Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Bogdan011

О тексту Зорана Миливојевића подигла се велика медијска прашина!

Recommended Posts

 

Медејина освета

 
Аутор: Зоран Миливојевић недеља, 16.07.2017. у 09:00
cvet.jpg
(Илустрација Срђан Печеничић)

Једна од најстрашнијих ствари јесте убиство малог детета. Када то чини његов родитељ који би по природи ствари требало да га воли, негује, чува и штити, то је толико ужасан поступак да је многима непојмљив.

Свако људско понашање, па и она најужаснија, извире из неке искривљене логике оних који се тако понашају. За случајеве чедоморства је типично да мајка убија дете зато што верује да ће јој рађање детета „упропастити” живот. Она је у некој врсти дилеме „или или”, у којој треба да одлучи чији живот ће уништити – свој или дететов.

Постоји још један мотив из којег се родитељ одлучује да убије дете: да се освети другом родитељу јер зна да ће му тако нанети највећу могућу патњу. Такав мотив је описан још у антици. У Еурипидовој „Медеји”, након што је Медеју и заједничку децу због друге жене напустио Јасон, она му се свети убиством заједничке деце. На основу те приче је ситуација када један родитељ има убилачке пориве према властитој деци, мотивисане осветом према другом родитељу, описано као Медејин комплекс.

Свака освета проистиче из мржње, а управо је међусобна мржња оно што обележава значајан број савремених развода. За супружника који мрзи, бивши супружник је зло биће, које управо зато што је зло – што му је „уништило живот” – заслужује најгоре: да пати и да умре. Зато онај који мрзи чини зле поступке, који су њему потпуно оправдани, а како би другог повредио и тако казнио. Како мржња једне стране по правилу рађа мржњу друге, убрзо се бивши супружници нађу у игри моћи и ината у којој у слепој мржњи покушавају један другог да што више повреде, не обазирући се на децу или их, штавише, злоупотребљавају окрећући их против омрзнуте стране.

Свака савремена трагична прича, укључујући ону у којој је отац бацио пред мајку задављено дете, након чега ју је усмртио ножем, има своју историју и свој контекст. Да мајка није игнорисала више одлука суда и спречавала оца да виђа дете, можда се ова трагедија не би десила.

Поред оваквих крвавих трагедија након развода, које привлаче пажњу јавности, постоје стотине и стотине других у којима нема мртвих, али у којима сви трпе, а највише деца. То су драме породичних распада у којима један родитељ „трујући однос” емотивно отуђује дете од другог, у којима се поред правних воде прави психолошки ратови и у којима се обе стране труде да изманипулишу систем.

Да би систем спречио овакве трагедије, мора да има интегритет, објективан и праведан приступ који уважава права свих укључених, мајке и оца, а поготово деце. Мора да има делотворне начине да своје одлуке и пресуде спроведе у дело. У противном, како неправда рађа неправду, а како доживљена неправда постаје опсесија и страст, постоји бојазан да ћемо имати још трагичних случајева.

Политика

Share this post


Link to post
Share on other sites

SKANDALOZNA IZJAVA POZNATOG PSIHOTERAPEUTA Milivojević udario na ubijenu Maju: Da nije sprečavala oca da viđa dete, možda se tragedija ne bi desila!

Psihoterapeut Zoran Milivojević navukao je na sebe gnev javnosti nakon što je, analizirajući eskalaciju porodičnog nasilja širom Srbije, direktno označio nesrećnu Maja Đorđević (38), koju je u sredu posle podne muž izbo nožem ispred Centra za socijalni rad u Rakovici, dok je njihovog sina Mihaila (4) udavio, kao krivca za tragediju.

 

1238857_img-3854-1_ff.jpg?ver=1500285680
FOTO: DRAGANA UDOVIČIĆ, PRINTSCREEN FACEBOOK

 

Skandalozna Milivojevića kolumna pod nazivom "Medejina osveta" direktno upućuje na to da su glavni uzroci čedomorstva mržnja i osveta jednog roditelja drugom, dok je sporni deo upravo onaj u kojem psihoterapeut ukazuje da do dvostrukog ubistva ne bi došlo da "Maja nije ignorisala sudske odluke".

 

NEKO MORA DA ODGOVARA: Maja je monstruma prijavila policiji jer je pretio da će ih zaklati, NIKO NIJE REAGOVAO!

 

"Svaka savremena tragična priča, uključujući onu u kojoj je otac bacio pred majku zadavljeno dete, nakon čega ju je usmrtio nožem, ima svoju istoriju i svoj kontekst. Da majka nije ignorisala više odluka suda i sprečavala oca da viđa dete, možda se ova tragedija ne bi desila", naveo je Milivojević u tekstu za Politiku, što je izazvalo veliki broj reakcija ogorčenih čitalaca.

 

1221159_milivojevic-mc_ff.jpg?ver=150028
FOTO: MEDIA CENTAR

 

"Najlakše je za greške optužiti onog ko više ne može i ne mora da se brani! Sramota", "Zbog ovakvog mišljenja nam je ovako kako jeste. Žena je uvek kriva: suviše kratka suknja, suviše drsko ponašanje, suvise slobodoumna, suviše razmišlja, suviše se suprotstavlja, suviše, suviše", samo su neki od komentara, dok se osuda veoma brzo proširila i društvenim mrežama.

 

STRAHOVALA ZA DETE, A SUD JE KAZNIO: Maja se plašila da monstrum viđa sina, pa digla kredit da državi plati 600.000 dinara!

 

Podsetimo, život u strahu bio je Majina svakodnevica, a poslednji put je protiv monstruma Marka Nikolića (43) koji ju je ubio podnela prijavu za ugrožavanje sigurnosti Drugom osnovnom tužilaštvu, i to 8. marta ove godine, upozoravajući da se protiv njega već vodi postupak zbog nasilja u porodici. Nesrećna žena pokušavala je na sve načine da ukaže na strah koji joj je pojava Nikolića ulivala u kosti, navodeći situacije kroz koje su prolazili svi koji su je znali.

 

1237773_maja-djordjevic_ff.jpg?ver=15002
FOTO: PRINTSKRIN/FACEBOOK

 

Višegodišnja tortura okončana je stravičnim zločinom. Muž je viđao dete i predavao ga u kontrolisanim uslovima Centra za socijalni rad. Tokom jučerašnje posete, kada je trebalo sina da vrati majci, Marko ga je doneo onesvešćenog, a Maja je potrčala da spase dete. U tom trenutku je izvadio nož i izbo je više puta, a ona je pokušala da pobegne. Međutim, posle dva-tri koraka je izdahnula, a on je napao radnike koji su prišli da joj pomognu.

Jednoj radnici je odsekao prst, a drugom je isekao lice, posle čega je uhapšen.

 

Kurir

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Bogdan01 рече

Свака савремена трагична прича, укључујући ону у којој је отац бацио пред мајку задављено дете, након чега ју је усмртио ножем, има своју историју и свој контекст. Да мајка није игнорисала више одлука суда и спречавала оца да виђа дете, можда се ова трагедија не би десила.

Мислим да се прича врти око ових речи...

Шта ви мислите?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, Bogdan01 рече

Мислим да се прича врти око ових речи...

Шта ви мислите?

Колико је Милојевић опште познавао конкретан случај и конкретне личности у том случају да си је узео за право да од овог случаја прави своју "научну" теорију?

Мислим да би колеге добронамерно требало мало више да разговарају са г.Милојевићем и укажу му да су његови лимити много мањи од онога како их он замишља, што се да дало устврдити а на основу његових текстова.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Медеју је оставио поремећен човек, а Маја је оставила поремећеног човека. Поређење овога је увреда за Мају.

Share this post


Link to post
Share on other sites

S obzirom da je nesrecni tok dogadjaja nedvosmisleno pokazao da je strah pokojnice za njenu bezbednost i bezbednost deteta potpuno bio opravdan, logicniji je zakljucak da bi je mozda, "da nije ignorisala odluke suda" i ranije ubio a ne obrnuto, kako je zakljucio Milivojevic.

Skroz razumem zasto su ljudi reagovali na ovakvu izjavu i potpuno delim njihovo neslaganje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Па зна се шта.

Они оду код Милојевића, да им он објасни колико и како треба да трпе да не би активирали насилника јер је склон синдрому.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Па зна се шта.

Они оду код Милојевића, да им он објасни колико и како треба да трпе да не би активирали насилника јер је склон синдрому.

Vala bas! Sacuvala majka Bozja! Da je izjavio i prolaznik sokirala bih se a ne neki kao renomirani srpski psihotetapeut.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, florenntina рече

Vala bas! Sacuvala majka Bozja! Da je izjavio i prolaznik sokirala bih se a ne neki kao renomirani srpski psihotetapeut.

Па управо му је и намера била чисто професионално користољубље.

Ко зна какв је све план сковао у глави, вероватно се кандидује за некога ко ће одређивати и распоређивати колеге по службама, који ће опет морати уважавати његово божанско професионално сагледавање.

А овде видимо на делу користољубље, јер чак ни г.Милојевић није толико необразован да не зна шта је написао али рачуна на моћне и необразоване који би му омогућили и поверовали у његову стручност и изведбу тог плана.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Bogdan01 рече

Да би систем спречио овакве трагедије, мора да има интегритет, објективан и праведан приступ који уважава права свих укључених, мајке и оца, а поготово деце. Мора да има делотворне начине да своје одлуке и пресуде спроведе у дело. У противном, како неправда рађа неправду, а како доживљена неправда постаје опсесија и страст, постоји бојазан да ћемо имати још трагичних случајева.

 

пре 1 сат, Bogdan01 рече

постоји бојазан да ћемо имати још трагичних случајева.

Не само да ће оваквих случајева бити све више, него ће се појавити и разни други монструми, серијске убице, силоватељи, педофили....,сви ће се они појавити као производ болесног друштва. Док то не схватимо, и не почнемо се мијењати, сваким даном ће бити све горе...али нажалост никога то не занима...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Снежана рече

шта да раде они који нису читали Еурипида?

Ја лупетам глупости јер су мени те приче глупости. Теши ме ово са википедије: ,,Karakterističan je i pesnikov slobodni stav prema ovom mitu, čije je tradicionalno predanje glasilo sasvim drugačije''.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не оправдавам Зорана јер се у овом случају десило ужасно убиство мајке и детета, стога ту се код такве ненормалности не може провући нормална паралела.

Међутим упућен, преко људи које лично знам, ево конкретно један од људи са којима сарађујем на послу, он има одлуку суда да до коначне неке одлуке може виђати дете типа петком од 12 до 16 у просторијама за социјални рад...Мајка годину и више дана избегава да доведе дете, измишља те прехлађена, те ово , те оно, пошто причам са тим човеком о тим стварима упућен сам и за годину дана видео је само једном дете и притом му је тад дете рекло да ето не жели ништа од њега, да га не воли итд, дакле очигледно под утицајем мајке.

Ја фрапиран да неко може да крши одлуку суда без основа и без последица, често га испитујем па чекај зар не могу они да натерају њу некако да она доведе дете, каже не могу, пишу неке белешке које пуј пике не важе и то је то. Он оде у петак сачека сам у тој некој просторији сат времена и тако сваке недеље и то је то.

И зато ми је невероватно, да земља Србија и људи који раде око тих питања напросто само су у најбољем случају сведоци а у горем и саучесници ствари које нису нормалне, где човек изгуби и вољу и жељу и наду у неку правду по том питању. Да држава Србија не може да натера мајку да дозволи да отац види своје дете, а да са друге стране он мора да плаћа алиментацију и да уколико закасни неко време добије пријаву да не извршава благовремено своје обавезе. Дакле мени лично невероватно.

Опет не правим паралелу са овим случајем који се догодио, пошто ако сам добро схватио монструм и убица је и раније малтретирао и мајку и дете, претио итд,тако да је убијена жена имала итекако мотива зашто се одлучила да своје дете не даје злотвору, али опет са неке друге стране невероватно је шта се у тим центрима за социјални рад одвија и догађа да они сами поспешују ружне односе.

Можда је Зоран имао такве ствари на уму кад је писао овај текст, не знам, али кажем то се данас догађа а приде смо сведоци да са друге стране ти исти центри за социјални рад немају проблем да некоме као нпр градоначелнику Београда кога је жена оптужила за претње, покушај дављења, малтретирање додели децу и обрне улогу горе описане у случају мог колеге.

Дакле неправда, неправда и ништа друго осим неправде.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

 OCEVI se zale da se  majke masovno svete zbog svoje sujete bivsim muzevima (i muzevima pred razvodom) sprecavajuci oca da vidja dete (a redovno dedi i baki s oceve strane). Da je to toliki probelm vidimo iz prica  parohijana, pa sam i otisao da vidim koje je to udruzenje gde su ocajni  trazili savete www.tata.rs Sprecavanje oca da vidja dete je  veliki problem u Srbiji... Ocevi su obespravljeni!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Синодска Посланица РПЦ је израз подршке страдајућим епархијама СПЦ у Црној Гори, анализа дешавања и важна реч да ово што се дешава може довести до рата и крвопролића, рекао је за Радио Слово љубве јеромонах Игнатије Шестаков, сабрат московског Сретењског манастира.    Звучни запис разговора   Зато, додао је, Патријарх Кирил и Свети Синод Руске Цркве шаљу поруку да би се политичари опаметили, да не гурају земљу и народ у братоубилачки рат, попут дешавања у Украјини. "Нажалост, ми видимо да политичари Црне Горе свесно дискриминишу СПЦ и то је велика бол за РПЦ, и наш Синод види у тим дешавањима и напад на Руску Цркву јер знамо да су народ и светиње СПЦ на територији Цркве Горе одувек били везани за Руску духовну традицију", подсетио је отац Игнатије.     Извор: Радио Слово љубве / Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Поводом предстојећих Божићних празника, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин др Иринеј угостио је у среду, 25. децембра 2019. године, у Владичанском двору у Новом Саду, бригадног генерала г. Зорана Насковића, команданта Прве бригаде Копнене војске Србије.     Састанку је присуствовао и војни свештеник, протонамесник Ђорђе Стојисављевић, капетан Прве бригаде Копнене војске Србије и сабрат Светосавског храма на Новом насељу.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Чланак Побједе, пренесен данас на порталу Аналитика (https://portalanalitika.me/clanak/353733/miris-kostiju-zadah-mrznje), аутора Драшка Ђурановића,  под насловом “Мирис костију, задах мржње”, поред говора мржње врви и од низа неистина, оцијенио је протојереј ставрофор Момчило Кривокапић, архијерејски намјесник бококоторски, парох которски.     Чланак, у којем аутор на крају пита “Што нас очекује након трећег обредног изношења мошти свеца? “, говори о томе да су мошти Светог Василија ношене у Херцеговину два пута и да ће треће изношење бити 21. овог мјесеца у Никшићу.   „Први одлазак у Херцеговину 1990. једноставно није се догодио. Узгред Митрополит Амфилохије је постављен 30. децембра 1990. па није могао те године у мају ништа да организјуе у Црној Гори. Ђурановићу је очигледно била потребна 1990. због ратног контекста, али истина је другачија“, казао је отац Момчило Кривокапић, који свједочи као неко ко је учествовао 1996. од пресвлачења моштију 10. маја, пред пут у Херцеговину, до повратка у Никшић сјутрадан.   Зато отац Момчило истиче да Ђурановић лаже и када каже да су мошти Свеца ношене у Херцеговину 12. маја 1996. године.   „Стварно се догодило да су мошти Светог Василија пресвукли у нову одежду Патријарх Павле, Митрополит Амфиолохије и владика Атанасије, уз асистенцију нас неколико свештеника 10. маја 1996. рано ујутро. Ђурановић говори о неким костима, а мошти Светог Василија су буквално цијеле и нетрулежне и стварно миришу. Као учесник свега био сам и пратилац моштију до Херцеговине, које су иначе вожене на џипу, па сам тако био у непосредној близини Свеца и чудеса која су се успут дешавала, непојмљива безбожницима типа Ђурановића“, казао је отац Момчило Кривокапић.   Интересантно је нагласити, додаје Кривокапић,  и да је улога Радована Караџића, коју карикира Ђурановић, била да тада да као званични представник власти на граници између Црне Горе и Херцеговине сачека мошти Свеца и као нормалан православац приђе и да их цјелива. Присутвовао је свеноћном бденију у манастиру Тврдош, које се завршава Литургијом. За њега је било нормално да тада прочита Символ вјере и да се причести.   „Дакле, никакву политику није спроводио него је учествовао у Литургији као Србин, православни и причестио се. Затим, негдје послије Литургије кренули смо за Мркоњић, родно село Светог Василија у његову кућу на чијем мејсту се већ градила црква њему посвећена, гдје су тада крштени, један мали Василије и једна мала Василија. На гроб мајке Светог  Василија, Ане, у истом мјесту спуштене су мошти. Веома дирљива сцена, иако нисам неки сентименталац. Међутим, заиста мора да остави на вас утисак када гледате када спуштају мошти Светог Сина на гроб Свете мајке која га је васпитала. Након тога смо ишли до Величана гдје је чувена спомен црква у којој су мошти мученичке. Ђурановић каже да се ишло до Пребиловаца, што такође, није није тачно”, прича даље отац Момчило Кривокапић.   Када су мошти дошле у Никшић био је то 11. мај.   „Врло дуго мошти иду кроз град. Киша пада, нико не отвара кишобране. То је било нешто невјероватно. Народ кад наиђу мошти клекне, свако у своју бару. Митрополит је проговорио на једном мјесту о томе зашто ова киша пада: Вјероватно хоће да спере све оне страшне ствари које су се дешавале до сада у овом граду. По програму је требало да мошти већ око 8 увече буду у Острогу што апсолутно није било могуће. Народа је толико много… Горе у Острогу маса људи је чекало. Сви са упаљеним свијећама. Чаробна једна сцена и опет птице као у Херцеговини. Дочекују мошти радујући се што се Светитељ враћа у манастир”, присјетио се отац Момчило Кривокапић.   Закључује да је у поменутом било ријечи о нечему што је природна ствар зе људе који имају душу.   “Једном Владици који има душу, једном игуману који има душу, пало је на памет да предложе Миотрополту Амфилохију да мошти Светог Василија носе до Херцеговине да окријепе народ након страхота рата. Дакле, никава стратегија није ту била да се прави ово или оно. Значи, подмеће Ђурановић да је неко направио то да се народ забога пали и да се подсјећа на ране Другог свјетског рата, да би жешће нагазили. Лаже!“, поручио је отац Момчило Кривокапић.   Закључује и да је за вјерујуће људе овај потез Митрополита Амфилохија о изношењу моштију из манастира и доношења у Никшић на сабор 21. децембра поново очекиван, обзиром на пометњу коју је у вјерујућем народу изазвала намјера отимања црквене имовине, а најава ДПС-а да ће „обновити“ тзв. ЦПЦ.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      На монашком гробљу манастира Дуљево у Паштровићима, данас су сахрењени земни остаци монахиње Евлалије Тешић ( 1959– 2019), дугогодишње настојатељице манастира Светог Николе на Пелевом Бријегу у Братоножићима, која се упокојила у Господу у недјељу вече, 1. децембра.   Звучни запис беседе   Свету заупокојену литургију и монашко опијело у паштровачкој светињи, гдје је мати Евлалија поживјела своје посљедње овоземаљске дане, служио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморске.   У литургијској проповједи на празник Преподобног Григорија Декаполита и Претпразништво Ваведења, владика је казао да се сва васељена испунила радошћу рођењем Пресвете Богородице, Њеним  призивом да буде Мајка Онога кроз кога је све постало и без кога ништа не постоји што постоји и чији долазак је једина вјечна и непролазна радост свакоме створењу а посебно човјеку.   „То је најдивнија и најчудеснија вијест која се чула и која се чује на овој земљи и одјекује хиљадама година на свим земаљским језицима. То је вијест о радости која је засијала овоме свијету кроз Пресвету Дјеву кроз њено Ваведење у Светињу на светињама да би Она постала обиталиште те Светиње на светињама.“   Високопреосвећни Митрополит Амфилохије је нагласио да је Богомајка примила у Себе самога Господа, и Њиме испунила и Себе и сву васељену, и обдарила је радошћу вјечном и непролазном. Тако да сваки онај који верује у Христа Бога, исповиједа Његово име и клања се Његовом распећу и васкрсењу, истакао је владика, задобија дар вјечнога и непролазнога живота, и његова душа и тијело постају обиталиште Божије славе као што је постала и Пресвета Дјела кроз Свете тајне: крштења, миропомазања, причешћа и друге.   Нагласивши да је то највећа радост и најчудесније свједочанство Цркве Христове до наших времена које сабира све душе жедне и гладне вјечнога и непролазнога живота, Митрополит Амфилохије је истакао да данас у то Царство небеско испраћамо нашу монахињу Евлалију, која се удостојила од Господа не само Тајне крштења и миропомазања и труда да живи по Јеванђељу, заповијестима Божијим, него и анђеоског лика као монахиња.   „Последње године свога живота посветила је цјелосно Господу јединоме и истинитоме, служећи Му као монахиња и служећи Му обнављајућа древну светињу на Пелевом бријегу у Братоножићима.“   Подсјећајући на живот достоблажене мати Евлалије, Високопреосвећени Митрополит је казао да је она обнављајући ту светињу и уграђујући се у њу, остала вјерна живоме Господу, ослободивши се и свих својих земаљских брига и обавеза која је имала и у свом родном крају и послије тога живећи у Европи.   „Све је то оставила и напустила, дошла је овдје и примила ангелски лик, и кренула за Господом свим срцем својим и свом душом својом. И, заиста, обнављала се и својим страдањем, и својим подвигом и трудом, и својом бригом и о своме спасењу, и о обнављању те древне светиње из времена Ђурђа Бранковића. Она је себе уградила у ту монашку обитељ, и Господ је удостојио да последње дане свога земнога живота проведе у древној светињи Светог Архиђакона Стефана, да се овдје упокоји и на овом мјесту очекује трубе судњега дана.“   Појаснио је владика да је воља Божја да мати Евлалија буде у манастиру Дуљево, да се ту упокоји и сахрани, иако је било природно по монашком звању да буде сахрањена на Пеливом бријегу. Тиме је она заправо, казао је, спојила ову паштровску светињу са братоножићком, као и са манастиром Дугом, гдје је првобитно била монахиња.   „Велика радост и благослов Божији је што смо имали и што имамо нашу Евлалију, која узлази својој имењакињи Светој Евлалији, Господу и Пресветој Богородици, да прославља име Господње свим срцем, тијелом и душом својом, јер су и душа и тијело призвани да буду обиталиште славе Божије. Човјек је кроз Христа Господа призван да буде испуњен и Духом Светим животворним, не само да буде душа жива. То је оно што је се догодило и са нашом Евлалијом. Нека би радост овога светога празника и радост свих светих које данас прослављамо, била са њом у вјекове вјекова, амин!“   Након монашко опијела које је служено након Литургије, Митрополит је казао да је мати Евлалија пролазила кроз страдања, нарочито последњих година страдајући тјелесно, али да се носећи свој крст достојанствено, ни једног тренутка није поколебала, ни у вјери, ни у вјерности Христу, бринући о светињи.   „Нека би је Господ упокојио у њедрима Аврама, Исака и Јакова, заједно са Св. Евлалијом, Св. Архиђаконом Стефаном, нека би молитве Св. Григорија Декаполита, Св.Прокла Цариградског, Св.мученика Јевстатија, Теспесија и Анатолија, Св. Исака Јерменског и три дјевојке заклане за Христа у Персији, биле заједно са њом, да је чекају у наручју Христа Бога нашега и Мајке Божије“, казао је опраштајући се од мати Евлалије Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.   Монахиња Евлалија (Милена) Тешић је рођена 9. маја 1959. г. у Прњавору (БиХ). Живјела у Кнежевини Лихтенштајн од 1977. до 1997. године. Замонашена је 2. септембра 2004. године у манастиру Дуга Морачка. За настојатељицу манастира Пелев Бријег постављена 1. јуна 2007. године.   Вјечан ти спомен, достоблажена мати Евлалија!     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Још већа радост је када знамо да се и Јапанци моле за непоколебивости светих Божјих Цркава и њихово сједињење. О чврстој вери православних хришћана у Јапану може да сведочи начелник Одељења за чување и приступ фондовима Народне библиотеке Србије ђакон др Ненад Идризовић, који је на свом службеном путовању 3. новембра 2019. године имао прилике да саслужује на архијерејској Литургији у цркви Васкрсења Христовог у Токију.     Светом Литургијом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит токијски и свег Јапана г. Данило Нуширо (1938–), који је на челу аутономне Јапанске Православне Цркве од 2000. године. Литургији је присуствовало око две стотине душа, од којих су већина били Јапанци. Литургијски језик је углавном јапански, са малим додацима на црквенословенском и енглеском језику. Братство цркве је замолило ђакона Ненада да служи на српском, јер колико их памћење служи не сећају се да је у скорије време долазио неко из српских крајева. Литургији је присуствовало и неколико Руса и Срба који раде у Токију и долазе у тај храм. У Токију живи око две хиљаде православних душа. У граду и околини постоји још седам храмова. Православни хришћани словенског порекла углавном молитвено посећују цркву Светог Александра Невског при Руском подворју у Токију.   Из разговора са братством ђакон Ненад Идризовић је сазнао да се број православних хришћана из године у годину смањује. Данас има око десет хиљада душа, што је значајно мање него у 20. веку. Митрополит Данило је ђакону Ненаду поклонио икону Светог Николаја Кастакина, јчија је непроцењива заслуга за духовно узрастање православља у Јапану.     Извор: Инфо-служба СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...