Jump to content

Препоручена порука

Luksuzno oslikana ranohrišćanska grobnica, otkrivena nedavno prilikom zaštitnih iskopavanja na gradilištu u Sremskoj Mitrovici, promeniće istoriju hrišćanstva, smatraju stručnjaci. Velika zidana „večna kuća“ potiče najverovatnije iz vremena pre Konstantinovog Milanskog edikta, kojim je hrišćanstvo od proganjanog kulta postalo religija izjednačena sa svim drugim verama u Rimskom carstvu.

a1-11.jpg

 a1-11-300x200.jpgNa zidovima grobnice su na pročeljima naslikani s jedne strane Dobri pastir, a s druge trojica mladića koje je Nabuhodonosor bacio u užarenu peć, a anđeo Gospodnji ih spasava svojim hladnim dahom. Sa strana se nalaze ograde raja. To jesu vrlo česti hrišćanski motivi, ali iz mnogo kasnijeg perioda, oko pola veka kasnije, kad je religija kanonizovana posle sabora u Nikeji. Na freskama ove grobnice imamo prototip tog kasnijeg kanona, naslikan najverovatnije pre Milanskog edikta i mnogo pre Nikejskog sabora. Ove starozavetne freske predstavljaju Sirmijum u sasvim novom svetlu kad je reč o istoriji hrišćanstva – kaže Biljana Lučić, arheolog-konzervator iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica.

Ona je s kolegama tokom zaštitnih iskopavanja na prostoru istočne nekropole antičkog Sirmijuma otkrila 26 grobova i grobnicu koja odudara od svega što je do sada viđeno na ovim prostorima, a retkost je i u Evropi. Slične freske su zabeležene samo na po jednoj lokaciji u Solunu, Rimu i Napulju, ali sirmijumske su izgleda starije.

Moramo da budemo oprezni i sačekamo rezultate analiza, koje će nam precizno dati vreme kad je grobnica načinjena i kakva je bila osoba koja je u njoj sahranjena. Međutim pošto je reč o području koje je iskopavano sedamdesetih godina 20. veka, kad je pronađena Bazilika Svetog Irineja, možemo da damo preliminarne procene.

Grobnica je najverovatnije sagrađena u drugoj polovini trećeg veka ili na samom početku četvrtog veka, a u njoj je, s obzirom na veličinu i oslikavanje, bez ikakve sumnje sahranjena neka važna ličnost – kaže Biljana Lučić.

a2.png

a2-300x169.pngPronalazak ovakvog sakralnog objekta otvara niz pitanja, pre svega da li su hrišćani zaista tako nemilosrdno proganjani u Rimu, kako navode crkveni hroničari? Ukoliko jesu, kako je bilo moguće da se u Sirmijumu, koji je u to vreme bio jedna od četiri prestonice carstva, neko tako pompezno i javno sahranjuje kao hrišćanin. Ili je možda reč o tome da su hrišćani već bili većina u Sirmijumu koji je već bio centar episkopije i kulta svetih mučenika Irineja i Dimitrija?

Stručnjaci sremskomitrovačkog zavoda za zaštitu spomenika kulture kažu da odgovor mogu da pruže samo dalja iskopavanja, a sigurni su da će ona Sirmijum vratiti u žižu pažnje svetske naučne javnosti.

Pošto je grobnica nedavno otkrivena prilikom zaštitnih iskopavanja na terenu gde će se graditi benzinska pumpa, nametnuo se veliki problem kako sačuvati epohalno otkriće.

Zavodu za zaštitu spomenika kulture pritekli su u pomoć stručnjaci Republičkog zavoda i zajedno su smislili ingeniozno rešenje i izveli pravi tehnički podvig. Umesto da skidaju malter sa fresaka, a zatim rastavljaju grobnicu kamen po kamen i ponovo je sastavljaju, što je uobičajeno, oni su celu građevinu upakovali u kavez od čeličnih profila, podigli dizalicom i potpuno neoštećenu dopremili u depo.

a3-9.jpg

a3-9-300x225.jpgNužda nas je naterala da smislimo nov metod transporta. Zahvaljujući njemu, grobnica će biti jedinstven eksponat, koji će po završetku konzervacije i restauracije moći da se vidi onakava kakva je bila na terenu – kaže Biljana Lučić.

– Nažalost, prilikom proslave godišnjice Milanskog edikta Sirmijum je napravedno ostao u zasenku, iako su se ovde dešavale veoma važne stvari za razvoj i širenje hrišćanstva. Možda će ovo otkriće biti početak nove epohe u istraživanju tog dela istorije. Sama naivnost fresaka pokazuje da su one etalon nečega što će postati kanon, uzor za sve predstava ovog tipa do današnjih dana. Nijedna kasnija freska koju su slikali vrhunski umetnici nije vrednija od ovog naivnog rada posvećenog vernika koji je van sumnje „nulta tačka“, od koje se može pratiti razvoj hrišćanske religije – naglašava Biljana Lučić.

Otkriće ranohrišćanske grobnice potvrđuje značaj antičkog Sirmijuma, o kome se više zna u inostranstvu nego u Srbiji.

Mi imamo ogromnu baštinu koja je resurs za kulturni turizam, na kome se u svetu zarađuje mnogo. Ranije se kod nas nije razmišljalo na taj način, vladala je neka neobjašnjiva ravnodušnost. Sad se stvari menjaju i očekujemo da će Sirmijum zauzeti mesto koje mu pripada na kulturnoj i turističkoj mapi sveta – kaže Ljubiša Šulaja, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica.

Boris Subašić

http://mitrovica.info/pronadjena-grobnica-iz-sirmiuma-menja-istoriju-hriscanstva/

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Драгана Милошевић,
      Seminarski rad 14-godišnje devojčice srpskog porekla Katarine Ristić iz Čikaga na temu „Bosanski genocid“ uzburkao je duhove u njenoj osnovnoj školi.
      Sve je počelo u februaru 2017. godine, kada je Katarina Ristić, tada učenica osmog razreda Emerson škole u čikaškom predgrađu Park Ridž, zajedno sa još četiri školske drugarice dobila zadatak da uradi projekat na temu „Bosanski genocid“, objavio je portal „Serbian Times“, napominjući da je Park Ridž mesto gde je odrasla Hilari Klinton, supruga bivšeg predsednika Bila Klintona koji je presudno uticao na pokretanje NATO bombardovanja SRJ.
      Katarina se, prirodno, za informacije o građanskom ratu u Bosni i Hercegovini obratila ocu Ranku Ristiću, rođenom u maloj bosanskoj varoši, Zavidovićima, koji je pre 24 godine kao izbeglica došao u Čikago, gde je formirao porodicu.
      Ranko Ristić je rekao da on nije imao nameru da se meša u njen rad, već je očinski obećao da će pomoći „ako negde zapne“, ali je, kaže, želeo da njegovo dete „samo dođe do istine“.
      Međutim, kada je Katarina iz školske biblioteke donela dostupnu literaturu za njen projekat, shvatio je da to neće ići tako lako….
      „Prvo što mi je palo u oči jeste da je u tim knjigama stajalo da je Srbija izvršila agresiju na Bosnu i pri tome ubila 200.000 muslimana, tj. Bošnjaka. Takođe je navedeno da je predsednik Slobodan Milošević odgovoran za genocid u Bosni. Pokušao sam da joj objasnim da je rat u Bosni bio građanski rat a ne agresija i da brojke poginulih nisu tačne. Posavetovao sam je da pokuša sama da istraži ne informacije na internetu, ali da koristi samo nesrpske izvore informacija, kako bi bila nepristrasna, s obzirom da je projekat radila sa još četiri drugarice, različitih nacionalnosti. Ali avaj…“, ispričao je za portal Serbian times Ristić.
      Devojčica je, kako se navodi, bila zbunjena pred činjenicom da podaci iz školske literature možda nisu dobri. S jedne strane našao se autoritet škole, sa druge autoritet rođenog oca…
      Ristić je rekao da mu je ćerka bila opterećena time da mora da uradi domaći zadatak onako kako joj je to servirano u školi i da se uplašila da će joj učiteljica dati lošu ocenu ako ne bude radila po programu.
      „Video sam kuda to vodi i nisam više hteo da je uznemiravam. Rekao sam joj da uradi onako kako misli da je najbolje“, priseća se Ranko.
      Na njegovo iznenađenje, u Katarini je proradio inat, pa je narednih nekoliko dana prionula na posao, sa namerom da pronađe relevantne informacije za svoj rad, ali o tome ocu nije rekla ni reči.
      Katarina je, prema rečima oca, izvršila „pravu pravcatu istragu“, pronašla gomilu podataka iz više nezavisnih izvora, međunarodnih ogranizacija, ali i spiskove poginulih iz bošnjačkih i hrvatskih izvora.
      Na nekoliko mesta je pronašla citate relevantnih stručnjaka u kojima se kaže da je rat u Bosni bio građanski rat u kojem su se, između ostalih, borili i Hrvati protiv Muslimana, kao i Muslimani, Bošnjaci, sami između sebe, kakav je slučaj bio recimo u Cazinskoj krajini. Koristila je i dokumentaciju Haškog tribunala, kao i video zapise iz zapadnih medija koji nisu završavali na udarnim vestima ili na naslovnicama poznatih novina“, naveo je Ristić.
      Katarina je, međutim, bila vredna, i odlučna da istera istinu do kraja. Rezultat njenog rada je bio buklet o „Bosanskom genocidu“ koji je na jednoj strani imao netačne medijske informacije koje su njene drugarice navele, gde na jednom mestu čak stoje slike Svetog Save, Tesle, Divca i Đokovića kao srpskih ratnih vođa koji su „počinili genocide“ u Bosni. Na drugoj strani bila je informacija da je prva žrtva rata u Bosni bio srpski svat u Sarajevu i da je rat u Bosni zapravo počeo napadima Bošnjaka na Srbe.
      Ristić je shvatio da je posle toga došao red i na njega da uradi „svoj domaći zadatak“.
      Uskoro su roditelji pozvani na roditeljski sastanak i Ristić je zatražio razgovor sa nastavnicom istorije, koja mu je priznala kako je vrlo interesantno to što je Katarina uradila i da je njen deo projekta drugačiji.
      „Ja sam to iskoristio pa sam negodovao što se u školi koristi propaganda kao izvor informacija, da su da su do te mere zbunili studente te su srpski sveci, naučnici i sportisti opisani kao ratni zločinci. Ona je slegla ramenima i rekla: ‘Šta ćete, Amerikanci ne poznaju istoriju… Ali, zašto se ne žalite ako ste nezadovoljni školskim programom?”
      Posle nekoliko dana Ristić je to i učinio i uložio je zvaničnu žalbu kao roditelj čije je dete, kako je ukazao, „izloženo lažnoj propagandi“.
      On je, takođe, tražio i da se provere izvori informacija koje se koriste u školskom programu. Ubrzo je stigao i odgovor od direktora škole da je oformljena grupa koja će izvršiti istragu, kao i da će škola tražiti savet profesora istorije Univerziteta u Čikagu, koji se smatra ekpertom za područje Jugoslavije, Dr. Tomasa Mokaitisa.
      To ime je zainteresovalo Ristića, pa je saznao da je Dr. Mokaitis bio finansiran od organizacije “US Institute Of Peace” u čijoj upravi je bila Medlin Olbrajt, kao i da je Mokaitis u nekoliko navrata pisao članke koji su bili izrazito antisrpski nastrojeni i u kojima poredi Miloševića sa Hitlerom.
      Na kraju, kako je ispričao, profesor Mokaitis, suočen sa činjenicama, morao je da prizna da su informacije u udžbenicima netačne i treba da se izbace iz školskog programa.
      Ristić je naveo da su udžbenicima napravljene sledeće izmene:
      — Broj poginulih Bošnjaka za vreme rata u Bosni nije 200.000 već su sve tri strane ukupno imale 80.000 do 100.000 žrtava
      — Reč „genocid“ se izbacuje i zamenjuje rečju „atrocity“
      — Potvrđuje se da presednik Slobodan Milošević nije bio osuđen za ratne zločine niti genocid
      Uvedena je i provera internet informacija koje se koriste u školstvu ovog distrikta, a u program su uvedena dokumenta i izvori koje je Katarina, inače danas srednjoškolka, koristila u svojoj istrazi.
      Ranko Ristić ističe da ova njegova i Katarinina pobeda može da ima veliki značaj jer stvara presedan za sve buduće žalbe u svim distriktima u Americi. On poručuje da se neće na ovome zaustaviti, već će tražiti uklanjanje profesora Mokaitisa sa mesta savetnika školskog distrikta.
      ONA JE PONOS SRPSKOG NARODA! Zbog Katarininog sastava promenjen američki udžbenik iz istorije: IZBAČENE LAŽI O SRBIMA!
      WWW.KURIR.RS Seminarski rad 14-godišnje devojčice srpskog porekla Katarine Ristić iz Čikaga na temu Bosanski genocid uzburkao je duhove u njenoj osnovnoj školi.Sve je počelo u februaru 2017. godine...  
    • Од Milica Bajic,
      Kako su epidemije menjale svet: Stvaranje velikih religija, revolucija u Rusiji, pa i širenje Dušanovog carstva…
        Predrag J. Marković  - 24/03/2020 0   Epidemije, pošasti ili morije, podsećaju nas koliko je krhko naše prividno vladanje svetom. One su najcrnji od svih Talebovih „crnih labudova“. To su neočekivani i retki događaji koji potpuno izvrću sudbine pojedinaca, naroda, pa i čitavog čovečanstva. Strašna boleština je pre dve i po hiljade godina pobila trećinu Atinjana, uključujući i najvećeg državnika Perikla. Ta morija je doprinela završetku zlatnog doba ovog grada.
      Današnje velike religije su se raširile svetom od drugog do šestog veka, a jedan od razloga je bilo traganje za duhovnim spasenjem u vreme velikih pošasti, koje su baš tada pustošile planetu.
      Tadašnja globalizacija je raširila mnoge bolesti po krajevima sveta lišenim imuniteta. Tako je Rim izgubio tri četvrtine ljudstva. Onda su Rimljani morali da svoju proređenu vojsku popunjavaju varvarima, koji su na kraju oborili zapadni deo carstva. Kuga je u šestom veku ubila do četvrtine čovečanstva i sudbinski oslabila i Justinijanovu Vizantiju i sasanidsku Persiju. Nekoliko generacija kasnije, veliki delovi oba carstva potpašće pod pobornike nove vere – islama.
      Ista ta bolest iz Justinijanovog vremena, sada nazvana „crna smrt“,  Evropljanima sredine 14. veka izgledala je kao smak sveta. Plućna i bubonska kuga su naročito pogodile velike gradove. Trebalo je više od sto godina da učenjaci  dostignu brojnost od pre 1347. godine. Narodu je trebalo i duže, do početka 17. veka. Ipak je oporavak bio brži nego u vreme poznog Rima. A bilo je i neke kolateralne koristi.
      Meso i ogrev su postali pristupačniji proređenom stanovništvu, a malobrojniji radnici su mogli da iznude bolje uslove u pregovorima sa poslodavcima i zemljoposednicima. Novo preispitivanje Katoličke crkve je delimično podstaknuto tom epidemijom, baš kao i u slučaju širenja novih religija hiljadu godina ranije.
       
      SRBINISU IMALI VELIKE GRADOVE, PA IH JE CRNA SMRT DONEKLE ZAOBIŠLA. MADA, ISTORIČARI MEDICINE TVRDE DA JE SKLANJANJE OD KUGE JEDAN OD RAZLOGA ZA POSETU CARA DUŠANA I CARICE JELENE HILANDARU. A TO JE BILO TEŠKO KRŠENJE ZABRANE ULASKA ŽENA NA SVETU GORU
      Obične bolesti Evropljana su odigrale strašnu ulogu u istrebljivanju starosedelaca Amerike. Tu je ulogu, tvrdi Džared Dajmond, odigrala jedna istorijska slučajnost.
      Evropljani su, živeći sa kravama, ovcama i svinjama, razvili otpornost na mnoge bolesti životinjskog porekla. Sa druge strane Atlantika, ljudi nisu uspevali da pripitome svoje domaće krupne sisare. Bizon je vrlo prgava životinja, pa nije mogao da se muze i upreže kao njegovi azijski i evropski rođaci. Zato se američki urođenici nisu susreli sa boginjama, na primer.
      Zato je i reč „vakcina“ nastala od reči „ krava“, tj. vacca na latinskom, jer su prve vakcine rađene na osnovu kravljih boginja.
      Zato su epidemije ispraznile obe Amerike i raščistile put za pohode Evropljana.
      Srbi nisu imali velike gradove, pa ih je crna smrt donekle zaobišla. Mada, istoričari medicine tvrde da je sklanjanje od kuge jedan od razloga za posetu cara Dušana i carice Jelene Hilandaru. A to je bilo teško kršenje zabrane ulaska žena na Svetu Goru. Kuga je proredila Dušanove protivnike i omogućila mu da bez vojnih napora zauzme Epir i Tesaliju. Neka nepoznata bolest je okončala njegov san da zameni vizantijske careve u Carigradu.
      Dugo vremena je karantin, reč nastala od italijanskog izraza sa značenjem „četrdeset dana“, bio jedina odbrana protiv kuge i sličnih morija.
      U srednjem veku su mudri i oprezni Dubrovčani bili prvi koji su sproveli tu meru, koristeći Cavtat, Mljet, Lokrum, plažu Danče i predgrađe Ploče. U jednoj od poslednjih velikih kuga na samom kraju 18.veka, Austrijanci su oko nekih mesta, kao što je Irig, kopali rovove da bi zadržali zaraženo stanovništvo. U tom pomoru, koji je tako dobro opisao Vule Žurić u svom romanu „Pomor i strah“, stradala je polovina Irižana.
      Jelena Simić je izučavala kako je knez Miloš bio veliki pobornik „sanitetskih kordona“, kojima je svoju mladu državu čuvao od boleština iz Turske. „Kordonoprestupnici“ su strogo kažnjavani. Takva, za to vreme moderna politika zdravstvene prevencije, verovatno je doprinela ogromnom porastu stanovništva Miloševe Srbije, nasuprot stalnom opadanju naroda u okolnim oblastima pod Osmanlijama.
      I u Bosni je rastao udeo pravoslavaca, koji su izgleda manje stradali u epidemijama od muslimana u prenaseljenim otomanskim čaršijama.
      Ima mnogo primera neobične uloge epidemija i u novije vreme. Tako je tifus uticao na Rusku revoluciju, jer je 1916. i 1917. pobio preko dva miliona ljudi. U Srbiji je srazmerno stanovništvu, pomor od tifusa bio i veći.
      Po istraživanjima Gorana Čukića, Jelene Simić i Zorana Vacića, u Srbiji je od tri vrste tifusa, pegavog, trbušnog i povratnog, obolelo do 600.000 ljudi. Umrlo je možda i 150.000 ljudi, što predstavlja četvrtinu svih obolelih. Vođa britanske vojnomedicinske misije pukovnik Hanter, napisao je da je to bila „najnaglija epidemija u nastanku, najbrža u propagaciji, najveća u intenzitetu i najbrže zaustavljena od svih epidemija u istoriji“.
      Ima više razloga zašto je udarac bolesti bio tako strašan. Srpski lekari dotada nisu poznavali pegavi i povratni tifus. Pegavi tifus se u Kraljevini Srbiji prvo pojavio na Kosovu i u Makedoniji. Ali naročito su ga raširili austrougarski zarobljenici koji su ga doneli iz Galicije, gde je bio rasprostranjena bolest.
      Posle Kolubarske bitke, vlasti su gledale da što više bolesnika i ranjenika (koje nisu razdvajali jedne od drugih) puste na odsustvo. Železnica, taj simbol napretka, pomogla je brzom širenju bolesti po celoj zemlji. Po vozovima se, piše Vladimir Stanojević, „šarenelo od najrazličitijih vrsta sveta… pored nosilaca zaraze putovali su još i zdravi, ali već u periodu inkubacije…“
      Da stvari budu gore, od oko 400 srpskih lekara, samo su njih desetorica bili specijalisti za bakteriologiju i higijenu. Da stvari budu još gore, oni su bili raspoređeni na neodgovarajuća mesta, a tek su dvojica posle izbijanja epidemije  postavljena gde treba. Ni to nije sve. Skoro trećina lekara i studenata medicine je stradalo u rednji.
      Ali tu još nije kraj. Još je 1909. godine dokazano da bela vaš prenosi tada još nepoznatog uzročnika zaraze. Izgleda da mnogi srpski lekari nisu znali za to otkriće, a mnogi nisu hteli da poveruju u to. Državne vlasti nisu na vreme obavestile narod o opasnosti od vašaka. Ima jezive sličnosti sa današnjicom, zar ne? Može biti da je tada nastala panika od vaški. Svi se sećamo kako su se majke očajnički borile protiv vašiju, kada se pojave u vrtićima i školama.
      Pre epidemije 1915. godine vaške su bili neugodni ali uobičajeni žitelji glava. Iz narodnih priča znamo kako su devojke biskale kosu svojim draganima. Danas ne bismo vezivali vaši za tako jednu nežnu sliku. Džon Rid, pisac jedne od najčuvenijih knjiga o Oktobarskoj revoluciji „Deset dana koji su potresli svet“, napisao je i knjigu „Srbija – zemlja smrti“, koja pruža prilično mračnu sliku prljavštine, bahatosti i nebrige za prevenciju bolesti.
      Onda je nastupilo ono što je Hanter nazvao „najbržim zaustavljanjem epidemije u istoriji“. Mnogo lekara i bolničarki iz Velike Britanije, Kanade, Australije, SAD, ali i iz drugih zemalja, priteklo je u pomoć. Među prvim žrtvama tifusa su jedan grčki doktor i jedna švajcarska doktorka. Ukupno je umrlo dvadesetak britanskih bolničarki i dvadesetak lekara iz raznih zemalja. Pogotovo je dirljiva požrtvovanost tih žena. Kolika li je plemenitost nagnala te Škotlanđanke, Australijanke i druge, često otmene i bogate žene, da svoju sudbinu podele sa nekim nepoznatim narodićem, bukvalno u kaljugama improvizovanih i loše održavanih srpskih bolnica! Toliko i o tome da nas Britanci tradicionalno ne vole.
      Međutim, najvažniju ulogu je, po Jeleni Simić, odigrao Hanterov zamenik Džordž Stamers, koji je imao bogato epidemiološko iskustvo iz Afrike i Indije. On je u Indiji video jedan uređaj za dezinfekciju koji će dobiti naziv „srpsko bure“, „englesko-srpsko bure“ i „srpsko bure za uništavanje vašiju“ (Serbian barrel delouse). Osim toga, on je Državnom odboru za suzbijanje zaraznih bolesti predložio spisak mera za prevenciju. Ovaj put je taj odbor za svega nedelju dana prihvatio njegov predlog i počeo da sprovodi mere.
      Stamers je organizovao i „srpski voz“ za putujuću vakcinaciju i dezinfekciju, prvi takav na svetu. Vredni radnici železničke radionice u Nišu su za deset dana napravili taj voz. U Srbiju su dolazile svetske veličine da proučavaju pegavi tifus, kao Ludvig Hiršfeld. Tifus je suzbijen u nezabeleženo kratkom roku, od mesec ili dva.
      Sledeća velika svetska pandemija, španska groznica, opustošila je svet 1918. godine. To je bila neka vrsta gripa koja je pobila 50 miliona ljudi, što bi, srazmerno tadašnjem broju stanovnika na Zemlji, bilo kao danas 200 miliona. Dakle, ta morija je pomorila više sveta nego svi ratovi 20. veka. Najviše su umirali mladi i zdravi ljudi. Stariji su možda bili imunizovani nekom ranijom epidemijom blaže vrste tog virusa.
      Iz nekog tajanstvenog razloga, u samoj Srbiji nije zapamćen pomor od španjolke, za razliku od neposrednog susedstva, kao što je Hrvatska i neki drugi krajevi pod Austrougarskom. Makar jedna velika svetska nevolja nas je možda zaobišla, mada o tome nema skoro nikakvog istraživanja.
      Sada se, zajedno sa celim svetom, suočavamo sa jednim od najvećih iskušenja novije istorije. Da pokušamo da napravimo mentalni skok i da za trenutak zanemarimo neposredne posledice (recesiju, žrtve).
      Šta će se događati na duže staze, kada čovečanstvo pobedi i ovog, najnovijeg neprijatelja? Može biti da će se ubrzati neki preobražaji koji su već u toku. Već premoćni „Amazon“ i ostali onlajn dostavljači robe će verovatno još ojačati svoj položaj. Roboti, koji ne kašljucaju i ne sline, verovatno će biti još prihvatljiviji u svim poslovima u kojima danas još preovladava ljudski kontakt.
      Poznate su statistike da je i pre pandemije rastao broj ljudi koji su izbegavali dodir sa drugim pripadnicima svoje vrste. Prema istraživanju BBC-ja, 43% mladih Japanaca starih između 18 i 34 godine nije nikada imalo seks, a 64% nije bilo u vezi. Taj trend je primećen i u Južnoj Koreji, Britaniji i SAD. Koronavirus će možda krunisati taj tekući proces međuljudskog otuđenja. A sa druge strane, možda će zajednička borba pomoći da se prevaziđu neke uskogrude ideološke razlike i pohlepe.
      Već sada vidimo kako se lekari i naučnici celog sveta sabiraju u isti stroj za borbu protiv apokaliptičnog neprijatelja. Za borbu protiv tog najcrnjeg labuda, celo čovečanstvo treba da ima ono što se rimuje sa labudom u našoj bezobraznoj izreci.
       
       
      Kako su epidemije menjale svet: Stvaranje velikih religija, revolucija u Rusiji, pa i širenje Dušanovog carstva...
      WWW.NEDELJNIK.RS Epidemije, pošasti ili morije, podsećaju nas koliko je krhko naše prividno vladanje svetom. One su...
       
    • Од JESSY,
      „Ih, ona je takva od malena! Što zacrta mora da ostvari!“  Nakon što roditelji provere na koga novorođena beba fizički liči, obično je naredna najvažnija tema pitanje na koga je „karakterom“. I zaista, nisu sve bebe iste. Neke plaču više – neke manje, neke se lako uplaše a neke samo u određenim situacijama. Neke se lako prilagode promenama rutine, a neke se veoma uznemire. Neke su „teške“ a neke su „milina za čuvanje“. Da li i kakve to veze ima sa tim kakvi će biti kao odrasli ljudi?
      Još u ranom detinjstvu deca se razlikuju u emocionalnim reakcijama i uopšte ponašanju, tačnije ispoljavaju određeni temperament. Temperament se bazira na biološkim razlikama u motorici, emocionalnoj reaktivnosti, samoregulaciji, pažnji, koje se izražavaju kroz različite situacije kao odgovor na određene podsticaje. Dečji temperament sadrži dve osnovne karakteristike: 1) izražava se kroz ponašanje/može se posmatrati i 2) relativno je stabilan. Crte koje su prisutne u detinjstvu a koje nisu stabilne i ne pokazuju se kasnije u životu, smatra se da nisu deo temperamenta.
    • Од WiseMan,
      Hm. Da li je za verovati ovakvim vestima? Šta vi mislite?

      Liquid water 'lake' revealed on Mars


      Researchers have found evidence of an existing body of liquid water on Mars.
      What they believe to be a lake sits under the planet's south polar ice cap, and is about 20km (12 miles) across.
      Previous research found possible signs of intermittent liquid water flowing on the martian surface, but this is the first sign of a persistent body of water on the planet in the present day.
      Lake beds like those explored by Nasa's Curiosity rover show water was present on the surface of Mars in the past.
      However, the planet's climate has since cooled due to its thin atmosphere, leaving most of its water locked up in ice.
      The result is exciting because scientists have long searched for signs of present-day liquid water on Mars, but these have come up empty or yielded ambiguous findings. It will also interest those studying the possibilities for life beyond Earth - though it does not yet raise the stakes in the search for biology.
      The discovery was made using Marsis, a radar instrument on board the European Space Agency's (Esa) Mars Express orbiter.
      Izvor: https://www.bbc.com/news/science-environment-44952710
    • Од NinaSavic,
      "POD MAČ, BATO": Miroljub Petrović osnovao Institut za nacionalnu istoriju
      I. Mićević | 24. april 2018. 08:02  Bez akreditacije i zvaničnih prostorija za rad, nudi studije za diplomirane istoričare po ceni od 950 evra
      Miroljub Petrović
      MIROLjUB Petrović, u javnosti poznat po izreci "pod mač, bato", posle duhovnih i estradnih savetnika i lekara prirodne medicine, počeo je da školuje i diplomirane istoričare. Direktor je Instituta za nacionalnu istoriju, koji bez akreditacije i sa adresom u Njujorku, za 950 evra po godini, nudi studije istorije.
      Na sajtu instituta navodi se da je ustanova u procesu akreditacije kod ministarstva. Niti je napisano kod kog ministarstva, niti ijedno ministarstvo, pa bilo ono zaduženo i za prosvetu, izdaje akreditacije. To je dosad bio posao Komisije za akreditaciju, a uskoro će se njime baviti Nacionalno akreditaciono telo, koje bi u narednim nedeljama trebalo da bude formirano. U Komisiji, nezvanično saznajemo, nikada nisu akreditovali ovakvu instituciju, niti imaju njihov zahtev. U Ministarstvu prosvete kažu da oni nisu izdali dozvolu za rad ovom institutu.
      Direktor Miroljub Petrović odbio je da govori za "Novosti" o radu Instituta, o tome da li su neki studenti već upisani, da li je nastava počela, da li se odvija onlajn ili imaju prostorije u Srbiji...
      Sedište im je u u Njujorku, u stanu broj 11, na adresi 116. Ulica 8786, Ričmond Hil. Puna cena školarine je 950 evra, ali postoji i popust od deset odsto za uplate u gotovini, kao i 50 odsto popusta ako dvoje, troje ili više članova porodice upisuje fakultet. Prva rata plaća se 350 evra prilikom upisa, druga nakon položenih šest ispita 300 evra i treća nakon 13 položenih ispita još 300 evra. Cena ispita je 60 evra.
      Institut za nacionalnu istoriju deo je Centra za prirodnjačke studije, a Petrovićeve obrazovne institucije više puta su menjale ime - fakultet, institut, univerzitet za prirodnu medicinu, za prirodne studije... Cena školarine bila je ista i na ovim, takođe neakreditovanim studijama, samo što su ranije, 2012. godine, imali registrovane prostorije u Beogradu i Novom Sadu. Posle se biznis preselio u virtuelni svet.
      Izvor: Večernje novosti
×
×
  • Креирај ново...