Jump to content

О тексту Зорана Миливојевића подигла се велика медијска прашина!


Препоручена порука

 

Медејина освета

 
Аутор: Зоран Миливојевић недеља, 16.07.2017. у 09:00
cvet.jpg
(Илустрација Срђан Печеничић)

Једна од најстрашнијих ствари јесте убиство малог детета. Када то чини његов родитељ који би по природи ствари требало да га воли, негује, чува и штити, то је толико ужасан поступак да је многима непојмљив.

Свако људско понашање, па и она најужаснија, извире из неке искривљене логике оних који се тако понашају. За случајеве чедоморства је типично да мајка убија дете зато што верује да ће јој рађање детета „упропастити” живот. Она је у некој врсти дилеме „или или”, у којој треба да одлучи чији живот ће уништити – свој или дететов.

Постоји још један мотив из којег се родитељ одлучује да убије дете: да се освети другом родитељу јер зна да ће му тако нанети највећу могућу патњу. Такав мотив је описан још у антици. У Еурипидовој „Медеји”, након што је Медеју и заједничку децу због друге жене напустио Јасон, она му се свети убиством заједничке деце. На основу те приче је ситуација када један родитељ има убилачке пориве према властитој деци, мотивисане осветом према другом родитељу, описано као Медејин комплекс.

Свака освета проистиче из мржње, а управо је међусобна мржња оно што обележава значајан број савремених развода. За супружника који мрзи, бивши супружник је зло биће, које управо зато што је зло – што му је „уништило живот” – заслужује најгоре: да пати и да умре. Зато онај који мрзи чини зле поступке, који су њему потпуно оправдани, а како би другог повредио и тако казнио. Како мржња једне стране по правилу рађа мржњу друге, убрзо се бивши супружници нађу у игри моћи и ината у којој у слепој мржњи покушавају један другог да што више повреде, не обазирући се на децу или их, штавише, злоупотребљавају окрећући их против омрзнуте стране.

Свака савремена трагична прича, укључујући ону у којој је отац бацио пред мајку задављено дете, након чега ју је усмртио ножем, има своју историју и свој контекст. Да мајка није игнорисала више одлука суда и спречавала оца да виђа дете, можда се ова трагедија не би десила.

Поред оваквих крвавих трагедија након развода, које привлаче пажњу јавности, постоје стотине и стотине других у којима нема мртвих, али у којима сви трпе, а највише деца. То су драме породичних распада у којима један родитељ „трујући однос” емотивно отуђује дете од другог, у којима се поред правних воде прави психолошки ратови и у којима се обе стране труде да изманипулишу систем.

Да би систем спречио овакве трагедије, мора да има интегритет, објективан и праведан приступ који уважава права свих укључених, мајке и оца, а поготово деце. Мора да има делотворне начине да своје одлуке и пресуде спроведе у дело. У противном, како неправда рађа неправду, а како доживљена неправда постаје опсесија и страст, постоји бојазан да ћемо имати још трагичних случајева.

Политика

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 162
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

SKANDALOZNA IZJAVA POZNATOG PSIHOTERAPEUTA Milivojević udario na ubijenu Maju: Da nije sprečavala oca da viđa dete, možda se tragedija ne bi desila!

Psihoterapeut Zoran Milivojević navukao je na sebe gnev javnosti nakon što je, analizirajući eskalaciju porodičnog nasilja širom Srbije, direktno označio nesrećnu Maja Đorđević (38), koju je u sredu posle podne muž izbo nožem ispred Centra za socijalni rad u Rakovici, dok je njihovog sina Mihaila (4) udavio, kao krivca za tragediju.

 

1238857_img-3854-1_ff.jpg?ver=1500285680
FOTO: DRAGANA UDOVIČIĆ, PRINTSCREEN FACEBOOK

 

Skandalozna Milivojevića kolumna pod nazivom "Medejina osveta" direktno upućuje na to da su glavni uzroci čedomorstva mržnja i osveta jednog roditelja drugom, dok je sporni deo upravo onaj u kojem psihoterapeut ukazuje da do dvostrukog ubistva ne bi došlo da "Maja nije ignorisala sudske odluke".

 

NEKO MORA DA ODGOVARA: Maja je monstruma prijavila policiji jer je pretio da će ih zaklati, NIKO NIJE REAGOVAO!

 

"Svaka savremena tragična priča, uključujući onu u kojoj je otac bacio pred majku zadavljeno dete, nakon čega ju je usmrtio nožem, ima svoju istoriju i svoj kontekst. Da majka nije ignorisala više odluka suda i sprečavala oca da viđa dete, možda se ova tragedija ne bi desila", naveo je Milivojević u tekstu za Politiku, što je izazvalo veliki broj reakcija ogorčenih čitalaca.

 

1221159_milivojevic-mc_ff.jpg?ver=150028
FOTO: MEDIA CENTAR

 

"Najlakše je za greške optužiti onog ko više ne može i ne mora da se brani! Sramota", "Zbog ovakvog mišljenja nam je ovako kako jeste. Žena je uvek kriva: suviše kratka suknja, suviše drsko ponašanje, suvise slobodoumna, suviše razmišlja, suviše se suprotstavlja, suviše, suviše", samo su neki od komentara, dok se osuda veoma brzo proširila i društvenim mrežama.

 

STRAHOVALA ZA DETE, A SUD JE KAZNIO: Maja se plašila da monstrum viđa sina, pa digla kredit da državi plati 600.000 dinara!

 

Podsetimo, život u strahu bio je Majina svakodnevica, a poslednji put je protiv monstruma Marka Nikolića (43) koji ju je ubio podnela prijavu za ugrožavanje sigurnosti Drugom osnovnom tužilaštvu, i to 8. marta ove godine, upozoravajući da se protiv njega već vodi postupak zbog nasilja u porodici. Nesrećna žena pokušavala je na sve načine da ukaže na strah koji joj je pojava Nikolića ulivala u kosti, navodeći situacije kroz koje su prolazili svi koji su je znali.

 

1237773_maja-djordjevic_ff.jpg?ver=15002
FOTO: PRINTSKRIN/FACEBOOK

 

Višegodišnja tortura okončana je stravičnim zločinom. Muž je viđao dete i predavao ga u kontrolisanim uslovima Centra za socijalni rad. Tokom jučerašnje posete, kada je trebalo sina da vrati majci, Marko ga je doneo onesvešćenog, a Maja je potrčala da spase dete. U tom trenutku je izvadio nož i izbo je više puta, a ona je pokušala da pobegne. Međutim, posle dva-tri koraka je izdahnula, a on je napao radnike koji su prišli da joj pomognu.

Jednoj radnici je odsekao prst, a drugom je isekao lice, posle čega je uhapšen.

 

Kurir

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Bogdan01 рече

Свака савремена трагична прича, укључујући ону у којој је отац бацио пред мајку задављено дете, након чега ју је усмртио ножем, има своју историју и свој контекст. Да мајка није игнорисала више одлука суда и спречавала оца да виђа дете, можда се ова трагедија не би десила.

Мислим да се прича врти око ових речи...

Шта ви мислите?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 19 минута, Bogdan01 рече

Мислим да се прича врти око ових речи...

Шта ви мислите?

Колико је Милојевић опште познавао конкретан случај и конкретне личности у том случају да си је узео за право да од овог случаја прави своју "научну" теорију?

Мислим да би колеге добронамерно требало мало више да разговарају са г.Милојевићем и укажу му да су његови лимити много мањи од онога како их он замишља, што се да дало устврдити а на основу његових текстова.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Медеју је оставио поремећен човек, а Маја је оставила поремећеног човека. Поређење овога је увреда за Мају.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

S obzirom da je nesrecni tok dogadjaja nedvosmisleno pokazao da je strah pokojnice za njenu bezbednost i bezbednost deteta potpuno bio opravdan, logicniji je zakljucak da bi je mozda, "da nije ignorisala odluke suda" i ranije ubio a ne obrnuto, kako je zakljucio Milivojevic.

Skroz razumem zasto su ljudi reagovali na ovakvu izjavu i potpuno delim njihovo neslaganje.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па зна се шта.

Они оду код Милојевића, да им он објасни колико и како треба да трпе да не би активирали насилника јер је склон синдрому.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Па зна се шта.

Они оду код Милојевића, да им он објасни колико и како треба да трпе да не би активирали насилника јер је склон синдрому.

Vala bas! Sacuvala majka Bozja! Da je izjavio i prolaznik sokirala bih se a ne neki kao renomirani srpski psihotetapeut.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, florenntina рече

Vala bas! Sacuvala majka Bozja! Da je izjavio i prolaznik sokirala bih se a ne neki kao renomirani srpski psihotetapeut.

Па управо му је и намера била чисто професионално користољубље.

Ко зна какв је све план сковао у глави, вероватно се кандидује за некога ко ће одређивати и распоређивати колеге по службама, који ће опет морати уважавати његово божанско професионално сагледавање.

А овде видимо на делу користољубље, јер чак ни г.Милојевић није толико необразован да не зна шта је написао али рачуна на моћне и необразоване који би му омогућили и поверовали у његову стручност и изведбу тог плана.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Bogdan01 рече

Да би систем спречио овакве трагедије, мора да има интегритет, објективан и праведан приступ који уважава права свих укључених, мајке и оца, а поготово деце. Мора да има делотворне начине да своје одлуке и пресуде спроведе у дело. У противном, како неправда рађа неправду, а како доживљена неправда постаје опсесија и страст, постоји бојазан да ћемо имати још трагичних случајева.

 

пре 1 сат, Bogdan01 рече

постоји бојазан да ћемо имати још трагичних случајева.

Не само да ће оваквих случајева бити све више, него ће се појавити и разни други монструми, серијске убице, силоватељи, педофили....,сви ће се они појавити као производ болесног друштва. Док то не схватимо, и не почнемо се мијењати, сваким даном ће бити све горе...али нажалост никога то не занима...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Снежана рече

шта да раде они који нису читали Еурипида?

Ја лупетам глупости јер су мени те приче глупости. Теши ме ово са википедије: ,,Karakterističan je i pesnikov slobodni stav prema ovom mitu, čije je tradicionalno predanje glasilo sasvim drugačije''.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не оправдавам Зорана јер се у овом случају десило ужасно убиство мајке и детета, стога ту се код такве ненормалности не може провући нормална паралела.

Међутим упућен, преко људи које лично знам, ево конкретно један од људи са којима сарађујем на послу, он има одлуку суда да до коначне неке одлуке може виђати дете типа петком од 12 до 16 у просторијама за социјални рад...Мајка годину и више дана избегава да доведе дете, измишља те прехлађена, те ово , те оно, пошто причам са тим човеком о тим стварима упућен сам и за годину дана видео је само једном дете и притом му је тад дете рекло да ето не жели ништа од њега, да га не воли итд, дакле очигледно под утицајем мајке.

Ја фрапиран да неко може да крши одлуку суда без основа и без последица, често га испитујем па чекај зар не могу они да натерају њу некако да она доведе дете, каже не могу, пишу неке белешке које пуј пике не важе и то је то. Он оде у петак сачека сам у тој некој просторији сат времена и тако сваке недеље и то је то.

И зато ми је невероватно, да земља Србија и људи који раде око тих питања напросто само су у најбољем случају сведоци а у горем и саучесници ствари које нису нормалне, где човек изгуби и вољу и жељу и наду у неку правду по том питању. Да држава Србија не може да натера мајку да дозволи да отац види своје дете, а да са друге стране он мора да плаћа алиментацију и да уколико закасни неко време добије пријаву да не извршава благовремено своје обавезе. Дакле мени лично невероватно.

Опет не правим паралелу са овим случајем који се догодио, пошто ако сам добро схватио монструм и убица је и раније малтретирао и мајку и дете, претио итд,тако да је убијена жена имала итекако мотива зашто се одлучила да своје дете не даје злотвору, али опет са неке друге стране невероватно је шта се у тим центрима за социјални рад одвија и догађа да они сами поспешују ружне односе.

Можда је Зоран имао такве ствари на уму кад је писао овај текст, не знам, али кажем то се данас догађа а приде смо сведоци да са друге стране ти исти центри за социјални рад немају проблем да некоме као нпр градоначелнику Београда кога је жена оптужила за претње, покушај дављења, малтретирање додели децу и обрне улогу горе описане у случају мог колеге.

Дакле неправда, неправда и ништа друго осим неправде.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

 OCEVI se zale da se  majke masovno svete zbog svoje sujete bivsim muzevima (i muzevima pred razvodom) sprecavajuci oca da vidja dete (a redovno dedi i baki s oceve strane). Da je to toliki probelm vidimo iz prica  parohijana, pa sam i otisao da vidim koje je to udruzenje gde su ocajni  trazili savete www.tata.rs Sprecavanje oca da vidja dete je  veliki problem u Srbiji... Ocevi su obespravljeni!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј служио је, у четвртак, 26. августа 2021. године, на Новом гробљу у Новом Саду, чин опела над телом новопрестављеног Зорана Вучевића, некадашњег председника Скупштине Града Новог Сада. Преосвећеном владици Иринеју су саслуживали новосадски свештеници и ђакони.

      После опела, Епископ бачки је изговорио беседу над одром новопрестављеног Зорана Вучевића, у којој је навео: „Наша вера формира људе као боголике и христолике личности. Она нема никаквог смисла ако је само декларативна, ако је мртва вера на речима. Она има само онда смисла и спасоноснога значаја ако се манифестује кроз цео наш живот. Ја верујем да су управо исповедање наше православне вере и верност нашој светој Цркви и активан живот унутар наше Српске Православне Цркве много допринели да се личност Зоранова развије у све оно о чему смо данас слушали на комеморацији. Упокојење није коначни растанак. То јесте најдужи растанак који ми искуствено познајемо у свом животу од колевке до гроба. Али ми смо, по нашој вери, живи сви и после гроба. Ко верује у Господа имаће живот вечни, прећи ће из смрти у живот. Господ ће свакога ко у Њега верује васкрснути у последњи дан, али не за васкрсење суда него у васкрсење живота вечнога.” На крају беседе, Преосвећени владика Иринеј је, у име свештенства, верног народа Епархије бачке и у своје лично име, изразио саучешће породици Вучевић.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Епархија тимочка саопштила је да ће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије у недељу 8. августа 2021. године, освештати новосаграђени парохијски дом при храму св. великомученика Георгија у Кладову и том приликом уручити добротворима, породици Болботиновић, Орден св. Краља Милутина, као и архијерејске захвалнице Општини Кладово и бројним појединцима. 
      Протонамесник Радоје Мијовић: Посета патријарха Порфирија Епархији тимочкој историјски је догађај
      Најава: Патријарх српски Порфирије у посети Епархији тимочкој
      На дан св. Пантелејмона, 09. августа 2021. године, Свјатјејши Патријарх српски г. Порфирије ће богослужити у Доњем Милановцу уз саслужење Преосвећеног Епископа тимочког г. Илариона и више Архијереја СПЦ, најавила је Епархија тимочка.
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Православна епархија врањска и Манастир Свети Прохор Пчињски, позивају Вас на прославу велике Годишњице 950 година манастира Преподобног Прохора Пчињског, 700 година од упокојења другог ктитора манастира Светог краља Милутина.
      Хиљадугодишње молитвено поштовање Преподобног Прохора Пчињског, у чију је част пре 950 година подигао манастир византијски цар Роман IV Диоген на обали реке Пчиње, право је духовно благо Србије. Ова значајна годишњица Манастира биће свечано прослављена 13. јуна 2021. године.
      Централна прослава великог јубилеја која је требала да буде обележена 2020. године, одлуком Организационог одбора је одложена за 2021. годину због пандемије вируса Ковид-19. Литургијском сабрању у манастиру Преподобног Прохора Пчињског началствоваће Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Порфирије, уз саслужење више архијереја наше Свете Цркве. Покровитељ прославе је Председник Републике Србије господин Александар Вучић.
      Позивамо све верне да свечано обележимо велики јубилеј ове наше српске светиње.
       
      Извор: Епархија врањск
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У Свету и Велику суботу вршимо спомен на Погребење Божанског тела и силазак у ад Господа и Спаса нашега Исуса Христа, којим је обновио људски род од трулежи и превео га у живот вечни.     Повезано:
      Катихета Бранислав Илић гост специјалне емисије о богослужбеним особеностима прва три дана страсне седмице (АУДИО)

      Катихета Бранислав Илић гост специјалне емисије о богослужбеним особеностима Великог четвртка, Великог петка и Велике суботе (АУДИО)
        Катихета Бранислав Илић: Свети и Велики понедељак   Катихета Бранислав Илић: Свети и Велики уторак   Катихета Бранислав Илић: Света и Велика среда   Катихета Бранислав Илић: Свети и Велики четвртак   Катихета Бранислав Илић: Свети и Велики петак – дан крсног страдања Господњег       У суботу по распећу, дођоше првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба. Ово су урадили зато што су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти Његово Тело, и тако ће народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао, “Послије три дана устаћу” (Мт. 27, 63). „Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен“ (Мт. 27, 65-66). У Велику суботу богослужбено се сећамо и благообразног Јосифа и Никодима који су скинули Христово тело са крста, обавили га платном, помазали мирисима и положили у нови гроб који се налазио у Јосифовом врту, а гроб утврдили наваливши камен на врата гробна. Са друге стране химнографија нас подсећа да је Господ у овај дан суботњи починуо од својих дела, исто онако како је починуо од својих дела приликом стварања света. Еванђелски извештаји сведоче да су приликом Спаситељевог погребања присутне биле и Марија Магдалина и Марија Јаковљева. Еванђелисти говоре и да је крај гроба била постављена војничка стража. „Велики си Господе и чудесна су дјела Твоја, и нема ријечи да опише чудеса Твоја“. Заиста, велик је Господ. Велики је и чудесан у оном свом првом стварању, стварању свијета и човјека. Велики је Господ и у овом свом другом стварању, духовном стварању, које се нарочито у ове свете дане (које пролазимо припремајући за Христово Васкрсење) манифестује. То су дани Великог Поста, Великог Четвртка, Великог Петка, Велике Суботе. Оно што је створио у почетку, Бог обнавља својим дејством и својим присуством, својом чудесном силом, и не само обнавља, него му даје нову силу, нову снагу. Обасјава га новом свјетлошћу вјечном и непролазном, свјетлошћу свога лица, својим живим присуством… Велики дан је Велика Субота. Дан Христовог одмора. Он који није имао одмора, Он се одмара у гробу у овај Свети дан. Одмара се ради нас и нашега спасења. Својим одмором, Он силази у ад, Он је присутан међу нама, Он нам припрема пут за Царство Небеско, и припрема се за Васкрсење, и кроз њега припрема опште Васкрсење мртвих. Зато и читамо ових дана онај запис, чудесни запис пророка Божијег Језекиља, гдје се говори о костима које су расуте по свој земљи, како Дух Божији силази у те кости. Силаском Христовим у ад, Дух Свети је онај који кроз Христа Васкрслога обнавља и препрема опште Васкрсење мртвих. „Велики је Господ, и чудесна су дјела Његова, и нема ријечи да опише чудеса Његова“. Богу нашему, који је починуо од дјела својих послије првога стварања, и који је починуо у овај суботњи дан од дјела свога Богочовјечанскога, нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин.ˮ (из беседе Митрополита црногорско-приморског Амфилохија на Велику суботу) Према богослужбеном правилу познато је да је Велика субота једина субота у години која се пости, из разлога што се у овај дан суботњи сећамо Господњег пребивања у гробу. Богослужбено прослављање ове преблагословене Велике суботе почело је на Свети и Велики петак увече када се богослужи јутрење Велике суботе са такозваним статијама.    О вечерњој Литургији Светог Василија Великог на Велику суботу   Литургију Светог Василија Великог богослужимо са вечерњем, и према напоменама из типика она би требало да се служи у десети час дана (око 17.30.ч). На овом вечерњем поју се већ Васкрсне стихире заједно са триодским стихирама, најављујући тако Христово славно Васкрсење. Свештенослужитељи почињу са служењем у тамним одеждама. Након вечерњег входа читају се Старозаветна чтенија којих има петнаест. Када је реч о читању ових паримеја, богослужбене напомене указују да читање свих петнаест паримеја има свој смисао, само ако се у саставу ове Литургије савршава и литургијско крштење. Познато је да је Велика субота била и један од оних дана када су се катихумени након поучно-молитвене припреме крштавали, како би празник Пасхе Господње дочекали као припадници Богочовечанске заједнице, Цркве. Ако не вршимо крштење у склопу литургије, треба читати само првих седам паримеја и прећи на последњи (петнаесети) и наставити са појањем стихова из осме Библијске песме. Након тога мала јектенија, молитва трисвете песме и уместо Трисветог, поје се „Ви који се у Христа крстисте, у Христа се обукостеˮ. После прочитаног Апостолског читања (Римљанима, зачало 91, 6,3-11), долази један врло битан богослужбени моменат: Уместо алилуја, чтец повишеним гласом узглашава велики прокимен „Васкрсни Боже суди земљи, јер ћеш Ти наследити у свим народима.ˮ Овај прокимен се поје заједно са стиховима:   Стих: Бог стаде на сабору богова, међу боговима судиће.   И појци: Васкрсни Боже…,     Стих: Докле ћете судити неправедно, и лица грешника примати?   Појци: Васкрсни Боже…,   Стих: Судите сирочету и убогоме, смиреног и сиромашног оправдајте.   Појци: Васкрсни Боже…,   Стих: Избавите сиромаха и убогога, из руку грешникових избавите га.   Појци: Васкрсни Боже…,   Стих: Не познаше, нити разумеше, да у тами ходе нек се потресу сви темељи земље.   Појци: Васкрсни Боже…,   Стих: Ја рекох: богови сте, и синови Вишњега сви. А ви као људи умирете, и као један од кнезова падате.   И опет: Васкрсни Боже, судиземљи, јер ћеш Ти наследити у свим народима.     За време појања ових стихова свештенолужитељи у олатару са себе скидају тамне одежде и облаче свечане беле одежде. Такође, Часну трпезу и сав храм „облачеˮ у бело. О овом веома битном богослужбеном моменту који има Васкрсни карактер, кроз који се огледа већ објављено Васкрсење Господње, уважени професор Дмитријевски говори: „Стих –Васкрсни Боже суди земљи…- седмим гласом почиње да поје свештеник из олтара када почиње да звоне сва звона. Свештеник у руци држи корпу са ловоровим листом и разним цветовима, које баца по целом храму узвикујући: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! На шта народ одговара ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! По његовој напомени, царске двери у свим храмовима остају отворена целе Светле седмице, док се икона Спаситељевог полагања у гроб, замењује иконом Христовог Васкрсења, због тога се ова служба и назива службом првог Васкрсења. У пракси која је провладала ђакон (или презвитер) читају Еванђеље од Матеја, (зачало 115. Глава 28,1-20) са гроба Христовог.  На месту Херувимске песме, поје се посебна песма:   Нека умукне свако тело човечије, и нека у себи стоји са страхом и трепетом, и ништа земаљско нека не помишља; јер Цар царева и Господар господара, долази да буде заклан, и да даде себе за храну вернима; а испред Њега иду хорови Ангела са сваким Началством и Влашћу, многооки Херувими, и шестокрилати Серафими, заклањајући лица, и кличући песму: Алилуја, алилуја, алилуја.   Богослужбене напомене указују да ове ноћи након Литургије, Хришћани вековима молитвено дочекују Празник над празницима. Ово молитвено исчекивање огледа се у читању из Дела Апостолских, из разлога што нам управо овај новозаветни спис на најбољи начин исказује истинско сведочанство о Васкрсењу Христовом. После овог поучног читања, богослужи се полуноћница на којој се поје канон Велике суботе.   Из химнографије Велике суботе:   Данас Ад стењући вапије: Боље би ми било да Рођеног од Марије нисам примио, јер дошавши на ме, државу моју разруши, врата бакарна разби; душе, које сам раније држао, Бог будући, васкрсе, слава, Господе, Крсту твоме, и Васкрсењу твоме. (пета стихира на Господи возвах)     Данас Ад стењући вапије: Разруши се моја власт, примих Мртвога као једног од умрлих, Њега више држати не могу, но губим са Њим и оне над којима царовах; ја имадох мртваце од века, но Овај гле све васкрсава. Слава, Господе, Крсту твоме, и Васкрсењу твоме. (шеста стихира на Господи возвах)   Данас Ад стењући вапије: Жртвована би моја држава; Пастир се разапе и Адама васкрсе; лиших се оних над којима царовах; и које победивши прогутах, све их избљувах; испразни гробове Распети, слаби држава смрти. Слава, Господе, Крсту твоме и Васкрсењу твоме (седма стихира на Господи возвах)   Данашњи дан тајно прасликоваше велики Мојсије говорећи: И благослови Бог дан седми. Јер то је благословена Субота; она је дан одмора, у којем почину од свих дела својих Јединородни Син Божији, домостројем кроз смрт телом суботствовавши. И у оно што би враћајући се опет васкрсењем, дарова нам живот вечни, као једини благ и Човекољубац. (Слава на Господи возвах)       катихета Бранислав Илић
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Гле Женик долази у поноћи и блажен је слуга којега нађе будног; а недостојан је, опет, којег нађе ленствујућег. Гледај, зато, душо моја, да те сан не савлада, да не будеш смрти предана, и изван Царства закључана; него се отрезни кличући: Свет, Свет, Свет си Боже наш, молитвама Бестелесних Сила помилуј нас.       Дани Страсне седмице
      Катихета Бранислав Илић за васељенски Радио "Светигора" о страсној седмици: Дa сила Васкрсења одагна од нас сва искушења, а особито ово искушење пошасти вируса-корона!
        Емисија о богослужбеним особеностима Великог понедељка, Великог уторка и Велике среде   Емисија о богослужбеним особеностима Великог четвртка, Великог петка и Велике суботе   Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години (страсна недеља)   Архиепископ Аверкије Таушев: Типик богослужења Страсне седмице   Победилац смрти, филм о Страсној Седмици и Васкрсу у манастиру Високи Дечани (видео)   Протојереј-ставрофор Гојко Перовић: Страсна седмица (аудио)   Jереј Иван Станишић: Страсна седмица (аудио)
      Презвитер Вељко Васиљев: О Страсној седмици

      Протопрезвитер мр Јован Милановић: Типик Страсне седмице

      Ђакон мр Бошко Савић: Химнографија Страсне седмице
        Свети Теофилакт Охридски: Тумачење светог Јеванђеља по Матеју   Архимандрит др Јустин Поповић: Тумачење светог Јеванђеља по Јовану     Катихета Бранислав Илић о данима Велике (страдалне недеље)     Катихета Бранислав Илић: Свети и Велики понедељак   Катихета Бранислав Илић: Свети и Велики уторак   Катихета Бранислав Илић: Света и Велика среда   Катихета Бранислав Илић: Свети и Велики четвртак   Катихета Бранислав Илић: Свети и Велики петак – дан крсног страдања Господњег   Катихета Бранислав Илић: Велика субота - дан Спаситељевог погреба и силаска у ад     Свети и Велики понедељак     Свети и Велики понедељак
      Протопрезвитер Бобан Стојковић: О Великом понедељку

      Острог ТВ студио: О Великом понедељку
        ТВ Храм: Верске недоумице - Велики понедељак (видео)     Свети и Велики уторак     Свети и Велики уторак
      Протопрезвитер Бобан Стојковић: О Светом и Великом уторку

      Острог ТВ студио: О Великом уторку
        ТВ Храм: Верске недоумице - Свети и Велики уторак (видео)     Света и Велика среда     Света и Велика среда   Ђакон Александар Лекић: О богослужењу Свете и Велике среде
      Острог ТВ студио: О Великој среди
        Радио Светигора: Велика Среда (аудио)   ТВ Храм: Верске недоумице - Света и Велика среда (видео)   Протојереј Андреј Ткачов: Последња молитва последње Литругије

      Протопрезвитер Бобан Стојковић: О Светој и Великој среди     Свети и Велики четвртак     Свети и Велики четвртак   Протојереј Мирчета Шљиванчанин: О богослужењима Великог Четвртка   ТВ Храм: Дванаест страсних Еванђеља   Радио Светигора: Велики четвртак   Протојереј Андреј Ткачов: Јуда
      Протопрезвитер Бобан Стојковић: Свети и Велики четвртак

      Протонамесник Дарко Ђурђевић на Велики четвртак: Света Литургија – печат нашег хришћанског живота!
        ТВ Храм: Свети и Велики четвртак     Свети и Велики петак     Свети и Велики петак   Преподобни Јустин Ћелијски: Беседа на Свети и велики петак
      Школованој девојци: О пет рана Исусових – Свети владика Николај српски
        Епископ браничевски Игнатије: Слово на Свети и Велики петак
      Епископ Сергије: Тишина Великог петка
        Протојереј Андреј Ткачов: Беседа пред Плаштаницом
      Протопрезвитер Бобан Стојковић: О Светом и Великом петку

      Из хиландарске ризнице: Нотни запис 15. Антифон јутрења Великог петка
        Радио Светигора: Свети и Велики петак (аудио)   ТВ Храм: Свети и Велики петак (видео)     Света и Велика субота     Света и Велика субота   Радио Светигора: Света и Велика субота (аудио)   ТВ Храм: Света и Велика субота (видео)   Када се славни Ученици за време вечере умивањем просвећиваху, тада се безбожни Јуда, болујући од среброљубља, помрачиваше, и Тебе, праведнога Судију, предаје неправедним судијама. Љубитељу новца, погледај онога који се због тога обесио; бежи од ненасите душе, која се дрзнула да тако поступи са Учитељем. Према свима добри Господе, слава Теби.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота 
×
×
  • Креирај ново...