SADA.

ALI ČAK NI SADA VAM TO NIJE DOVOLJNO DELIKATAN DOKAZ, JER BOG ZAISTA NEKAD NIJE DELIKATAN I NEČE DA PREČUTI TAKO OČIGLEDAN ZLOČIN KOJI SE DESIO NAD MAJOM I DETETOM.

GOSPODIN MILOJEVIĆ JE PRIVIDNO NAPAO INSTITUCIJE DA BI USTVARI OPTUŽIO MAJU A ZAŠTITIO INSTITUCIJE, SIGURNO GA ČEKA VELIKA KARIJERA U OVOJ DRŽAVI DANSKOJ.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

A gde se vidi da Maja nije bila delikatna?

Da li je Maja uložila veliki novac da razvlači nasilnika po novinama i bilbordima i da javno objavljuje po tebi i Milojeviću njen samo umišljaj da je ovaj divni čovek nasilnik i tako mu nanese nepravdu koja radja nepravdu a da tako doyivljena nepravda se pretvori u opsesiju i strast??

Maja je podigla kredit i uložila novac da INSTITUCIJI SKRENE PAŽNJU.

Maja je VRLO DELIKATNO TRI PUTA KAŽNJAVANA JER IZGLEDA INSTITUCIJE ZANIMA NOVAC U TOM PROCESU KOJI SE VODIO A NE ISTINA, JER DA INSTITUCIJE ZANIMA ISTINA NASILNIK BI BIO VEŠTAČEN KAO VRLO OPASAN NASILNIK ŠTO JE NA MAJINU ŽALOST USPELA DA DOKAŽE TEK SADA.

ALI ČAK NI SADA VAM TO NIJE DOVOLJNO DELIKATAN DOKAZ, JER BOG ZAISTA NEKAD NIJE DELIKATAN I NEČE DA PREČUTI TAKO OČIGLEDAN ZLOČIN KOJI SE DESIO NAD MAJOM I DETETOM.

GOSPODIN MILOJEVIĆ JE PRIVIDNO NAPAO INSTITUCIJE DA BI USTVARI OPTUŽIO MAJU A ZAŠTITIO INSTITUCIJE, SIGURNO GA ČEKA VELIKA KARIJERA U OVOJ DRŽAVI DANSKOJ.

GOSPODIN MILOJEVIĆ JE PRIVIDNO NAPAO INSTITUCIJE DA BI USTVARI OPTUŽIO MAJU A ZAŠTITIO INSTITUCIJE, SIGURNO GA ČEKA VELIKA KARIJERA U OVOJ DRŽAVI DANSKOJ.

ovo sve je konstrukcija. naravno da to nije suština mog komentara. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, ana čarnojević рече

ovo sve je konstrukcija. naravno da to nije suština mog komentara. 

To je bre moj kometar i istina je.

Milojević se tu našao i iskoristio slućaj da kao napadne institucije ali ustvari njegovim tekstom on suštinski upravo brani institucije i veštake, jer svaljuje krivicu na Maju.

Maja je tri puta bila kažnjavana sa velikim novčanim kaznama što ne ispunjava obaveze i ne dozvoljava da otac vidi dete.

TO ZNAČI DA JE TRI PUTA VOĐEN POSTUPAK I UMESTO DA SE IZVEŠTAČI U KORIST MAJE, MAJA JE USTVARI KAŽNJAVANA VISOKIM NOVČANIM KAZNAMA A TO MILOJEVIĆ IZGLEDA I ŽELI DA BRANI.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

To je bre moj kometar i istina je.

Milojević se tu našao i iskoristio slućaj da kao napadne institucije ali ustvari njegovim tekstom on suštinski upravo brani institucije i veštake, jer svaljuje krivicu na Maju.

 

on ne svaljuje krivicu ni na koga. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Milojević se tu našao i iskoristio slućaj da kao napadne institucije ali ustvari njegovim tekstom on suštinski upravo brani institucije i veštake, jer svaljuje krivicu na Maju.

nisam tako shvatila...ne_shvata

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, JESSY рече

nisam tako shvatila...ne_shvata

Pa kako drugačije svi se pitamo o motivima ovog teksta Milojevića.

Cela država se pita i razglaba o motivu, jer se negde velika većina slaže da je tekst potpuno šokantan

A šokantan nije naravno što ga je pisao neki priučeni psiholog od 5 dana kursa nego neko čija je to profesija.

Dakle šta je motiv pisma ako ne upravo napad na Maju jer je Maja učinila sve što je mogla.

Ili je motiv zaštita institucija ili zaštita ubice, drugog motiva nema ili ima?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Pa kako drugačije

tekst je pisan generalno, a ne o konkretnom slucaju...on je to naveo samo kao primer i hipoteticki kaze MOZDA...dakle ne tvrdi i ne osudjuje...ni jedan normalan covek to ne bi mogao...ali naravno novine zive od skandala i samim naslovom sugerisu citaocima da u napisano poveruju i bez da su prethodno dobro procitali izvorni tekst...to je danas nesto sto je normalno kod nas i nesto sa cime se svakodnevno susrecemo...danas je to, sutra ce vec biti nesto drugo ... 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      ВУК БАЧАНОВИЋ – С КИМ СИ ОНАКАВ СИ: ДВОЈАЦ ЂУРОВИЋ-ПЕРОВИЋ
      Аутор: Вук Бачановић
      Некако се сматра за ствар лијепог васпитања да клирици једне епархије или епископа не би требало да се негативно изјашњавају о епископима или клирицима других епархија. То они не би требало да чине чак ни са знањем свог локалног епископа, а камоли без његовог знања. Ниједно ни друго није лијепо. Зар не? 
      Ипак, за разлику од других православних црквених средина гдје се овај принцип лијепог понашања поштује, на српској црквеној сцени видимо оне који пате не само од одсуства пристојности, него и канонских норми. 
      Када је с прољећа 2019. године црквена јавност (највише она која чита интернет форуме) наишла на низ клеветничких текстова свештеника Зорана Ђуровића уперених против појединих личности у Српској Православној Цркви (као и против Васељенске патријаршије и њеног поглавара), многи су се питали откуд таква острашћеност код једног служитеља Божијег олтара? Како неко ко приноси бескрвну жртву Јагњету Божијем може да бљује толики отров на рачун неистомишљеника? Одговор је лак: та личност пати од чудне спреге гордости, зависти и неваспитања. Неистомишљеници јереја Зорана Ђуровића су вјероватно многи, али је он „таргетирао“само неке. Десило се (случајно?) да су то искључиво они које не подноси бачки владика Иринеј, а међу њима се нашао и епископ Максим, иначе професор универзитета. 
      Поклопила су се писања поменутог јереја са писањима (и поступцима) двојице српских епископа: бачког Иринеја и крушевачког Давида. Оно што је Ђуровић прикупљао као „радни материјал“ и објављивао на форумима, то су ови епископи преузимали и објављивали у својим текстовима. Кад год би овој двојици понестало„доказа“, ту се налазио јереј Ђуровић са својим исконструисаним и по интернету набацаним лажима и клеветама. Није уопште тешко пронаћи ту везу јер примера има на претек. Индикативно: Иринеј бачки креће у лични рат са Вартоломејем (преко Српске Цркве), а Ђуровић (са осталим „форумашима“) потпомаже оспоравањем сваког првенства и свих прерогатива. Но, довољно је видети шта је против Максима писао Ђуровић и како је то вјешто прикривено, али ипак препознатљиво, понављао бачки владика Иринеј. А онда, послије мајског Сабора ове године, писања Ђуровићева се у потпуности подударају са „писанијима“ крушевачког владике Давида. А мета њихових текстова су епископи Атанасије и Максим, као и неки професори Православног богословског факултета. Са великом дозом наслађивања двојац без кормилара по имену Перовић-Ђуровић измишљао је којекакве неправовјерности и тобожње пропусте у мисли и дјелу поменутих личности. 
       
      Трајало је то и прије а и послије 9. августа. А зашто је тај датум необичан? Да ли због празника Св. Пантелејмона? Не баш. Постоји један разлог који повезује сва претходна и потоња писанија како Ђуровића тако и Перовића.
      Наиме, презвитер Зоран Ђуровић је 9. августа 2019. године добио канонски отпуст из Митрополије Италије и Мелите за Епископију крушевачку, на захтјев епископа крушевачког Давида од 2. августа 2019. године. Овај трансфер је услиједио као награда Ђуровићу за сав његов прљави посао. Прљав из два разлога: прво, због тога што је Ђуровић вулгарно клеветао Цркву која га је хранила, па онда је,када му је то више одговарало, напустио, а друго, зато што је владика Давид (који је, да ствар буде бизарнија, био професор хришћанске етике на теолошком факултету) постао пуна подршка и преносилац ове моралне прљавштине и вулгарности. Наиме, није само неетично подстицати своје клирике да се доказују бљувотинама, него је то и нехришћански, небратски и нељудски. Али каквог смисла има прелазак Ђуровића у епископију којом управља Перовић?
      Епископ Давид је годинама важио за ћутљивог монаха и повученог епископа који се трудио да својим теолошким списима вјерно изрази предање. Оно што он чини у посљедњих пола године спада у теолошки шунд увијен у логореју теолошких фраза. Осим што се удружио са оговарачима, сплеткарошима, клеветницима, ругачима, завидљивцима (све ово на трагично репрезентативан начин персонификује Ђуровић) владика Давид је несвјесно показао истинитост оне древне: „с ким си онакав си“.
      У историји Цркве постојали су такви завидљивци и клеветници: у 4. веку Јероним Стридонски је са Запада (а и на самом Истоку) клеветао и ружио своје неистомишљенике у Палестини, док против Св. Атанасија Великог многи „нису престајали да пишу (сплеткаре), и тако су против њега били упорни, да су клеветали и стање у његовој епископији, показујући се као непријатељи и мрзитељи овог мужа, и лагали су, само да би га лажима представили кварнога“ (Апологија против Аријанаца 6,2-4). Тешко, међутим да се овај примјер, у потпуности, може примијенити на тандем Перовић-Ђуровић, будући да су у прошлости и клеветници имали обзира барем утолико да буду клеветници са стилом. Дочим, су сви простаклуци и „искакања из шина“ поменутог двојца, у толикој мјери бахати да немају проблема да отворено признају како су и на који начин купљени. Па тако на Ђуровићевом фејзбук профилу који служи као главни полигон његове морбидне циркуске тачке дословно читамо: „Данас смо имали част да будемо угошћени код Владике Иринеја. Велики господин. Дођосмо празних руку, а вратисмо се са даровима да смо их једва могли носити. Да не помињемо част да разговарамо са њиме. А имамо и најновију максимијаду…“ Дакле, Ђуровић не само да није исто што и древни црквени оговарачи, већ се спушта на ниво „Парова“ и „Задруге“, чији учесници свјесно пристају да од себе праве идиоте за храну и нешто сиће.
       
      Међутим, оно што заиста повезује Ђуровића и Перовића са тужним историјским примјерима неправедног гоњења разних личности јесте управо то да су и они ангажовали сва расположива, паи недопустива  средства – клевете, интриге, подметања моралних, канонских и политичких „кривица“, незаконите синодске осуде, подбуњивање народа путем медија, припрему прогона и изолације.
      Поменусмо интернет форуме. Један од њих је „Живе речи утехе“ (pouke.org) гдје се по правилу о неистомишљеницима владике Давида, владике Иринеја бачког и презвитера Ђуровића ријетко када може наћи лијепа реч. Ако узмете у обзир да је уредник овог сајта свештеник из крушевачке епархије, да на њему под псеудонимом наступају сарадници бачког и крушевачког владике, а да је овај форум у ствари „мисионарско одељење СПЦ“, тада ћете схватити о каквој злоупотреби Цркве се ради. Мисионарска установа СПЦ блати оне епископе који нису по вољи епископа бачког и епископа крушевачког. Питате се зашто на мети форумаша нису нашли, рецимо, професори литургике или пастирске психологије теолошког факултета? После ових увида, одговор вам се намеће сасвим јасно: зато што се на тим катедрама се налазе искључиво духовна деца владике бачкога.
      Ко год је читао Св. Јована Златоустог зна да су и у његово вријеме, слично нашем, изношене разне клевете на рачун свештеникâ. Међутим, овај отац Цркве који доживио интриге од једног дела клира ипак најоштрије осудио клеветање свештенства као „најкукавнију“ од свих страсти, и најоштрије укорава чак и оне који не се не труде да „побијају“ (данас речено: демантују) те клеветнике свештеникâ, „не само када је то што говоре лаж, него и када је истина“. Црквено гледано, лаицима није дозвољено да осуђују оне у свештеничком чину. Као што примјећујемо, Златоустове речи су значајне и актуелне и данас.
      Можда ћете се запитати да ли у Цркви постоји механизам који би онемогућио овакве појаве? Наравно да постоји: двијехиљадугодишње предање је изњедрило низ канона који то предупређују. 
      Читаоци ће претпоставити да постоје канони, попут шестог канона  Другог васељенског сабора, који се баве проблемом оних који желе „да смуте и сруше црквени благопоредак, злобно и клеветнички измишљају некакве оптужбе против православних епископа који управљају Црквама, покушавајући (тиме) ништа друго него да окаљају углед свештенства и да изазову нереде код мирољубивог народа“. У свим тим случајевима, постоји могућност да онај „који каже да му је нанета неправда, ма какве да је вјере, треба да нађе правду” (исти канон). Међутим, како тражити правду када и клеветник и епископ удруженим снагама, са дистанце интернета, ударају на своје противнике? 
      Тако, Св. Василије Велики у канону 89 каже: „Стари обичај, који је владао (практикован) у Црквама Божијим, служитеље је Цркве, провјеравајући са сваком тачношћу, примао, и веома се разматрало њихово владање: да нису клеветници… како би могли остваривати освећење, без којега нико неће видети Господа (Јевр. 12,14). И то су испитивали презвитери и ђакони, који живе са њима, и о томе су извјештавали хороепископе, који би, добивши гласове поузданих свједока, о томе обавјестили епископа, те би тако убројали (дотичнога) црквенослужитеља у ред свештенства“.
      Међутим, да ли се може очекивати да је крушевачки владика – у духу наведеног канона – прије пријема једног проблематичног клирика претходно размотрио његово владање и, тек на основу мишљења и савјета свог свештенства, одлучио да позитивно одговори на молбу презвитера Ђуровића? Ако није, онда штета по крушевачку епархију. Ако јесте, онда су достојни жаљења.
      Мислите ли да је презвитер Зоран Ђуровић извјестио своје читаоце на разним форумима о своме трансферу од 9. августа? Одговор вам је познат (наравно да није!), а разлог томе није његова луда храброст, како он то дефинише, него још један у низу његових марифетлука. Зашто откривати своју епархијску припадност у тренутку када можете под плаштом Васељенске патријаршије да се хвалите како сте храбри јер, ето, можете Вартоломеју да у лице саспете све што имате против њега?! Или зашто откривати да сте клирик крушевачког владике у тренутку када удружено наступате против неистомишљеника? Врло смјело (зар не?!) за једног „пророка“ и „аву“ који сљедбенике опчињава својим јефтиним форама и вулгарним „открићима“. Оно што је Томислав Терзин у биологији то је Зоран Ђуровић у теологији.
      Осим тога, крушевачки владика г. Давид тренутно заузима положај члана Светог архијерејског синода Српске православне Цркве.Многи су били непријатно изненађени оглашавањима овог епископа који је својим писменим саставима злоупотријебио службени положај члана Синода тако што је јавно коментарисао одлуке и дописе који су повјерљиве природе и небратски и уврједљиво писао о другим личностима, посебно архијерејима. Његово сврставање уз једну овако компромитовану особу уноси до сада небивалу праксу неукусног доцирања и вријеђања других архијереја са чиме би се морало хитно престати, па и то тражи саборску расправу.
      Напустивши Васељенску патријаршију, пошто је исту оцрнио и оклеветао као можда ниједан клирик ове древне првопрјестолне Цркве, Ђуровић се обрео у крушевачкој епархији. Судећи по његовом претходном понашању, за неке би било природно да се крушевачки владика запита докле ће овај презвитер бити вјеран његовој„агенди“ и када ће се окренути против њега. А можда би и благочестиви клир ове епископије могао да се запита како је његов епископ у свезу свога клира могао да причисли театралног оговарача, сплеткароша, клеветника, ругача, завидљивца? Једном рјечју, вирутелног циркусанта? Да ли они имају неку одговорност у томе?
      Политикон
      ВУК БАЧАНОВИЋ – С ким си онакав си: двојац Ђуровић-Перовић – Политикон
      POLITIKON.RS
    • Од Логос,
      Отац Лазар (Стојковић), с обзиром да је први пут говорио у нашој емисији „Питајте свештеника“, говорио је о свом монашком путу и о манастиру Заграђе на чијем је челу. Отац Лазар наш познати иконописац, који је у свијету завршио ликовну академију, говорио је и о свом труду на осликавању многих светиња, између којих су и Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици, манастир Заграђе, Јован до, манастир Светог Саве у Голији и многи други, осврћући се и на двадесетогодишњу обнову манастира Заграђе која је крунисана великим освећењем ове Светиње 30. септембра.   Звучни запис емисије   Отац Лазар је тумачио Свето Јеванђеље о талантима које чита се на 16. недјељу по празнику Педесетнице а потом говорио и о празнику Зачећа Светог Јована претече и крститеља Господњег. Он је говорио и о Михољским задушницама које смо јуче обиљежили и уопште о помену за упокојене и његовом значају.   Како да знамо којим путем да кренемо да ли путем монаштва или брака, како да се припремимо за исповијест, колико се често причешћивати, како изабрати духовника, само су нека од питања на која ћете добити одговоре од оца Архимандрита Лазара Стојковића) ако одслушате ову душекорисну емисију.     Извор: Радио Светигора
    • Од Логос,
      У недељу, дана 29. септембра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао је светом архијерејском Литургијом у храму Вазнесења Господњег у Трпињи.     Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит мр Наум (Милковић), Епархија горњокарловачка, протојереј-ставрофор Јован Клајић, парох у пензији, протојереји-ставрофори Чедо Лукић и Саша Кузмановић, пароси боровски и вуковарски, протојереј Ђорђе Ковачевић, парох дарђански, јереј др Марко Шукунда, парох трпињски, и ђакони Војислав Николић, Радован Арсеновић и Срђан Лукић. Владика Херувим је овом приликом у чин свештеника рукоположио ђакона Срђана Дангузовића.   Владика Херувим је у свом архипастирском обраћању рекао следеће:   -У име Оца и Сина и Светога Духа!   Часни оци, драги народе Божји и децо Божја, нека је на здравље и на спасење данашња света Литургија. Кроз данашње свето Јеванђеље могли смо да се поучимо како требамо да се усмеравамо у нашем духовном животу, те како да изграђујемо међусобне односе и на првом месту свој однос према Господу Богу. Чули смо које заповести требамо вршити како бисмо задобили Царство Небеско. Две највеће Божје заповести су: ”Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом” и ”Љуби ближњега свога као самога себе”. Заиста је велика Тајна када међу собом имамо изграђену Божју љубав.    Данашње свето Јеванђеље нас упућује какви би овоземаљски живот требамо да изграђујемо. Наша љубав према Господу права је само онда ако имамо љубави према другима, јер без те љубави не волимо Господа на истински начин. Љубећи Господа и ближњега свога постајемо истинољубиви и наша љубав добија својства оне вечне љубави. Сваки човек је икона Божја и без љубави према свакоме човеку не можемо имати љубави према Господу. Ако кажем ”Волим те Господе”, а брата свога мрзим онда ту нема никакве љубави. Ту нема жртве у љубави која нас води у Царство Небеско. Заиста се требамо трудити да изграђујемо праву љубав, почевши од свештеника а затим и народа, јер смо сви Црква Божја. Ако се изграђујемо у духу да љубимо једни друге тада смо на путу Јеванђеља. Тада смо христоносци и крстоносци. У току ове недеље прославили смо Воздвижење Часног Крста празнујући тако крст који сви ми требамо да узнесемо ка Голготи. Требамо сви да се разапнемо једни за друге и тако да прославимо Господа нашега Исуса Христа.   Поред учења из дивног јеванђелског одељка данас смо имали и велику духовну радост у овом светом храму јер смо рукопроизвели у чин презвитера оца Срђана. Он такође треба да се поучава јеванђелским истинама да би био пастир добри и да му пример за то буде сам Господ и Спаситељ наш Исус Христос. Као пастири требамо увек да се поучавамо на примеру Господа нашега Исуса Христа.    Господ је глава пастирског дела које се продужило на апостоле, а касније на епископе и осталу јерархију која се развила током историје Цркве. Предање које смо наследили требамо да носимо у пуноћи која је у Христу. Ако Христа немамо и Христа не носимо онда не можемо да остваримо богоугодно дело које нам је задано. Задато нам је да ширимо љубав и да будемо проповедници Царства Небедскога, да Христа не дамо ни за шта. Ако Христа издамо онда наше пастирско дело неће бити остварено. Надам се да ће у личности оца Срђана бити Пастир Добри, онај који ће напајати стадо Јеванђељем Христовим и пронети Крст Христов у парохији која ће му бити поверена. Треба да проповеда васкрслога Христа, Јеванђеље Христово, да буде следбеник љубави Божје и да ту љубав проноси и изграђује међу својом паством.    Доста дуго га познајем и верујем да ће он знати да је његово пастирско утемељено на Христовом примеру. Ако смо добри пастири следимо Христов пут и љубимо Истину, Пут и Живот – самога Господа Исуса Христа. Христос је Онај који нас и у најтежим тренуцима теши и крепи и свештенство и верни народ. Свако време носи недаће, али смо ту ми пастири да напајамо стадо надом и љубављу којима је извор у Јеванђељу. Ако будемо стремили томе циљу знаћемо да смо на путу Царства Небескога.   Захвалио бих се, поред свега, оцу Науму који је заједно са нама проводио дане у манастиру Крки и учио се Јеванђељу. Поред свих својих манастирских обавеза у Епархији горњокарловачкој дошао је овде да са нама подели ову духовну радост.   Нека сте срећни и благословени од сада и кроз сву вечност! Амин.     Извор: Епархија осечкопољска и барањска
    • Од Логос,
      -Наша вера је жива у Црној Гори и то је велико охрабрење и велика радост за цело Српство, поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј на свечаној академији у порти манастира Подластве у оквиру прославе 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве и 1500 година постојања те светиње.     Патријарх је изразио велику радост и захвалност Господу што му је дао моћ и снаге да учествује у великој духовној радости. „Ово је радост, која није само радост Црне Горе и Црногораца, него целог Српства. Радост Срба из отаџбине, али верујем и радост наших Срба расељених широм света. На неки начин и овај догађај и ова радост, ретка и велика, допреће до њих, казао је Патријарх српски г. Иринеј.   Његова Светост Патријарх је додао да је то врло важна вест, јер однекуд влада мишљење да је умрла вера у Црној Гори. Патријарх је подсетио да је имао прилике негде 1988-1989. године да види тадашњу Црну Гору, када је у њој било тешко духовно стање. „Ово данас што видим, ове цркве које су окитиле просторе, оживљено свештенство, монаштво, то је заиста, нешто што је чудо Божје, једно велико охрабрење за све нас“, поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј .   Заблагодаривши Богу јер нам дао велики број светих на које имамо да се угледамо и видимо оно што је вечно и непролазно и да то следимо у своме животу, Патријарх српски г. Иринеј је нагласио да је у Црној Гори жива вера, жива Црква, која овде постоји од првих дана када се ширила реч Божја:   „Речи апостола Павла и других апостола и данас живи и преноси се са колена на колено из душе у душу и верујем да ће се тако и наставити и у будућности. Понављам, ово је велико охрабрење и велика радост за цело Српство. Жива је наша вера! Оно што је вековима сијано на овим просторима, од светих угодника Божјих и народа овога краја, не може да се уништити ни декретом нити ма каквом заповешћу људи овога света. Све је то један облачак који наилази и који се сигурно разилази, а оно што је реч и истина Божја, то је неуништиво. То је изван моћи људске. Оно што Бог благослови, то човек не може да уништи.“   Патријарх је појаснио да све ово што нас сналази и што смо доживели и доживљавамо се догађа управо зато што смо се у једном периоду удаљили од Цркве и своје вере. „Једини једини пут јесте да се вратимо Богу, Цркви својој, оној вери и истини којом су живели наши преци и стварали велика дела“, истакао је између осталог Првојерарх Српске Православне Цркве.   Подсетивши да славимо осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве и петнаест векова грбаљске светиње која је прошла кроз многа страдања, Патријарх српски г. Иринеј је казао да она постоји јер је рука Божја подржава а оно што Бог подржава не може човек ништа свог додати: „Нека је благословен овај дан и сви који сте присутни вечерас и сутра, да манифестујемо нашу веру и духовни живот који нас је красио и тако високо подигао. Једини пут да тако наставимо је да се Богу вратимо, Цркви, истини и неће нас Бог оставити. Нека вас Бог благослови! Српски народ нека се сложи и умножи и у Црној Гори, Србији и целом свету где се налази и живи наш православни народ. Нека је Бог са вама и благослов и сада и у век векова, амин“, поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј на свечаној академији у манастиру Подластви.   На свечаној академији изведен је богат културно-уметнички програм. Поздравно слово произнио је г. Јован Маркуш, публициста и некадашњи председник општине Цетиње, док су наступили Никола и Бојана Пековић, Вера Столић, Даница Црногорчевић, Србски православни појци, хор Српског пјевачког друштва Јединство из Котора, народни гуслар Стеван Чавор и Пјевачко друштво Грбаљ.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      У селу Орашац, надомак Аранђеловца, верни и богобојажљиви народ са својим свештенством у понедељак 16. септембра 2019. године дочекао је свога архијереја Јована шумадијског на имању породице Карић испред цркве брвнаре посвећене Светом Јоаникију, првом патријарху српском, чија се успомена на овај свети дан прославља.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        Свету архијерејску Литургију служио је Преосвећени Епископ шумадијски Господин Јован уз саслуживање протојереја-ставрофора Миодрага Перића, госта из Сиднеја, архијерејског намесника орашачког протојереја-ставрофора Миће Ћирковића, протојереја Миливоја Старовлаха, протонамесника Ивана Теодосића, протођакона Ивана Гашића и ђакона Александра Бабића.   У склопу свете Литургије Епископ Јован је крстио малог Јосифа, сина протонамесника Дејана Тодоровића из Аранђеловца.   У својој беседи Епископ Јован је честитао породици Тодоровић и пожелео да мали Јосиф постане добар и веран хришћанин и потом поучио опупљене вернике о значају свете тајне крштења и миропомазања, а потом је поучио и кума о његовим обавезама као духовног родитеља малог Јосифа.     Извор: Епархија шумадијска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...