Jump to content

Форумаши о Исусовој молитви

Оцени ову тему


Препоручена порука

Искрено, код светих отаца нема баш пуно књига о Исусовој молитви.

Мислим да ту и нема шта да се напише, и заиста ни на Форуму нема таквих тема.

Неколико књига, прегршт  текстова, по неки пост, заправо, нема ни пуно беседа монаха духовника на ју тубу.

Али ипак, да пробам, да отворим такву тему.

Већина нас се тако моли, па, вероватно, има доста тога и да се напише, мада, ако тема скрене, ипак, има доста форумаша, да би је вратили на прави ток а то нам је (сви нама) у овом случају, најбитније.

Биће занимљиво, и корисно, читати.

 

Изволите каз`ти... :skidamkapu:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 58
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Драги Пеђа, да речем и ја по коју.  Тачније, онај ревноснији Бане који је много више волео да чита православну литературу. Мислим да је @александар живаљев коментарисао о једној феноменалној књизи мит

Dopada mi se šta je starac Tadej govorio o unutrašnjem miru : "Naš um, međutim, treba da je sabran, jedinstven, pažljiv. Samo u jedinstveni um može se useliti jedinstveni Bog." Čini mi se da je taj un

То је много више од речи. Исусова молитва је унутрашње стање душе, један мир који ретко ко од нас у свету може да постигне. Ако ико... Зато нека браћа постављају ова упозорења "опрезно са тим". Н

пре 8 минута, Desiderius Erasmus рече

Na tu temu, mislim da je dobro štivo "Kazivanja jednog bogotražitelja...".

Сматра се да је ову књигу написао Свети Силуан Атонски, али званично, њен аутор је непознат. Наравно, заиста је непознат, јер је то била његова жеља, тј. жеља непознатог аутора. Постоји и један велики зборник светих отаца о Исусовој молитви, при едицији, Образ светотачки, једна књига светог Максима Капсокаливита... Нема баш пуно. 

Уопште гледано, свети оци, ако су и нешто писали, писали су у метафорама, како би свако схватио по својој мери. А и ово што је писано, мислим на књигу "Казивање једног боготражитеља", видимо ограду аутора, прво у анимности ауторовог потписа а друго, прича је дата у форми романа, односно у скривеној форми, или ако баш хоћете, у форми путописа.

Међутим, највећи зборник је сама Библија, прво Нови а затим неизоставно, као подлога Новом, и Стари Завет.

Међутим, највећи зборник је и сам живот. :skidamkapu:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Богу хвала а и Предрагу на оваквој теми. Надам се да ћу сутра стићи да напишем коју. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 часа, Ivan Marković рече

Богу хвала а и Предрагу на оваквој теми. Надам се да ћу сутра стићи да напишем коју. 

Жив био! 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

О дубокоумној молитви од раних отаца говори Дионисије Ареопагит у своме ,,мистичком богословљу,, касније Григорије Богослов врло слично говори о божанском примраку. Оци пустињаци и оснивачи монаштва, често говоре о тиховању,безмолвију,трезвености,сабирању пажње....-добротољубље, Јован Касијан,лествица,Макарије. Симеон Нови богослов беседи о просветљеној молитви и иступљењу....Нил Кавасила такође појазује склоност ка исихазму...Понављање Исусовог имена није било пракса од почетка нити је постојала код свих отаца(понекад су то биле неке друге фразе или речи псалама) али такав вид молитве као тенденције ка савршеном боговиђењу и богопознању је одувек постојао, да би нашао своју најсавршенију форму у понављању имена Божијег.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

"Хајде да покушамо да дамо један савјет на тему Исусове молитве, не толико из личног искуства, које скоро нико данас нема, него по упутствима наших славних очева и стараца" Andrej Ovčinikov

citat sa linka koji je postavio @александар живаљев 

i još

"Непрактикују Исусову молитву, они који зависе од телевизије и интернета, који стално слушају музику и не изалазе из друштвених мрежа, који воле сталне забаве"

znači ugasili ga smo po njegovom

 

 

 

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 8.7.2017. at 14:45, ana čarnojević рече

zanimljivo da se poteže ova tema.

nedavno sam razmišljala da bih volela da probam. ali se ne usuđujem. znam da je opasno. davno sam pročitala da npr kada se u sebi izgovara Bogorodice djevo nema slučajeva da je neko, što bi rekli mladi, pukao. i tako ja malo po malo...sada već mogu ceo dan da izgovaram to u sebi i nekako mi se čini da treba da idem dalje. ka Isusovoj molitvi.

ali ne znam kako, šta...možda ovde na temi, ako zaživi pronađem rešenje...nekog zaista zdravog i iskusnog rukovoditelja...

Не видим што би неко пукао од Исусове молитве или боље речено тај што је пукао од Исусове молитве, може прснути и од Литургије, причешћа, духовних књига и свега другог што има у загради духовно.

Мислим да се претерује у тој бојазни према Исусовој молитви.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Можда може бити неких опасности ако неко истрипује да ће не знам у какве висине и дубине да се вине не знам каквим техникама дисања и штатијазнам, али бар ја ни од једног свештеника нисам чула да би бранио да неко просто скрушено понавља молбу Господу Исусу Христу да га помилује грешног.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 23 минута, Paradoksologija рече

Можда може бити неких опасности ако неко истрипује да ће не знам у какве висине и дубине да се вине не знам каквим техникама дисања и штатијазнам, али бар ја ни од једног свештеника нисам чула да би бранио да неко просто скрушено понавља молбу Господу Исусу Христу да га помилује грешног.

Наравно, слажем се, али понављам неко ће се истриповати и од поста и од било које друге молитве и од литургије и од много тога. Зато мислим да је погрешно то везивати само за Исусову молитву.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Dopada mi se šta je starac Tadej govorio o unutrašnjem miru : "Naš um, međutim, treba da je sabran, jedinstven, pažljiv. Samo u jedinstveni um može se useliti jedinstveni Bog." Čini mi se da je taj unutrašnji mir preduslov za iskrenu molitvu.

Podelio bih sa vama i ovaj kratki tekst iz knjige "Kakve su ti misli, takav ti je život" (možda verovatno i znate), na mene je ostavila jako lep utisak.

 

УНУТРАШЊА МОЛИТВА

Кад осетимо погодно расположење можемо прекинути ћутање срца вршењем

Исусове молитве. Она је у почетку гласила: „Господе Исусе Христе, Сине Божији и

Речи Божија, Богородице ради, помилуј ме!“. Временом су је монаси скраћивали и

данас она гласи: „Исусе, Сине Божији, помилуј ме!“, односно на словенском: „Исусе,

Сине Божији, помилуј мја!“

Ако можемо, изговарајмо Исусову молитву с осећањем. Ако пак не можемо,

покушајмо да срцем припадамо Господу како знамо и умемо и задовољимо се ћутањем

пред Господом. Уколико немамо искусног духовника да руководи нама, опасно је и

принуђивати себе на унутарњу молитву.

- Како сте се ви учили умно-срдачној молитви?

- Био сам још сасвим млад послушник кад сам почео. Отац Амвросије ми је рекао:

„Што год радиш, непрестано говори у себи: „Исусе, Сине Божији, помилуј мја!“. Био

сам дечак и свим срцем га послушао. Сваког дана бих исповедао оцу духовнику шта се

унутра у души догађало, а он је саветовао шта да чиним. После извесног времена

осетио сам да заједно с ваздухом који удишем молитва „улази“ у срце. Током времена

молитва је почела и сама од себе да се врши у срцу.

Али после је умро мој духовник и многе године провео сам у великим душевним

мукама. Туга је раздирала душу. Страх који сам нахватао још у детињству мучио ме је

поново. Бојао сам се да старији неће бити задовољни са мном и никад нисам могао да

одахнем.

- Шта сте тада чинили?

- Како кад. Најчешће сам узимао хармонику, одлазио у самоћу и свирао. Одувек

сам волео музику, и то ми је доносило утеху. Понекад сам сам себе питао: Шта хоћеш?

Јеси ли гладан, јеси ли жедан, го, бос, болестан? Све је Бог дао, па шта хоћеш онда? Но

ипак, душа је туговала и тражила да је неко утеши али није било никог да је утеши.

Ишао сам код појединих духовника, тражио савет, али ни то није помагало. Тако је то

било док нисам прочитао „Пут спасења“ од Теофана Вишинског и Господ је помогао.

Кад нема никог од људи да нас утеши, онда Господ и кроз књигу долази да обрадује

душу.

Što se tiče mog iskustva, slabo sam praktikovao Isusovu molitvu. Radovao sam se kada mi je jedan meni jako drag sveštenik dao savet da se njom molim kad god me nešto muči (prethodno sam podelio sa njim neke stvari koje su me tada mučile). Moram da priznam da mi je poslednjih mesec dana bio jedan od težih perioda u životu, ali i pored te daljine koju sam, čini mi se sam izgradio između sebe i Boga, kada bih se setio blagoslova tog sveštenika i svim srcem se obraćao Bogu (pa ako ne Isusovom molitvom, onda bar i svojim rečima), uteha bi došla. Čudo je kako Bog pohodi svoj narod, ne gleda ko je ko i donosi utehu svakome ko traži. Takva uteha da se poželi svakome... :) Samo da istrajemo...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Драги Пеђа, да речем и ја по коју. :) Тачније, онај ревноснији Бане који је много више волео да чита православну литературу. Мислим да је @александар живаљев коментарисао о једној феноменалној књизи митрополита Јеротеја Влахоса која се зове Православна психотерапија. Опширна, али изузетна књига. И у њој се доста говори о исихазму, али још једна његова књига која је претходила тој књизи је Вече у пустињи Свете Горе тј. Разговор са пустињаком о тајни Исусове молитве. Читао сам је доста давно, тако да се не сећам баш детаља. Може да користи. По мени, а и по ономе што сам читао, од очишћења, преко просветљења, до обожења, дуг је пут, тако да треба достићи неки духовни ниво, и имати неког ко ће правилно усмеравати коришћење Исусове молитве. Тај ниво немам, тако да што се тога тиче, тапкам у месту. Прва брига је борба са страстима, а ту је борба до краја и са самим собом. Само да победим себе и готово, а форумаши рекоше да ћу да се борим до краја живота. Ето, толико. Извин'те на обимности, мало сам форумашки неактиван, па да надокнадим. Живели! :pivo:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Да не улазим предубоко у приче и анализе, моје искуство је следеће: Није за сваког и само с благословом. Опрезно са тиме. Понављам, ово је само моје искуство.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ја се молим својим својим ријечима, некако ми то највише одговара.

Јел може неко овдје да постави Исусову молитву.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Са портала "24 sedam" преносимо Божићни интервју са младом уметницом Јеленом Томашевић која је говорила о Божићу као празнику породице и делатно показане љубави према Богу и ближњима. 

       
      Певачица Јелена Томашевић и њен супруг, глумац Иван Босиљчић, одувек су изузетно поштовали празничну традицију, којој уче и ћерку Нину, па ће и ове године за Божић испратити радосне обичаје, пре свега у духу породице и молитве. Међутим, овај 7. јануар неће провести ван Београда са својим родитељима, због ситуације са коронавиром, али се Јелена зато у разговору за 24седам подсетила празника из детињства, као и утицаја који су на њу имали колико родитељи, толико и бака и дека.
      – Увек сам прослављала Божић са својим родитељима, старијим братом Дарком и са својим деком и баком. Поштовали смо све обичаје, а заувек ћу памтити бакину цицвару, јело које је обавезно спремала за сваки Божић. Са Нином прослављамо сваке године, учимо је да своју веру чува и слави, а туђу да поштује.
       
      *Шта вам је најлепше на Бадње вече и Божић?
       
      – Најлепше ми је породично окупљање на Бадње вече, уношење бадњака и сламе у кућу, а на Божић – литургија и сви обичаји у кући.
       
      *Kолико сматрате да су верски празници важни за породицу?
       
      – Сматрам да су верски празници битни не само због окупљања породице, већ и да би се у тим данима посебно сетили нашег предачког наслеђа. Свети оци кажу да на наш духовни живот поред различитих фактора, утичу и животи наших предака и да су они уткани у нас, зато је битно да се молимо за њих исто колико и за живе и да одржавамо оно што нам је записано у генима
       
      *Kо је вас највише научио вери, верским обичајима и одласку у цркву?
       
      – Моји родитељи и бака и дека су прослављали све православне празнике и то је био најлепши утицај који су имали на мене. Kако сам одрастала, сама сам наставила да продубљујем свој однос према духовности, молитви и према Богу. Труд да се уреди духовни живот је највећи знак поштовања и љубави према самом себи, а самим тим и према целом свету.
       
      *Да ли је Иван укључен у спремање божићне трпезе? Да ли ви месите чесницу?
       
      – Нина ми је највећи помоћник у кухињи када месимо чесницу. Осим што меси са мном, она воли да стави новчић, дрен, пшеницу…
       
      *Да ли ћете негде путовати? С ким се дружите током празника?
       
      – Волимо да за Божић будемо са нашим родитељима. Тако се вратимо у детињство, а Нина ужива када смо сви заједно. Ове године ћемо ипак прославити сами код куће, због актуелне ситуације, у нади да ћемо већ Васкрс славити заједно.
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од JESSY,
      схиигуман Харитон валаамски
    • Од Иван Ивковић,
      Није битна молитва него ваш дух. Њега треба да градите и негујете. Јер смо створени по лику али морамо да се трудимо да и наликујемо на лик божански који нам је утиснут.
      Зато је молитва ка Богу, кроз Исуса, непрестана али никад опсесивна. Јер вели да са мало речи кажемо, пријавимо оно што нам фали. Не може се Бог умолити. Зато треба да му се радујемо на свему што нам даје. Никада малодушни. Стално као Јаков у борби са њиме, никад равнодушни. Живимо у усраном времену, мада ко зна историју, ни друга нису била много боља. Било неког благостања па се људи уљуљкивали и заборављали на Бога. Али и сада, када нестајемо, понашамо се као тврдоврати Израиљ. Нећемо да чујемо његову благу реч. Бич и беда који су нас снашли су као избрисали сваку наду и радост у нама. То је оно: Убио Бога у њему!
      Тога не треба да буде међу вама. Мора радост и благодарност на сваком удисају ваздуха који имамо. Без љубави смо ништа. Само земља. Каже Јерма: Молитва тужног не лети на Небо! Не разумите погрешно: молитва очајника који није очајан лети на Небо! Иако си умртвљен, дај Духу да из тебе завапи: Авва, Оче! То је Дух усиновљења који смо примили, не хулимо на њега. Он нас радује.
      Зато заборавити на фрустрације. Не бити маловерни. Молећи се са вером видите да нисмо само прах, него да има неки траг божански на нама. Да га нема не бисмо лудовали и молили се. Били бисмо као бесловесне звери. Запао нам је горак колач, у овој нашој ситуацији, али може да се иде напред само са надом коју љубав са вером опредмећује.
      Да вам Господ буде испред лица! Он се поистоветио са нама. Неће вас заборавити. Нисмо особа кад се споје сперматозоид и јајна ћелија. Растемо полако. Ми смо биће у настајању. Растући, и наша молитва и срастање са Господом ваља да буду такви. Да постанемо као дрво у чијем хладу ће се одмарати птице.
      Не постоји никаква магијска молитва или рецепт за „праву“ молитву. Постоји само обликовање твог духа. Што рече Исус: „Иштите само Царство небеско, све остало ће вам се додати“. Тако и ви: Тражите да волите Господа. Остало следи.
      Не мислите да је „све остало“ безвезе. Не… Уживајте у томе и благодарите Дародавцу. Јер нас он кроз све то полако узводи себи. Али су његови дарови. Његова лепота и доброта. Укуси, мириси форме којима се дивимо су божанским проткани. Нећеш доћи до Бога презирући све ове кораке. Ходајте полако и уздајте се у Оца. Од њега смо и није нас заборавио. Све муке које пролазимо су из тога да нас учини себи достојнима. Да нас награди. Верује да ми можемо да му кажемо да хоћемо са њиме. И Он, испражњен од себе, нас испуњава и узводи себи. Поштује нас како нас нико никада није поштовао. Имао је поверења у нашу слободу, у нашу могућност да волимо.
      То је молитва. Наравно у једној димензији коју сам хтео да осветлим, а да помирим оно што је наоко противречно: „Молите се непрестано“ и „Молите се са мало речи“. Прво се односи на непрестано васпитавање нашег духа у врлини, друго на неке конкретне потребе и кад помало шмерцујемо по саставима.
      За ово друго се радујем са вама, јер ја више не верујем у чуда, јер су она стална, а за прво се увек плашим, да ми не каже: „Не познајем те!“ Ништа смо, драги моји, али смо и богови. Трудимо се око првог, не презиримо шансу коју смо добили.
      свештеник Зоран Ђуровић
    • Од Varlam,
      Поздрав свима,
      Занима ме да ли неко можда зна име конкретног монаха или чак манастира са више таквих познатог по пракси (и традицији, у случају манастира) Исусове молитве и исихазма у Србији. Уколико не знате ни за једног таквог на територијама под ингеренцијом СПЦ, од једнаке користи био би и одговор који би се односио на било коју православну земљу релативног региона (Бугарска, Румунија, Молдавија, Грчка).
      Такође, опростите ако ово није прави подфорум за ову тему, али ово ми је прва објава па се још не сналазим.

      Хвала унапред !
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Даница Црногорчевић и њен супруг ђакон Иван обрадовали су нас са двије нове пјесме: Православље Црном Гором блиста и Весели се, српски роде.   Звучни запис разговора     Ових дана све су нас обрадовале нове пјесме Данице Црногорчевић, наше најпопуларније младе умјетнице која се бави етно и духовном музиком, које су велики допринос нашој борби за одбрану светиња. Након што је недавно објавила пјесму и спот “Православље Црном Гором блиста”, Даница је пјесму “Весели се, српски роде”, премијерно преставила на Видовдан након молебна у подгоричком Саборном храму Христовог васкрсења, а данас је и спот за ову пјесму.   Спот за пјесму ,,Православље Црном Гором блиста“ реализовао је студио Иванград, каже Даница.   “Пјесма је снимљена још у марту, али је ова ситуација изазвана вирусом корона успорила њену реализацију. Написала је попадија Дајана Петровић, чланица гупе ,,Нектарија“, на чему сам јој захвална, јер сам је доживјела веома емотивно, с обзиром на нашу борбу за одбрану светиња у Црној Гори. Ово је пјесма која пријања за душу и улази у срца и душе оних који је чују. Аранжман је рађен у студију Александра Ковачевића у Београду, док сам глас снимила у студију Радио Светигоре. Захваљујући оштром оку свог супруга, који има велики дар за умјетност, нашли смо оне предивне локације на којима је спот снимљен. Признајем да, иако сам ја историчар умјетности, мој супруг ђакон Иван има већи умјетнички дар“, каже Даница која посебно истиче да јој подршка и љубав супруга и дјеце даје снагу.   Наслов за пјесму “Православље Црном Гором блиста“ дао је управо њен супруг ђакон Иван Црногорчевић.   “Ми се у Црној Гори боримо за одбрану светиња. Иако нас ова пјесма Весели се српски роде позива на радост, ипак на првом мјесту треба да нам буде молитва и само молитва за наше светиње и народ у Црној Гори и шире. То је на првом мјесту па онда можемо да пјевамо и све остало“, каже наша дивна Даница која својом пјесмом, предивним гласом, ставом, понашањем и изгледом плијени, показујући како треба да изгледа православна хришћанка, мајка и супруга.   Даница додаје да је пјесма “Весели се српски роде“ јако захтјевна с обзиром на веома богат аранжман на коме је благодарна Александру Ковачевићу.   “Текст и музику рефрена за ову пјесму писао је мој супруг. Она повезује Црну Гору и Косово и Метохију јер смо сви једно и сви смо са Косова. Снимана је пуних пет сати у студију. Жељели смо спот за њу да снимимо у Призрену, али нас је ова новонастала ситуација спријечила у томе, тако да је спот једним дијелом снимљен у подгоричком Саборном храму, док ће дио спота прекрити видовдански молебан, када је премијерно изведена.“   Са великим усхићењем Даница и сви ми ишчекујемо њен нови албум који је доста другачији од претходног. Најављује нам пјесму Ђурђија за коју је текст написао отац Козма из манастира Ћириловац, а открива и да ће се на албуму наћи пјесма посвећена Ловћенској капели која носи назив по ријечима Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца “Овђе ме копајте“.   “Једва чекам да своје нове пјесме подијелим са свима вама уз наду да ће капела бити враћена на Ловћен и да ћемо, у њој ако Бог да, запјевати сви заједно као браћа“, каже Даница наглашавајући да јој је овај албум посебно драг јер је у питању компилација супруговог и њеног рада, који нам остављају у аманет.   “Иван је писао већину текстова, док сам музику писала ја. Снимили смо скоро читав албум, остало је да снимимо још двије пјесме у студију Александра Ковачевића који је за њих направио богате аранжмане.“   Додаје да јој свакодневно стиже много порука од дјеце и омладине, због чега се посебно труди да се на својим наступима не појављује недолично обучена у нечему што одише овосвјетским стилом, трудећи се да и својим облачењем и изгледом буде узор дјевојчицама које воле њену пјесму.   Са Даницом смо разговарали и о васпитању дјеце и снази коју јој даје љубав породице, супруга Ивана, сина, ћерке и оног трећег које ће се, ако Бог да, родити за неколико мјесеци.   “Праве вриједности треба тражити најприје у молитви и литургијском начину живота. Лијепо је што долазите на молебне и литије, али дођите и на Литургију да се причестите и осјетите пуноћу наше вјере православне”, поручује Даница Црногорчевић.   Слободанка Грдинић     Извор: Радио Светигора
×
×
  • Креирај ново...