Jump to content
александар живаљев

Economist: Погрешно и постојано – Запад враћа балканске самодршце да чувају мир

Оцени ову тему

Recommended Posts

Economist: Погрешно и постојано – Запад враћа балканске самодршце да чувају мир

01 субота јул 2017

Posted by Стање ствари in Посрбљено

(The Economist, 1. 7. 2017)

Вучић је именовао Ану Брнабић, отворено геј жену, која се захвалила страним либералима. У ствари, Вучић ће водити земљу и он није либерал. Сада су западни либерали опуштени. Србија је најмоћнија земља западног Балкана, па какав год био господин Вучић и без обзира на његове мане, он може да га одржи стабилним

eco-vucic.jpg?w=529&h=479

 

Јуна двадесет трећег, у присуству онолико страних велможа колико је могао да сабере, Александар Вучић је самог себе миропомазао за председника Србије. Бивши премијер, изабран 2. априла, заклео се на службу у мају, али је одлучио да изведе велики инаугурални обред којим би обзнанио свој углед. Као наследника на месту премијера Вучић је именовао Ану Брнабић, отворено геј жену, која се захвалила страним либералима.

У ствари, Вучић ће водити земљу и он није либерал. Сада су западни либерали опуштени[1]. Србија је најмоћнија земља западног Балкана, па какав год био господин Вучић и без обзира на његове мане, он може да га одржи стабилним. Варијанте оваквог договора се могу видети у читавом региону. Неки називају овакве владе „стабилократијама“.

Главни председнички противник господина Вучића је био Вук Јеремић, некадашњи министар спољних послова. Кампања је била гадна. Медији који су подржавали господина Вучића су износили чудне тврдње. Да је Јеремић наводно тајни муслиман упетљан у високи криминал ИСИЛ-а. Да је наводно његова супруга водила картел трговине дрогом. Полиција га је изненада истраживала због наводних финансијских неправилности. Ни једна тужба није поднета, а г. Јеремић је рекао да су све ово измишљотине.

Оно што се догодило г. Јеремићу никог није изненадило. Према црногорском академику Срђи Павловићу, који је сковао термин „стабилократија“, земље Запада игноришу антидемократска дела обласних самодржаца догод одржавају мир. Босна је пример. Остала је нефункционална дуже од две деценије након краја рата, подељена међу националним партијама. Америка и Европа то толеришу, докле год њени лидери осигуравају да криза не прерасте у насиље.

Стабилократија дејствује различито од земље до земље. У Црној Гори је јасно ко руководи представом. Од 1989. године је то Мило Ђукановић – који је три пута напуштао председника или премијера само ради тога да би се вратио пошто среди ствари иза позорнице. Црногорска влада је хваљена на Западу кад је увела земљу у НАТО 5. јуна. Али она никад није извукла руку из гласачке кутије. Гласови се купују државним послом, као свуда у региону.

На Балкану је уобичајено да избори воде коалиционим преговорима усредсређеним на поделу плена (избори попут албанских, где су 25. јуна победили социјалисти, ванредно су ретки). Лако распореде коме ће које министарство. Велика питања јесу ко ће добити које јавно предузеће – прилику за покровитељства и подмићивања. Пошто је у Македонији ВМРО-ДПМНЕ владала више од деценије, подлегла је сазнањима која су открила корупцију и утицање на мешања у рад правосуђа. Социјалдемократска партија је заједно са албанским странкама 31. августа преузела власт. Међутим, нове власти ће поновити оно што је већ хронично – изузев „ако не разбију образац партијске контроле државе“, каже политиколог са универзитета у Грацу Флоријан Бибер. Висок је то захтев у области где држава није била независна од странака, како у доба комунизма тако и данас.

„Грађани су од политике отуђени, гласају за сопствену опипљиву корист или из страха“, наводи се у извештају са Округлог стола о стабилократији Балкана у организацији Саветодавне групе за европску политику. Господин Павловић је закључио да давањем легитимитета овакве ситуације Запад ствара непријатељство према себи. Партија која је на косовским изборима 11. јуна била најмоћнија водила је кампању против западне подршке корумпираној влади. То је странка која подржава стварање „Велике Албаније“. Ко би покушао да спроведе тај пројект вратио би област у рат чим би фисови[2] из својих дворишта ископали оружје. Дугорочно, стабилократија је рецепт за нестабилност.

Са енглеског посрбио: Душан Ковачев

Објашњења:

Наднаслов текста „Wrong and stable“ (у нашем преводу „Погрешно и постојано“) веома је двосмислен, пошто је stable именица намерно употребљена уместо фонетски сличног придева (stabilе). Наиме, stable је именица која се у енглеском језику користи и у придевском значењу као stabile, али као именица значи штала или обор. Пошто је смисао текста критика аутократије на Балкану, а у уводнику текста се говори о „стабилитократији“ (stabilitocracy) као тумачењу ове појаве, јасно се ради о рафинираној иронији. (Прим. ДК)

[1] Прим. ДК: Relived је намерно употребљена реч која може значити и „ослабљено“, али и „опуштено“.

[2] Прим. ДК: Аутор је употребио израз menfolk који означава групу мушкараца локалне заједнице фамилија или племена.

Share this post


Link to post
Share on other sites

FUCK STABILITY!

  • субота, 01 јул 2017 01:56

 

beogradprotest201708ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ

Демократија, чији је основни поклич Fuck stability! није ништа више од револуционарног изговора

1.

Како је само неприметно прошло веома важно ограђивање црногорског председника владе Душка Марковића од Вучићевог инсистирања на царинској унији међу земљама „Западног Балкана“. Тумачење и вредновање тога можда је требало да буде питање за овдашњу националну интелигенцију, која и даље тврдо верује да су владе у Београду и Подгорици на истој страни. Да, било је то питање за националну интелигенцију, али, док њени одличници установе седам сличности између Вучићевог давања мандата Ани Брнабић и Розмерине бебе, испод радара би им измигољио и цео светски рат, а не разлаз Београда и Подгорице.

Ради се, међутим, о томе да, кад је Марковић рекао да Вучићева иницијатива „није реална“, нису се заправо о царинској унији изјашњавали ни Мило Ђукановић ни Црногорци, већ главом Американци. И нису ту поруку послали само Вучићу већ и Ангели Меркел, истинском патрону идеје о економској интеграцији „Западног Балкана“. О чему се заправо ради?

2.

Није та унија важна колико је важно оно што је претходних дана произвело опредељивање за и против ње. Пре свега, реч је о једној лошој и једној доброј вести за „Западни Балкан“ из Берлина. Најпре лоша (ако је лоша): у догледно време није предвиђен пријем балканских земаља у ЕУ. Немачка се због те одлуке нашла под кишом прекора глобалиста из Вашингтона, који оптужују Берлин како ће се суочити са одговорношћу за нестаблност у региону ако се он окрене међусобним антагонизмима или, још горе, Русима. Као одговор на то, следи добра вест из Берлина: Немачка је спремна да понуди и неки кеш за међусобно инфрастуктурно повезивање земаља регона, обезбеђујући на тај начин његову стабилност, до које је Немачкој очито веома стало. Дакле, Берлин хоће стабилан Балкан, али не би да га стабилизује по највишој цени – унутар ЕУ, већ по дисконтној – ван ње.

petioktobar01Наши родољупци, по правилу, на оној су страни у коју им већ сто година упиру прстом Амери и Енглези. Неће они, дакле, никакво обнављање Југославије нити им треба непријатељски аутопут према Приштини и Тирани. Наравно, наши родољупци не знају оно што знају, рецимо, немачки – да ту није реч ни о каквом братству и јединству нити о Југославији, већ да приликом економског интегрисања неког простора у њему, по правилу, боље пролазе већи и снажнији ентитети него мањи и слабији. Како је Србија највећа државна и национална целина између Бихаћа и Солуна – што политички јесте „Западни Балкан“ – тако је мање вероватно да би Албанци извезли седам милиона кечета у Србију, а више да би ти исти Албанци зависили од српске хране. Тако наши родољупци поново нису пропустили прилику да се понесу као слон из оне смешне приче – који се у страху од миша попео на дрво и одозго вришти.

3.

Дођавола са стабилношћу на Балкану, одавно поручује српска опозиција, а одскоро и најважнији атлантистички журнал Економист, оптужујући Запад да на Балкану „поново подржава аутократе како би сачувао мир“. Узимајући Александра Вучића као модел балканског аутократе, британски магазин осуђује приступ Запада. Иронично га назива „стабилократијом“, која, тврди, дугорочно одбија те земље од Запада и заправо производи нестабилност, а не стабилност. Британци и она екипа Амера који то следе очигледно верују у робуснији наступ Запада на Балкану. Њиме би, према Економисту, требало успоставити правила, а не да Запад бескрајно тактизира са локалним апсолутистима, утолико пре што и они тактизирају са аполутистом Путином и, да није тога, чак ни свевидећи Економист не би приметио да су апсолутисти.

Демократију је изнад стабилности недавно ставио и амерички дипломата Хојт Брајан Ји током разговора са српском опозицијом, која је од Американаца захтевала исто што и Економист. Fuck stability!, писало је на штиту оног ко је Црну Гору послао да заштиту тражи у НАТО; Fuck stability!, била је и парола оног ко је створио кризу у Македонији и ко верује како је формирањем владе Зорана Заева она окончана, а не да је само прешла на виши ниво дуплирајући улоге учесника.

4.

Како год, Економистово исмевање „стабилократије“ производ је неке врсте закаснелог разочарења Запада у Вучића. Наиме, у тамошњим медијима најпре је са пуним одушевљењем дочекано његово давање мандата Ани Брнабић. То им је изгледало као спремност српског председника да изнервира Русе и, још више, знак коначног приклањања атлантистичком Западу. Али, чим је то урадио, Вучић је одмах оснажио руско крило владе, ојачавајући политичко место Ивице Дачића (моћнијег него кад је премијер био сам Вучић), затим постављајући Александра Вулина за министра ресора преко кога ће се Србија наоружавати у Русији и дајући једно место Ненаду Поповићу. Тог тренутка на Западу је са ужасом констатовано да би Србија са Брнабићевом на челу владе могла са Русијом да сарађује и више него кад је на том месту седео Вучић.

 

Економистов презир према „стабилократији“ ствар је дакле повећаног отпора према Вучићу и чињенице да су се у међувремену, док су се Вашингтон и Лондон радовали његовим давањима на Косову и Метохији, готово све проамеричке и пробританске снаге у Србији, скрајнуте и изубијане, нашле далеко од власти. Уосталом, ако би се српска власт данас угрубо могла описати као пронемачка уз јаку дозу проруског сентимента, мање грубом ће бити констатација како је комплетна антивучићевка опозција пробританска и проамеричка. Наравно, и њен либерални и њен наационални део.

5.

Зар би се иначе другачије могла описати историја посткоштуничине ДСС него као серија неуспелих покушаја да се одлепи од Британаца. Да није тако, зар би ДСС, странка која више од свега хоће да се представи новом, на сва звона објављивала сарадњу са старим белтвејским револуционарним клијентом Велимиром Илићем, најпохабанијом фигуром на домаћој сцени кад не би било супружника Драшковић. Једнако као што је стари добри ДСС до неба завапио противећи се Вучићевој обнови култа српске заставе а аргументујући све то више него бедним разлозима о болесној деци, као да истицање сваке српске заставе односи по један невини дечји живот.

27 mart 1941 beograd demonstracijeАко је опозиција пробританска / проамеричка, а власт пронемачка, то је поредиво само са 30-тим годинама прошлог века. С тим што је ослањање на Немачку Милана Стојадиновића било покушај изласка српске политике из британско-француске парадигме, док Немци Вучићу, као средишња позиција између САД и Русије, омогућавају најшири маневарски простор. Наравно, да би била више од геополитчког опортунизма, пронемачка политика Србије озбиљан резултат може да породи само у два услова: прво, да сама немачка политика није антируска; и, друго, да није ни атлантистичка. Иако ниједан услов није до краја испуњен, ми смо данас ближи томе него било кад откад било ко од нас политички памти.

6.

Кварење односа између САД и Европе, у ЕУ већ појачава разлике између „старе“ и „нове“ Европе, док ће на Балкану повећати разлике између „старог“ и „новог“ Балкана. „Нови“ (Западни) Балкан, дакле онај ближи САД него Немачкој, биће Хрватска, Федерација БиХ, Албанија и Приштина и одскоро и још не тако стабилно Црна Гора и Македонија. „Стари“ (Западни) Балкан јесу само Срби, они у Србији и они у Српској.

Наравно, у тој подели нема ничег новог, нов је само критеријум којим смо дошли до старог и очекиваног резултата. Дакле, припадници „новог“ Балкана ће далеко више вредновати своје чланство у НАТО него чланство у ЕУ; припадници „старог“ желе у ЕУ, заобилазећи НАТО. Наравно, Федерика Могерини, најављујући балканску турнеју са шефом НАТО Јенсом Столтенбергом, хоће да ту разлику учини мање видљивом, што у основи само потврђује њено постојање.

7.

Пробританска национална политика у Србији умела је да буде и монархистичка и републиканска, и оваква и онаква, али увек у последња два века била је револуционарна – и 2000. године, и 1941, и на свој начин 1903. Не бих рекао да је случајност што је, колико год био далеко и мали, револуционарни расплет против Вучића данас ипак изгледнији од изборног. Важно је знати да ће, ако настави да инсистира на економској интеграцији региона, наићи на много тврђи отпор из Подгорице и Македоније, која делује као нови центар за притисак на Србију.

Majski prevrat 1903

Као што је важно знати да аргументи за његово рушење, колико год се тицали демократије и људских права, немају никакве везе; везе имају само геополитичке одлуке, и све што као објашњење нема везе с тим, нема везе ни са чим. Демократија, чији је основни поклич Fuck stability! није ништа више од револуционарног изговора; и опредељивање између то двоје биће један од важнијих тестова интелигенције целе једне политичке генерације.

 
 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нисам чито све, овако у старту - наслов. "Backs" мислим да овде значи "подржава".


Sent from my iPad using Tapatalk

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nisam videla original, ali ovo

пре 6 часа, Grizzly Adams рече

Нисам чито све, овако у старту - наслов. "Backs" мислим да овде значи "подржава".


Sent from my iPad using Tapatalk

a u napomenama ovog DK - kakav pridev 'stabile' u engleskom? Otkud 'relived' da bude 'oslabljeno' - ni 'relieved' to nije?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kolikogod bilo mozda i istine u tekstu, to ne moze  oprati ni ponistiti cinjenicu da su gradjani Srbije izabrali Vucica, bilo direktno ili indirektno (neizlaskom) na izbore. To je meni najtuznije u celoj prici. Zvuci mozda otkaceno, ali cini mi se da bi mi nekako lakse palo da su izbori pokradeni, bar bi covek znao na koga da se ljuti... :(

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 50 минута, Paradoksologija рече

Nisam videla original, ali ovo

a u napomenama ovog DK - kakav pridev 'stabile' u engleskom? Otkud 'relived' da bude 'oslabljeno' - ni 'relieved' to nije?

Изгледа да постоји ово прво :)  И ја никад чуо до сада:

http://www.dictionary.com/browse/stabile

 

А ово за relived је лупио очигледно...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, GeniusAtWork рече

Изгледа да постоји ово прво :)  И ја никад чуо до сада:

http://www.dictionary.com/browse/stabile

 

А ово за relived је лупио очигледно...

Ludilo, engleski uvek iznenadi, svega ima... Ali to da je autor ciljao na retko rabljenu 'stabile' kao default pa da 'stable' ima neke dodatne konotacije zbilja ne verujem.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, александар живаљев рече

Србија је најмоћнија земља западног Балкана

#MakeSerbiaGreatAgain :pucpuc2:

пре 11 часа, александар живаљев рече

Оно што се догодило г. Јеремићу никог није изненадило. Према црногорском академику Срђи Павловићу, који је сковао термин „стабилократија“, земље Запада игноришу антидемократска дела обласних самодржаца догод одржавају мир. Босна је пример. Остала је нефункционална дуже од две деценије након краја рата, подељена међу националним партијама. Америка и Европа то толеришу, докле год њени лидери осигуравају да криза не прерасте у насиље.

Апсолутно тачно. Ово је јасно и кафанским аналитичарима, а камоли професионалним и школованим. Додуше, у Босни се толерише само бошњачка страна која граби што више може моћи на нивоу БиХ, док се српска страна редовно осуђује - па се ту игнорисање не врши наспрам појединих политичара него наспрам појединих страна - што је различито у односу на друге државе, гдје странци данас воле једног а сутра другог.

пре 11 часа, александар живаљев рече

Дугорочно, стабилократија је рецепт за нестабилност.

Апсолутно. Али све док је Запад једини газда на Балкану ( а од тога ако су Њемачка и Америка у договору ), рата бити неће. Чим се интереси супротставе - биће весеље.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      Душан Илић: Светодмитарска лента
      BY СТАЊЕ СТВАРИ on 8. НОВЕМБРА 2019. • 
      Нека Запад слави примирје, а нама нека је срећна победа у Великом рату! 
      Душан Илић (Фото: Лична архива)
      Када говоримо о 9. мају, Дану победе на нацизмом и фашизмом, многима ће прва асоцијација на овај догађај бити величанствена победа руског народа (у униформама Црвене армије) над германским завојевачем. Вероватно, једна од највећих победа руског православног народа све више се последњих година прославља ношењем двобојне ленте. Она је широј јавности много познатија као Георгијевска лента. Установљена је још у време царице Катарине Велике, 1769. године, као део Ордена Светог Ђорђа, те је у његову част и понела име. Од настанка па до данашњих дана она је била двобојна. У почетку црно-жута (боје које су сматране царским и ромејским), да би у совјетско време постала црно-наранџаста. Чак ни антиправославна бољшевичка власт није успела да истисне сећање на Георгијевске боје, те је ово једини симбол из царских времена који је преживео комунисте. Једина модификација је учињена у том погледу што је жута боја појачана, те је тако прерасла у наранџасту.
      Иако је формално у Русији још пре готово три деценије комунизам пао, а стара руска знамења поново враћена у употребу, било је потребно наћи заједничку тачку пресека свих великих руских победа, како оних из царске епохе, тако и оних из Другог светског рата. Као најпогоднији симбол свих руских победа, Георгијевска лента се природно наметнула, па је тако од 2005. године она део – како државне, тако и народне – прославе свих важнијих догађаја руске историје. С друге стране, у – од бољшевика измишљеним – постсовјетским републикама, које се према бројном руском живљу понашају слично као и Хитлерова Немачка, овај симбол представља мимикрију сећања на руску прошлост, па је тако она својеврсна замена за руску заставу и друге симболе. Симптоматичан је и пример дресова ФК Шахтјора из Доњецка који управо преко Георгијевских боја показује приврженост руском свету.
      Георгијевска лента или трака светог Ђорђа
      Поставља се сада питање, да ли ми Срби имамо неки сличан симбол којим бисмо обележили неку велику победу или сећање на наше славне претке погинуле у свим ратовима? Подлога за тако нешто постоји. Наиме, пре извесног времена Влада Србије је донела одлуку да се у знак сећања на Дан примирја у Првом светском рату уведе као симбол Наталијина рамонда, цвет са Кајмакчалана, који виси окачен на црно-зелену ленту. Ова лента узета је са Албанске споменице, тј. то је трака уз коју је ношена Медаља за спомен на повлачење српске војске преко Албаније. Од обнове српске државности пре два века, ми немамо величанственију победу од оне у Балканским и Првом светском рату. Ово је неспоран део наше војне, али и свеукупне нововековне историје. Стога, не би било згорег, по угледу на Русе, увести као свесрпски симбол победе у Првом светском рату, али и у свим ратовима, Светодмитарску ленту црно-зелене боје. Зашто таквог назива? Прво, зато што Срби од светих ратника највише поштују култове Светог Ђорђа и Светог Димитрија. С обзиром да су Руси већ осмислили Светогеоргијевске боје, ми бисмо могли осмислити Светодмитарске боје. Нарочито из разлога што се празник Светог великомученика Димитрија и обележава почетком новембра, у време ослобођења Србије и краја Првог светског рата. Даље, ово би било везано за наше старе ратничке култове, који су временом добили свој православни смисао. Такође, ово би могао бити један од симбола српског света. Њега би могли користити и они Срби који се данас из разних разлога тако не изјашњавају, али у фрагментима памте и чувају своје српско порекло. Нпр. поједини „Македонци“, Шопи из западне Бугарске, „Румуни“ из Темишварског Баната, „Грци“ са севера Грчке, Горанци, Буњевци, па чак и понеки „Албанци“ из Албаније. Па нпр. када Шопи из Годеча у западној Бугарској славе Видовдан као дан своје општине, они ће моћи као мимикрију свог српског идентитета да користе управо црно-зелене боје.
      Извор: drina.info
      Зашто ове боје? Зелена представља маслинасту боју униформе српског војника из Првог светског рата, док црна симболизује тугу за свим ратницима палим за наше Отачаство. Стога би, ова лента могла представљати и свесрпски војнички симбол, који би могао бити коришћен у обележавању свих важнијих догађаја из наше војне историје, па чак и оне око које смо и данас подељени, из периода Другог светског рата. Могла би бити израђена и Светодмитарска застава, са којом би се много лакше идентификовали они наши грађани који не желе себи да признају да су Срби или они који родољубље повезују са шовинизмом. Они који мисле да је песма „Ко то каже“ националистичка, а плачу уз „Пукни зоро“, моћи ће да оно мало родољубивог што свако од нас носи у себи, искажу кроз један осмишљени српски симбол. Уз ово би било пожељно да и неко мало веће српско спортско друштво (неки Раднички, Младост, Борац итд.) понесе назив Солунац (у част наших предака), као и црно-зелене боје. Ово свакако не би била замена нашој националној тробојци, већ допуна симболике обележавања наше славне прошлости, која би појачала нашу националну свест, али и подстакла неке наше бивше сународнике да се сете ко су им били преци.
      Предлог графичког изгледа Светодмитарске заставе (Аутор: Душан Илић)
      Нека Запад слави примирје, а нама нека је срећна победа у Великом рату!
      Душан Илић, Институт за европске студије
    • Од Логос,
      По одлуци Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј узео је учешћe, у пратњи јереја Филипа Милуновића из Беча, од 15. до 17. септембра 2019. године на 34. Међународном сусрету за мир у Мадриду, у Шпанији.     Заједница Сан Еђидио је позвала верске и политичке лидере, знамените личности из света науке и културе, политике и друштва, професоре и стручњаке за међуцрквена и међуверска питања из целог света на скуп чија је тема била „Мир без граница“.   Међу знаменитим предавачима су били: Високи комесар за избеглице Уједињених нација Филипо Гранди, председник Централноафричке Републике г. Фаустин Туадера, ректор Ал-Аксара Универзитета из Египта Мохамед Ал-Махра Зави, Митрополит волокаламски г. Иларион као и главни рабин из Тел-Авива г. Исраел Меир Лау. Од православних великодостојника скупу су присуствовали архијереји из Васељенске, Александријске, Московске и Румунске Патријаршије, као и и такође митрополити Јеладске, Албанске и Украјинске аутономне Православне Цркве. У име Римокатоличке Цркве на скупу учествовали су, између многобројних кардинала и надбискупа, умировљени Кардинал Валтер Каспер и познати Надбискуп Винченцо Паља из Ватикана.   Оснивач невладине организације Сан Еђидио г. Андреа Рикарди, на отварању конференције, срдачно је поздравио високе госте. Скуп су поздравили и Надбискуп Мадрида Његова Узоритост Кардинал Карлос Осоро Сијера и министар спољних послова Краљевине Шпаније г. Јосеп Бореј Фонтејес. Епископ Андреј је организаторима пренео срдачне поздраве и молитвене жеље Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и Светог Синода Српске Православне Цркве. У току конференције, епископ Андреј је предводио радну групу која се бавила питањем хришћанског поимања хуманизма и глобализације. Испред знамените катедрале у Мадриду која се налази непосредно поред Краљевске палате, 17. септембра одржана је завршна манифестација када је прочитан и потписан Апел са ове конференције за мир и правду у свету.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Ромејац,
      Преминула је др Олга Драшко – жртва рата и свједок ужаса који су се догађали на простору Херцеговине током деведесетих година када је у БиХ вођен крвави рат

      Она је одведена у мају 1992. године са радног мјеста у Дому здравља Чапљина, а потом спроведена до концентрационог логора за Србе – Дретељ 1, који су основале и контролисале јединице ХОС-а одане Блажу Краљевићу а који је признавао само власти Алије Изетбеговића ушавши у сукоб са ХВО-ом.
      Ту је провела три мјесеца и преживјела стравичну психо-физичку тортуру од својих мучитеља који су над њом извршили силовање стотине пута.
      Чак су и представници међународне заједнице у Стоцу, прећуткивали да је она заробљена у том казамату. Њен супруг адвокат Лазар Драшко који је преминуо 2017.године водио је надљудску борбу како би је извукао из тог пакла и на срећу успио је у томе. 18. августа 1992. године, др Олга Драшко је у групи од 245 логораша размијењена у Стоцу.
      Касније је Олга Драшко свједочила на судовима у БиХ и иностранству против злочинаца који су окрвавили руке и савијест својим монструозним радњама у логорима за Србе.
      Посљедице мучења су биле огромне и она је дуго била на лијечењу. У својим свједочењима, Олга Драшко причала је да су злочинци радили све оно што човјек не може ни да замисли да једно људско биће може да уради другом.
      Казивала је да су их злочинци тукли чиме су стизали, што су имали при руци…летвама, чизмама, ножевима. Испричала је да су по тијелима заточеника резали крстове, те скидали скалпове ножевима са главе.
      Жена мученица и херој.
      Жена која је на својим нејаким плећима носила претешко бреме страхоте која јој се десила , али и храбрости да стане и исприча јасно и јавно све што јој се дешавало.
      Разговор који смо водиле у марту 2012. године оставио је неизбрисив траг .
      Тиха жена која без осцилација говори о ужасу који се дешавао у Дретељу, крвницима који су се иживљавали, мученицима попут ње који су призивали смрт….
      И свака реченица изговорена је мирно, као да је причала о неком другом, а не о себи, свом животу чији ток су промијенили злотвори.
      Кажњени нису, али- вјерујемо у Божји суд који ће, надамо се , то све уредити како треба.
      Олга је у том разговору тада рекла да сви носимо своје бреме на различите начине. Битно је остати уздигнуте главе и ићи кроз живот часно, а како ће неко тумачити и коментарисати оно што је пакао нечијег живота ствар је личне савјести- рекла је тада Олга.
      За нас који вјерујемо у Бога и апсолутну правду ова храбра жена, српска хероина, коначно је пронашла свој мир и блажени спокој.
      Наша људска дужност је да јој овим текстом одамо посљедњу почаст и да је не заборавимо, као ни остале српске жртве.
      ВЈЕЧНИ МИР ЗА СРПСКУ ХЕРОИНУ ДР ОЛГУ ДРАШКО: Одлазак свједока ужаса логора Дретељ
      SLOBODNAHERCEGOVINA.COM Преминула је др Олга Драшко – жртва рата и свједок ужаса који су се догађали на простору Херцеговине током деведесетих година када је у БиХ вођен крвави рат Она је...  
    • Од Логос,
      Храм Успенија Пресвете Богородице у Сакраменту данас је прославила своју храмовну славу (три дана раније како би већи број верника могао да се окупи у свом Храму). Заједно са њиховим вољеним Епископом Максимом литургију су служили и Епископи бихаћко-петровачки Сергије, захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и стобиски Давид.      Епископи су дочекани са пуно радости и љубави, посебно од деце која су им прилазећи за благослов, даривала букете цвећа. Храм је био испуњен верним народом, многи од њих су силом прилика заборавили матерњи језик, али чиста срца чувају и негују своју веру и традицију. Литургији је присуствовао велики број деце а велику радост причињава то што су се сва деца причестила.   Никола Станковић    
       
       
    • Од Логос,
      На крају опше аудијенције 8. јуна 2019. папа Фрања је подсетио на важну иницијативу под насловом „Минут за мир“ коју је покренуо Међународни форум католичке акције како би се обележила годишњица историјског сусрета израелског и палестинског председника Шимона Переса и Махмуда Абаса, који је одржан 8. јуна 2014. године у присуству њихових делегација и васељенског патријарха Вартоломеја.
       
      Ове године Међународни форум католичке акције тражи да документ о Људском братству за светски мир и заједнички саживот, који су 4. фебруара ове године у Абу Дхабију потписали папа Фрања и Велики имам Ахмад Ал-Тајеб, буде раздељен младима.
      Свеучилиште Ал-Азар и Римокатоличка Црква траже да тај документ постане предмет истраживања и проучавања у свим школама, униврзитетима и институтима како би допринео изградњи нових нараштаја који ће проносити добро и мир, бранећи свуда право угњетаваних и последњих – стоји у саопштењу Међународног форума католичке акције.
       
      Извор: Vatican News (са енглеског Инфо служба)

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...