Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Ракић

Ruski izvori: MiG-ovi 29 iz Rusije stižu u julu ali postoje problemi

Оцени ову тему

Recommended Posts

Pozivajući se na neimenovane izvore iz vojne industrije, ruski vojni blog bmpdpreneo je u juče zanimljive informacije koje su vezane za naše Ratno vazduhoplovstvo a pre svega za donaciju MiG-ova 29 iz Rusije.

Kako navodi bmpd trenutno se u Lipecku nalazi grupa pripadnika vazduhoplovno-tehničke službe koja tamo pohađa kurseve obuke sa ciljem da se ovlada održavanjem lovaca MiG-29.

163327-1-850x350.jpg

Istovremeno isporuka 6 aviona koja je dogovorena prošle godine, trebala bi biti realizovana u julu mesecu. Takođe se navodi da srpska strana još uvek razmatranajbolju moguću ekonomsku varijantu isporuke MiG-ova.

Trenutno međutim postoje određeni problemi koji bi mogli da utiču na primenu ovog ugovora a to se pre svega odnosi na ograničen broj tehničkog osoblja koji su sposobni da održavaju i opslužuju MiG-29. Broj pripadnika vazduhoplovno-tehničke službe je trenutno dovoljan samo za održavanje 4 postojeća aviona, od kojih jedan nije u letnom stanju. Međutim kada isporukom 6 aviona iz Rusije flota srpskih MiG-ova 29 naraste na 10 biće potreban veći broj tehničara.

Izvori otkrivaju da se u ovom momentu sa velikim teškoćama obezbeđuje istovremena ispravnost dva aviona radi izvršavanja zadataka sistema PVO i borbene obuke pilota. Sa samo tri letno sposobna MiG-a 29 održavanje borbene trenaže nije nimalo lako.

Takođe postoje poteškoće i sa modernizacijom Vazduhoplovnog zavoda ’’Moma Stanojlović’’ u kome bi se uskoro trebalo da se izvrši remont srpskih MiG-ova 29 a koji bi se realizovao uz asistenciju ruskih stručnjaka. Tu su zatim i predstojeći predviđeni poslovi servisiranja helikoptera H145M u drugom stepenu (helikopteri bi trebali biti isporučeni 2018). Pored navedenog zavod bi trebao biti osposobljen i za remont helikoptera Gazela i Mi-17.

Ministarstvo odbrane Srbije, kako dalje navodi bmpd, planira da uloži određena finansijska sredstva u vazduhoplovni zavod kako bi on postao regionalni servisni centar za helikoptere Gazela, H145M i Mi-17.

Srbija ima dugoročni plan za obnovu svoje flote helikoptera Mi-17 ali tekućim budžetom za 2017. nisu izdvojena sredstva za dodatne nabavke. Očekuje se da će ugovor za još 4 helikoptera Mi-17V-5 biti zaključen 2018. ili 2019. godine.

Spomenuta je i moguća kupovina 8 beloruskih MiG-ova 29, ali po već navedenim izvorima njihova nabavka se za sada ne razmatra i  za srpsku stranu ona više nije prioritetna.

Na kraju je saopšteno da će srpski piloti koji lete na 29-kama učestvovati na vežbama BARS-2017.

Živojin BANKOVIĆ

tango-six.png

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Tarife koje je Kosovo uvelo Srbiji i BiH, nisu politički održive i nadam se da će biti oslabljene ili ukinute, rekao je u ekskluzivnom intervjuu za Glas Amerike američki senator Ron Džonson, predsedavajući pododbora za Evropu i regionalnu bezbednosnu saradnju u senatskom Odboru za spoljne poslove. Džonson veruje da su predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači voljni da reše odnose dve zemlje i da shvataju da dogovor do kojeg dođu možda neće biti kratkoročno popularan.
      Glas Amerike: Senatore, videli ste se sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem na GlobSec forumu u Bratislavi. Pretpostavljam da je bilo reči i o Kosovu. Kakav je vaš utisak, da li je Vučić spreman na kompromis? Senator Džonson: "Ono što primarno cenim kod predsednika Vučića, a isto bih mogao da kažem i za predsednika Tačija, je da su to pojedinci koji žele da reše problem. Imaju dobru volju za to, ali istovremeno prepoznaju da je reč o veoma teškom pitanju. Nadam se da će ta njihova rešenost ipak biti dovoljna za neki napredak".
      GlasAmerike: Kada je reč o dijalogu – Priština ne želi da ukine carine na srpsku robu, a Beograd neće da pregovara bez toga. Ako Kosovo ne ukine takse, postoji li drugi način da se nastave pregovori? Senator Džonson: "Najpre želim da kažem da tarife, iako kratkoročno mogu delovati kao dobra ideja i efikasno se koristiti kao adut, dugoročno predstavljaju dodatni porez koji plaćaju stanovnici zemlje koja uvodi tarife. Dakle, dugoročno tarife ne koriste Kosovu. Ono što bih želeo da obe strane shvate je sledeće: uveli ste tarife, privukli ste pažnju javnosti, ali sada treba da krenete dalje i da ozbiljno pristupite rešavanju ovog dugoročnog problema – kako bi Kosovo moglo da bude priznato i kako bismo došli do mirnog rešenja".
      Glas Amerike: Da li SAD mogu, na neki način, da ohrabre Srbiju da se vrati dijalogu u ovim okolnostima? Senator Džonson: "SAD podržavaju obe strane i daju im prostora da reše problem. Amerika ne želi ništa da nameće bilo kojoj strani. Ponovo ću reći: dugoročno, tarife plaća narod zemlje koja ih uvodi i iskreno rečeno, mislim da nisu ni politički održive – jer sve poskupljuje. Nadam se da je ovo privremena situacija i da će biti ublažena – da će tarife biti manje rigidne, oslabljene ili ukinute. To će koristiti građanima Kosova i nastavku razgovora".
      Glas Amerike: Očekujete li da bi dijalog mogao ponovo da počne posle samita u Parizu? Senator Džonson: Nadam se da će dijalog biti ponovo pokrenut, a ako je Pariz dobra polazna tačka za to – podržavam.
      Glas Amerike: Pre nekoliko dana Bela kuća je ponovo pozvala na postizanje sveobuhvatnog sporazuma o Kosovu koji je baziran na “međusobnom priznavanju”. Verujete li da su vlasti u Srbiji spremne da naprave kompromis baziran na međusobnom priznanju? Senator Džonson: "To je krajnji cilj i razlog zbog kojeg Kosovo učestvuje u dijalogu. Razumem da je to politički teško za predsednika Vučića. On mora da pokaže građanima Srbije da je i Kosovo pravilo neke ustupke. Prespanski sporazum između Grčke i Makedonije bio je politički nepopularan u obe zemlje, ali su lideri bili hrabri – i mislim da je ista situacija sa Vučićem i Tačijem. To su dvojica lidera koji shvataju da dogovor do kojeg dođu možda neće biti kratkoročno popularan, ali se nadam da će, kao što vidimo u slučaju ulaska Severne Makedonije u NATO, u kratkom periodu pošto postignu sporazum, osetiti da je vredno sveg političkog bola kroz koji prolaze. I mislim da će ljudi, kada se sve završi, pitati zašto se nije rešilo ranije zbog koristi koju će imati u saradnji sa EU i zapadnim partnerima. Rusija zvuči zavodljivo, ali ne nudi ništa u smislu dugoročne političke stabilnosti i ekonomskog prosperiteta".
      Glas Amerike: Američki zvaničnici nam govore da ne postoji rok za rešenje pitanja Kosova, ali Bela kuća već treći put u proteklih sedam meseci poziva Srbiju i Kosovo da postignu sporazum. Da li je to poruka obema stranama da proces polako privode kraju? Senator Džonson: "To pokazuje želju Amerike da snažno podrži Srbiju i Kosovo da dođu do sporazuma, pokazuje podršku Bele kuće, a ne pretnju nekakvim rokovima. Ta podrška će ostati i pošto se postigne sporazum. Znači, kada preduzmete teške političke korake – Amerika, a nadam se i Evropa, će biti tu uz vas i ti teški koraci će se isplatiti. Dok se ne postigne dogovor, nijedna zemlja neće biti dovoljno stabilna da bi privukla investitore. Ne mogu dovoljno da naglasim koliko je to važno za ekonomski prosperitet obe zemlje".
      Glas Amerike: Kada govorimo o razgraničenju kao modelu rešenja – iz Amerike stižu različite poruke. Zamenik pomoćnika državnog sekretara Metju Palmer kaže da SAD ne povlače crvene linije, dok član Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Erat tvrdi da je ideja o podeli Kosova "glupost" i da se ne može realizovati. Možete li da nam kažete šta je zvanična američka politika o ovom pitanju? Senator Džonson: "Ja sam član Kongresa i mogu da vam kažem svoje mišljenje. Verujem da administracija poručuje da Srbija i Kosovo treba sami da se dogovore. Mi obema zemljama dajemo prostora da postignu sporazum i lično mislim da nema crvenih linija niti ideja o kojima ne treba razgovarati. S druge strane, jasno mi je zašto ljude brine korekcija granica zbog potencijalnog domino efekta. Ali, na kraju se sve svodi na lidere i građane Srbije i Kosova koji treba da nađu rešenje koje Amerika i Evropa treba da podrže".
      Glas Amerike: Predsednik Vučić je rekao da vas je zamolio da prenesete poziv predsedniku Trampu da poseti Srbiju. Jeste li to učinili i ima li odgovora? Senator Džonson: "Upravo sam razgovarao sa državnim sekretarom Pompeom i njemu sam preneo, a preneću i predsedniku Trampu kad ga vidim. Već sam mu preneo prethodne pozive".
      Glas Amerike: I, hoće li doći? Senator Džonson: "On je veoma zauzet, ali je izrazio svoju podršku Srbiji i Kosovu da dođu do sporazuma i ostave problem iza sebe".
      Jovana ĐUROVIĆ

       
    • Од Драгана Милошевић,
      Pozivaju se sve žene koje su se tog datuma porodile u kruševačkoj bolnici, a rečeno im je da im je dete preminulo, da se jave. To će nadležnim organima umnogome olakšati potragu

      Foto-ilustracija: pixabay.com
      Vladina Komisija za istraživanje slučajeva nestalih beba i Udruženje "Za istinu i pravdu o bebama" došli su do prvog deteta za koje, kako za "Novosti" otkriva Radiša Pavlović, član Komisije i predsednik Udruženja, postoje konkretni dokazi da je kao beba ukradeno. Reč je o muškarcu koji je svojevremeno usvojen.
       Usvojenik se obratio za pomoć meni i zamenici Udruženja Milanki Momčilović da mu pomognemo da sazna ko su mu roditelji. Kada smo počeli da istražujemo, shvatili smo da žena koja se vodi kao njegova majka kroz kompletnu dokumentaciju, od porođajnog protokola, preko prvog upisa matične službe do usvojenja - ne postoji! Dve matične službe potvrdile su nam da žene sa tim generalijama, ni pod devojačkim, ni pod udatim prezimenom, nema i nije je nikad ni bilo - kaže Pavlović.
      Da je i otac nepostojeći jasno je jer postoje dve prijave rođenja. U prvoj se navodi i ime oca, u drugoj ga, međutim, nema. Nema ni bračnog stanja žene koja je navodna majka, a nepostojeća mati u posebnom dokumentu odriče se deteta i daje ga na usvajanje.

       
       
      Porođaj se desio 3. marta 1981. godine u Opštoj bolnici u Kruševcu. Pavlović kaže da je jasno da je neko dete moralo biti proglašeno mrtvim, da bi se došlo do bebe za usvajanje, a onda je izmišljena majka i svi njeni podaci, i formalno je "odrađeno" usvojenje.
      Naš sagovornik zato poziva sve žene koje su se tog datuma porodile u kruševačkoj bolnici, a rečeno im je da im je dete preminulo, da se jave Udruženju i Vladinoj komisiji. To će nadležnim organima umnogome olakšati potragu.
      Pošto u podacima stoji da je nepostojeća majka iz jednog sela u blizini Aleksinca, Radiša Pavlović i Milanka Momčilović obavili su razgovore i u aleksinačkom centru za socijalni rad. Tamo su pokušali da saznaju sa kim su radnici centra, pre nego što je tadašnji direktor potpisao rešenje o usvajanju, razgovarali ako majka ne postoji. Odgovora nije bilo.
      - Podnećemo danas krivične prijave protiv odgovornih u bolnici u to vreme, da bismo saznali koji lekar je radio, koja babica, koje osoblje je bilo u toj smeni. Za sada nam nije cilj da jurimo krivce, a jasno je da je više osoba u ovom slučaju bilo u sprezi, već da saznamo ko su biološki roditelji ovog momka. O celom slučaju obavestili smo i policiju i tužilaštvo - kaže Radiša Pavlović.
      DA u slučaju usvajanja kruševačke bebe nešto ne štima, pokazuje i dokumentacija iz matične službe. Naime, kako tvrdi Pavlović, matičar je upisao rođenje bebe u matične knjige pre nego što je uopšte stigla prijava da je mališan rođen!
      VIDEO: Roditelji i država da zajedno nađu odgovor na pitanje, gde su nestale bebe pogledajte na linku
       
      link
       
    • Од Милан Ракић,
      Beloruska novinska agencija BELTA prenela je juče izjavu predsednika Državnog vojno-industrijskog komiteta Belorusije Romana Golovčenka da će Belorusija početkom 2021. godine predati Srbiji modernizovane avione MiG-29.

      Golovčenko je istakao da se remont aviona obavlja u dogovorenim rokovima:
      – Tri se nalaze na remontu a jedan u procesu defektacije. Sve ide po planu. U stalnom smo kontaktu sa srpskom stranom, nema nikakvih poteškoća. Prema ugovoru isporuka aviona kupcu ide početkom 2021. godine – rekao je za BELTA prvi čovek beloruskog Državnog vojno-industrijskog komiteta koji je dodao da prema ugovoru radove remonta i modernizacije plaća srpska strana.
      Zvanična primopredaja 4 lovačka aviona MiG-29 u varijanti 9.13 izvršena je 25. februara ove godine u beloruskom 558. remontnom zavodu u Baranovičima gde je tri dana ranije započeo njihov remont. Iz Ministarstva odbrane Srbije tada su saopštili da je prijem aviona i pratećih kompleta zemaljske opreme izvršen u prethodne dve nedelje, i da su avioni odmah predati na generalni remont i modifikaciju opreme kako bi bili opremljeni kao i trenutnih 10 aviona ovog tipa u RV i PVO.
      Ministar odbrane Aleksandar Vulin izjavio je tom prilikom da su rokovi dogovoreni i precizni, da se računa da će faza remonta (prva faza) biti završena u najkraćem mogućem roku a potom i druga faza koja podrazumeva modernizaciju.
      Samo dan kasnije, vojno-politički komentator Aleksandar Radić je prenoseći ovu vest na internet stranici britanskog časopisa Air Forces Monthly naveo da će se istovremeno sa remontom, u saradnji sa ruskom kompanijom RSK MiG, obavljati i radovi na modernizaciji koji će obuhvatiti dorade na radaru, integraciju raketa vazduh-vazduh R-27ER i R-77 i preciznih vođenih raketa vazduh-zemlja.
      Radić je tada preneo i izjavu direktora 558. remontnog zavoda Pavela Pinigina da će se vremenski okvir radova kretati od 6 meseci do godinu dana, u zavisnosti od obima modernizacije koji će se izvršiti.

    • Од kopitar,
      Papa o kanonizaciji kardinala Stepinca: 'On je blažen, može mu se moliti, ali do svetosti moramo izučiti neke povijesne točke' | Bitno.net https://www.bitno.net/vijesti/papa-o-kanonizaciji-kardinala-stepinca-on-je-blazen-moze-mu-se-moliti-ali-do-svetosti-moramo-izuciti-neke-povijesne-tocke/#.XNLBKD5Xuj4.whatsapp
×
×
  • Create New...