Jump to content

Агресија, бес, јарост или незгодан темперамент?


Препоручена порука

 

Nego, hajdete malo o tome kako raditi na sebi. Da li ste ikada bili agresivni, imali problema sa besom, kako ste sa tim izasli na kraj?

Ne pitam zbog poradi znatizelje, ali znam nekolicinu muskih osoba koji imaju problem sa besom, a sramota ih je o tome da pricaju, pogotovo sa drugim muskarcima. Sramota ih je osude, epiteta nasilnika. Da se razumemo nemam nista protiv toga da se nasilnik tako nazove al znam i verujem da to nije trajno stanje i epitet i da se sa tim cudovistem moze izaci na kraj. Pricala sam vec o onom decaku nasilniku iz parka koji je maltretirao nekad ostale jer je bio zanemareno dete ali kada smo ga mi roditelji zaustavili i prihvatili iako smo jasno postavili granice neprihvatljivog ponasanja to je sad drugo dete potpuno. Mogli smo (s pravom) reci ma mali je nasilnik, da, to je epitet al sta s tim kako to pomaze njemu?

Volela bih da cujem sta biste vi rekli kako kontrolisete bes, sta vas provocira, sta zadrzava da ne puknete i kad puknete kako se smirujete. Da od citave ove klime zadnjih dana i stalne price o nekom nasilju proistekne neka konstruktivna prica bez osude nego sa konkretnim savetima, idejama. Bez opstih mesta tipa ma to je neprihvatljivo itd nego bas konkretno kano vi to cinite. Iako nisu u pitanju drasticni primeri.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 79
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Grizli opet u pravu.... Evo ja se smerno prijavljujem da patim od slicne boljke. Kada mi proradi "zuta minuta" - zaista se ponasam kao psihopata, premda nemam zvanicno tu dijagnozu. Supruga

Гнев је једна од енергија душе дарованих човеку од Бога. Она је огањ који би требало да буде под влашћу нашег ума и разума и који је уствари наше духовно оружије против свега што је у супротности са Г

100% tacno po mom misljenju! Bravo za ovu identifikaciju problema! Meni licno pre dva dana pomenuto vezbanje drugacijeg ponasanja nije uspelo, a ispoljilo se u delicu sekunde! Nisam cak mogla n

Постоване слике

Понукана темом о убиству у Грчкој, Јеца је замолила за отварање теме о агресији, бесу и њиховој контроли, уз та питања мене занима бес као теолошка категорија, бес као један од смртних грехова.

Изволи Јецо изволите момци.

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Снежана рече

Понукана темом о убиству у Грчкој, Јеца је замолила за отварање теме о агресији

То у Грчкој није нормална агресија, инстинкт за борбу који имају сви мушкарци.

То је психопатско понашање, тотално одсуство емпатије и основне човечности. Не треба уопште "поводом" онога постављати то питање. Мушкарци нису звери.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 

Grizli opet u pravu....

Evo ja se smerno prijavljujem da patim od slicne boljke. Kada mi proradi "zuta minuta" - zaista se ponasam kao psihopata, premda nemam zvanicno tu dijagnozu.

Supruga nisam nikada napala fizicki, ali decu ponekad jesam. :0222_shocked: 

Sta reci osim da se uzasno toga stidim I da mi je ta osobina napravila haos u dusi, kao I drugima oko mene... Svaki put se nadam I molim Bogu da se nece ponoviti, ali mogu reci da tek sada u ovim godinama pocinje da jenjava, tj. da se redje manifestuje. No, ipak kada se desi, a desilo se pre dva dana u odnosu sa srednjom cerkom koja ima 18godina, bolje da ne pricam kako se zavrsilo... :-(

Pomaze mi molitva Sv. Kseniji Petrogradskoj, kao I citanje Akatista Bogorodici - vaspitanje.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Grizzly Adams рече

То у Грчкој није нормална агресија, инстинкт за борбу који имају сви мушкарци.

То је психопатско понашање, тотално одсуство емпатије и основне човечности. Не треба уопште "поводом" онога постављати то питање. Мушкарци нису звери.

Nije Jeca mislila niti misli da su muskarci zveri :) Daleko od toga!!!

Potpuno se slazem sa tobom, Huanom i ostalima koji kazu da normalan covek ma kako "isprovociran", pijan ovakav onakav bio nece da zgazi nekoga na mrtvo u rulji. Tu se potpuno slazemo :)

Ali, Jeca je vako videla da vi na preko dvadeset strana cedite komarca, sta bi bilo kad bi bilo, fokus vam je potpuno na analizi necega sto apsolutno nema nikakvu logiku (zlo i bezumlje nije logicno) da je ti analiziras. I jeca je htela da promenite fokus. Iskreno toliko isforsiranom pricom o tome, pustamo svi da bes raste u nama i da se kaci za svasta nesto.

Ima sasvim dovoljno, i previse ljudi koji se bore sa besom, "nezgodnim karakterom", "teskim" covekom u sebi, to se od mesta do mesta umanjeno zove na razne nacine.

A to je kada vas zena, deca, kolega, posao, vesti o Vucicu ili bilo sta drugo toliko "izbace iz koloseka" da reagujete preterano agresivno spram datih okolnosti.

Jedno je biti iznerviran, ljut, drugo je u toj ljutnji napadati sagovornika vredjanjem, ponizavanjem, nipodastavanjem, psovkama, da ne pricam o fizickoj sili, lomljenju stvari i svime tako redom, od "bezazlene" uvrede, do ovakvih zverskih stvari.

Ono sto znam je da muskarci nazalost imaju problema sa tim, ali da cute o tome da ne bi dobili epitet nasilnika da ih ne bi odbacili, osudili, a ne znaju kako da se sa tim izbore.

Negde negde postoje radionice za kontrolu besa, ali ovo su tabu teme gde je najlakse lupiti etiketu koja ama bas nikome nece pomoci da resi svoj problem.

Postoje i zene koje imaju taj problem, retko se prica o tome tek, ali itekako sam videla da majke male dece imaju te epizode "jaoj iznervirala me je ubila sam je od batina.."

Ali ja zaista verujem da se nacin na koji covek reaguje itekako moze nauciti, utrenirati i da se covek moze promeniti.

To je obrazac ponasanja koga smo pokupili u detinjstvu i mislimo da je deo naseg karaktera, ali to je samo nauceno ponasanje.

Kao i uvek postoji stimulus, postoji tzv sedam sekundi vremena od stimulusa do reakcije u kojem mozak obradjuje sve te informacije i nezgodno je sto on ide po sablonu i po tome sta je naucio i onda ide utrenirana reakcija. Ali upravo tu lezi i potencijalno resenje, da ljudi, ne kad su nervozni nego posle toga, krenu da vezbaju, treniraju drugacije ponasanje, prvo na sitnicama pa sve krupnijim stvarima i znam da je promena moguca. Bila svedok :)

Najlakse je reci ma histericna zena, nasilnik. Ali dobro pa sta i da je tako? Ok nasilnik, nasilnk, jer Bog ne voli nasilnika? On voli coveka, a njegovo ponasanje moze biti svakako. Osudom i nametanjem osecaja krivice samo teramo ljude da cute o tome i da nastavljaju da se ponasaju tako. Urade nesto zbog cega se osecaju posle lose, "kaju", onda posto su toliko ubijeni u pojam da su oni losi, zli, da ako neko sazna kako oni reaguju da ce ih osuditi i eto pri sledecoj situaciji iste reakcije. Pa bilo bi cudno da ona izostane zaista.

Eto moj predlog je dakle bio da vidimo kako se vi borite sa tim preteranim agresivnim ispadima, da li ste ih imali, kada, kako, sta vam je pomoglo da se promenite, sta biste preporucili drugima. Malo podrske i razumevanja drugima. Onda ce se ljudi osnaziti i da nesto preduzmu, da nesto promene, kad vide da nisu sami i odbaceni i samo sa etiketom.

To je bila moja ideja ;)

Nikako Grizli da kazem da su svi muskarci zli i varvari. Izvini ako si stekao takav utisak.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, "Tamo daleko" рече

.

Svaka cast na hrabrosti i iskrenosti sto ste to ovde izneli. Mislim da nikada ne treba da prestanemo da se izvinjavamo i trazimo oprostaj zrtvi ako se to desi i da guramo dalje preuzimajuci puno odgovornost za svoje postupke, ta odgovornost, to vlasnistvo nad sobom je po meni najlekovitije i pre ili kasnije ce uciniti da se promenimo. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 15 минута, Grizzly Adams рече

То у Грчкој није нормална агресија, инстинкт за борбу који имају сви мушкарци.

То је психопатско понашање, тотално одсуство емпатије и основне човечности. Не треба уопште "поводом" онога постављати то питање. Мушкарци нису звери.

Тотално се слажем да мушкарци нису "природно" звери.

Сви имамо нагон за самоодржањем.

И сви имамо искушење да прекорачимо нужну самоодбрану - и ово је кључно - често кад су у питању слабији и мање моћни од нас. За жене деца, за мушкарце жене и деца, па они који се не бране, или су оборени, или су у несвести...

Ретко ко одалами полицајца, шефа, професора. Није то толико неконтролисано као елементарна непогода. Него се фрустрације истресају где смеју. Осим ако нисмо од рођења у породици и окружењу и друштву и примером експлицитно научени да било које друго биће није прихватљива мета, чак и ако нервира, провоцира, безобразно је, итд.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Јелена011 рече

To je obrazac ponasanja koga smo pokupili u detinjstvu i mislimo da je deo naseg karaktera, ali to je samo nauceno ponasanje

100% tacno po mom misljenju! Bravo za ovu identifikaciju problema!

пре 2 минута, Јелена011 рече

Kao i uvek postoji stimulus, postoji tzv sedam sekundi vremena od stimulusa do reakcije u kojem mozak obradjuje sve te informacije i nezgodno je sto on ide po sablonu i po tome sta je naucio i onda ide utrenirana reakcija. Ali upravo tu lezi i potencijalno resenje, da ljudi, ne kad su nervozni nego posle toga, krenu da vezbaju, treniraju drugacije ponasanje, prvo na sitnicama pa sve krupnijim stvarima i znam da je promena moguca. Bila svedok :)

Meni licno pre dva dana pomenuto vezbanje drugacijeg ponasanja nije uspelo, a ispoljilo se u delicu sekunde! Nisam cak mogla ni da predvidim jasno da li ce do toga uopste doci! Uzas! Dakle posle verbalnog sukoba, cekala sam 3 minuta sama sa sobom I molitveno, misleno, da bi na koncu tih 3 minuta- prasla kao eksplodirana bomba. Izazvana - da - ali me ubi mali nivo samokontrole! Onaj s leve strane zaista zna gde da I kako da me navuce na tanak led I ja kao idiot prihvatim! Sada bih da puknem od muke, ali steta je napravljena... Sasvim sam sigurna da me Gospod uci, pored drugih stvari - da prigrlim strpljenje I mir u dusi po svaku cenu..

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Tamo daleko hvala na ispovesti :)

Ti mora da si izuzetno i fizicki jaka ipak ti je cerka velika :) mene sin od sest vala stize uveliko :D

Volela bih da ne moras da se stidis jer racionalno gledano ama bas nikakve koristi od toga nemas :) 

Stid te i drzi u tom zacaranom krugu jer pretpostavicu smelo mislis da si zbog povremenih naleta agresije "manje vredna", "losa majka", "los covek" i sta sve obicno ljudi ne pomisle. A onda upravo odatle i reakcija koja je preterana. Stid nije kajanje.

Da budem prosta jbg niko od nas nije savrsen roditelj, ni nasi roditelji nisu savrseni pa pretekosmo.

Da li je lepo sto to  radis? Pa nije. Al ajd sad da te lincujemo?!

Da je srece i da to nije neki bauk, postojao bi nacin da se ljudi nauce kako da reaguju i da izadju na kraj sa tim i da u svakoj sredini imaju dostupno resenje ako zele.

Resenje postoji, psihoterapija u ovakvim slucajevima je dokazano delotvorna, pogotovo one metode koje se baziraju na kognitivno bihejvioralnim teorijama, al nazalost kod nas je to moguce samo u sopstvenoj rezi tj iz naseg dzepa i to u velikim gradovima. Pomaze prica o tome i kako se to kaze, grupe samopomoci, jer smanjuju osecaj stida, stigme koji je jak u ovim slucajevima, grupna terapija takodje radi posao.

Samo treba imati volje za tim, pristupa i naci dobrog terapeuta. Nazalost to je ravno cudu u Srbiji.

Iskreno mislim da tu vera malo pomaze jer mi se cini da se tu stvara dodatni pritisak. Eto kao moli se, procice te, moli se, vidi ove svetitelje kako su se promenili a kako ne mozes ti i da to stvara dodatnu krivicu kod coveka. Ali dobro, u svakom slucaju nekom mozda i to pomogne.

Mozda je dobro pomeriti fokus, sa kazne, sa greha, sa "buha al sam zla", i premestiti ga na ljubav Boziju, na prastanje, na redovno pricescivanje...I kada "se zarazimo ljubavlju" drugacije cemo pristupati i sebi. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, "Tamo daleko" рече

100% tacno po mom misljenju! Bravo za ovu identifikaciju problema!

Meni licno pre dva dana pomenuto vezbanje drugacijeg ponasanja nije uspelo, a ispoljilo se u delicu sekunde! Nisam cak mogla ni da predvidim jasno da li ce do toga uopste doci! Uzas! Dakle posle verbalnog sukoba, cekala sam 3 minuta sama sa sobom I molitveno, misleno, da bi na koncu tih 3 minuta- prasla kao eksplodirana bomba. Izazvana - da - ali me ubi mali nivo samokontrole! Onaj s leve strane zaista zna gde da I kako da me navuce na tanak led I ja kao idiot prihvatim! Sada bih da puknem od muke, ali steta je napravljena... Sasvim sam sigurna da me Gospod uci, pored drugih stvari - da prigrlim strpljenje I mir u dusi po svaku cenu..

Познато ми је твоје искуство и мени се дешавало. Мислим да је најбоље не враћати се мислима на тај догађај, тј. бити у садашњем тренутку. Кад не мислимо о томе смањимо нервозу. Кад се мало примиримо не мислећи ништа можемо почети лагано молитву.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ja sam se sklonio recimo sa ulice onog momenta kada sam počeo da uviđam da ne umem da stanem više kad treba.

Tako mislim da se desilo recimo i u slučaju koji se dogodio u grčkoj.

Ja sam sebe srećom okvalifikovao kao nasilnika i morao sam nešto da uradim po tom pitanju.

Slažem se recimo i sa onim da u mislima ranije zamišljaš razne situacije, tako sam dok sam bio nemirnog duha razmišljao razne neprijatelje i razne situacije, što sam više goreg neprijatelja zamislio tako su moji postupci u nekoj kvazi samoodbrani bili isuviše drastični da bi ih opšte mogao nazvati samoodbrana.

Tako mi se nekoliko puta i u stvarnosti desilo da sam se baš malo preterano branio, nekako i u odbrani odeš predaleko... ( nema opravdanja)

Pa sam kasnije (pošto sam nosio i vatreno oružje) zamišljao kako se više ne moram mučiti, šta ima sad da se mučim ako mi neko lupi šamar ima da mu ispucam metak u nogu i gotovo....

Srečom tu sam stao.

Zaista sam stao, jer sam shvatio da jednom ako preteraš i sam počinješ da izmišljaš kazne za nekoga ko je možda čak i zaslužuje može da ode predaleko jer ti u realnoj situaciji nemaš vremena da vidiš baš sve najbolje. šta ako pogrešiš u proceni i učini ti se da ispred tebe stoji zver koju si ranije zamišljao samo, recimo ima fizički izgled odaje znake nekog bahatog ponašanja lupa itd... Ja bi ga ubio bez problema u to sam siguran sada. Da, tada bi ga ubio bez problema.

Danas nemam nijednu sliku agresije u glavi, slike agresije koje su i ranije bile se postepeno stvaraju u čoveku nije to patološki urodjeno, kako su došle tako su i otišle.

Zato vam kažem o ovom problemu nije tako jednostavno govoriti, pogotovo ne tako što ćeš iskoristiti svaku situaciju na način da optužiš drugoga bez da čuješ šsta on zapravo ima o odredjenoj stvari ili incidentu da kaže.

Najlakše je reći ti ljudi su zveri nisu normalni oduvek su bili takvi. Ja znam zasigurno ako nije patološki poremećaj da to nije istina, da su u pitanju i razne okolnosti a jedna od najvećih zabluda jeste, nisam ja takav to ne može meni da se desi ja se kontrolišem.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

dugo sam se borio sa gnevom u sebi a jedan događaj mi je promenio život, mogu slobodno  tako reći, život u smislu da sam dobio novo usmerenje, blagodatni vetar u jedra života. posle toga se dosta stvari umirilo što se tiče gneva i mogu samo reći da ništa ja tu sad ne kontrolišem ili posebno radim već sve to doživljavam kao dar Božiji od Boga mira.

jednom prilikom sam bio pod navalom vređanja i ponižavanja bez razloga i u jednom momentu se desio klik. čovek je bljuvao vatru a ja sam uspeo iskreno da blagodarim u sebi na svemu, kao da mi je Bog dao znak da evo baš sad imam tu priliku da odradimo i to, da se izvrši blagodatna intervencija na mojoj bolesnoj duši. nekad bi odreagovao i nastao bi problem a i ako ne bi, mučio bi se i nosio i prerađivao to dugo vremena. znači čovek me rastura  od vređanja, psovki i ponižavanja a ja ko da me je Bog pogledao. posle toga su mi se javljale misli, neka logika da sam trebao drugačije odreagirati.uvideo sam da  to preispitivanje ne vodi smirenju već da produbljuje nemir tako da sam se vratio metodu iskrene blagodarnosti Bogu za to što mi se desilo i mir se opet vratio.

od tad takva vrsta unutrašnjeg nemira, besa i konflikta više ne posećuje moju dušu. ne mogu reći da sam ja za to zaslužan. mogu reći da sam se uspeo odazvati na Božji predlog o zahvalnosti na svemu. podnošenje težine života, uvreda, nasilja i besa drugih mi je lakše ako se smirenjem uzdignem iznad situacije dajući Bogu svoje breme.

evo ukratko :)

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 37 минута, Жика рече

Познато ми је твоје искуство и мени се дешавало. Мислим да је најбоље не враћати се мислима на тај догађај, тј. бити у садашњем тренутку. Кад не мислимо о томе смањимо нервозу. Кад се мало примиримо не мислећи ништа можемо почети лагано молитву.

Iskrena da budem, nisam se misleno vracala na nemili dogadjaj, barem ne u detalje koji su najbolniji, medjutim ono sto me brine je da sam odgovorna za ponasanje svog deteta, jer je od mene naucila ovakvim ispadima! Moj pokojni otac je bio najdivniji covek na svetu (to ne mislim samo ja vec puno ljudi), ali je imao I tu "zutu minutu" od koje perje bukvalno leti... brz, snazan, temperamentan I sl. Zivot ga nije mazio u detinjstvu nimalo, no imao je ljubavi u sebi za citavu vasionu! Dakle, da ne duzim, skoro sve mi je teorijski jasno po pitanju ovog problema, ali na delu sam tanka. Ipak ta gordost zauzme puno mesta u meni jer mora da je zbog toga tesko ukljuciti samokontrolu I stisavati stari, a ne suprotno...

пре 44 минута, Жика рече

Кад не мислимо о томе смањимо нервозу. Кад се мало примиримо не мислећи ништа можемо почети лагано молитву.

Ziko, moj problem je I bio u tome, sto sam bila ubedjena da sam se primirila posle verbalnog sukoba, medjutim to je bila zabluda--ocigledno da nisam, cim je erupcija nastupila posle novog izazova koji se desio neposredno posle toga. Trebalo mi je oko 2 sata da se saberem I opustim jer nikada ovako nije iskusenje bilo tj ne ove zestine.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Milan Nikolic,
      Сабор Српске православне цркве на коме ће бити бирана три нова епископа на упражњена места у Епархији ваљевској, Митрополији црногорско-приморској и Загребачко љубљанској одржаће се 23. или 24. маја, у крипти Храма светог Саве због епидемиолошких мера, потврђено је Танјуг у Патријаршији.
      Тема сабора биће и Темељни уговор о међусобним односима СПЦ и државе Црне Горе, који би требало да буде потписан са владом Црне Горе највероватније после избора митрополита црногорско-приморског.
      Црногорски премијер Кривокапић, раније је изјавио да би најбоље било да уговор буде потписан после избора митрополита црногорско-приморског.
      Он сматра да се потписивање Темељног уговора некако природно поклапа с оним тренутком када новоизабрани митрополит буде устоличен и да би то могла бити заједничка свечаност.
      Митрополија црногорско-приморска нема епископа од октобра прошле године, када је преминуо митрополит Амфилохије, а за администратора митрополије је постављен владика Јоаникије, који важи и за најозбиљнијег кандидата за место новог митрополита.
      Епископе Сабор бира, из монашког или мирског свештенства једногласно или већином гласова, а потребно је да Сабору присуствује најмање две трећине владика.
       
      https://rs.sputniknews.com/vesti/202105131125343068-sabor-spc-u-kripti-hrama-23-ili-24-maja-izbor-tri-episkopa/
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У осми дан по Празнику над празницима, богослужбено прослављамо догађај уверавања Светог Апостола Томе у Христово славно Васкрсење.  
        Након светле (Пасхане) седмице у први недељни дан по Пасхи празнујемо догађај уверавања Светог славног и свехвалног aпостола Томе, те због тога овај недељни дан називамо и недељом антипасхе, недељом обновљења или пак новом недељом. У овај осми дан по Васкрсењу Господа нашег Исуса Христа сећамо се јављања Васкрслог Господа својим ученицима сабраним заједно. Након јављања Васкрслог Христа Свети Апостол Тома будући испуњен тренутним и привременим неверством хтео је чулно да додирне Спаситељеве ране и увери се да је Васкрсли Господ заиста Васкрсао.   Привремено неверје Апостола Томе уклонио је сâм Господ, ушавши кроз затворена врата у просторију у којој су се налазили сабрани апостоли окупљени на молитви, рекавши апостолу Томи да опипа Његове ране. Након тога, апостол Тома је узвикнуо: Господ мој и Бог мој! По својој слабој и грехом испуњеној природи сваки човек, иако верујући, испуњен је једним делом и неверством и жељом да се опитно и чулно увери у нешто. Свети апостол Тома у овом празничном догађају символизује управо свакога од нас, представља нашу палу и сумњичаву природу. У нашем народу усталио се један веома лош обичај да за некога ко посумља кажемо да је он неверни Тома, поистовећивајући га са светим апостолом Томом. Ако мало дубље проникнемо у тајну догађаја Томиног уверавања, можемо врло лако доћи до закључка да је неверство Апостола Томе било само један поступни пут ка уверавању, те стога апостол Тома није више неверујући Тома, већ УВЕРЕНИ апостол Тома и верни сведок Васкрслог Господа.     О томе сведочи и објашњење јеромонаха Хризостома (Столића), потоњег Епископа жичког, које је исказао у свом чувеном делу Светачник: Осјазаније Апостола Томе, додир, односно уверење, крајње веровање у нешто на основу додира (опипања), што указује да апостол Тома није остао у свом неверству, већ је неверство превазишао и постао уверени ученик Христов. Велики део химнографије Томине недеље наглашава управо кључни моменат Томиног уверавања које је потврдио речима Господ мој и Бог мој! и на тај начин своју веру у Васкрслог Господа јавно исказао. Приликом дијалога са апостолом Томом Спаситељ је назвао блаженима оне који не видеше, а вероваше, а ова велика тајна вере без претходне провере заиста јесте онај крајњи ступањ и слободно можемо рећи врхунац наше вере у васкрслог Господа. Попут апостола Томе и свако он нас има прилику да емпиријски (чилно, опитно) осети присуство Васкрслог Господа учествујући у Светотајинском животу Цркве, учествујући у светој Евхаристији, на којој увек и изнова доживљавамо сусрет са Богом и сједињење са Њим, јединим Животодавцем Васкрситељем нашим.   Богослужбене особености Томине недеље   Иако је гроб био запечаћен, засијао си живот из гроба Христе Боже, и када врата беху закључана, стао си пред ученике, као Васкрсење свих: Њиховим молитвама обнови дух прави у нама, по великој Твојој милости. (тропар Томине недеље)   Етерија још крајем четвртог века сведочи о свечаном богослужбеном прослављању Томине недеље, наглашавајући да се у овај недељни дан тајна Васкрсења поново обзнањује, али овог пута кроз Томино уверавање. У Апостолским установама читамо: А после осам дана од Пасхе, нека Вам осми дан поново буде светли празник, у који се апостол Тома уверио и свакоме од нас потврдио да је Господ заиста Васкрсао. И Блажени Августин Томину недељу назива не само празником него и великим богослужбеним слављем Пасхе Господње. У 60. правилу Шестог Васељенског Сабора јасно се говори да су хришћани дужни да време светле седмце (од Васкрса до Томине недеље) проводе у молитвеном расположењу и духовној радости Празника над празницима. Први недељни дан по Пасхи разликује се по богослужењу од осталих недељних дана у току богослужбене године. Наиме, по свом садржају богослужење Томине недеље можемо упоредити са богослужењем на Господње празнике када се Васкрсна служба (употреба октоиха) изоставља и поје се само служба празника. У Томину недељу увече, на вечерњем имамо вход са великим прокименом Ко је велики као Бог наш, Ти јеси Бог који твори чудеса, што је такође једна од богослужбених карактеристика само Господњих празника.   У богослужбеној пракси наше помесне Цркве постоји обичај да се у  понедељак Томине недеља савршава последовање за усопше, када презвитер излази на гробље. Ова пракса усталила се из практичних разлога, јер је богослужбеним правилом у току страсне и светле седмице било забрањено савршавање последовања за усопше. По мишљењу неких литургичара наша помесна Црква је ову праксу прихватила из Руске Цркве и то из следећих разлога: 1. У служби Томине недеље поред главног догађаја Томиног уверавања, спомиње се и Христов силазак у ад; 2. Да би се радост Васкрсења поделила са усопшима.   Величамо Те, Даваоче живота, Христе, Који си нас ради у ад сишао и Собом све васкрсао! (свјетилен Томине недеље)   Љубопитљивом десницом, Тома је додирнуо Твоја животодавна ребра, Христе Боже, када си ушао кроз закључана врата, и са осталим Апостолима Ти је клицао: Ти си Господ мој и Бог мој! (кондак томине недеље)     катихета Бранислав Илић   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      С обзиром да се ове године истог дана празнују Велика Субота и Први мај (шта год коме он значио), на свакоме од нас стоји избор: Или да тога дана будемо хришћани и Срби или да заборавимо на Христа, Његово распеће, погребење и васкрсење? Два цара не можемо служити!

       
      На нама је да бирамо: Или да на Велику Суботу будемо у храмовима, на Светој Литургији, и да се и у храму и у дому присјетимо Христове крсне смрти и погребења, али и Његовог силаска у Ад, и да се молитвено припремимо за Празник над празницима – Васкрсење Христово, или да наставимо праксу минулих деценија, када смо, потпуно заборављајући на Бога, празновали празнике без смисла, радујући се неким незнаним побједама, опијајући се по пропланцима и шумарцима ове наше вољене земље?
      Као православни епископ, који је дужан да упућује и исправља повјерено му стадо Христово, осјећам обавезу да вам укажем на погубност трендова које смо слиједили, а због којих смо платили високу цијену, као народ, али и појединачно.
      Божија свеприсутност је очита, неупитна, јер Он зна и помисли наше. Зато, нека свако од нас постави себи питање: Да ли ћемо славити, радовати се и пјевати, док је Син Његов Јединородни Тијелом у гробу?
      Приличи ли радовати се док нам је комшија у жалости? Наравно да не приличи, и то нико не би довео у питање! То нам налаже не само братска љубав, већ пристојност и увиђавост коју бисмо требали имати.
      Приличи ли радовати се док је Господ, Син Божији, наш Спаситељ, у гробу? Наравно да не приличи, али има оних који би на ову тврдњу остали нијеми. Народ који заборави на Бога потписује свој земаљски крај, као и свако од нас појединачно, јер добру се надати а лоше чинити никада није било могуће.
      Христово васкрсење је повод за истинску радост, за истинско славље цјелокупног људског рода, али за тај дан морамо бити припремљени постом, молитвом и добрим дјелима, како бисмо у срцу своме дочекали Васкрслог Спаситеља. Такве ће нас Господ познати као дјецу своју. Такве нас, вјерујте, неће лишити Свога благослова.
      Са Богом можемо све, без Бога не можемо ништа! Имајте то на уму, не падајте кад не морате, волите док имате кога и никада не заборављајте да од ваших поступака зависи и будућност вашег потомства.  
       
      Ваш, у Христу Господу, 
      епископ бихаћко-петровачки и рмањски 
      + Сергије
       
      Извор: Епархија бихаћко-петровачка
    • Од JESSY,
      Библијска прича о Каину и Авељу говори нам о том, шта су браћа принела жртву Богу. Свако је нешто принео од свог труда. Али Каинова жртва није била прихваћена. Позавидео је свом брату Авељу и убио га. Питамо се, како се ова радња може довести у корелацију са нама? Обратимо се анализи ове библијске приче са становишта психологије.
      Прво што треба да разјаснимо јесте шта је то жртва. Шта појам жртва може да значи, конкретно у нашем животу. Како да схватамо шта значи – жртва Богу? Многи од нас имају архаичну представу о жртви. А у 21. веку некако није уобичајено да се о томе говори. Хајде да размислимо.
      Почнимо од тога да многа наша психолошка стања, када се осећамо као жртве, нису угодна Богу. То значи да су ова стања бесплодна, да их Бог не прихвата и да се ништа у нашем животу не мења, без обзира колико се ми осећали као жртв, без обзира колико дубоко ми ушли у образ жртве. Таква стања се пре могу описати као болесна, неуротична. Понекад постају хронична. У психологији су описани као негативни и захтевају обраћање специјалисту.
      Истражујући своје поступке, као и реакције на догађаје, требало би да погледате дубље на мотиве, односно да сами себи одговорите на питање – чиме је изазван овај поступак. Шта стоји иза тога? Какве мисли и осећања су присутни? Односно, тражити – у чему је дубљи смисао, суштина мог поступка? При таквом приступу дефинитивно ћемо морати да се дотакнемо сфере уверења и вредности – на чему се темељи мој однос према себи самом, свом животу и другим људима?
    • Од Срндаћ,
      Свима је углавном позната прича о Срђану Алексићу, српском младићу, припаднику ВРС-а из Требиња, који је током рата у БиХ погинуо услијед туче са другим војницима ВРС-а у Требињу бранећи муслимана којег су они физички напали.
      Википедија каже:
      Алексић је са једне стране због тога представљен као један свијетли примјер српске стране у рату, јер се уједно борио за свој народ ступањем у ВРС, а са друге стране је бранио и муслимана од својих сународника када је био опасно нападнут. Његова жртва се поштује као један риједак примјер људскости у лудилу босанског грађанског рата.
      Све донедавно нисам пуно ни размишљао о овом случају, јер сам ионако чуо доста сличних прича са свих страна. Српски свештеник из Власенице је помагао и штитио муслимане од својих суграђана када су рације букнуле "спонтано". Садашњи члан Предсједништва БиХ, Жељко Комшић ( бошњачки изабрани представник Хрвата ) је оружјем пријетио сарајевској медицинској сестри која није хтјела лијечити рањеног момка јер је тај момак био "четник" из ВРС, па ју је на пушкомет натјерао да испуни Хипократову заклетву. Једног дједу Сарајлију, породичног познаника и Србина чувао је утјецајни сусјед Бошњак током читавог рата од других Бошњака из исте зграде, јер би га ови радо убили. Мој отац, првоборац и један од најранијих чланова СДС-а, чак је успјео извући из Сарајева једног дјечака, Хрвата, и одвести га у наш град далеко од линије фронта да се њему и његовима не би којим случајем десило да упознају неке наше који би им шта нажао учинили ( дјечак га је једном молио да минобацачем бомбардује његову школу, јер ускоро има контролни за који није учио  ).
      Тако да заиста нисам пуно значаја ни придавао случају Срђана Алексића сматрајући да је то само медијски и наративски најбољи примјер људскости у том лудом рату. Но сада се живо занимам за његову причу јер сам наишао на потпуно супротан наратив од оног који је тренутно општеприхваћен, а то је да Срђан Алексић није био никакав херој који је бранио невиног муслимана, него да је био татин син који је преко везе повучен са линије у Требиње гдје се бавио шверцом заједно са предметним муслиманом кога су војници ВРС несумњиво напали. Тако да по тој верзији испада како Срђан Алексић није бранио невиног муслимана од дискриминације, него је бранио свог пословног и криминалног партнера од простих батина.
      Ова друга верзија потиче заправо од једног фејсбук статуса, чији текст је пренесен на овом порталу, Херцеговац.нет. Оно што ми одмах упада у очи јесте позивање аутора на исказе људи који су осуђени за смрт Алексића као на сасвим довољне доказе саме по себи. Даље, наводи да му је њихова верзија приче потврђена од стране Удружења бораца из Требиња, иако за то не пружа било какав "материјални" доказ. Такође, позива се на пресуду војног суда коју такође није "приложио" уз текст ( или је макар портал Херцеговац није ставио на свој сајт ) те се не зна ни да ли је и тај дио текста тачан. На крају се аутор бави тумачењем исказа Срђановог оца у том поступку, тумачећи како ни он није сматрао да је Срђан учинио часно дјело.
      Са друге стране, истина је да је Алексић популарнији у Србији и било гдје друго неголи у Републици Српској. За Требиње не знам какво је стање са тим.
      У сваком случају, ево текста:
       
       
×
×
  • Креирај ново...