Jump to content

УПИШИМО СЕБЕ У ПРОСЛАВЉАЧЕ СВЕТИХ НЕМАЊИЋА И ЛАЗАРЕВИЋА!!!

Оцени ову тему


Препоручена порука

Упишимо себе у прослављаче светих Немањића!

Објављено 05 јул 2017
 
 
 
 
Stefan Decanski ktitorУПИШИМО СЕБЕ У ПРОСЛАВЉАЧЕ СВЕТИХ НЕМАЊИЋА И ЛАЗАРЕВИЋА!!!

Поштовани читаоци, позивамо вас да помогнете издавање књига, које су темељна дела србског православља, основна духовна лектира сваког православног Србина, које су, на нашу велику жалост, данас запостављене, као што су запостављене и темељне хришћанске вредности у Срба. Ове књиге житија светих Немањића, Лазаревића и светих архиепископа србских свако од нас треба да прочита, без обзира је ли дуго члан Цркве Христове или јој тек приступа, јер оне дају сигуран путоказ у Царство небеско и обилно расипају његову духовну светлост онима који их читају, а притом призивају и молитвено заступништво ових наших највећих светитеља на њих.

 

 

За разлику од "стиропорске теологије" (израз Владе Димитријевића), која не може да нахрани душе гладне Бога, већ доводи до немилих изопачења, којих смо сведоци данас и у нашој помесној цркви (екуменизам, Зизјуласовштина, Дарвинизам...), ова житија доносе светлост чистог, изворног хришћанства души Србиновој, гладној Бога.

Упознајмо наше најстарије и највеће светитеље, научимо се од њих темељним хришћаским врлинама и обратимо им се са молитвом да нам помогну у овој тами и безнађу, као што су им се молили сви Срби у тешким временима, од Косовског боја, преко Првог и Другог Србског устанка, до Првог и Другог светског рата, после којих су, неправедно, пали у заборав.

Помолимо им се да нам они помогну да изградимо поново самодржавну краљевину са самодржцем на челу, који ће владати по оним принципима по којима су они владали и које су они и установили, а који су записани у Законоправилу Светог Саве (које је касније преузео цар Душан). Основа те свете, Немањићке државе била је чиста вера православна, исповеђена у Никео-Цариградском Символу вере - "Вера чиста и молитва честа", како је говорио Свети Сава. 

Позивамо све који могу да помогну издавање ових неопходних књига у наше време, да помогну брату Мирославу да их изда, Небеска Србија ће их за то сигурно стоструко наградити!

Сваки прилог значи. Није много скупити 2.000Е за 1000 комада књиге, то је 2Е по књизи. 1000 људи по 2 евра и скупиће се!

Брат Мирослав је наш познати богомољац, поникао на духовном руковођењу чада св. Владике Николаја и светогорских стараца, човек у кога ми имамо потпуно поверење.

Књиге које он хоће да поново изда су:

1. књига житија:

1) Светог Мученика Стефана Дечанског од Григорија Цамблака,

2) Светог Цара Уроша V (Нејаког) од патијарха Пајсија Јањевца

3) Светог Деспота Стефана Лазаревића од Константина Филозофа

4) и као додатак - Законик Св. Деспота Стефана Лазаревића (Закон о Новобрдским рудницима).

Извор је издање СКЗ из 1936. Под насловом „ Старе српске биографије XV  и XVII века“ у преводу проте др Лазара Мирковића.

2. књига :

1) Житије Светог Краља Драгутина

2) Житије Светог Краља Милутина

и њихових светих родитеља:

3) Житије Светог Краља Уроша Првог

4) Житије Свете Јелене Анжујске, односно у монаштву Свете Јелисавете Немањић

5) и житија светих архиепископа српских из тог времена.

Извор је издање  СКЗ из1935. под насловом „Животи краљева и архиепископа српских“. Житија је написао Свети Архиепископ Данило Други, а превео на савремени српски језик прота др Лазар Мирковић.

У наставку преносимо његово обраћање...

 

Часни оци, побожна браћо и сестре, помози вам Бог!

Недавно, о Богојављењу 2016. л.Г. је угледала светлост дана књига „Житија Светог Симеона и Светог Саве“. Књига је квалитетно реиздањe издања Српске књижевне задруге из 1924. под насловом „Старе српске биографије“ у којој се налазе два житија Светог Симеона Мироточивог и једно житије Светог Саве, преведена трудом Миливоја Башића тадашњег професора старословенског на Богословском Факултету у Београду. То је уједно први превод тих житија на савремени српски језик, са најстаријих доступних рукописа у то време.

Књига садржи три житија и то:

1.) Житије Светог Симеона Мироточивог (Стефана Немање) од Светог Саве. Написано је у XIII веку у ман. Студеница  на почетку Студеничког Типика

2.) Житије Светог Симеона Мироточивог од Светог Краља Стефана Првовенчаног

3.) Житије Светог Саве од Монаха Теодосија Хиландарца

Издавач књиге је фрушкогорски манастир Кувеждин, а суиздавач „Аз Буки“ издавачка кућа иу Крагујевца, са благословом Епископа Сремског господина Василија. Иначе, манастир Кувеждин из XVI века  је наш најстарији манастир у СПЦ који је посвећен Светом Сави.

Архаично изражавање преводиоца Миливоја Башића, средњовековни стил писања и поредак у реченици дочаравају дух времена у којем су живели Свети Симеон и Свети Сава. Корист од објављивања ове књиге  је и та што нас повезује са говором Србаља с краја 19. и почетком 20. века.

Књига има непроцењиву историјску, државотворну, културну, књижевну и Црквену вредност за српски народ. Погодна је за мисионарење у свим структурама и профилима народа, посебно код  деце и омладине, која су нам „осакаћена“ незнањем пуноте делања поменутих светих богоугодника.

Иначе књига је добила високу оцену црквених великодостојника, ректора богословија СПЦ , познатих духовника и професора средњовековне српске књижевности на Филолошком Факултету у Београду др Томислава Јовановића.

Три богословије у Сремским Карловцима, Београду и Нишу су откупили књигу за све своје ученике као књигу за основну духовну надградњу и додатно наставно средство за три предмета, агиологију, химнографију и средњовековну српску књижевност.

Књига се налази у продаји широм СПЦ, а посебно морам да истакнем Храм Светог Саве у Београду, Хиландар, Жичу и Студеницу итд.

Књига има 264  стр. формата А5,  укоричена тврдим корицама у пуном колору ,шивена. Величина слова је 12, на  благо жутом папиру, па је услед тога веома пријатна за читање.

Ширећи мисионарску делатност  у плану је  штампа још две књиге, које би биле обима као ова прва и подсећала фонтом, дизајном и папиром на прву. То би била својеврсна „Српска православна триологија“ . Књиге би се продавале појединачно, а и у полуотвореном картонском пакету заједно, наравно са попустом. У односу на садржину и технички квалитет књиге, цена издате књиге стварно је мисионарска – 500 динара, а велепродајна 400 динара. У Храму Светог Саве у Београду се продаје за 600 дин.

Шта би садржале две нове књиге, како би се звале и који су извори?

Прва књига би садржала житија:

1) Светог Мученика Стефана Дечанског од Григорија Цамблака,

2) Светог Цара Уроша V (Нејаког) од патијарха Пајсија Јањевца

3) Светог Деспота Стефана Лазаревића од Константина Филозофа

4) и као додатак - Законик Св. Деспота Стефана Лазаревића (Закон о Новобрдским рудницима).

Извор је издање СКЗ из 1936. Под насловом „ Старе српске биографије XV  и XVII века“ у преводу проте др Лазара Мирковића.

Друга књига би садржала житија:

1) Житије Светог Краља Драгутина

2) Житије Светог Краља Милутина

и њихових светих родитеља:

3) Житије Светог Краља Уроша Првог

4) Житије Свете Јелене Анжујске, односно у монаштву Свете Јелисавете Немањић

5) и житија светих архиепископа српских из тог времена.

Извор је издање  СКЗ из1935. под насловом „Животи краљева и архиепископа српских“. Житија је написао Свети Архиепископ Данило Други, а превео на савремени српски језик прота др Лазар Мирковић.

Молио бих вас да помогнете издавање ове две књиге и упишете се у ред прослављача поменутих светих. За тираж од 1000 ком. минимални који је исплатив, да би се добила мисионарска цена по комаду,  потребно је 2000 евра, тим који би радио на књизи би све урадио бесплатно и имали би трошкове плаћања самог штампања књиге.

По одобрењу уредника сајта Православна породица написаћу вам рачун на који можете да прилажете новац за штампање књиге, а уредник се обавезао уредно да објављује на сајту ко је и колико уплатио, ради избегавањa подозрења и, не дај Боже, манипилације.

У случају да скупимо више новца од предвиђеног, новац ћемо утрошити на понављање тиража (који је при крају) књиге „Житија Светог Симеона и Светог Саве“ и даље штампање нових књига осталих житија српских светих.

КАКО ПОШТЕНО РАДИЛИ, ТАКО НАМ БОГ ПОМОГАО!
Приређивач књиге - Мирослав Павловић из Љига.

miroslav pavlovic

 

Бр тек. динарског рачуна је:

BANCA INTESA  160-5700100999862-87  Miroslav Pavlovic

Девизни рачун:

IBAN RS35160573020055601895  Swift kod:  DBDBRSBG

MIROSLAV PAVLOVIĆ, GUKOŠ B.B. , 14240 LJIG, SRBIJA

 

Извор:

http://православнапородица.орг.срб/index.php/pravoslavna-porodica/1481-upisimo-sebe-u-proslavljace-svetih-nemanjica

Stefan_Decanski_ktitor.jpg

miroslav_pavlovic.jpg

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости
За разлику од "стиропорске теологије" (израз Владе Димитријевића), која не може да нахрани душе гладне Бога, већ доводи до немилих изопачења, којих смо сведоци данас и у нашој помесној цркви (екуменизам, Зизјуласовштина, Дарвинизам...), ова житија доносе светлост чистог, изворног хришћанства души Србиновој, гладној Бога.


Ups, šta ovo znači? Šta je to Zizjulasovština? Hm... Imam želju da podržim projekat zbog velike važnoszi tih dela, ali mi se ne sviđa uopšte ovakav pristup novpj teloškoj misli. Ne završava se svet sa srednjim vekom.

A šta sve kaže Vlada Dimitrijević nije tema za ovde jer ipak smatram da je ideja o projektu veoma bitna ali mi se nikako ne dopada ovaj argument...

Poslato sa SM-T719 koristeći Pouke.org mobilnu aplikaciju

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 21 минута, Мирослав Павловић рече

За разлику од "стиропорске теологије" (израз Владе Димитријевића), која не може да нахрани душе гладне Бога, већ доводи до немилих изопачења, којих смо сведоци данас и у нашој помесној цркви (екуменизам, Зизјуласовштина, Дарвинизам...)

Драги Мирославе,

Бог ти помогао на добром послу. Имам комплетна кола СКЗадруге, али, разумије се, наручићи и твоја издања и покушаћу, колико могу да их ширим међу ближњима поклањањем...

Но, морам, братски да Ти кажем, да Ти овакав вид рекламе који цитирах ни најмање није потребан. Та синтагма "изопачења данас и у нашој помесној цркви" су управо "зизјаујаловстина, дарвинизам" како их писац рекламе схвата, јер он очигледно не разумије да су наша помјесна црква данас и светитељи чији спомен утврђујеш и многобројни мученици који су пострадали због молитве њима, на крају и Ти, драги брате, који чиниш нешто озбиљно, конкретно и богоугодно. Хоћу да кажем, знак је прелести протестанског типа вјеровати да нашу помјесну цркву данас, води овај или онај владика или професор Богословског факултета, а не Свети Сава који служи оно дивно виђење Небеске Литургије владике Николаја.

Надам се да ћеш схватити, добронамјерност ове примједбе.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости

Aleksandre, potpuno se slazem sa tobom.

Vidi se da je Miroslav nas trudoljubivi brat. Siguran sam da ce shvatiti u pravom smislu reci, mozda i poceti, ako ga to zanima da se bavi sistematskom teologijom, pa da se ne koriste ovakve sintagme u jednoj odlicnoj ideji.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Опростите, тај уводни и по негде проблематични део текста је писало уредништво сајта "Православна породица" 

Мој део текста почиње од: 

Часни оци, побожна браћо и сестре, помози вам Бог! 

У том делу нема ништа прозивајуће, већ само промотивно, ако Бог да на будуће књиге житија српских светих.

Ја нисам имао увид у целу објаву, док се није појавила на сајту.

Праштајте, још једном.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 32 минута, Мирослав Павловић рече

Опростите, тај уводни и по негде проблематични део текста је писало уредништво сајта "Православна породица" 

Мој део текста почиње од: 

Часни оци, побожна браћо и сестре, помози вам Бог! 

У том делу нема ништа прозивајуће, већ само промотивно, ако Бог да на будуће књиге житија српских светих.

Ја нисам имао увид у целу објаву, док се није појавила на сајту.

Праштајте, још једном.

Iskreno, svidja mi se ideja a ne svidja tvoja saradnja sa tim sajtom pa moram ostati rezervisan. Oprosti i ti meni! :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Спорни део можемо да избацимо, ако се сви слажете.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 32 минута, Trifke рече

Iskreno, svidja mi se ideja a ne svidja tvoja saradnja sa tim sajtom pa moram ostati rezervisan. Oprosti i ti meni! :)

пре 4 часа, Мирослав Павловић рече

Упишимо себе у прослављаче светих Немањића!

Објављено 05 јул 2017
 
 
 
 
Stefan Decanski ktitorУПИШИМО СЕБЕ У ПРОСЛАВЉАЧЕ СВЕТИХ НЕМАЊИЋА И ЛАЗАРЕВИЋА!!!

Поштовани читаоци, позивамо вас да помогнете издавање књига, које су темељна дела србског православља, основна духовна лектира сваког православног Србина, које су, на нашу велику жалост, данас запостављене, као што су запостављене и темељне хришћанске вредности у Срба. Ове књиге житија светих Немањића, Лазаревића и светих архиепископа србских свако од нас треба да прочита, без обзира је ли дуго члан Цркве Христове или јој тек приступа, јер оне дају сигуран путоказ у Царство небеско и обилно расипају његову духовну светлост онима који их читају, а притом призивају и молитвено заступништво ових наших највећих светитеља на њих.

 

 

Oва житија доносе светлост чистог, изворног хришћанства души Србиновој, гладној Бога.

Упознајмо наше најстарије и највеће светитеље, научимо се од њих темељним хришћаским врлинама и обратимо им се са молитвом да нам помогну у овој тами и безнађу, као што су им се молили сви Срби у тешким временима, од Косовског боја, преко Првог и Другог Србског устанка, до Првог и Другог светског рата, после којих су, неправедно, пали у заборав.

Помолимо им се да нам они помогну да изградимо поново самодржавну краљевину са самодржцем на челу, који ће владати по оним принципима по којима су они владали и које су они и установили, а који су записани у Законоправилу Светог Саве (које је касније преузео цар Душан). Основа те свете, Немањићке државе била је чиста вера православна, исповеђена у Никео-Цариградском Символу вере - "Вера чиста и молитва честа", како је говорио Свети Сава. 

Позивамо све који могу да помогну издавање ових неопходних књига у наше време, да помогну брату Мирославу да их изда, Небеска Србија ће их за то сигурно стоструко наградити!

Сваки прилог значи. Није много скупити 2.000Е за 1000 комада књиге, то је 2Е по књизи. 1000 људи по 2 евра и скупиће се!

Брат Мирослав је наш познати богомољац, поникао на духовном руковођењу чада св. Владике Николаја и светогорских стараца, човек у кога ми имамо потпуно поверење.

Књиге које он хоће да поново изда су:

1. књига житија:

1) Светог Мученика Стефана Дечанског од Григорија Цамблака,

2) Светог Цара Уроша V (Нејаког) од патијарха Пајсија Јањевца

3) Светог Деспота Стефана Лазаревића од Константина Филозофа

4) и као додатак - Законик Св. Деспота Стефана Лазаревића (Закон о Новобрдским рудницима).

Извор је издање СКЗ из 1936. Под насловом „ Старе српске биографије XV  и XVII века“ у преводу проте др Лазара Мирковића.

2. књига :

1) Житије Светог Краља Драгутина

2) Житије Светог Краља Милутина

и њихових светих родитеља:

3) Житије Светог Краља Уроша Првог

4) Житије Свете Јелене Анжујске, односно у монаштву Свете Јелисавете Немањић

5) и житија светих архиепископа српских из тог времена.

Извор је издање  СКЗ из1935. под насловом „Животи краљева и архиепископа српских“. Житија је написао Свети Архиепископ Данило Други, а превео на савремени српски језик прота др Лазар Мирковић.

У наставку преносимо његово обраћање...

 

Часни оци, побожна браћо и сестре, помози вам Бог!

Недавно, о Богојављењу 2016. л.Г. је угледала светлост дана књига „Житија Светог Симеона и Светог Саве“. Књига је квалитетно реиздањe издања Српске књижевне задруге из 1924. под насловом „Старе српске биографије“ у којој се налазе два житија Светог Симеона Мироточивог и једно житије Светог Саве, преведена трудом Миливоја Башића тадашњег професора старословенског на Богословском Факултету у Београду. То је уједно први превод тих житија на савремени српски језик, са најстаријих доступних рукописа у то време.

Књига садржи три житија и то:

1.) Житије Светог Симеона Мироточивог (Стефана Немање) од Светог Саве. Написано је у XIII веку у ман. Студеница  на почетку Студеничког Типика

2.) Житије Светог Симеона Мироточивог од Светог Краља Стефана Првовенчаног

3.) Житије Светог Саве од Монаха Теодосија Хиландарца

Издавач књиге је фрушкогорски манастир Кувеждин, а суиздавач „Аз Буки“ издавачка кућа иу Крагујевца, са благословом Епископа Сремског господина Василија. Иначе, манастир Кувеждин из XVI века  је наш најстарији манастир у СПЦ који је посвећен Светом Сави.

Архаично изражавање преводиоца Миливоја Башића, средњовековни стил писања и поредак у реченици дочаравају дух времена у којем су живели Свети Симеон и Свети Сава. Корист од објављивања ове књиге  је и та што нас повезује са говором Србаља с краја 19. и почетком 20. века.

Књига има непроцењиву историјску, државотворну, културну, књижевну и Црквену вредност за српски народ. Погодна је за мисионарење у свим структурама и профилима народа, посебно код  деце и омладине, која су нам „осакаћена“ незнањем пуноте делања поменутих светих богоугодника.

Иначе књига је добила високу оцену црквених великодостојника, ректора богословија СПЦ , познатих духовника и професора средњовековне српске књижевности на Филолошком Факултету у Београду др Томислава Јовановића.

Три богословије у Сремским Карловцима, Београду и Нишу су откупили књигу за све своје ученике као књигу за основну духовну надградњу и додатно наставно средство за три предмета, агиологију, химнографију и средњовековну српску књижевност.

Књига се налази у продаји широм СПЦ, а посебно морам да истакнем Храм Светог Саве у Београду, Хиландар, Жичу и Студеницу итд.

Књига има 264  стр. формата А5,  укоричена тврдим корицама у пуном колору ,шивена. Величина слова је 12, на  благо жутом папиру, па је услед тога веома пријатна за читање.

Ширећи мисионарску делатност  у плану је  штампа још две књиге, које би биле обима као ова прва и подсећала фонтом, дизајном и папиром на прву. То би била својеврсна „Српска православна триологија“ . Књиге би се продавале појединачно, а и у полуотвореном картонском пакету заједно, наравно са попустом. У односу на садржину и технички квалитет књиге, цена издате књиге стварно је мисионарска – 500 динара, а велепродајна 400 динара. У Храму Светог Саве у Београду се продаје за 600 дин.

Шта би садржале две нове књиге, како би се звале и који су извори?

Прва књига би садржала житија:

1) Светог Мученика Стефана Дечанског од Григорија Цамблака,

2) Светог Цара Уроша V (Нејаког) од патијарха Пајсија Јањевца

3) Светог Деспота Стефана Лазаревића од Константина Филозофа

4) и као додатак - Законик Св. Деспота Стефана Лазаревића (Закон о Новобрдским рудницима).

Извор је издање СКЗ из 1936. Под насловом „ Старе српске биографије XV  и XVII века“ у преводу проте др Лазара Мирковића.

Друга књига би садржала житија:

1) Житије Светог Краља Драгутина

2) Житије Светог Краља Милутина

и њихових светих родитеља:

3) Житије Светог Краља Уроша Првог

4) Житије Свете Јелене Анжујске, односно у монаштву Свете Јелисавете Немањић

5) и житија светих архиепископа српских из тог времена.

Извор је издање  СКЗ из1935. под насловом „Животи краљева и архиепископа српских“. Житија је написао Свети Архиепископ Данило Други, а превео на савремени српски језик прота др Лазар Мирковић.

Молио бих вас да помогнете издавање ове две књиге и упишете се у ред прослављача поменутих светих. За тираж од 1000 ком. минимални који је исплатив, да би се добила мисионарска цена по комаду,  потребно је 2000 евра, тим који би радио на књизи би све урадио бесплатно и имали би трошкове плаћања самог штампања књиге.

По одобрењу уредника сајта Православна породица написаћу вам рачун на који можете да прилажете новац за штампање књиге, а уредник се обавезао уредно да објављује на сајту ко је и колико уплатио, ради избегавањa подозрења и, не дај Боже, манипилације.

У случају да скупимо више новца од предвиђеног, новац ћемо утрошити на понављање тиража (који је при крају) књиге „Житија Светог Симеона и Светог Саве“ и даље штампање нових књига осталих житија српских светих.

КАКО ПОШТЕНО РАДИЛИ, ТАКО НАМ БОГ ПОМОГАО!
Приређивач књиге - Мирослав Павловић из Љига.

miroslav pavlovic

 

Бр тек. динарског рачуна је:

BANCA INTESA  160-5700100999862-87  Miroslav Pavlovic

Девизни рачун:

IBAN RS35160573020055601895  Swift kod:  DBDBRSBG

MIROSLAV PAVLOVIĆ, GUKOŠ B.B. , 14240 LJIG, SRBIJA

 

Извор:

http://православнапородица.орг.срб/index.php/pravoslavna-porodica/1481-upisimo-sebe-u-proslavljace-svetih-nemanjica

Stefan_Decanski_ktitor.jpg

miroslav_pavlovic.jpg

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Управо сам избацио спорни део и стварно нисам имао намеру ником "да гурам прст у очи", нити да вређам и прозивам, једноставно уводни део је од уредника. А зашто сам баш на том сајту објавио објаву у вези књига? Зато што сам послао на више сајтова текст и једини су они објавили мој апел за помоћ за штампање књига.

Опростите још једном, намера ми је била чиста мисионарска, без уплитања у Црквену политику (шта је исправно и шта не), нити сам имао намеру било какву другу, што се да и видети из мог текста који почиње од: Часни оци, побожна браћо и сестре, помози Вам Бог!

 

Ако нисам добро успео да избацим спорни део, дајем пуно право уреднику ЖРУ да га обрише из објаве.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 1 month later...

Да се исправим и покајем, погрешио сам није требало без благослова да тражим индиректно новац и приказујем уплате, довољно је било да објавим ова два линка. Културно и лепо, а није против правила форума.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Препрослављен јеси Христе Боже наш, као светиљке на Земљи утврдио си оце наше, и њима као истином вере све нас учиш: Многомилостиви слава Теби. (тропар)

       
      У седму недељу по Пасхи Господњој, а у попразништву празника Вазнесења Господњег вршимо богослужбени спомен на 318. светих Отаца Првог васељенског Сабора одржаног за време светог цара Констанстина 325. године у Никеји.
      У  последњу недељу пред празник свете Педесетнице, Црква је богомудро установила да се савршава молитвени спомен на све свете Оце Првог васељенског сабора који су у борби против погубне Аријеве јереси себе уградили у вечност прослављајући Бога, да би и Господ њих прославио. У синаксару овог недељног дана читамо да се ово празновање не налази случајно између Вазнесења и Педесетнице, јер Свети Оци поред велике победе Православља над Аријевим погрешним учењем, прославише Бога и формулисањем првог дела Символа вере.
      У богослужењу ове седме недеље по Пасхи, молитвено се велича Први васељенски сабор, али и 318. светих Отаца овог сабора који се у служби називају Христовим усрдним проповедницима и бранитељима еванђелске истине и учења Цркве Христове. У једној од познатих стихира „Свјатих Отцев лик…ˮ коју појемо на јутрењу ове недеље, Свете Оце називамо многосветлим звездама, необоривим кулама Сиона, миомирисним рајским цветовима, похвалама благословеног града Никеје, као и украсом васцеле васељене.
      Проповедање Апостола, оци догмата, у Цркви сте једину веру запечатили, јер сте одећу истине носили, исткану од богословља са Неба, уздижући и славећи велику тајну побожности. (кондак)
       
      Аутор емисије: катихета Бранислав Илић

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Препрослављен јеси Христе Боже наш, као светиљке на Земљи утврдио си оце наше, и њима као истином вере све нас учиш: Многомилостиви слава Теби.      Катихета Бранислав Илић: Радујте се Свети Оци, похвале Никејске!   Спомен Светих 318. Отаца Првог Васељенског Сабора   Свети владика Николај: Еванђеље о молитви Господа Спаситеља за нас   Преподобни Јустин ћелијски: Беседа у недељу Светих Отаца првог Васељенског Сабора   Презвитер Велимир Врућинић: Беседа у недељу Светих Отаца Првог Васељенског Сабора   Протођакон Радомир Перчевић: Свјатих Отцев лик...   Радио Беседа: Недеља Светих Отаца првог Васељенског Сабора     Свети Теофан затворник: Мисли за сваки дан - Недеља Светих Отаца Првог Васељенског Сабора   Арије је почео да пориче Божанску природу Сина Божијег и Његову једносуш(т)ност са Богом Оцем. И на њега се одмах подигла сва Црква, са свих страна света, једним устима исповедајући да је Господ Исус Христос – Син Божији јединородни, Бог од Бога, рођен, не створен, јединосуш(т)ан Оцу. Неко би могао да помисли да се ради о случајном одушевљењу за једномисленост. Међутим, та вера је потом прошла кроз огњено испитивање када се на страну аријанаца преклонила власт и сила. Ни огањ, ни мач, ни гоњења нису могли да је истребе. Она се одмах свагде пројавила, чим је престао притисак спољашње силе. То значи да она саставља срце Цркве и суштину њеног исповедања. Слава Господу који у нама чува ту веру! Јер, док је ње, ми смо још Хришћани, макар и рђаво живели. Нестане ли она – и Хришћанству је крај. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На дан када молитвено прослављамо Светог равноапостолног цара Константина и његову Свету мати царицу Јелену, у четвртак, 3. јуна 2021. године, у трећем по величини храму под окриљем Српске Цркве, који је подигнут у част ових Божијих угодника, торжествено је прослављена слава града и слава овог Светог нишког храма.

       
      Звучни запис беседе
       
      Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније, уз саслужење драгих гостији - Преосвећене Господе Епископа тимочког Илариона и аустралијско-новозеландског Силуана.
      Преосвећеном Владики саслуживали су и новоизабрани Епископ мохачки архимандрит Дамаскин (Грабеж), архимандрит Рафаило (Голушин) настојатељ манастира Височка Ржана, архимандрит Серафим (Мишић) настојатељ манастира Суково, протојереји-ставрофори Милутин Тимотијевић, ректор Богословије "Светих Кирила и Методија" у Нишу, Бранко Цинцаревић, старешина Саборног храма у Нишу, Љубиша Марковић, парох други при храму Светог цара Константина и царице Јелене у Нишу, протосинђел Серафим (Живковић), игуман манастира Дивљане, протојереј Миодраг Павловић, архијерејски намесник први нишки, протојереј Златко Василић, архијерејски намесник други нишки, протосинђел Нектарије (Ђурић), протођакон Стеван Кричка, ђакон Ђорђе Филиповић и архиђакон Илија Јовановић.
      На Малом Входу Преосвећени Владика рукопроизвео је у чин протојереја-ставрофора протојереја Љубишу Марковића, пароха другог при овом храму.
      По читању Светог Јевађеља, надахнуту беседу произнео је Преосвећени Владика нишки Арсеније, изразивши радост што може да честита градску славу грађанима Ниша, данашњим свечарима и драгим гостима.
      Владика је поучио верни народ о празнику и Светитељима који се од 2001. године прослављају као заштитници Ниша, града који многи називају царским, јер је у њему рођен Свети цар Константин.
      "Црква је с разлогом у Светом цару Константину видела Богомданог поборника истините вере" истакао је Преосвећени и подсетио верне да је "коначно заустављање проливања хришћанске крви зауставио је цар Константин победом над Ликинијем 324. године. Константин је од тада постао једини владар Римске империје и његовом монархијом укинута је Диоклецијанова тетрархија. Овде је почетак, познат у Византији, сарадње власти Божије у Цркви и власти цареве у држави, што је био принцип и касније у српској Немањићкој држави, познат као симфонија Цркве и државе."
      "Позвани смо и данас да 17. векова касније чувамо Константиново наслеђе и наслеђе наших Светих предака, који се темеље на непролазим хришћанским вредностима" рекао је Владика Арсеније и подсетио нас да се религијска политика Светог цара Константина темељила на толеранцији, која по страни оставља истинитост нечије вере, већ је наш однос према другима који другачије мисле и верују. Хришћани су дужни, каже Епископ нишки у својој беседи, да дар познања истине који им је даровао Господ поделе са другима, али никако употребом силе.
      Лепоти службе допринело је појање Нишке црквене певачке дружине "Бранко."
      Света Литургија служена је у молитвеном присуству бројних свештенослужитеља Епархије нишке, а на велику радост, упркос томе што се слава прославља у радни дан, бројни верни народ узео је учешће у Светој Евхаристији, заблагодаривши Светим царевима Константину и Јелени, молитвеним заштитницима нашег града, као и Преподобној Јелени Дечанској, чији спомен вршимо у исти дан.
      Светој Литургији присуствовала је градоначелница Ниша госпођа Драгана Сотировски, представник Католичке цркве у Нишу, представници Војске Србије, Жандармерије, Полиције, као и председници градских општина, градски већници и представници других јавних и културних институција града Ниша.
      Након заамвоне молитве освећени су славски дарови и пререзан је славски колач. Домаћин славе била је госпођа Драгана Сотиросвски, градоначелница Ниша. По традицији сваке године је домаћин градске славе особа која предводи Град.
       
      Извор: Епархија нишка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Равноапостолни светитељи Константин и Јелена прославише Господа безбројним богоугодним делима која су златним словима записана у историји свете Цркве, међу овим делима посебно место заузима Mилански едикт 313. кодине, којим је у духовном и телесном смислу престало гоњење хришћана, а хришћанска вера проглашена за слободну.

       
      Значај светог цара Константина исказан је и сазивањем Првог васељенског сабора у Никеји 325. године на коме је осуђено јеретичко учење презвитера Арија, али и на коме је састављен први део Никео-цариградског символа вере.
      У химнографији појемо да је до доласка Константиновог Црква Христова била разапета, а да је његовим доласком доживела свој препород. У једној богослужбеној песми богонадахнути црквени песник је записао да је трудом и добротом равноапостолног цара Константина после Миланског едикта засијало сунце радости, весеља и празновања за све хришћане.
      Прославимо верни Константина и његову мајку, јер су Давида и његове речи послушали, па су тросложни крст од кедра, певка и чемпреса пронашли; спасоносна страдања на њему су следовали и целој Јудеји објавили, а народ поучили о великом оправдању, јер из зависти и мржње сакривен беше, али су га ови свети нашли и показали, и зато су над свима пободоносни постали, јер су ксрт као непобедиво оружије носили, као знак узвишени и силно у борбама. (Икос празника) 
       
      Аутор емисије: катихета Бранислав Илић


       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На празник Светих равноапостолних Кирила и Методија, у понедељак, 11/24. маја 2021. године, прослављена је храмовна слава истоименог новосадског храма на Телепу. На бденију уочи празника началствовао је протопрезвитер Жељко Тешић, настојатељ храма Светих Козме и Дамјана у Футогу, уз саслужење свештенства Епархије бачке.  

      На дан празника, свету Литургију је служио протопрезвитер-ставрофор Стојан Билић, сабрат Саборног храма у Новом Саду, уз саслужење свештентва и ђаконства наше Епархије. После прочитаног јеванђелског одељка, прота Стојан је произнео беседу о светој равноапостолној браћи Кирилу и Методију.
      После заамвоне молитве, извршен је трократни опход око светог храма, а потом и чин благосиљања славских дарова које су принели овогодишњи кумови, Вељко и Зорка Јосимов. Кумство за наредну годину прихватили су Драгица и Имре Шара из Новог Сада. Литургијско празновање престоног празника храма на Телепу својим појањем улепшали су полазници Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин у Новом Саду, под руководством јеромонаха Јеротеја, сабрата Светоархангелског манастира у Ковиљу. После свете Литургије, протонамесник Велимир Врућинић, настојатељ храма, заблагодарио је свима који су дошли да увеличају празновање славе храма Светих Кирила и Методија на Телепу.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...