Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

александар живаљев

"Зла у Цркви долазе због недостатка молитве" - Надбискуп Ладариа Ферер, нови перфект ватиканске Конгрегације за вјероучење (доктрину)

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 8 минута, Леон Професионалац рече

Ту је већ има неке врсте хијазма, укрштају нам се потребе, јер ни ми не можемо без Папе. :D

Ма јок! Ми без Папе можемо, као што се види, али брез папА не можемо. :)) ... у складу са нашим саборним карактером. :))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Vedran рече

Ма јок! Ми без Папе можемо, као што се види, али брез папА не можемо. :)) ... у складу са нашим саборним карактером. :))

Аха, то као што ја кажем да смо сами себи довољни. :dobro:

Да можемо без Папе -  досад бисмо бар један Васељенски Сабор одржали. :D

A та институција Папе је са једне стране и нешто добро, и ти често понављам. Видите, код њих нема етнофилетизма, изузев Хрвата који су заражени истим вирусом као и ми.:))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 часа, Zoran Đurović рече

Па ми смо одувек имали сакраментално рукоположене ђаконисе, западњаци нису. :))

Ми смо у сваком погледу напредни, јер имамо и мале "чтечице" :smeh1:

 

DSC_6319.jpg

DSC_6347.jpg

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 2. 7. 2017 at 15:42, kopitar рече

Hvala Zayrone što si došao nakon dužeg vremena . Da te pitam u vezi pričešćivanja rastavljenih , jes ti za?

Hvala i tebi na pozdravu. Došao jesam ali više nemam vremena kao prije, nažalost su se pojavile druge obaveze tako da ako već tu nešto napišem to će biti jednom za uherski rok što se ovdje kaže, dakle vrlo rijetko. Štio se tiče pričešćivanja razvedenih tamo se ništa ne mjenja na učenju Crkve da je brak Sveta Tajna i da je kao Sveta Tajna neraskidiv pečat supružničke veze osim u slučaju kad se proglasi crkveno nevaljanim (nevažećim) tj. ustanovi se da valjanio nije ni sklopljen tj. da ne postoji, onda ne može postojati ni sakramentalni pečat nečeg što ne postoji. Nije problem u učenju Crkve već u orthopraxi, pristup k pokajnicima, penitencijalna praksa. Sadašnje stanje stvari je  je takvo da se  s većim uspjehom provodi penitencijalna praksa sa svim drugim grješnicima i penitentima od pokajanih ubica preko zavisnika do pokajanih apostata i njihova reintegracija i novozačlenjivanje do Tijela Kristovog - Crkve nego rastavljenih što je dosta nenormalan, nepravedan i disproporcionalan (neujednačen, neravnopravan) stav koji je posljedica dugovremenog zanemarivanje te oblasti života duhovnog, crkvenog i svjetovnog. Takodjer je tamo u pobudnici "Amoris Laetitia" izričito naglašeno da će o tome odlučivati nadležni biskup/župnik(paroh) o svakom slučaju ponaosob i nikako nije moguće tome pristupati drugačije nego tim individualnim načinom pri čemu pobudnica ima značaj preporuke, smjernice, ukazuje jedan od mogućih smjerova i načina rješenja konkretnih individualnih problema i slučajeva u praksi a nikako ne predstavlja opće, generalno pravilo koje je moguće primjenjivatu svuda i u svakom slučaju bez iznimke.  

"Biskupi tako u prvoj točki ističu kako “nije prikladno govoriti o ‘dopuštanju’ primanja svete pričesti, već o procesu razlučivanja uz pratnju svećenika”, pritom poseban naglasak stavivši na kerygmu (novozavjetnu poruku) “koja potiče ili obnavlja osobni susret sa živim Kristom”

"Biskupi ističu kako je važno izbjeći razumijevanje da se radi o “slobodnom pristupu sakramentima” tj. da “bilo kakva situacija može opravdati takav postupak”. Dapače dalje se ističe kako pristup sakramentima može biti “posebno skandalozan” kada se radi o situacijama u kojima postoje “neriješene nepravde” (misleći osobito na odnos prema bivšem supružniku i djeci)."

Papa Franjo: Ovo je pravilna interpretacija pobudnice Amoris Laetitia

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Zayron рече

Hvala i tebi na pozdravu. Došao jesam ali više nemam vremena kao prije, nažalost su se pojavile druge obaveze tako da ako već tu nešto napišem to će biti jednom za uherski rok što se ovdje kaže, dakle vrlo rijetko. Štio se tiče pričešćivanja razvedenih tamo se ništa ne mjenja na učenju Crkve da je brak sveta Tajna i da je kao Sveta Tajna neraskidiv pečat supružničke veze osim u slučaju kad se proglasi crkveno nevaljanim (nevažećim) tj. ustanovi se da valjanio nije ni sklopljen tj. da ne postoji, onda ne može postojati ni sakramentalni pečat nečeg što ne postoji. Nije problem u učenju Crkve već u orthopraxi, pristup k pokajnicima, penitencijalna praksa. Sadašnje stanje stvari je  je takvo da se  s većim uspjehom provodi penitencijalna praksa sa svim drugim grješnicima i penitentima od pokajanih ubica preko zavisnika do pokajanih apostata i njihova reintegracija i novozačlenjivanje do Tijela Kristovog - Crkve nego rastavljenih što je dosta nenormalan, nepravedan i disproporcionalan (neujednačen, neravnopravan) stav koji je posljedica dugovremenog zanemarivanje te oblasti života duhovnog, crkvenog i svjetovnog. Takodjer je tamo u pobudnici "Amoris Laetitia" izručito naglašeno da će o tome odlučivati nadležni biskup/župnik(paroh) o svakom slučaju ponaosob i nikako nije moguće tome pristupati drugačije nego tim individualnim načinom pri čemu pobudnica ima značaj preporuke, smjernice, ukazuje jedan od mogućih smjerova i načina rješenja konkretnih individualnih problema i slučajeva u praksi a nikako ne predstavlja opće, generalno pravilo koje je moguće primjenjivatu svuda i u svakom slučaju bez iznimke.  

"Biskupi tako u prvoj točki ističu kako “nije prikladno govoriti o ‘dopuštanju’ primanja svete pričesti, već o procesu razlučivanja uz pratnju svećenika”, pritom poseban naglasak stavivši na kerygmu (novozavjetnu poruku) “koja potiče ili obnavlja osobni susret sa živim Kristom”

"Biskupi ističu kako je važno izbjeći razumijevanje da se radi o “slobodnom pristupu sakramentima” tj. da “bilo kakva situacija može opravdati takav postupak”. Dapače dalje se ističe kako pristup sakramentima može biti “posebno skandalozan” kada se radi o situacijama u kojima postoje “neriješene nepravde” (misleći osobito na odnos prema bivšem supružniku i djeci)."

Papa Franjo: Ovo je pravilna interpretacija pobudnice Amoris Laetitia

Sad mi je jasnije , radi se samo o pojedinim slučajevima koja procjeni prezbiter da može.

 A koji su to slučajevi? Može li neki primjer.

A ovo što rade Pravoslavni da vjenčavaju i po tri puta , to ja JERES koji oni po svuda samo traže kod drugi. :))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, kopitar рече

Sad mi je jasnije , radi se samo o pojedinim slučajevima koja procjeni prezbiter da može.

 A koji su to slučajevi? Može li neki primjer.

A ovo što rade Pravoslavni da vjenčavaju i po tri puta , to ja JERES koji oni po svuda samo traže kod drugi. :))

Najdramatičniji i najdrastičniji su slučajevi muževa i žena koje su supružnik/supruga varali, bili im nevjerni i jednostrano otišli od njih čak napuštajući i vlastitu djecu a ne samo njih. Tako da oni sad 1. trpe posljedice nevjere supružnika/supruge koju sami nisu počinili, 2. smatraju se "nemoralnim" jer su bili iz praktičnih pravnih razloga prinudjeni istrpjet gradjansku brakorazvodnu proceduru koju često nisu čak ni inicirali ali gradjanski, civilni sud je tako presudio 3. ukoliko bi poslije dužeg perioda takve ostavljenosti upoznali blisku osobu koja ih razumije, (za)voli i podižu dalje djecu s njima odgovorno i zajednički, smatraju se isključenim od pričesti (bludnici) iako nisu bili inicijatorima ni nevjere ni razvoda. U tim se slučajevima išlo na "muhe" maljem umjesto mlatilicom za muhe. Ljudi se trebaju osjećati krivim za ono loše što su skrivili i proveli a ne za nešto što nisu počinili ili za roditeljsku dužnost prema djeci koju su ispunili i dobro djelo koje su učinili (odgovorno podizanje djece i u takvoj situaciji koju objektivno nisu ni skrivili oni samii već bračni partner a ponašali su se kao roditelji uvijek odgovorno). Za sve to trebaju biti još dodatno kažnjeni i to od strane Crkve koja im je mnogim takvima često ostala posljednje utočište, životna i duhovna potpora i utjeha? Zato što nisu išli u avanture, što su ostali s djecom, što iz braka nisu utekli čim im je postao dosadan i palo im to na pamet kao taj njihov supružnik/supružnica, što se ponašaju kao roditelji odgovorno prema svojoj djeci? Što žele živjeti u Crkvi?

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, kopitar рече

A ovo što rade Pravoslavni da vjenčavaju i po tri puta , to ja JERES koji oni po svuda samo traže kod drugi.

Koliko se secam, to je ustanovljeno na Istoku jos pre velikog raskola ?  I nije bas vazilo u svim mogucim slucajevima ?

Eto, da bi opravdali pricescivanje i van braka, dozvoljavate i rasudjivanje za skoro svaki slucaj ponaosob, ...pa, 'ajde budite fer ( :945729: ) .... i dozvolite da se i  pitanje  drugog i treceg braka,  takodje moze dozvoliti u zavisnosti od real situacion' na terenu ( moze i neka od  gore nabrojanih tacaka od Zayrona ) ....0122_tuk
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Bokisd рече

Koliko se secam, to je ustanovljeno na Istoku jos pre velikog raskola ?  I nije bas vazilo u svim mogucim slucajevima ?

Eto, da bi opravdali pricescivanje i van braka, dozvoljavate i rasudjivanje za skoro svaki slucaj ponaosob, ...pa, 'ajde budite fer ( :945729: ) .... i dozvolite da se i  pitanje  drugog i treceg braka,  takodje moze dozvoliti u zavisnosti od real situacion' na terenu ( moze i neka od  gore nabrojanih tacaka od Zayrona ) ....0122_tukh
 

Kokoš bokoš reče Bokos..

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 часа, Zayron рече

Štio se tiče pričešćivanja razvedenih tamo se ništa ne mjenja na učenju Crkve da je brak Sveta Tajna i da je kao Sveta Tajna neraskidiv pečat supružničke veze osim u slučaju kad se proglasi crkveno nevaljanim (nevažećim) tj. ustanovi se da valjanio nije ni sklopljen tj. da ne postoji, onda ne može postojati ni sakramentalni pečat nečeg što ne postoji.

Брате Зајроне, морам мало да те дирам... 

Ако је брак Света Тајна, тј. Сакрамент, онда до 3-4 века по Христу није било брака. Јер су сакраменти у цркви. 

Друго питање: брак валидан, конзумиран, све по канонском праву. Раздвоје се и разведу цивилно. Он се ожени, она се уда. Не кају се због тога, јер им је суживот био неподношљив, сада су обоје задовољни. По канонском праву КЦ не могу да се причесте ни на самртничкој постељи?  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Zoran Đurović рече

Брате Зајроне, морам мало да те дирам... 

Ако је брак Света Тајна, тј. Сакрамент, онда до 3-4 века по Христу није било брака. Јер су сакраменти у цркви. 

Друго питање: брак валидан, конзумиран, све по канонском праву. Раздвоје се и разведу цивилно. Он се ожени, она се уда. Не кају се због тога, јер им је суживот био неподношљив, сада су обоје задовољни. По канонском праву КЦ не могу да се причесте ни на самртничкој постељи?  

Ако је брак Света Тајна, тј. Сакрамент, онда до 3-4 века по Христу није било брака. Јер су сакраменти у цркви. 

To ne razumijem, brak kao Svetu Tajnu ustanovio je Isus u Kani Galilejskoj a Crkva se projavila na Duhove, o kakvih 3 ili 4 vijeka kad "nije bilo braka" kao Svete Tajne je onda riječ?

II - IV w.: Ojcowie Kościoła

Kościół od zawsze domagał się również od nowożeńców publicznej formy zawarcia małżeństwa i wobec kapłana. Przypominał o tym wiernym już w I w. biskup Ignacy Antiocheński[3], a później Tertulian (II/III w.) czy św. Ambroży (IV w.). Także inni Ojcowie Kościoła również wiele miejsca poświęcali doniosłości związku mężczyzny i kobiety:

  • Od Adama aż do Pana prawdziwa miłość małżeńska byłą sakramentem doskonałym. św. Efrem Syryjczyk
  • Kim są dwaj lub trzej, zgromadzeni w imię Chrystusa, pomiędzy którymi jest Pan? Czyż nie są to mężczyzna i kobieta zjednoczeni przez Boga? św. Klemens Aleksandryjski
  • Bóg stworzył Adama i Ewę do największej ich wzajemnej miłości odzwierciedlającej tajemnicę jedności Bożej. Teofil z Antiochii

Na określenie doktryny katolickiej wobec małżeństwa w okresie Ojców Kościoła największy wpływ wywarła nauka Augustyna[4].

https://pl.wikipedia.org/wiki/Sakrament_małżeństwa

Друго питање: брак валидан, конзумиран, све по канонском праву. Раздвоје се и разведу цивилно. Он се ожени, она се уда. Не кају се због тога, јер им је суживот био неподношљив, сада су обоје задовољни. По канонском праву КЦ не могу да се причесте ни на самртничкој постељи?  

To ne spada u situacije opisane apostolskom pobudnicom Amoris Laetitia. radi se tu o sporazumnom razvodu braka koji ne postoji ni kod nas u KC a ni kod vas u PC u crkvenom kanonskom pravu već samo u civilnom ili šerijatskom i jevrejskom pravu i na to se ta pobudnica ne odnosi. zato je tamo naglašeno razlišovanje iili razlučivanje a to od slučaja do slučaja kako se ne bi odobravala Pričest onima kojih se to opisano u pobudnici ne tiče.

http://www.bastabalkana.com/2015/12/crkveni-brak-i-razvod-braka-u-pravoslavnoj-crkvi/

I na kraju nešto kratko o Svetoh Tajni braka u PC kroz istoriju:

C-3 Východní pravoslavná praxe

V prvotní církvi se diskutovalo o možnosti uzavřít nové manželství po smrti jednoho z manželů, ovšem rozvod a druhý sňatek byl zakázaný. Někteří východní Otcové kázali proti laxním císařským zákonům, které schvalovaly takové nové sňatky. Řehoř Naziánský nazýval druhé sňatky „benevolence“, pak „přestupek“ a nakonec „svinčík“.

Tyto zákony nepředstavovaly připuštění rozvodu a nových manželství, naopak stavěly se i proti novým manželstvím po smrti manžela.

Později pod tlakem byzantských císařů, kteří vnucovali svou autoritu agresivním způsobem do poměrů východní církve, křesťané této církve počali směšovat „druhá manželství“ po smrti jednoho z manželů s novým sňatkem a v tom smyslu také chápali patristické texty. V 10. století byzantský císař Lev VI. přinutil pravoslavné akceptovat rozvod a nový sňatek. Současný názor pravoslavné církve souhlasí s druhým a třetím manželstvím po rozvodu, dokonce i s církevním svatebním obřadem. Od doby, kdy takovéto soužití není pokládáno za cizoložství, mohou tito znovu sezdaní přistupovat k přijímání.

Taková praxe je zcela evidentně v rozporu s tradicí prvotní církve jak východní, tak západní. Jak prohlásila Kongregace pro nauku víry v roce 1994: „I když je známo, že určitá pastorační řešení, která někteří církevní otcové akceptovali a stala se součástí praxe, nikdy nezískala obecný souhlas Otců a nestala se v žádném případě součástí obecné nauky ani církevní kázně“. Toto prohlášení respektuje plně historická svědectví.

Katolická církev několikrát zdůraznila, že pravoslavnou praxi nemůže připustit. Podle 2. lyonského koncilu (1274), který byl zaměřen specificky na praxi a obyčeje východní pravoslavné církve, prohlásila, že „není dovoleno muži mít současně více manželek ani ženě mít více manželů. Když manželství skončí smrtí jednoho z manželů, (římská církev) praví, že je přípustný druhý resp. třetí sňatek.

Navíc, nejnovější návrhy se domáhají kroků, které by neakceptovala ani pravoslavná církev: přijímání pro ty, kteří uzavřeli civilní sňatek (cizoložný). V pravoslavné církvi mohou přistupovat k přijímání jen ti rozvedení sezdaní, jejichž nový sňatek požehnala církev. Jinými slovy, připustit k přijímání by vyžadovalo nutně, aby katolická církev připustila a požehnala druhá manželství po rozvodu, což je evidentně v rozporu s katolickou naukou již jasně stanovenou a výslovně hlásanou Kristem.

http://euportal.parlamentnilisty.cz/Articles/12427-svatostne-manzelstvi-je-nerozlucitelne-a-je-proste-nemozne-pripustit-k-svatemu-prijimani-ty-kteri-setrvavaji-v-cizolozstvi.aspx

A o Sakramentu Ženidbe ili Braka u KC je ovdje nešto sažeto:

https://cs.wikipedia.org/wiki/Kanonické_manželství

Glede nevjere i sl. razloga, cit.:
»Crkva dopušta razvod od stola i postelje u slučajevima kad je zajednički život nemoguć, kad je druga strana zlostavljana ili je riječ o nevjernosti. No to nije pravi razvod nego samo odvojeni život. Supružnici ostaju u sakramentu i ne mogu se ponovo ženiti i udavati«
Glede poništenja crkvenog braka, cit.:
Budući da se razvodom od stola i postelje ne postiže trajno rješenje problema u disfunkcionalnim bračnim zajednicama, većina onih koji žele izići iz takve zajednice i zasnovati novu, ali pod takvim uvjetima da mogu i dalje sudjelovati u punom sakramentalnom životu Crkve, obraća se crkvenim sudovima sa zahtjevom za poništenje crkveno sklopljenog braka. Međutim, za poništenje su potrebni specifični, crkvenim pravom predviđeni uvjeti.
Ništavni brakovi
»Brak se može proglasiti ništavnim ako se ustanove nedopuštene zapreke. Na primjer, ne može kršćanin oženiti nekršćanina bez dozvole biskupa, jer bi u tom slučaju taj brak bio ništavan.
Zatim, tu su i psihički problemi, teške bolesti kao shizofrenija, fiziološki problemi kao impotencija, a također i homoseksualnost. Sve su to nepremostive zapreke pravom bračnom životu. Postoji cijela serija razloga zbog kojih se može postaviti pitanje pravovaljanosti braka«
Poseban problem nastaje ako je jedan od bračnih partnera prije sklapanja braka zatajio već postojeće zapreke pravovaljanosti braka.
»Što se tiče zatajivanja, to je isto jedan od razloga: zlonamjerna prijevara ili zlonamjerno zatajenje nedostataka. Recimo, djevojci su izvađena oba jajnika i ona zna da ne može imati djecu, no to zlonamjerno zataji. Jasno da je takav brak ništavan.

A problemi koji nastaju kasnije, u samom braku, nemaju nikakvu relevanciju za poništenje braka«

Citiran je dr. Smiljan Dragan Kožul, branitelj ženidbene veze pri Međubiskupijskom sudu prvog stupnja ZG.
Stoga bismo mogli smatrati kako su odgovori kompetentni u odnosu na postavljena pitanja.

http://www.legalis.hr/forum/showthread.php/20655-Crkveno-razriješenje-braka

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Zayron рече

To ne razumijem, brak kao Svetu Tajnu ustanovio je Isus u Kani Galilejskoj a Crkva se projavila na Duhove, o kakvih 3 ili 4 vijeka kad "nije bilo braka" kao Svete Tajne je onda riječ?

Није Ис у Кани установио сакрамент. Где си ти прочитао да је он ове венчао? 

Апостоли никога нису венчали, а ни први бискупи. Црквени брак много касније настаје. До тада су се венчавали по римском праву, а Јевреји по њиховом, као и други по важећим законима. Зато брак није сакрамент, и зато КЦ греши када разведене посматра горе него убице. Лепо је Добри дух Каспер предложио да КЦ пређе на источну праксу. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Zoran Đurović рече

Није Ис у Кани установио сакрамент. Где си ти прочитао да је он ове венчао? 

Апостоли никога нису венчали, а ни први бискупи. Црквени брак много касније настаје. До тада су се венчавали по римском праву, а Јевреји по њиховом, као и други по важећим законима. Зато брак није сакрамент, и зато КЦ греши када разведене посматра горе него убице. Лепо је Добри дух Каспер предложио да КЦ пређе на источну праксу. 

 

Није Ис у Кани установио сакрамент. Где си ти прочитао да је он ове венчао? 

Isus nije u Kani Galilejskoj nikog vjenčao ali je tamo učinio svoje prvo čudo kojim je posvetio bračnu vezu. To se može pročitati u svakoj knjizi vjeronauka a tako se to izlaže i na Katoličkom bogoslovnom fakultetu u Zagrebu na predavanjima sakramentologije.

Na svadbu su bili pozvani i Isus, njegovi učenici i Djeva Marija. Isus je svojim dolaskom želio posvetiti ženidbu, koju je kasnije uzdigao na sakrament. Želio je da poruči i da umjereno veselje i zabava nisu zabranjeni i da poštuje rodbinske i prijateljske veze.

https://trebinjelive.info/2017/01/19/kana-galilejska-mjesto-gdje-je-isus-pretvorio-vodu-u-vino/

Ženidbu je ustanovio Bog u zemaljskom raju, kada je rekao: „Nije dobro da čovjek bude sam: načinit ću mu pomoć kao što je on.” i zatim Adamu i Evi: „Plodite se i množite, i napunite zemlju, i sebi je podložite.” Isus je ženidbu među krštenima uzvisio na razinu sakramenta, rekavši: „Što Bog združi, čovjek neka ne rastavlja.” Nije svaka ženidba sakrament, samo ona među krštenima. Sakramentom ženidbe se podjeljuje roditeljska vlast i milost, da u ime Boga supružnici odgajaju svoju djecu. Sakramentalna ženidbena veza traje do smrti muža ili žene. Sakrament ženidbe je nerazješiv, jedino se može proglasi ništavnim od strane crkvene vlasti. Ženidba nije obvezna za sve. Svećenici Latinske crkve i časne sestre žive u celibatu, a dopušteno je i ostalima da se ne žene ni udavaju.

Зато брак није сакрамент, и зато КЦ греши када разведене посматра горе него убице. Лепо је Добри дух Каспер предложио да КЦ пређе на источну праксу. 

Sakramentalnost ženidbe

Isus je ženidbu, koja po Božjem naumu postoji oduvijek, uzdigao na razinu sakramenta. Po tome je ženidba kao sakrament jedinstvena, ona je jedini sakrament koji može postojati i da ne bude sakrament. Sakramentalnost daje ženidbi posebnu milost i čvrstoću.

Po kanonskom pravu, koje nije nepromjenjivo, sakramentalnom (ili tvrdom) se smatra svaka i samo ona valjana ženidba između dvoje krštenika, neovisno o tome jesu li katolici ili ne. Ženidba sklopljena prije krštenja automatski postaje sakramentalna krštenjem obiju strana.

Tvrda (sakramentalna) ženidba postaje izvršena spolnim sjedinjenjem supružnika nakon ženidbe, odnosno postajanja tvrdom. Tvrda i izvršena ženidba je posebna jer je samo ona apsolutno nerazrješiva. Sve ostale u principu može razriješiti mjerodavna crkvena vlast.

Tvrde neizvršene ženidbe, nakon što se utvrde potrebne činjenice, može razriješiti papa na zahtjev jedne ili obiju strana.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Sakrament_ženidbe

Dakle svadbe učinjene prema rimskom pravu u slučaju da su se odvijale medju krštenim osobama se tajkodjer smatraju sakramentima. Objašnjenje je u tome što svaki sakrament ima formu i suštinu. Njihovi brakovi po rimskom pravu (medju krštenim osobama) imali su formu civilinu ali suštinu sakramentalnu. Kasnije je Crkva pridodala i crkvenu liturgijsku formu s razmjenjivanjem prstenova uz riječi bračnog obećanja i krunama (na istoku). Znači tada još nije postojala forma ali suština jeste.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Брак је једина Света тајна која нема свој садржај као Света тајна него је благослов фактичког стања.Веома је тешко доказати да је брак Света тајна.Као да није па у неком тренутку то постаје.Мало чудно свакако.Нико и нигде не учи да је Исус установио брак, а по неким ауторима није га било чак до 7-8  века-Ако је Исус осветио брачну везу. ато баш није јасно то управо значи да је брачна веза већ постојала и да ју је Исус благословио,али кажем то се не види.

Да је тако види се што си код нас неки покушали да брак сакраментализују уводећи га у литургију.По мени је то нарушавање литургије као саборног чина која је увек свеопшта од свих и за све,а не може бити посебно за одређени брак.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 9.7.2017. at 8:53, Zayron рече

Isus nije u Kani Galilejskoj nikog vjenčao ali je tamo učinio svoje prvo čudo kojim je posvetio bračnu vezu. To se može pročitati u svakoj knjizi vjeronauka a tako se to izlaže i na Katoličkom bogoslovnom fakultetu u Zagrebu na predavanjima sakramentologije.

У једном јеванђељу, конкретно код Јн, то је прво чудо а код Мк је прво чудо исцељеље бесомучног у синагоги. Које је чудо заиста прво? Егзегеза мисли да је старије Мк јеванђеље. На страну то што Кану имамо само код Јн.

У Кани је проста ствар. Од воде која је била у каменим судовима и која је служила за ритуална прања (издубљена стена, требало је мноштво сватова да се опере) је направио вино. Дакле, ту се ради о једној врсти отклона од јудејске традиције.

Слична ствар је са првим чудом из Мк у првој глави. Бесомучен седи у синагоги и не смета му да ту пребива, дакле синагога му је постала ,,домаћи терен" - читајте овако: ђаво се осећа као код своје куће у синагоги. Опет Христос тим исцељењем прави дистанцу у односу на јудаизам. На страну што при том исцељује на Шабат. Дакле, у оба случаја се прави отклон и заокрет у односу на јудејство.

То што је Бог својим присуством благословио брак се не може сматрати установљењем самог сакрамента а новозаветни текст се не може тумачити без контекста.

Веза мужа и жене је установљена још код Адама, у СЗ, и то је разлог што кад примамо у хришћанство и венчани многобожачки пар ми их само крштавамо и причешћујемо а не венчавамо их накнадно. Скоро је Еп. Порфирије о томе говорио. Њихов брак се потврђује Евхаристијом. 

Брак, као сакрамент, је доста касно препознат у Цркви (владика Порфирије лепо вели ,,последњи артикулисан као Св. Тајна").

Канонско право, с друге стране, настоји да оправда фактичко стање, не може оно да конституише само стање.

1 hour ago, Августин рече

Брак је једина Света тајна која нема свој садржај као Света тајна него је благослов фактичког стања.Веома је тешко доказати да је брак Света тајна.Као да није па у неком тренутку то постаје.Мало чудно свакако.Нико и нигде не учи да је Исус установио брак, а по неким ауторима није га било чак до 7-8  века-Ако је Исус осветио брачну везу. ато баш није јасно то управо значи да је брачна веза већ постојала и да ју је Исус благословио,али кажем то се не види.

Сјајно сте ово запазили!

Иначе, да питате свештенике, бар 90% ће Вам рећи да је Брак у Кани установљен, блабла, Господ својим присусвом итд. глупости - па, на многим местима је био присутан па немамо за свако Његово присуство по једну тајну. 12:smeha:  Свакако, учило се то о Кани раније и по богословијама и на факултетима.

Такве да питате шта је Господ тада рекао они би Вам можда одговорили и да је рекао ,,Господе Боже наш, славом и чашћу венчај их" - они не читају Писмо, отуда збрка.

1 hour ago, Августин рече

По мени је то нарушавање литургије као саборног чина која је увек свеопшта од свих и за све,а не може бити посебно за одређени брак.

Има смисла али се свакао венчање тиче заједнице као и Крштење. Има о томе подоста да се пише, ипак је оправдано јер се тај пар сједињује Чашом. Без Чаше литургијско свршавање тајни нема смисла.

Брате, с друге стране, и ми треба од нечега да живимо.:))

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је данас, поводом храмовне славе, свету архијерејску Литургију у цркви Свете Тројице у Земуну. Саслуживало му је многобројно свештенство из Архиепископије београдско-карловачке.

      Овогодишњи домаћин славе био је г. Зоран Арсић са породицом коме је Његова Светост уручио грамату за његову показану, несебичну љубав и ревност према Српској Православној Цркви, а посебно на уложеном труду и већој донацији приликом изградње новог парохијског дома и палионице свећа при овом светом храму. Такође Патријарх српски доделио је грамату и господину Драгану Дураковићу, предузетнику из Земуна који је великом донацијом помогао за обнову фасаде ове светиње.
      Међу многобројним верницима на Литургији  присуствовали су др Марко Николић, секретар Влада Републике Србије, Канцеларија за сарадњу с црквама и верским заједницама, представник општине Земун г. Дамир Ковачевић уједно и новопријављени домаћин за идућу годину 2021., председник Црквене општине Земун г. Бранислав Ивановић, као и многи други из јавног и културног живота српске престонице.

      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      На празник Педесетнице, у недељу 16. јуна 2019. године, прослављена је храмовна слава у Бјеловару. Светом архијерејском Литургијом у бјеловарском храму Пресвете Тројице началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије уз саслужење архијерејског намесника бјеловарског протојереја-ставрофора Слободана Лалића, јереја Миломира Гвојића, пароха у Великој Писаници, јереја Љубуше Миодраговића, пароха у Нарти, јереја Немање Обрадовића, пароха у Бјеловару, ђакона др Драгана Радића из Загреба и ђакона Угљеше Пилингера из Вараждина.

      После свете Литургије Митрополит је прочитао молитве са вечерње Педесетнице и благословио славско жито и колач. У својој беседи верницима митрополит је говорио о великом празнику Силаска Светог Духа на апостоле. „Апостоли су, примивши Духа Светога, сведочили једнога Бога у Тројици и Спаситеља нашега Исуса Христа. После силаска Светог Духа апостоли су проповедали народу на свом матерњем језику, а свако ко је ту био присутан разумео је на своме језику шта су они говорили. Наравно да је то нешто што надилази логику и што се не може рационално објаснити, али тамо где је Бог Духом Светим и тамо где је љубав савршена, ту су сувишне сваке речи и ту, пре свега говори језик љубави и језик срца. Ту свако свакога разуме, без обзира одакле долази и одакле потиче и независно од тога коме и где припада.
      Овај догађај Педесетнице зове се још и рођендан Цркве, јер тог тренутка Бог је показао да оно што је изабрани народ носио као обећање од Бога, оно што је изабрани народ чувао као истину, то сада постаје реалност. То сада постаје универзално. Изабрани народ има своју мисију и свој значај за читав свет, за све народе. Он је постојао због тога да би се конституисала Црква у којој сви људи и сви народи постају изабрани народ. У њој сви људи и сви народи постају један народ. Црква је на дан Педесетнице дала, не само једнака права, не само једнаке шансе, него пуноћу истине и пуноћу спасења свим људима и свим народима света. Јер, Господ Христос је глава Цркве која је једно тело. 
      С обзиром на то да је једна глава и једно тело све различитости у Цркви не престају да постоје него се преображавају, јер је истинита реч апостола Павла који каже да нема Грка и Јеврејина, нема Скита и Варварина, нема роба и слободног, нема мушког и женског. Наиме, постоје различитости, постоје лични печати, али те различитости нису разлог да се развијају супротности и непријатељства, антагонизми и искључивост, него су те различитости посебни, лични дарови. Свако има нешто што је само његово, не да би то љубоморно чувао и сачувао за себе, него да би кроз то што је његово могао да се искаже, да би могао да се отвори ка другом ко има другачији печат, који има другачије особине, да би могао том другом и другачије да се дарује и да с њим, кроз тај свој дар, успостави комуникацију и гради заједницу, те да би кроз тај дар, и лични и посебни печат другога, могао другога да прими и доживи као свога“.

      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Логос,
      Педесети дан након Васкрса, када наша Света, Саборна и Апостолска Црква слави силазак Светог Духа на Апостоле, у барском храму посвећеном Светом Јовану Владимиру служена је Света Литургија. Началствовао је протојереј-ставрофор Слободан Зековић, а саслуживали су му протојереј Љубомир Јовановић и јереј Младен Томовић.

      О догађајима који су се одиграли у то вријеме говорио је прота Слободан у својој бесједи. Он је рекао да се у тај дан када је Свети Петар проповиједао надахнут Духом Светим, повјеровало у Христа, крстило и обратило у хришћанство преко 3000 људи. И зато се овај дан, Света Педесетница, назива рођенданом Цркве. Све Свете Тајне у Цркви Христовој савршава Дух Свети. Свако од нас Га је примио на Светом крштењу и треба да се трудимо да својим хришћанским животом, благодане дарове Духа Светога које смо примили чувамо.  Јер да бисмо били пријемчиви за благодатне енергије Божије, морамо да се трудимо да живимо онако како то Господ од нас засхтијева. По заповијестима Божијим. Да имамо изнад свега љубави и повијерења према Господу Богу своме, а онда и љубави једни међу другима.
      Велики број вјерног народа данас је литургијски прославио овај велики празник, помолио се и причестио Светим Даровима Господњим. Након завршене Свете Литургије служено је кратко Духовско вечерње богослужење у току којега су читане коленопреклоне молитве за исцјељење наших душевних и тјелесних слабости.  Вјерни су по завршетку  узимали траву и плели вјенчиће. Те вјенчиће су понијели својим домовима као благослов.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Објављен је први број новог научног часописа Московске Духовне Академије "Метафраст".
       „Метафраст“ је научни часопис Московске Духовне Академије, који објављује истраживања наставника, дипломираних студената и студената који се специјализују за класичну филологију (старогрчки, латински и оријентални језици), историју грчке и латинске хришћанске књижевности, као и предања хришћанског Истока. Часопис посвећује посебну пажњу објављивању споменика античке и средњовековне хришћанске књижевности у новим или прерађеним старим преводима на савремени руски језик.
      Часопис издаје Одсек за филологију МДА (профил "Грчка хришћанска књижевност") и објављује студије које одговарају параметрима Високе атестне комисије: 02/10/14 (класична филологија, византијска и модерна грчка филологија), 26.00.01 (богословље).
      У првом броју часописа "Метафраст" представљено је 11 студија посвећених проблемима грчке и латинске хришћанске литературе. Аутори и преводиоци су наставници, дипломци и студенти профила „Грчке хришћанске књижевности“ Одсека за филологију МДА. Чланци о агиографији, егзегези, историји византијске књижевности заснивају се на филолошкој методи рада са примарним изворима.
      Сви материјали часописа прегледавају се и индексирају у националној библиографској бази података научног цитирања РИСЦ.
      Одсек “Истраживање” садржи чланак проф. игумана Дионисија (Шљонова), у којем аутор разматра историјат епитета “Чудотворац” у односу на личност св. Николаја Мирликијског Чудотворца.
      У чланку кандидата богословља М.А. Вишњака, на основу извора, разматран је догматски аспект борбе коју је водио цариградски патријарх св. Атанасије I, са расколом арсенита.
      У чланку кандидата богословља ђакона Александра Ларионова изложени су ставови светог патријарха Фотија о лексичком значењу речи за хришћанско богослова, тумача хришћанских текстова и догматичара. Изложени су закључци светитеља о важности филолошке ерудиције, моралног стања особе и поседовања посебне харизме за исправно разумевање и тумачење свештених текстова.
      Чланак студента додипломског студија МДА, свештеника Андреја Лисевича, описује особитости ауторске употребе речи у "Коментару на Посланицу Ефесцима" познатог латинског писца с краја 4. века Амвросијаста.
      Следећи споменици су први пут објављени на руском језику у одељку за превођење: Омилија „О невиности“ (ЦПГ 2081), приписана Светом Василију Великом (у преводу са старогрчког, предговор и белешке студента МДА Андреја Науменка), „Писма Ермеја монаху Авви Дуласу“ (превод са старогрчког и коментар постдипломаца МДА Андреја Антишкина, магистра богословља ђакона Петера Лонгана, постдипломца МДА Алексеја Неманова и кандидата филолошких наука свештеника Сергија Кима) и расправа "Против Авксентија" светог Иларија Пиктавијског (преведено са латинског, са уводном и белешкама магистра филологије и историја Древног истока Е.В. Ткачева).
      У одсеку «Status quaestionis» представљени су библиографски осврти посвећени арсенитском расколу (аутор чланка је М.А. Вишњак), св.  Симеону Новом  Богослову (аутор - постдипломац МДА Роман Соловјев), као и латинском средњовековном писцу Хуги Етеријану (аутор – студент магистратгуре МДА Владимир Коробов).
      У одељку “Viri docti” у чланку студента магистратуре МДА јерођaкона Инокентија (Глазистова) реч је о великом академском ннаучном  раднику, протојереју Петру Делицину, захваљујући чијим радовима средином 19. века. почео је да се ствара корпус руских превода дела светих Отаца.
       
      Извор: Патриархиа.ру (с руског Инфо служба СПЦ)
    • Од Логос,
      Пре 170 година - 12. јуна 1849. године, са Петроварадинске тврђаве је гранатиран Нови Сад, Помен страдалимâ је служило новосадско свештенсто, 12. јуна 2019. године, поред спомен-крста на Темеринском путу, на новосадском насељу Клиса.   Беседу о Мађарској буни и том трагичном догађају за цео Нови Сад и све Новосађане изговорио је директор Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада, господин Синиша Јокић. Господин Петар Ђурђев, директор Историјског архива  Града Новог Сада, је истога дана одржао предавање у просторијама Архива, и том приликом изнео сведочанства неколико значајних учесника у том немилом и трагичном догађају.  
       
       
       
       
      Извор: Радио Беседа
×
×
  • Create New...