Jump to content

МАКС 2017: Ко су господари руског неба (ФОТО, ВИДЕО)

Оцени ову тему


Recommended Posts

Међународни авио-космички салон (МАКС 2017), један од највећих ваздухопловних сајмова и аеро-митинга на свету, биће одржан од 18. до 23. јула у Жуковском, у близини Москве.

1111925523.jpg

Сваки МАКС доноси нека изненађења која се тичу новина у сфери авијације, али оно што посебно привлачи пажњу публике јесте аеро-митинг на ком учествују најбоље пилотске акробатске групе.

„Руски витезови“, ваздухопловна група пилотске акробатике Ратног ваздухопловства Русије.
© AP PHOTO/ DMITRY LOVETSKY
„Руски витезови“, ваздухопловна група пилотске акробатике Ратног ваздухопловства Русије.

Осим руских, ове године ће на МАКС-у наступити и два тима из иностранства — национална акробатска група Уједињених Арапских Емирата „Фурсан ел емарат“, која је 2008. основана под покровитељством шеика Мухамеда бин Заједа ел Нахјана, и „Балтичке пчеле“ — прва и једина приватна цивилна група у балтичким земљама, такође формирана 2008. године.

Ми вам, ипак, представљамо шест група које господаре руским небом, а које ће учествовати на овогодишњем МАКС-у и, по обичају, приредити спектакл за памћење.

„Руски витезови“

„Руски витезови“ су једини пилотски одред на свету који изводи фигуре акробатског лета у тешким ловцима.

Лако их је препознати на небу по томе што њихови авиони имају боје државне заставе Русије.

„Руски витезови“, ваздухопловна група пилотске акробатике Ратног ваздухопловства Русије.
© SPUTNIK/ RAMIL SITDIKOV
„Руски витезови“, ваздухопловна група пилотске акробатике Ратног ваздухопловства Русије.

„Витезови“ су, по правилу, увек главне звезде авио-изложби, аеро-митинга и војних парада у целом свету.

Досад су летели ловачким авионима Су-27, а на овогодишњем МАКС-у ће први пут ће пред руском публиком наступити са новим ловцима СУ-30СМ. Реч је о авионима који имају огромне маневарске могућности.

„Руски витезови“, ваздухопловна група пилотске акробатике Ратног ваздухопловства Русије.
© SPUTNIK/ KIRILL KALLINIKOV
„Руски витезови“, ваздухопловна група пилотске акробатике Ратног ваздухопловства Русије.

„Руски витезови“ представљају ваздухопловну групу пилотске акробатике Ратног ваздухопловства Русије. Основани су 1991. године на бази 1. ваздухопловне ескадриле 234. гардијског Проскуровског мешовитог авијационог пука 16. ваздухопловне армије.

Назив групе изабран је на предлог пилота из првог тима „Витезова“ — Николаја Гречанова, који је 1995. погинуо у авионској несрећи у Вијетнаму.

„Стрижи“

„Стрижи“ су, уз „Руске витезове“, владари руског неба и једна су од најбољих акробатских летачких група на свету.

„Стрижи“ (у преводу „Ластавице“) улазе у састав Војно-космичких снага Русије и, попут „Витезова“, састављени су од најбољих и најискуснијих пилота.

Ловци МиГ-29 акробатског тима Стрижи лете у формацији у оквиру Међународних војних игара у Рјазану у Русији.
© REUTERS/ MAXIM SHEMETOV
Ловци МиГ-29 акробатског тима Стрижи лете у формацији у оквиру Међународних војних игара у Рјазану у Русији.

Елитна акробатска група формирана је 6. маја 1991. године, готово истовремено са „Руским витезовима“, а седиште им је база Кубинка, у Московској области, где се налази и најбоља војна школа за пилоте.

„Ластавице“ лете фронтовским ловачким авионима МиГ-29, одличних маневарских карактеристика, а пилоти приказују индивидуално и групно летење.

Ловци МиГ-29 акробатске групе „Стрижи“
© SPUTNIK/ EVGENY BIYATOV
Ловци МиГ-29 акробатске групе „Стрижи“

Лете у формацији од четири до шест авиона, а наступи обухватају, између осталог, прелете у поретку „пирамида“, „стрела“, „крила“, „крст“, „звезда“, „чекић“.

Повремено се „Стрижи“ и „Руски витезови“ удружују како би образовали формацију „кубински дијамант“ од четири авиона МиГ-29 и пет Су-27. Ова формација је убележена и у Гинисову књигу рекорда.

Српска публика их нарочито памти по спектаклу који су приредили на небу изнад Београда на војној паради 2014. године.

„Руски соколови“

„Руски соколови“ су јединствена авијациона група у Русији која лети на свим модификацијама авиона и у ниском лету приказује елементе реалних борби у ваздуху.

„Руски соколови“, јединствена авио-група која лети на свим модификацијама авиона.
© SPUTNIK/ MAXIM BLINOV
„Руски соколови“, јединствена авио-група која лети на свим модификацијама авиона.

Осим ваздушне борбе, „Соколови“ на небу приређују и акробације, које укључују и тешке пилотажне елементе попут „Несторове петље“, „шкољке“, „звона“, „огледала“ итд.

„Руски соколови“ су основани 2006. године на бази Липецког авијационог центра и улазе у састав Руског ратног ваздухопловства. Формирани су са циљем да прикажу борбене могућности војних авиона произведених у Русији. Најчешће лете на „сухојима“, али користе и „мигове“.

Пилот авио-групе „Руски соколови“ у ловцу Су-30СМ пред учешће на Међународном војно-техничком форуму „Армија 2016“
© SPUTNIK/ MAKSIM BLINOV
Пилот авио-групе „Руски соколови“ у ловцу Су-30СМ пред учешће на Међународном војно-техничком форуму „Армија 2016“

Назив су добили по птици соколу — предатору који брзо и ефикасно извршава своје циљеве, као што то чине и липецки пилоти.

„Рус“

Прослављени „Рус“ је најстарија акробатска група у Русији. Прошлог месеца обележила је три деценије постојања. За то време, пилоти су више од 400 пута својим умећем задивили публику на различитим аеро-митинзима у Русији и Европи.

„Рус“ је најстарија акробатска група у Русији. Пилоти ове ескадриле су једини у Русији који наступају на авионима Л-39 „албатрос“.
© SPUTNIK/ NINA ZOTINA
„Рус“ је најстарија акробатска група у Русији. Пилоти ове ескадриле су једини у Русији који наступају на авионима Л-39 „албатрос“.

Пилоти ове ескадриле једини у Русији наступају на млазним школско-борбеним авионима Л-39 „албатрос“, који је један од најбољих у својој класи. „Албатроси“ се користе у руским Војно-ваздушним снагама као авиони за обуку пилота, а тако је било и у совјетско доба.

Пилоти групе „Рус“ на својим наступима пре свега презентују националну школу летења, задивљујући публику својим мајсторством.

„Рус“ је најстарија акробатска група у Русији. Пилоти ове ескадриле су једини у Русији који наступају на авионима Л-39 „албатрос“.
© SPUTNIK/ NINA ZOTINA
„Рус“ је најстарија акробатска група у Русији. Пилоти ове ескадриле су једини у Русији који наступају на авионима Л-39 „албатрос“.

Врхунац њиховог наступа је спектакуларно бојење неба, што чине на сваком аеро-митингу. Пилоти буквално фарбају небо бојама руске заставе: белом, плавом и црвеном.

„Први лет“

„Први лет“ је прва професионална акробатска група у Русији на клипним авионима „јаковљев“. Тим чине спортски пилоти, победници шампионата Русије и света у акробатском летењу.

Професионална акробатска група „Први лет“, која лети клипним авионима „јаковљев“.
© SPUTNIK/ АЛЕКСЕЙ ФИЛИППОВ
Професионална акробатска група „Први лет“, која лети клипним авионима „јаковљев“.

„Први лет“ приказује на небу сложене спортске и уметничке фигуре на шест авиона Јак-52 и Јак-54, који су офарбани жуто-црвеним бојама.

Професионална акробатска група „Први лет“, која лети клипним авионима „јаковљев“.
© SPUTNIK/ ВЛАДИМИР АСТАПКОВИЧ
Професионална акробатска група „Први лет“, која лети клипним авионима „јаковљев“.

Своје летачко умеће пилоти показују у квадратној зони 1,5 х 1,5 километара. Мале брзине и мали радијуси окретања омогућавају гледаоцима да до најситнијих детаља виде акробације, које праве авиони на минималној дистанци.

„Челавија тим“

Акробатска група „Челавија тим“ формирана је 2014. године у Москви, и у саставу је Авијационог центра за обуку пилота „Челавија“.

Група наступа на лаким једномоторним авионима „текнам П2002 сијера“, италијанске производње.

Акробатска група „Челавија тим“
Акробатска група „Челавија тим“

Због релативно мале брзине и лаког руковања авионом, пилоти успевају да покажу сву лепоту и елеганцију лета у ограниченом простору. Наступају у формацији од четири или шест авиона.

Оливера ИКОДИНОВИЋ

logo-soc.png

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

Bio sam na mitingu 2007. god. Super, fantastično, nezaboravno....

Do 2:33 uzmite jednu malu kašiku šrćera i popite čašu ladne vode, posle toga samo duboko dišite!:smeh1::naklon:

https://www.youtube.com/watch?v=y8qmkLcXua0

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Ако бисмо учећи историју нешто са сигурношћу требало да знамо, онда би то било да препознамо неку друштвену прекретницу, било на локалном, националном, регионалном или глобалном плану. Јер ипак, historia magistra vitae est, а велике друштвене прекретнице јесу саставни дио живота којем нас историја учи.      Данас смо, несумњиво, свједоци једне од тих великих друштвених прекретница, како у погледу географске распрострањености промјена, тако и по броју обухваћених друштвених категорија на које утиче тренутни изазов пред којим се човјечанство налази. Тај изазов огледа се данас у појави и, како медицинска струка каже, пандемијском ширењу новог облика „корона вируса“. У било какву анализу у вези са самом појавом, њеним ширењем и медицинском фактографијом, овде нећемо улазити. Своје интересовање усмјерићемо ка прављену својеврсне анализе историјског момента у којем се човјечанство налази и улоге Цркве као заједнице у којој се остварује јединство Бога и човјека у истом том историјском моменту.   Како би нека анализа била успјешна, односно тачна, важно је препознати и нагласити суштину проблема у односу на који ће бити постављени сви остали важни елементи самог проблема. Према томе, питање које постављамо на прво мјесто у овој нашој анализи гласи: шта је Црква, чему и коме служи све оно што Црква представља, што чини и свједочи? Познато је и сазнато да је Црква просторно и временски неограничена заједница Бога и људи у којој се људски род који је ограничен временом и простором уводи у реалност вјечног, односно неограниченог постојања. Такође, вријеме и простор су, захваљујући чињеници постојања Цркве, постали облагодаћена средства спасења у оквиру којих је успостављен богослужбени живот Цркве, који је у потпуном складу са просторно-временским категоријама кроз богослужбени простор и дневни, односно годишњи круг богослужења.   Стога, потпуно јасно видимо да људски род нема способност управљања временом и простором, будући ограничен њима. Напротив, људски род једино кроз учешће у богослужбеном животу Цркве добија могућност да кроз вријеме и простор постане исправни корисник ових Божијих дарова. Отуда, посебну пажњу привлаче ставови који се у име наше помјесне, Српске Православне Цркве, износе у протеклих мјесец дана у различитим саопштењима великог броја њених великодостојника, а који се односе на новонастало стање услијед појаве новог вируса. Сва та саопштења, иако се у одређеној мјери разликују по погледима на проблематику, имају једну заједничку тачку. На основу чињеница које су видљиве у самим текстовима тих разноликих ставова јасно видимо да је покретачка идеја свих искључиво у бризи за здравље свих наших грађана. Као производ те бриге настали су различити савјети упућени православним Србима да, у складу са препорукама надлежних државних органа, они имају прибјећи одређеним мјерама које се односе на „смањење интензитета“ учешћа у богослужбеном животу Цркве, и то у временском периоду који ће одредити државни органи власти. Те назови „рестрикције“ богослужбеног живота Цркве у саопштењима крећу се у дијапазону од оних екстремнијих, у којима су храмови потпуно затворени ( ...Ја сам затворио храмове, не зато што сам морао, већ зато што сматрам да тако треба...), преко препорука вјернима да се у вријеме служења Свете Литургије остане у кући, затим кроз „ослобођење од обавезе доласка“ у храмове (шта год то значило), до одлагања Свете Тајне Крштења и Миропомазања, преко препоруке за изостанак од учешћа у молитвама за упокојене, па све до „отказивања“ и „одлагања“ освећења воде у домовима у вријеме Васкршњег поста.   Осим тога, вјерницима се савјетује да, уколико и долазе у храмове, не цјеливају Часни Крст, Свете иконе, свештеничку руку... Укратко, савјетује им се да не чине готово све оно што православни хришћани чине живећи животом Цркве, жртвујући притом идеје хришћанског човјекољубља (бриге за духовно и тјелесно добро ближњег) зарад бриге за тјелесно здравље.   Поред осталог, оно што посебно привлачи пажњу приликом разматрања саопштења насталих на основу „препорука“ представника државне власти јесте упадљиво непознавање основних принципа по којима живи Православна Црква. Све те „препоруке“ и предлози“ покушавају се ставити пред вјерне на основу ауторитета или Првојераха Српске Православне Цркве или појединачно, епархијских архијереја. На тај начин, „предлагачи“ показују да они у Првојерарху Српске Православне Цркве и епархијским архијерејима виде „председника и чланове управног одбора неке компаније“ (Христо Јанарас, Епископско очинство), а не оне који по јеванђељском принципу као први служе свима (Мт. 20, 27) и на тај начин показују истинско човјекољубље.   Како не бисмо дошли у опасност да паднемо у замку хуманизмом заогрнуте бриге за човјечанство и притом нарушимо основне принципе хришћанског човјекољубља и богољубља, морамо јасно указати у чему је погубност таквог приступа искушењу у којем смо се нашли. Прије свега, познато је и сазнато да нико од живих људи никада није, нити ће бити, господар времена и простора и да нико, осим Бога, не зна ни вријеме ни мјесто нашег одласка из времена и простора. Поред тога, знамо да вријеме и простор за хришћане, осим чињенице да се у њему и кроз њега спасавају учествујући у богослужбеном кругу, нема апсолутно никакво друго значење. Откуда онда неко може сматрати да се нешто што се одвија у времену и простору као средство спасења, па макар и једног јединог човјека, може „одгодити“ или „смањити интензитетом“ или тог истог појединца „ослободити учешћа“ у томе, по било чијој „одлуци“ или „препоруци“. Постављају се једноставна питања која се односе на суштину проблема и чији одговор директно и потпуно јасно открива суштину. Да ли је хришћанско богослужење за човјека спасоносно или није? Да ли је светотајински живот пут у вјечност или није? Да ли је било шта што се у Цркви чини и чиме се живи сувишно и има ли своју улогу у спасењу свијета и човјека или нема? И да ли у одлуци о томе да ли ће учествовати у животу Цркве данас или било кога дана, учествује и онај ради кога се све то одвија у времену и простору, односно сваки појединац, или стварамо од вјерних безличну масу послушника без права на остваривање Богом дане слободе?   Одговори на сва ова питања су и у нашем народу, као и широм Васељене, познати и сазнати, захваљујући нашој вјери и вишевјековној проповједи наше Светосавске Цркве. Ако вјерујемо и проповједамо тако како је познато и сазнато, зашто онда умјесто што правимо труле компромисе, не учинимо све да се све оно што је у Цркви од суштинског значаја, оствари сада или било када, без обзира на све, па макар и на страх од болести и губитка живота, који је у сваком случају увијек присутан као последица гријеха. Или смо једноставно у међувремену заборавили да нико од нас ни по чему није и никада неће бити господар времена и простора.   протојереј др Борис Милинковић     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Ćiriličar,
      Срамни гаф Политике
      Слободан Самарџић   Шта је Политици требало да у наслов интервјуа стави овај фалсификат? Њој то ништа није требало, али јесте Александру Вучићу, коме је Политика само послужила, или му се наместила на услугу. Данашња Политика (9. мај 2020) појавила се са насловним текстом „Резолуција 1244 треба да буде замењена новом“ (стр. 1 и 6). Под тим насловом објављен је интервју са амбасадором Руске Федерације Александром Боцан-Харшченком поводом Дана победе над фашизмом. Највећи део интерјуа тиче се самог повода, да би у његовом последњем, мањем делу амбасадору била постављена и три питања поводом Косова и Метохије. Наслов под којим је интервју објављен нема везе са главном темом разговора, али нема везе ни са садржајем амбасадоровог одговора на питања о ситуацији поводом Косова и Метохије. Наиме, насловом се читаоцу сугерише да званична Русија мисли да „Резолуција 1244 треба да буде замењена новом“, што је у суштој супротности са одговорима на постављена питања.
          Најпре, на питање о будућим преговорима и могућим учешћем руског предствника, амбасадор јасно каже да је за тако нешто „потребан пре свега позив Београда“ и наставља: „При томе, сам преговарачки процес треба да се води у разумљивом, за нас прихватљивом међународном оквиру, на основу Резолуције СБ УН 1244 и треба да има прихватљиву форму и садржај“. На питање о „подели Косова“ амбасадор даје прави дипломатски одговор, који води рачуна и о претходном темељном ставу и о данашњем шеврдању српске званичне политике: „Одржив расплет косовског питања остварив је само као резултат узимања у обзир избалансираних узајамних интереса, компромиса – на основу међународног права, без наметања спољних шема и временских оквира.“ Најзад, ко стигне до последњег питања и последњег одговора запрепастиће се степеном кривотворења који је садржан у наслову интервјуа. На питање о улози Савета безбедности УН у остваривању „правног решења“, амбасадор је, поред подвлачења значаја овог форума УН, рекао: „Дефинитивно решење косовског питања треба да буде утврђено у СБ УН доношењем нове резолуције која би заменила важећу Резолуцију 1244“. Значи, за разлику од наговора Политикиног наслова „Резолуција 1244 треба да буде замењена новом“, амбасадор јасно говори о „дефинитивном решењу“ утврђеном у СБ, које би се по природи ствари формално заокружило „новом резолуцијом“ као заменом за важећу Резолуцију 1244.

      Шта је Политици требало да у наслов интервјуа стави овај фалсификат? Њој то ништа није требало, али јесте Александру Вучићу, коме је Политика само послужила, или му се наместила на услугу. У својим разним званичним својствима од 2013. године, од Првог бриселског споразума, Вучић не помиње Резолуцију СБ УН 1244, јер је безочно крши, као и Устав Србије. Тим „споразумом“ он се одрекао ефективних функција Србије на Косову и Метохији и све их превео у правни поредак лажне државе „Косово“. Уз то, прихватио је и обавезу да на крају некаквог преговарачког процеса прихвати de jure признање тог “Косова“. Њему никада нису сметала упозорења и критике таквих чинова унутар земље, јер је завео личну страховладу. Али, сметњу му представља често понављани званични став Русије – од Путина преко Лаврова до данас Боцан-Харшченка – да ова утицајна чланица СБ УН инсистира на Резолуцији 1244 као једином легалном оквиру „политичког решења“ како дословце у њој и пише. Стога званични Београд избегава да у завршној фази преговора, која је на прагу, позове Русију да именује свог „специјалног представника“ како су то учиниле САД и ЕУ. Шта би тај неко радио на преговорима о предмету који Вучић третира као приватну ствар. Од њиховог исхода, наиме, директно зависи подршка САД и ЕУ његовој доживотној владавини.
      Уосталом, управо је Александар Боцан-Харшченко био члан међународне тројке (САД-Русија-ЕУ) у једној фази преговора (јесен 2007) када је делегација Србије водила државну а не приватну политику поводом Косова и Метохије.
      Ако је амбасадор Боцан-Харшченко у свом интервјуу навео две непријатне ствари за Вучића – подсећање на изостанак позива Русији за учешће на преговорима и Резолуцију 1244, и ако Политика није могла да цензурише његове јасне одговоре, онда јој је једино преостало да насловом фалсификује прави одговор. Послужила се триком nomen est omen (у имену је знак) сугеришући пожељно (а не дословно)) значење амбасадорових речи.
      Како време пролази, и како се ближи час голе истине Вучићевог брижно припреманог недела, може се очекивати још сијасет оваквих медијских финти чији је циљ стављање повеза преко очију српске јавности. Једини одговор који креатор сценарија и медијски извођачи заслужују јесте – иш бре, не лажи! Ако се овај сценарио не може спречити, бар ће за њега остати да важи изрека: није мени што ме лажеш, него што мислиш да ти верујем. Из таквог става може да се изроди и прави одговор на ову политику лажи и преваре.
       
      Извор: блог "Србија и свет"
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом упокојења протојереја-ставрофора Момчила Кривокапића, Архијерејског намјесника бококоторског, секретар Кузбаске митрополије РПЦ, протојереј Димитрије Мошкин служио је помен у Кемерову. По одслуженом помену отац Димитрије се обратио породици, клиру и парохијанима упокојеног следећим ријечима:     Христос Васкресе! Драга браћо и сестре, драги оче Немања, сва наша црногорска православна браћо. Ми смо са тугом примили вијест да се данас упокојио у Господу велики старац Српске Цркве, велики пријатељ руског православног народа, протојереј Момчило Кривокапић. Мислим, да сама чињеница што је отац Момчило отишао у ове Пасхалне дане говори нам о томе да се он већ налази у Царству небеском и да нас све види и да се моли за све нас. Сви православни житељи Кузбаса, који су га  лично знали, почев од нашег Владике Митрополита шаљу изразе саучешћа, шаљу подршку. Ми ћемо у нашим храмовима свакодневно молитвено помињати оца Момчила. А вјерујемо да ће и он све нас ових дана помињати пред престолом Божијим.    Христос Васкрсе!   Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Дејан,
      Ректор Московске духовне академије и викар Патријарха Московског и целе Русије, епископ звенигородски Питирим Творогов (53), који је оболио од коронавируса – обратио се јавности потресним сведочењем из болничке собе за интезивну негу, док око себе посматра агоније умиурћих и тешко оболелих од коронавируса.

      Пре него што је оболео, Владика Питрим је објавио категорички апел верницима да не одлазе у храмове, називајући свакога ко покуша супротно – „злочинцем”, а мора се узети у обзир да Владика бира речи, јер је богословски специјалиста за омилитику – хришћанску проповед.
      Владика Питирим је први православни архијереј који је саопштио: „Заразио сам се у храму на богослужењу!” 
      Чланак преосвећеног Епископа Звенигородског и викара Патријарха Московског и целе Русије, који је објавио на свом Фејсбук профилу преносимо у целини:
      Пише:
      Епископ Питирим Творогов
       
      Био сам веома критикован јер сам јавно позивао да се храмови не обилазе током епидемије. Захтевали су чак и „челични доказ” да сам заражен управо у храму, а не на неком другом месту.
      Сада је анамнеза моје болести тачно утврђена, покушајмо да јој пратимо порекло.
      Током последњег (васкршњег) поста, као и обично, служио сам све литургије. Саслуживаали су ми јерођакон Инокентиј и новопострижени монах Михеј – веома ревносни.
      Први се у Московској духовној академији од короне разболео један студент, појац у хору храма. Највише студената заражени су управо у хоровима; ту су идеални услови за ширење инфекције.
      Свештеници су веома ризиковали и ризикују, обављајући свету тајну исповести верника. Инфицирају се и у највећој су опасности они свштеници који не беже од људи, који се понизно жртвују у слабашној нади да ће болесни верници остати код куће у самоизолацији. Али наде се нису оствариле.
      Био је Велики понедељак. Јутро. Капије Свето-Тројицке Сергијеве лавре близу Москве затворене су. Пред њима је узаврела гомила која захтева отварање Лавре. Демонстранти се понашају врло агресивно, псују!
      Владика Парамон (Голубка, епископ сергијевско-посадски, стар 43 година) отвара Лавру за вернике током целе Страсне недеље и Васкрса.

      Агонија је почела на Велики петак.
      Најбољи од свештеномонахâ Лавре разболели су се, неки у озбиљној форми. Владика Парамон разболео се, ја сам се разболео; старији свештеномонаси Лавре такође, као и један наш академац.
      И ето, баш на Велики петак, како се и очекивало, сви смо били приковани за Крст!
      А доле испод, као што би требало бити, гомила захтева чудо!
      Није се догодило чудо…
      Наки приговарају због напуштања људи. То није тачно. Могли смо да одговоримо само на један начин – да се разболимо; али људи, видевши нашу муку, сажаљевају оне епископе, свештенике и појце који су још здрави!
      Будући да се налазим на интензивној нези, виђао сам и данас на реанимацији умируће од короне – и тешко болесне пацијенте у агонији болова и гушења. И тихо питамо наше вернике: сажалите ли се и на нас, барем онако како се сажаљевате на оне који су још живи, још здрави.
      А на лекаре? Неки од њих умирући пружају негу болеснима, не штедећи себе. И њих сажалите!
      Ко ће вас духовно водити, ко ће вас причешћивати, ко ће вас лечити, ко ће вас одушевити дивним црквеним појањем, ако неки од нас умру, а неки постану инвалиди са оштећеним плућима?
      Имао сам благу форму короне, али данас је ЦТ (најсавременији преглед груднога коша) показао делимичну плућну фиброзу (фибросис).
      А шта ће се догодити с тешким случајевима?
      Ми, клирици и црквенослужитељи Русије у овој епидемији најчешће обољевамо – имајте милосрђа за нас!
      На крају, Господ се такође обраћа свима: „Желим милосрђе, а не жртву!“ (Матеј, 9, 12)
        Викар Руског Патријарха се верницима обратио из собе за реанимацију заражених короном: ”Имајте милосрђа за црквенослужитеље” | Саборник
      WWW.SABORNIK.NET Пре него што је оболео, Владика Питрим је објавио категорички апел верницима да не одлазе у храмове...
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Саучешће Његове светости патријарха руског Кирила поводом упокојења епископа ваљевског Милутина, Москва, 3. априла 2020.     Његова светост патријарх московски и све Русије Кирил изразио је саучешће Његовој светости патријарху српском Иренеју поводом упокојења владике ваљевског Милутина.   Његовој светости Иренеју, архиепископу пећком, митрополиту београдско-карловачком, патријарху српском   Ваша Светости, драги у Господу, сабрате и саслужитељу!   У име цијеле Руске православне цркве, изражавам своје најдубље саучешће Вама и Светом синоду Српске православне цркве у вези с упокојењем преосвећеног Милутина, епископа ваљевског.   Тешки за народ час искушења, почивши архипастир је дочекао заједно са својом паством, помажући онима у невољи, молећи се и служећи Тајну божанске евхаристије. Он је пао као жртва погубне епидемије до краја испунивши своју дужност.   Нека свемилостиви Господ упокоји душу Свог новопрестављеног вјерног слуге у насељима праведним и учини му вјечан спомен.   Са братском љубављу у Господу   + КИРИЛ, ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И СВЕ РУСИЈЕ   Превод: Марија Живковић     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
×
×
  • Креирај ново...