Jump to content

Однос цркве према жени

Оцени ову тему


Препоручена порука

Православна Црква треба да схвати да веровање у Богородицу Марију и прослављање њеног лика нису довољни за превазилажење мизогиније.
Уобичајена црквена реторика о томе да Црква не дискриминише жене, јер како би могла када Богородицу сматра већом од анђела (?!) заправо потврђује мизогинију: афирмативан однос према жени се ограничава на једну жену, док се (свим) другим женама ускраћује. То је најочигледније у главним химнографским формулама посвећеним Богородици у којима се она прославља као "једина чиста и непорочна девица" и као "једина благословена међу женама".

Све док у богослужбеним књигама буде постојала молитва за "очишћење" жене након порођаја, све док разни духовници буду забрањивали женама да учествују у литургији током месечног циклуса, све док игумани и монаси буду писали о томе да је девојци боље да се убије него да претрпи силовање, све док црквена хијерархија и њена ауторитарна и анахрона теологија буде забрањивала женама да ступају у свештене чинове, уз одбијање да се разуме да не постоји ниједан рационалан и теолошки аргумент за то да жене не могу/не треба да буду свештенице - однос Цркве према жени остаје одређен мизогинијом и дискриминацијом.

Владимир Потерјахин

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

О женском свештенству

 

Жене не могу да буду свештеници јер се овим питањем црква никада није довољно ни бавила.

Моје мишљење је да је проблем чисто сексистичке природе. Страх од својих нагонских страсти рефлектује једну овакву дискриминацију жене а оправдава се позиција њене службе са улогом мајке а то нису исте службе јер се биолошка и еклисиолошка личност радикално разликују (Учитељу, дошли су ти мајка и браћа, а Он рече: мајка и браћа моја су они који врше вољу Оцу Мога!)

Шмеман то примећује и у свом дневнику, а код њега, а видимо и владика Сава Јањић, једину аргументацију изводе из полности Богочовека. По мени је то климав терен. Што се мене тиче, могао је Богочовек да дође и у телу жене, то не би умањило Његову мисију и божанско надполно порекло. Али, ми волимо да жена буде ниже биће, то је проблем.

Укратко, на делу имамо аутентични еклисиолошки шовинизам који још дуго неће оздравити.

На крају крајева, када би жене биле епископи а не само клирици, шипак би нам владике водиле овакву диктатуру поред владичице са оклагијом.

Никола Ђоловић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Снежана рече

Моје мишљење је да је проблем чисто сексистичке природе.

Tačno tako, njegovo mišljenje. :)

Mišljenje je inače kao znate sami šta, svako ga ima.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Postoje protestnske denominacije koje imaju biskupice i svestenice pa opet ne vidim da su nesto postigle cak naprotiv propadaju. Ne zelimda kazem da bi crkva propala sa zenskim rukopolozenjem ali ipak mislim da je dobro da se drzimo onoga sto postoji vekovima. 

Ima jedan deo sa kojim se slazem i smatram odvratnom praksom: Све док у богослужбеним књигама буде постојала молитва за "очишћење" жене након порођаја, све док разни духовници буду забрањивали женама да учествују у литургији током месечног циклуса, све док игумани и монаси буду писали о томе да је девојци боље да се убије него да претрпи силовање,

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Аурор рече

Tačno tako, njegovo mišljenje. :)

Mišljenje je inače kao znate sami šta, svako ga ima.

Добро Даре реци и ти своје мишљење, па да видимо чија је гуза боља :smeh1:

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Снежана рече

Добро Даре реци и ти своје мишљење, па да видимо чија је гуза боља :smeh1:

To se zna i bez da ga kažem :)))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 25 минута, Снежана рече

афирмативан однос према жени се ограничава на једну жену, док се (свим) другим женама ускраћује.

Ovo je kao kad se kritikuje "wage gap" na temama o feminizmu...

Mora da se pokaže da je to zbog diskriminacije, ne podrazumeva se samo jer je nekog manje negde ili u nečemu.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

пре 32 минута, Снежана рече

Што се мене тиче, могао је Богочовек да дође и у телу жене, то не би умањило Његову

Haos u glavi haos u duši.:smeh1:

Uostalom Boga nam je Hristos otkrio kao Oca,a ne kao majku niti ka nekog transmentalaća.

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 34 минута, Аурор рече

Tačno tako, njegovo mišljenje. :)

Николу волим и радо га читам, али мислим да се овог пута мало више пројектовао и заиграо :)))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, АлександраВ рече

Николу волим и радо га читам, али мислим да се овог пута мало више пројектовао и заиграо :)))

Da.  

Mnogo se govori o polozaju, ulozi i mestu zene u crkvi.

Bespotrebno.   :2hf007n:

 

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 54 минута, Снежана рече

афирмативан однос према жени се ограничава на једну жену, док се (свим) другим женама ускраћује.

El ovaj ,,feministički genije,, čuo možda za žene svetice,Sv.Petku,Sv.Mariju Egipćanku,Sv.Mariju Magdalenu ravnoapostolnu etc

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Nikola je u pravu ne postoje teoloski argumenti zasto zena ne bi bila svestenik. Razlog zasto zene nisu svestenici jeste takodjer seksisticke prirode, jer su zene smatrane generalno manje vrijednim od muskaraca, ali razlog je takodjer i prakticne prirode. U proslosti je to bilo itekako potrebno i ocigledno. Zene su radjale, i to je bio jedini nacin da dobijes potomke, kad bi zaredala 10 njih u toku zivotnog vijeka potrosila bi bar 20 godina na odgajanje djece, to nimalo nije zgodno za svestenstvo u kome se rituali obavljaju na dobro poznat nacin i koji zahtjevaju posvecenost i punu paznju. Tu su dalje tipicni zenski problemi, mjesecnica, mogucnost krvarenja u hramu tokom liturgije a krvarenje se smatra oskvrnucem svetinje, dalje tu su glavobolje za vrijeme mjesecnice, i sve to je dakako nesto sto bi predstavljalo realnu prepreku da zena bude aktivni svestenik cak i ako bi se birala iz redova monastva gdje ne bi bila vezana bremenom materinstva. Cak i uz savremena medicinska pomagala, lijekove itd...jos uvijek nije prevazidjeno da zena moze biti aktivan svestenik. To bi bilo jedno najracionalnije i najsmislenije objasnjenje, zasto nije mogla i zasto nece moci jos, i mislim da nema potrebe ni u buduce. Da sam zena, ne bi mi palo na pamet da budem svestenik, i jos manje se borio za neka svoja "prava". 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Justin Waters рече

Nikola je u pravu ne postoje teoloski argumenti zasto zena ne bi bila svestenik. Razlog zasto zene nisu svestenici jeste takodjer seksisticke prirode, jer su zene smatrane generalno manje vrijednim od muskaraca, ali razlog je takodjer i prakticne prirode. U proslosti je to bilo itekako potrebno i ocigledno. Zene su radjale, i to je bio jedini nacin da dobijes potomke, kad bi zaredala 10 njih u toku zivotnog vijeka potrosila bi bar 20 godina na odgajanje djece, to nimalo nije zgodno za svestenstvo u kome se rituali obavljaju na dobro poznat nacin i koji zahtjevaju posvecenost i punu paznju. Tu su dalje tipicni zenski problemi, mjesecnica, mogucnost krvarenja u hramu tokom liturgije a krvarenje se smatra oskvrnucem svetinje, dalje tu su glavobolje za vrijeme mjesecnice, i sve to je dakako nesto sto bi predstavljalo realnu prepreku da zena bude aktivni svestenik cak i ako bi se birala iz redova monastva gdje ne bi bila vezana bremenom materinstva. Cak i uz savremena medicinska pomagala, lijekove itd...jos uvijek nije prevazidjeno da zena moze biti aktivan svestenik. To bi bilo jedno najracionalnije i najsmislenije objasnjenje, zasto nije mogla i zasto nece moci jos, i mislim da nema potrebe ni u buduce. Da sam zena, ne bi mi palo na pamet da budem svestenik, i jos manje se borio za neka svoja "prava". 

Заборавио си ПМС:D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Са радошћу се одазивајући позиву Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је упутио своје викаре, Преосвећеног Епископа ремезијанског г. Стефана и Преосвећеног Епископа топличког г. Јеротеја, да 27. и 28. јула 2021. године у Кијеву представљају Српску Патријаршију на свечаној прослави 1033. годишњице Крштења Русије и дану када Православна Црква прославља Светог равноапостолног великог кнеза Владимира.

       
      Прославa овог великог празника ће започети 27. јула традиционалним чином благодарења на Владимирској гори у Кијеву којим ће началствовати Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије. У подножју споменика Светом равноапостолоном кнези Владимиру биће изложене чудотворне иконе Пресвете Богородице: Почајевска, Свјатагорска, Касперовска и Зимненска, затим икона Равноапостолног кнеза Владимира са честицом његових светих моштију, као и многе велике светиње из свих крајева Украјине.
      Потом ће, од споменика Светом кнезу Владимиру на Владимирској гори, верни народ, предвођен митрополитом Онуфријем, архијерејима, свештенством и монаштвом, у великој литији отићи до Светоуспенске Кијево-печерске лавре где ће бити служено свеноћно бденије.
      Сутрадан, 28. јула, на сам дан празника, митрополит Онуфрије ће служити свету Литургију на тргу испред Успенске Cаборне цркве. Истог дана у подне звона ће се огласити у свим црквама и манастирима Украјинске Православне Цркве.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Најсветији патријарх српски Порфирије честитао је председавајућем Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије митрополиту волоколамском Илариону 55. рођендан.

       
      Ваше Високопреосвештенство,
      Драги наш брате у Христу и саслужитељу, 
      Са радошћу Вам честитам Дан рођења, којим сте, пре свега, донели радост вашим родитељима, а затим и свима нама, који су у Вама видели следбеника архипастира, који својом жртвеном и ватреном службом доводите све људе на спасоносни пут Крштења у име Оца и Сина и Светог Духа (Мт.,28,19), и евхаристијског сједињења са Исусом Христом, Сином Божијим. 
      Радујући се Вашем рођендану, молимо се Господу нашем Исусу Христу, нека Вам Он подари духовну и телесну снагу у Вашој христољубивој и човекољубивој архипастирској мисији. 
      Високопреосвећени Владико, на многаја и блага љета!
       
      С љубављу у Христу Господу, 
      Архиепископ пећки, 
      Митрополит београдско-карловачки,
      Патријарх српски Порфирије

      Извор: Мospat.ru
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Интервју катихете Бранислава Илића за Радио "Глас", Епархије нишке, емитован 22. јула 2021. лета Господњег. Разговор је водила Сандра Момчиловић, новинар Радија "Глас". 

      *Разговарамо са господином Браниславом Илићем, представником за медије Православног мисионара, који у сарадњи са Радијом Глас учествује у заједничком пројекту приближавања садржаја црквених часописима слепим и слабовидим особама. Помаже Бог, Браниславе.
       
      Бог Вам помогао, заиста се радујем и дугујем једну благодарност, како редакцији вашег радија, тако и Вама драга Сандра, на овом позиву и на овој прилици да са своје скромне стране дам скромни допринос у погледу ове изузетне теме, која за нас јесте права благовест, јер када смо добили позив вашег уредника да се и наш часопис укључи у ово, слободно можемо рећи јеванђелско дело, то је за нас била једна врсна благовест, особито јер се ради о плодној сарадњи која побуђује, не само нас као припаднике медија, или нас који се бавимо мисијом цркве кроз наш часопис, него побуђује свакога човека Хришћанина да гледајући ово што ми предочавамо и чинимо, да и они на тај начин упућују своје духовне кораке и да делатно показују своју Хришћанску љубав. Јер ово што Радио Глас чини у сарадњи са црквеним гласилима, превасходно мислим ту на часописе, било да је то Православље или Православни мисионар, Светосавско звонце и тако даље, превасходно мислим да је то дело Хришћанске љубави и то оне конкретне Хришћанске љубави – на делу, на личном примеру и заиста се са љубављу присећам речи Преподобног Порфирија Кавсокаливита, који каже да су Хришћани људи дела и да су Хришћани људи који су позвани на мисију превасходно својим делима, а тек потом речима, јер када су наша дела конкретна и јасна, онда ће и наше речи имати јак одјек и увек бивати и нама самима на корист, али и онима који буду слушали ту нашу реч.
      Заиста се радујем и благодарим вам на овом позиву.
       
      *Како је дошло до сарадње Православног мисионара и Радија Глас?
       
      Морам да признам и да истакнем једну велику истину када је реч о нашој сарадњи, да она датира много пре од овог пројекта, јер се сваки број Православног мисионара представља на таласима, мени драгог Радија Глас Епархије нишке, зато та наша сарадња датира већ неколико година и има већ своје плодове, тако да у овом пројекту учешће Православног мисионара било је, рекли бисмо, сасвим органски повезано за ту нашу пређашњу сарадњу.
      Дозволите ми једну малу дигресију у погледу тога, да само напоменем нешто што ми, на жалост, изузетно добро знамо и осетимо свакога дана – да живимо у времену великог отуђења у времену када смо спремни олако да осуђујемо, да пресуђујемо, да одбацујемо друге људе, неким нашим људским мерилима. Међутим кад све меримо Христом и када све меримо еванђелским начелима, која врхуне управо у Хришћанској љубави, делатној љубави, онда нам неће бити ни допуштено, нити ћемо имати смелости да било кога одбацимо, а поготову не наше ближње, нашу браћу и сестре у Христу, а да не кажем да, не дај Боже, одбацимо оне који су потребити, било да су то слепи и слабовиди људи, или да су то људи који су потребити на било који начин. Дакле позвани смо да увек и на свакоме месту будемо делатници љубави. 
      Зато је овај позив вашег уредника и ваше целокупне редакције да Православни мисионар узме учешће у овом делу, заиста за нас био органски, јер се Православни мисионар већ пуних шездесет година труди да пре свега у свом тематском делу часописа, али и у осталим рубрикама допире до сваког Православног Хришћанина, па чак, како је једном приликом наш уредник посведочио, да дође до свакога човека, па чак и до онога човека који није спознао радост заједнице са Господом нашим. 
      И у томе се испуњавају речи апостола Павла, који каже да је „свима био све, не би ли некога бар придобио за Христа“. Тако и ово дело јесте велико дело љубави, дело које управо актуелизује, могли бисмо рећи, ове речи апостола Павла, да морамо свима бити све, не би ли некога придобили за Христа и да на тај начин посведочимо да су Хришћани људи који све мере Христоликом љубављу и да је нама Хришћанима страно да било кога у своме овоземаљском животу одбацујемо, него да свакога човека грлимо оном Христоликом љубављу и да по тој љубави живимо и деламо. Тако Богу угађамо и већ овде и сада предокушавамо радост Царства Небеског.
       
      *Шта нам можете рећи о значају ове заједничке акције, овог пројекта између црквених часописа и Радија Глас?
       
      Ово је једна снажна порука коју ми, овако заједнички, саборно шаљемо, поготову људима којима је ово упућено, да им поручимо да они нису сами и препуштени самима себи, него да је Црква увек уз њих, увек и на свакоме месту. Не само Црква као заједница, него, ето видите и овај мисионарски сегмент Цркве, а можемо рећи и информативни сегмент Цркве, да је увек са њима. Ова реч која се њима прилагођава и постаје доступна њима јесте само, да тако кажемо, делатно показивање онога на шта је позван сваки онај човек који себе назива Хришћанином, а то је да пред Господом нема Грка и Јелина, да нема мушког и женског, него да смо сви једно пред Господом. Тако да нема чак ни ових подела на нас који смо, условно речено, здрави и потпуни (мислим да нема човека који је целокупно здрав и потпун, ако ништа – грех је тај који нас чини да смо увек и свагда, у том духовном смислу болесни; али са друге стране љубав Божија је та која нас свагда исцељује). 
      Ова сарадња руши сваки вид поделе, чини једну велику заједницу, али превасходно, наглашавам, чини нас да будемо једно у Христу у тој Христоликој љубави. Да будемо пре свега молитвено једно пред Господом и да се та реч Православног мисионара у овом смислу, прошири и на те људе који можда до сада нису могли да прате ток Православног мисионара, тог заиста драгоценог часописа, чији плодови одишу на најразличитије начине, било да су то млади људи, било да су то људи средњих година, или чак у познијим годинама, свако од њих би могао да каже своје утиске када је реч о Православном мисионару, који је часопис, то волим често да кажем, раван једној ливади, која је пуна мириснога цвећа и свако на тој ливади може да нађе цвет који је њему потребан и који њему у том тренутку одговара.
      Зато се искрено радујем и преносим велику благодарност нашег уредника, али и сам бивам учесник те велике благдарности вама и вашем уредништву, што сте нам дали прилику да будемо учесници, а надамо се да ћемо то поверење које сте нам указали, да оправдамо и да покажемо да су Хришћани људи који живе љубављу и који делују љубављу.
       
      *Како би сте ви представили Православни мисионар слепим и слабовидим особама?
       
      Представити Православни мисионар у неколико речи свакако није лако, јер је то часопис који постоји више од шездесет година, часопис који има дугу традицију и часопис на чијем челу су се увек налазили велики људи. Само да напоменем да је први уредник Православног мисионара био знаменити Епископ браничевски Хризостом (Војиновић), који је и најдуже био уредник нашега часописа, који је у великој мери, слободно могу рећи, трасирао пут и трасирао мисионарске стазе којима би требало да се креће Православни мисионар. Затим, садашњи Епископ новосадски и бачки др Иринеј, као јеромонах, био је уредник Православног мисионара и оставио је један неизбрисиви траг и неизбрисиви печат у овом званичном мисионарском гласилу, али да одмах напоменем да је Епископ Иринеј и сада присутан у Православном мисионару, као члан Светог архијерејског Синода, који је задужен за праћење рада Православног мисионара.
      Након њега долази на чело Епископ шабачко-ваљевски (тада), а данас шабачки  господин Лаврентије и њега наслеђује 2008. године садашњи уредник, тада ђакон, данас презвитер др Оливер Суботић, који својим доласком уноси једну нову свежину. Православни мисионар постаје тематски часопис, формат часописа бива промењен, имамо сталне рубрике, дакле у великоме се мења та концепција часописа, али часопис пуних 60 година сведочи и потврђује да је он намењен свима. Иако у његовом наслову стоји да је то часопис званично мисионарско гласило за младе, ипак је он намењен свима, свакоме човеку, независно од узраста, независно од духовнога стања, независно, па чак ето видимо и од положаја у којем се налази, па чак независно и од здравственога стања, да тако кажем, када говоримо о слепим и слабовидим људима. 
      Дакле видимо да Православни мисионар и његов садржај свакоме нуди оно што је потребно, пре свега наставља оно еванђелско дело које је Господ упутио апостолима – да иду и да проповедају целоме свету реч љубави Божије и тако та апостолска заповест, односно Спаситељева заповест упућена апостолима, до наших дана бива пренесена и кроз беседе наших епископа, свештеника, али ето видимо, већ пуних 60 година на страницама Православног мисионара.
      Слушаоци вашег радија изузетно добро знају које су то рубрике које чине Православни мисионар и не бих се на томе задржавао, али довољно је да кажем да је Православни мисионар часопис у којем има места за свакога, који је упућен свима и свакоме човеку и који јесте најдивније сведочанство тога да када се у тај Богоугодни труд и у то Богоугодно дело нас који изграђујемо сваки нови број Православног мисионара, када се улаже не само труд и подвиг, већ превасходно када то чинимо са љубављу и са вољом и уз помоћ Божију, онда се та љубав шири и на наше читаоце, који често шаљу своје коментаре, често шаљу своје утиске о сваком новом броју, што нам јесте заиста један најбољи, најлепши, најдрагоценији вид сарадње и зато често волимо да кажемо да су наши највернији сарадници, управо наши читаоци, који тако дивно приступају сваком новом броју Православног мисионара, увек бивајући слободни да нам пошаљу мејл, да кажу своје мишљење и да, можда бих поделио са вама и нешто лично у овом тренутку, да сам недавно, пре неколико месеци срео једну девојчицу у Новом Саду, она је мене препознала и каже: „Опростите, желим само да вам кажем да ја не могу да замислим свој живот без Православног мисионара“. „Док нисам знала да читам, ја сам тако гледала само фотографије, слике у часопису и прво што сам у животу прочитала био је…“, рекла је чак и који текст у Православном мисионару, и да је Православни мисионар од тада до данас саставни део њенога живота. Дакле, прва спознаја Цркве, прва спознаја заповести Христових, прва спознаја свега онога што би један православни Хришћанин требало да зна, за ту малену девојчицу био је управо Православни мисионар. Мислим да је то најлепши могући пример и најлепше могуће сведочанство и, слободно могу рећи, најлепши могући одговор на ваше питање.
       
      *По ком критеријуму ћете бирати текстове које ћемо ми путем радија представљати слепим и слабовидим особама?
       
      Свакако ви знате да Православни мисионар има своју редакцију, на чијем челу се налази наш отац Оливер Суботић и неколико нас, који смо чланови уређивачког одбора. Ми ћемо увек заједно доносити одлуку који ће то бити текст, али ћемо се увек трудити да критеријум одабира текста буде што приближнији том слоју људи, да њима буде утеха и да увек знају да је Црква са њима, да је Господ увек тај који их надахњује и да је Господ тај који увек прегаоцу даје махове и да у животу све бива по вољи Божијој и да Господ никога не оставља да пропадне, него да жели да се сви људи спасу и да дођу у познање Истине, како је и сам рекао, а како ми читамо у Светоме Писму. 
      Зато ћемо се трудити да то буду некада и актуелни текстови. Ето, у разговору са вашим уредником, он је дивно донео одлуку да, на пример, из Православља буде текст који је изузетно (на жалост)… актуелна тема – Хришћански поглед на самоубиство. Трудићемо се и ми, да увек предочавамо текстове који су актуелни, али који са друге стране подстичу на усрдно Хришћанско делање јер је то централни смисао постојања Православног мисионара.
      Рекао сам да је Православни мисионар тематски часопис и стога ћемо се трудити да акценат ставимо на те тематске текстове. Дакле, ево – претходни број је био посвећен ликовима жена у Светоме Писму и ми ћемо већ из тог броја, то ће бити први вид наше сарадње, издвојити један текст који ћемо вама доставити, а који ћете ви на већ адекватан начин прилагодити слепим и слабовидим људима, али већ овај број, који је сада ових дана у припреми и готово да ће кроз неких можда десетак дана да изађе из штампе, посвећен је Богомољачком покрету Светог Владике Николаја. 
      Тако да су све то драгоцене теме и ми ћемо се потрудити, опет кажем, да ставимо акценат на тај тематски део часописа, јер то су текстови које пишу стални сарадници Православног мисионара, дакле стални аутори, који су стално присутни, неки чак и више од једне деценије у Православном мисионару, оно што можемо овако да обећамо, а то је да ћемо увек да приступамо овој сарадњи трудећи се да то не постане некаква рутина, да ми само вама пошаљемо текст и да на тај начин одрадимо оно што се тиче нас, него да заиста уложимо једну делатну љубав, један напор, можемо рећи, али не онај напор који чини тешкоћу у човеку, него да тај напор буде онај дивни благословени напор који ће нас чинити радоснима. 
       
      *Која је Ваша порука за слепе и слабовиде особе?
       
      Порука не би била упућена само њима,  можда бих искористио прилику да овај разговор буде упућен и свим слушаоцима Радија Глас, па и Вама Сандра, па и мени самоме, да се вођени и руковођени овим дивним делом које сте покренули мало запитамо – како приступамо другим људима? Да ли по својим слабостима можда делимо људе на ове или оне, или у свакоме човеку видимо лик Божији. Јер, како је говорио и отац Александар Шмеман, да је наш однос са ближњима, односно наш однос са сваким човеком кога сретнемо у животу, управо садржан у Хришћанској љубави, која је, како је он рекао, „могућа немогућност“.
      А та „могућа немогућност“ није ништа друго него да се у свакоме човеку види Христос, али без обзира ко је он. 
      Није случајно што ми једни друге срећемо у животу. Ми кажемо да ми не верујемо у случајност или, не дај Боже да поменемо ту реч, да не верујемо у судбину, него ми верујемо у промисао Божију, вољу Божију. И Бог по својој вољи у наш живот шаље људе, по свом вечном и тајновитом плану и он одређује ко ће да уђе у наш живот. Бар за један мали тренутак. И зато смо ми позвани да свакога човека волимо, да свакоме показујемо ту делатну Хришћанску љубав и да заиста увек и на свакоме кораку имамо на уму оне речи на које нас позива текст Свете Литургије, а ви то добро знате, да пред Исповедање вере на Светој Литургији чујемо оне речи: „Љубимо једни друге, да бисмо једнодушно исповедали“.
      У првој Цркви, у древној Цркви, када су се служиле оне древне Литургије… ми данас видимо да се у том моменту само свештенослужитељи целивају. Али у та прва времена Цркве и Хришћани су се међусобно у том тренутку целивали. Ми данас немамо ту праксу у Богослужењу да се Хришћани међусобно целивају у том делу Литургије, већ само свештенослужитељи, али то заправо значи да ми у своме срцу, у својој души требамо да целивамо једни друге и да никога не одбацујемо. Да свакога прихватамо као свог вечног и непролазног брата, било да је он ту поред нас, или да је у некој физичкој даљини, али у срцу нашем у близини.
      Дакле, позвани смо на љубав, јер Света Литургија и учешће у њој за нас јесте мерило Хришћанскога живота. Јер, како нас и Свети оци упућују и подсећају непрестано, да је спремност на Хришћанску љубав и на праштање и на тај подвиг делатни, изнад поста и молитве. Јер тамо, у правилу за свештенослужитеље, а то правило се односи и на нас, који нисмо свештенослужитељи, дакле, на свакога човека Хришћанина, стоји – да би приступио Светој Тајни Причешћа један од основних и, могли бисмо рећи, највећи предуслов јесте да буде у љубави са свима и да свакога човека воли, јер тамо се и каже у Светоме Писму – „Ако си пошао да принесеш дар свој Богу, а успут, ходајући ка храму, сетиш се да брат твој нешто има против тебе, или ти против њега, остави свој дар, иди прво измири се, па тек онда принеси дар свој Богу.“
      И заиста, ова сарадња, јесте највидљивији и најлепши могући израз Хришћанске љубави, заиста се радујем и велику благодарност дугујем и Вама Сандра, на овом позиву, на прилици да ових неколико скромних речи поделим са Вама, али и у име уређивачког одбора упућујем велику благодарност редакцији Радија Глас на овој изузетној идеји, која није ништа друго, него идеја која је проистекла из еванђелског живота, из врлинослова и заиста се искрено надам да ће она не само да заживи, него да ће трајати на многа и блага лета, да ће нама бити на радост, али и свима онима до којих буде долазила реч Православног мисионара на овај начин, преко Радија Глас.
       
      *Хвала Вам на овом разговору. 
       
      Хвала Вама и заиста се искрено радујем и остајемо увек отворенога срца за сарадњу са вама и за спремност да заједно корачамо овим путем којим смо кренули, јер када све чинимо заједно, онда је све много лакше, лепше и Богу угодније. 
       Свако добро.
       
      Разговор водила:
      Сандра Момчиловић,
      новинар Радија Глас
       
      Извор: Радио Глас
      *Транскрипт разговора: Редакција Радија Глас
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Предстојатељ Руске Православне Цркве честитао је Најсветијем Патријарху српском Порфирију 60. рођендан.

       
      Његовој Светости Архиепископу пећком, митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском г. Порфирију
      Ваша Светости, вољени Сабрате и Саслужитељу при престолу Божијем, 
      Срдачно Вам честитам 60. рођендан.
      Овај значајан датум живота дочекујете имајући пред собом широко поље деловања ради нових достигнућа на благо Цркве Светог Саве, која Вас је изабрала за наследника блаженопочивших Патријараха српских – Димитрија, Варнаве, Гаврила, Викентија, Германа, Павла и Иринеја.
      Са ревношћу у Господу, одазивајући се овом високом позиву, смирењем и благошћу сте ступили на тешко и одговорно поље Предстојатељског служења и трудите се да буде у чистоти, у разуму, у подношењу, у доброти, у Духу Светом, у љубави нелицемерној, у речи истине (2. Кор. 6: 6-7).
      Народ Божији Вас види крај деце и стараца, немоћних и унесрећених, древних светиња Косова и на местима подвига српских новомученика. Свуда се трудите да загрлите стадо бринући се о њему и да га загрејете очинском љубављу, мудром речју и примером сопственог врлог живота, надахњујући га да живи по заповестима Господа Исуса Христа, у свему да Му угађају, и у свакоме добром делу да буду плодни, и да расту у познању Божијем (Кол. 1:10).
      На овај Ваш свечани дан молитвено желим Вашој Светости снажно здравље и неисцрпну Спаситељеву помоћ током много година мирне Патријаршијске службе.
       
      Са братском љубављу у Христу,
      +КИРИЛ,
      ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И ЦЕЛЕ РУСИЈЕ

      Извор: Мospat.ru
×
×
  • Креирај ново...