Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 2 минута, Mиљан Танић рече

ме не би чинило мање идиотом

А шта радимо са "идиотима"? Стављамо их у азил, каменујемо, вређамо или их стрпљиво водимо да у оквиру својих ограничења извуку максимум и постану "функционални"? Да ли и "идиоте" треба да волимо?

пре 3 минута, Mиљан Танић рече

И чисто да рашчистимо - ја нисам тражио никакву анализу, нити мишљење, нити тумачење.

То је јасно. Ти знаш своје разлоге и мени је то ОК, нисам мислила на тебе, мислила сам на све који су укључени у комуникацију у јавном простору. Ми ни не тражимо анализу, али добровољно нудимо речено на анализу, то значи да морамо бити спремни да ће се увек наћи неко ко ће анализирати речено, јер када пустиш реч у јавни простор, ти је дајеш са намером да она изазове неку реакцију, зар не? Некада она буде то што очекујемо а некада не. А готово увек буде предмет нечије анализе. 

Миљане, ништа што сам написала се не односи на тебе конкретно, нити само на тебе, нити је везано за саму тему, посматрам начин комуникације, не тематски.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, АлександраВ рече

А шта радимо са "идиотима"? Стављамо их у азил, каменујемо, вређамо или их стрпљиво водимо да у оквиру својих ограничења извуку максимум и постану "функционални"? Да ли и "идиоте" треба да волимо?

То је јасно. Ти знаш своје разлоге и мени је то ОК, нисам мислила на тебе, мислила сам на све који су укључени у комуникацију у јавном простору. Ми ни не тражимо анализу, али добровољно нудимо речено на анализу, то значи да морамо бити спремни да ће се увек наћи неко ко ће анализирати речено, јер када пустиш реч у јавни простор, ти је дајеш са намером да она изазове неку реакцију, зар не? Некада она буде то што очекујемо а некада не. А готово увек буде предмет нечије анализе. 

Миљане, ништа што сам написала се не односи на тебе конкретно, нити само на тебе, нити је везано за саму тему, посматрам начин комуникације, не тематски.

Идиотима који мисле да је 2+2 = 5 не дозвољавамо да дискутују равноправно, несврсисходно је. То не значи да их не волимо и хоћемо да их убијемо, далелко било. Но, једноставно, не може свако на сваку тему да равноправно дискутује с неким ко зна боље, а притом хоће још да буде умишљен и надмен у свом незнању и инсистира да је 2+2 = 5. Имам баш једног познаника у геј свету који хоће упорно са мном о хришћанству, а о истом ама дибидус појма нема. Никад ниједну књигу теолошку није пипнуо, и он би мене да учи шта Црква учи, а шта не. Па не може бато. И онда каже да сам нетолерантан и аутохомофоб. Ја кажем иди ти онда лепо неком астрофизичару па поушај њему да солиш памет из његове области, па кажи то је моје људско право, па да видимо шта ће да ти каже. То је то. Једноставно.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мислим да би генерално Црква требало да покуша да се што прецизније и опширније одреди према појавама које су препознате као греси, али не повређују другу особу... Неко моје искуство је да су управо те ствари камен спотицања за многе људе који су ту негде на клацкалици између непрактикујуће вере и активнијег црквеног живота. И онда када треба да им се објасни зашто је грех (и то озбиљан грех) да имају необавезне односе, у којима нико не бива повређен, преварен, натеран на било шта итд, или зашто је мастурбација грех, зашто је марихуана грех (док испијање ракије није нпр.) долази до неразумевања и често до одустајања од било какве црквене праксе... Мислим на млађе људе углавном, којима при тим првим корацима ка вери доста сметају неке ствари у којима не виде никакву логику.

Не кажем да Црква треба да се мења према духу времена, али свакако дух времена мора да узме у обзир при планирању које теме треба детаљније образлагати и како им приступати. Ако имамо једну друштвену норму која говори "Х је супер" а Црква Х сматра за грех, не може Црква да каже одједном "Х није грех", али мора да се потреуди да објасни зашто је Х грех, иако не повређује наизглед баш никог, зашто је Х грех а притом "Y није грех" итд.

Можда би једно од објашњења било и да наведене ствари треба прихватити из послушности и смирености, ради надвладавања сопствене воље, иако их лично не разумемо. Ако већ нема бољих објашњења, и то је боље него "тако пише и ћао".

Share this post


Link to post
Share on other sites

Што се тиче горњих питања шта се хетеросексуалцима,блудницима, промискуитетним женама, кандидатима за свештенство и њиховом владању, епископима и свештеницима који скрећу са пута у којекакве странпутице и уопште са сваким грехом који је противан писму, моје мишљење је да закон треба да буде једнак за све. Значи нема привилегованих грехова и категорија, него лопату у руке и чишћење гумна редом. Само је такав став оправдан.

Нема човека без греха али је важно да схватимо своје грехе и да се кајемо и да се не поносимо ни са једним грехом и не правдамо се и Бог ће нас погледати.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 31 минута, R2D2 рече

Многим људима у Цркви је то свакако шокантно, несхватљиво, али једноставно то постоји и тога је било и биће, мислим да ово о чему Миљан јавно говори.

 

meni npr nije šokantno što je Tanović gej. neka je. 

šokantno mi je da ga vidim na Prajdu u crvenoj tišrt na kojoj piše to što piše sa sa porukom mladima...ne bojte se, budite to što jeste. hrišćani i gejevi. tako on kaže, bori se za mlade. poručuje to mladima u crkvi koja ima Kačavendu i još ko zna koliko takvih, tako bar on tvrdi. 

pa ako ih ima u crkvi na sve strane u čemu bi bila frka mladima? sve je regularnone_shvatačemu ta misija? nelogično mi je. al dobro. 

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, RYLAH рече

Ел то значи да си обрнуо круг?

Ваљда. :) Мада ја, кад о овоме причам у шаљивим дебатама или на стендап наступима, кад их имам, кажем да ја нисам никакав аутохомофоб, него обични хомофоб. Ја, наиме, себе веома волим, и волим и што сам геј, шта ћу, лепо ми је, али мрзим све остале. :sunce:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Матусал рече

Што се тиче горњих питања шта се хетеросексуалцима,блудницима, промискуитетним женама, кандидатима за свештенство и њиховом владању, епископима и свештеницима који скрећу са пута у којекакве странпутице и уопште са сваким грехом који је противан писму, моје мишљење је да закон треба да буде једнак за све. Значи нема привилегованих грехова и категорија, него лопату у руке и чишћење гумна редом. Само је такав став оправдан.

Нема човека без греха али је важно да схватимо своје грехе и да се кајемо и да се не поносимо ни са једним грехом и не правдамо се и Бог ће нас погледати.

Све је то лепо и фино, али принцип СПЦ је следећи: Буди ти шта хоћеш и ради шта хоћеш, само немој да признаш јавно. Дакле нема "кај се и не чини то", јок. Чини ти шта хоћеш, само ћути и све је ок. А то је оно лицемерје до неба. А све док се то не реши, немају право да суде људима ван мантије, а поготово људима ван Цркве. То немају(мо) право никако.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, ana čarnojević рече

meni npr nije šokantno što je Tanović gej. neka je. 

šokantno mi je da ga vidim na Prajdu u crvenoj tišrt na kojoj piše to što piše sa sa porukom mladima...ne bojte se, budite to što jeste. hrišćani i gejevi. tako on kaže, bori se za mlade. poručuje to mladima u crkvi koja ima Kačavendu i još ko zna koliko takvih, tako bar on tvrdi. 

pa ako ih ima u crkvi na sve strane u čemu bi bila frka mladima? sve je regularnone_shvatačemu ta misija? nelogično mi je. al dobro. 

 

 

 

 

Да ли је Христова смрт на крсту и васкрсење логично? Да ли је љубав као појава логична? :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Mиљан Танић рече

Ваљда. :) Мада ја, кад о овоме причам у шаљивим дебатама или на стендап наступима, кад их имам, кажем да ја нисам никакав аутохомофоб, него обични хомофоб. Ја, наиме, себе веома волим, и волим и што сам геј, шта ћу, лепо ми је, али мрзим све остале. :sunce:

Ел имаш неки стендап на Јутјубу, пошто ја овакве расправе гледам макар три до четири пута годишње, ово ми више ич није занимљиво?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Mиљан Танић рече

Што се тиче попова, већ сам врло специфично помињао једног којег овде на форуму сви врло добро знају, био је админ.

Ovo u najmanju ruku nije fer. Pretpostavio si da je pop neku zenu bacao pod mantiju, a nisi se zapitao da li je bacao pod mantiju da je ispovedi ili nesto slicno. I drugi popovi to rade sa promiskuitetnim pevacicama, ali prljava masta moze da i tim popovima ucita da rade necasne radnje s njima.  Ovo ti je, dakle, da izvines na izrazu malo ******** (u dusi pede*ski postupak), i kao nisi  rekao ime,  a sve si rekao ko je. Ma ajde covece.... To sad treba  da se provlaci o njemu i da na pravdi Boga ima, eventualno, probleme u porodici! Ne cini drugom ono sto ne zelis da tebi drugi cini, po Sv. Predanju uci nas Gospod i Spas nas   ili po Sv. Pisumu (Mt 7, 12).   Ti zelis drugima - zivite zivot i pustite druge da zive (tj. tebe), sto je valjda i ok, a onda sebe demantujes!   To jedno, a drugo sto je ovo 99,9% MOGUCE netacna informacija. Kazaces "nisi mu andjeo cuvar", moguce, ali pazi - ti si ga video, ej, ti ga kao video :)) , video ga iz daleka,  bas ispred tebe da  se pojavi sa zemskom :) , a   i da si ga video, otkud ti sad znas ko je ta zena, i sam kazes da znas samo da mu nije zena, da li mu je, ako mu nije zena,   SESTRA, rodjaka, koja se tamo nasla itd. i td. milion drugih razloga....  To je ono, hiljadu puta potvrdjeno, nemoj da se ljutis, pijanica da bi sebe opravdao, popovi su za njega pijanice, razvratnicima, razvratnici, a sklonima da ukradu, popovi su lopovi!  

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Лампантан је пример - кад смо већ на омиљеном пољу ових што воле да се баве психологијом - оне двојице америчких сенатора који су били највећи противници педера, а испоставило се да су хомићи! Једног ухватили у јавном вц у блудним радњама. 

Зато би ваљало да се бојовници против хомића запитају што их то толико сврби?...

Такође ми није јасна ни наша црква која на сва звона осуђује хомиће, а има их у врхушки неколико. То ми се некако не уклапа у ону Исусову: Извади прво балван из ока свога. Ево пак сада се сликају са лезбејком и све ок. Још ћемо почети да се питамо, као англиканци, да ли и декларисане хомиће да рукополажемо?

Дакле, ми би требало да заузмемо јасан став и да прихватамо хомиће у цркву као нормалне, али да подлежу свим дисциплинским правилима као и други. Тако би се мало завео ред.   

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Mиљан Танић рече

Но, једноставно, не може свако на сваку тему да равноправно дискутује с неким ко зна боље

То је тачно, али има право на своје мишљење и има право да за то мишљење не буде стављан у неравноправан положај као особа, као личност, чак ни као саговорник (има право на квалитетну комуникацију), а ко зна и уме, научиће га, а ко не зна и не жели, не мора, једноставно, прекида комуникацију и то је то. Јер, ако неко не прима то што му дајеш, не дајеш му више. Ни себе, ни реч. Али, не стављаш га у позицију "нижег" од себе. На то једноставно немаш право. 

пре 7 минута, Mиљан Танић рече

притом хоће још да буде умишљен и надмен у свом незнању и инсистира да је 2+2 = 5

Има неки свој разлог. То треба разумети. Ако је такав и то ти није изазов да га "промениш" разговором или једноставно немаш стрпљења и живаца итд. онда га комуникативно изолујеш, не називаш га идиотом. Јер у том обрачуну речима и он исто то мисли за тебе. А ту онда нема среће, ни љубави. А рата нам је и овако преко главе, свима.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Zoran Đurović рече

Такође ми није јасна ни наша црква која на сва звона осуђује хомиће, а има их у врхушки неколико.

Od ima ih "mnogo" dosli smo na "nekoliko". Dakle, nema ih mnogo?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Danas nam u dvodnevni pohod stiže predsjednik Srbije Aleksandar Vučić. Pozvala ga je, navodno iznenada, usred galame o Jasenovcu, kolegica Kolinda Grabar-Kitarović. Kažem navodno, jer se ovaj susret pripremao duže. Berlin, Washington i Bruxelles prisilili su KGK da ubrza proceduru, pa je Predsjednica iskoristila priliku povišenih tonova i razmjene diplomatskih prosvjednih nota da dezavuira Plenkovićevu Vladu čak do te mjere da brani agendu dogovorenu s Vučićevim uredom, pa je tako rekla hrvatskom premijeru da se o ratnoj šteti neće govoriti.

      Elem, pamtimo da je propao plan Vučićeva dolaska kad je lani izbila svađa nakon što je u Srbiji podignut spomenik majoru Milanu Tepiću (koji je 29. rujna 1991. digao u zrak sebe i kasarnu JNA u Bjelovaru) i kada je Grabar-Kitarović izlanula megastupidnost da će ”još puno vode proteći Dunavom prije nego Hrvatska i Srbija mogu reći da su prijateljske države…”. Iz spomenutih centara moći su pojasnili KGK, a vjerojatno i Vučiću, da se izvole pokrenuti.
      Pozivnica i ekspresno prihvaćanje djelovali su komično, ali dobro je da se to ipak dogodilo.
      Mene ne zabrinjava to što Vučić, superiorniji i sposobniji od kolegice KGK, ne može razgovarati s osobom koja može nešto konkretno riješiti. Naime, o problemima treba razgovarati na svim mogućim razinama.
      Ja bih danas iskoristio priliku da pitam hrvatsku Predsjednicu i njenog kolegu vjeruju li oni zaista u identitet koji je utemeljen na mitu i na mržnji, to jest, smatraju li da se o budućim pitanjima može raspravljati dok se korača kaljužom međusobnih optuživanja?
      Ekskluzivna, samorazumljiva priča koja ne mora nužno uvijek biti loša s obzirom na to da mit, kako tumači Ivan Čolović, često održava koherentnost arhaičnih zajednica, u srpskom ili hrvatskom slučaju najčešće je izvor fašizma jer im mit služi da poraz pretvori u pobjedu ili da jedan narod proglasi boljim od drugoga.
      Taj se moral, u najkraćim crtama, kako su ga opisali ideolozi koji su potpomagali Mussolinija, može vidjeti u sljedećem stavu: ”Očevidno je da se moralnost mora identificirati s nacijom. Odatle naša praktična dužnost da unapređujemo, širimo i učinimo plodnim život te nacije. Mi se, naime, možemo nazivati samo toliko moralnima koliko nastojimo razviti svoju personalnost koja je istovjetna s nacijom” (Mario Missiroli, ”Vjerska politika Mussolinija”, Zagreb, 1941.).
      Mit i utopija svojim poetskim i profetskim otkrivanjem početnog i s(a)vršenog stanja čovječanstva jesu na strani života. Ideologija kao djelatna apsolutizacija relativnog, nasilna prema zbilji, protivna je životu. Anti-Mit je, dakle, negacija mita u prenesenom značenju; to je mit izmišljene vrijednosti, smišljeno lažan, u službi dnevnopolitičke poruke. Pišemo ga velikim slovom M – jer se radi o napuhanosti, kočoperstvu i ”lajanju na Mjesec”. Politički mitomani užasno gnjave i sretan je onaj narod u kojem su prestali brbljati.
      O naciji nije još sve rečeno. I nacionalna svijest i nacionalni pokreti postojali su prije nacionalizma, dok Eric Hobsbawm misli potpuno drugačije. Ukratko – piše – u analitičke svrhe nacionalizam prethodi nacijama.
      Nacije ne stvaraju države i nacionalizme, već upravo obrnuto. Između tih krajnosti bezbroj je nijansi u definicijama nacije i nacionalizama; prihvatit ću stoga ono što razni autori kršćanskog humanizma vide u naciji: ona je nešto ćudoredno-društveno, ljudska zajednica utemeljena na činjenici rođenja i podrijetla, ali sa svim ćudorednim suznačenjima tih naziva.
      Rođenje za razumski život i za civilizacijske djelatnosti, podrijetlo svojstveno obiteljskim predajama, društvenom i pravnom odgoju, kulturnom nasljeđu, zajedničkim shvaćanjima i običajima, povijesnim sjećanjima, patnjama, zahtjevima, nadama, predrasudama i zajedničkim ozlojeđenostima.
      Teologija nacionalnog anti-Mita (kojom se bavim) može se svrstati u dio političke teologije. Politička teologija nije isto što i ”kršćanska politika” – kako bi netko mogao pomisliti. ”Kršćanska politika” ne postoji; postoje kršćani u politici, kao što postoje ateisti, židovi, liječnici, pravnici…, koji onda sebe, naravno, unose u politički angažman i s onim što ex professo znaju i mogu. Političku teologiju inspiriralo je Evanđelje i njegov duh, a s intencijom da se politika i ljudi oko nje prožmu kršćanskim načelima; bolje reći, usklade s njima i s moralom koji je ”evanđeoska zadnja riječ” u životu.
      Politička teologija je tako krenula de facto relativizirati politiku i njezino apsolutističko ponašanje. Tako su se otvorili prostori i za druga jednako vrijedna bogatstva, pa i duhovna. Politička teologija nije prema tome ni mogla upasti u ”političku arenu” – jer je u krajnjem cilju demitologizirala politiku.
      O demokraciji se govori s rezervom i – uvjetno. Tako, recimo, govori Nikolaj Berđajev: ”Demokracija ostaje ravnodušna prema dobru i zlu. Ona je tolerantna, jer je indiferentna, jer je izgubila vjeru u istinu i nema snage da izabere istinu. Demokracija je skeptična, ona se javlja u skeptičnom vijeku, vijeku bezvjerja, kad su narodi izgubili stalne kriterije istine i kad su nemoćni da ispovijedaju bilo makar kakvu apsolutnu istinu. Demokracija je krajnji relativizam, poricanje svega apsolutnog.”
      Ta druga strana demokracije opisno se izražava i ovako: ”Pa i Hitler je na vlast došao demokratskim putem!” – što nije bio zadnji slučaj te vrste u prvoj polovici 20. stoljeća. Bilo bi pogrešno reći da se današnje društvo vraća vjeri, ali je točno da ono uvažava vjeru. Zato je pluralističko – i s principima vjere računa. Današnje društvo ne bi smjelo biti neutralno prema moralu koji je svakidašnja primjena Evanđelja i crkvenog iskustva na život.
      Što ometa demokratska kretanja u Hrvatskoj ili Srbiji nakon pada komunizma? Drugim riječima, što je slika totalitarnog stanja u našim državama?
      Iskustvo govori: ne funkcionira pravna država, predsjednik države se devedesetih ponašao kao Mesija od Boga pozvan da spasi narod od propasti i ujedini ga u državi, svetoj i vječnoj; neoustaštvo i neočetništvo kao posebni oblici fašizma postali su čest način razmišljanja; sve je jači utjecaj jedne crkve u društvu; jaz između bogatih i siromašnih dobiva zastrašujuće dimenzije…
      Predsjednik Franjo Tuđman je govorio da ima tajni sporazum s Bogom. U mitu je i to moguće. Ali naše su se rijeke Sava, Drava, Dunav… pretvorile u krv, žabe su nas prekrile, pijesak se okrenuo u komarce, muhe su na nas navalile, uginula nam je stoka, kraste su se pojavile na ljudima i životinjama, tuča nam je satrla usjeve, skakavci su pobrali ono što nam je još ostalo, tama je zastrla Domovinu, prvijenci su nam izginuli u ratovima…
      Pitali smo se: Što li nas još čeka, Bože!? Faraon je, naime, uporan u stavu: ”Tko je Gospod da ga ja slušam? Ne znam Gospoda i neću pustiti Izraela!” Država nije cilj samoj sebi. Ona je radi blagostanja i razvitka svih pojedinaca. Crkveni društveni nauk odbacuje sve koncepcije države-mita, svaku divinizaciju države, državu-moloha kojoj bi se nesmetano žrtvovale ljudske osobe … Država, dakle, nema apsolutnu vrijednost.
      Naučio sam da religija u društvu i životu pojedinaca igra mnogostruku ulogu ispunjavanja višestruke funkcije. Najbrojnije i najzanimljivije su one koje su povezane uz traženje izgovora za ljudske interese i njihovo zabašurivanje, što je sinonim za ideologizaciju religije. Današnja istraživanja ukazuju na to da je u povijesti religija igrala – možda i više nego što se pretpostavljalo – ulogu maske, jer je svojom teološkom retorikom pokrivala scenarije nereligiozne ili potpuno svjetovne koristi.
      Važno je stoga pitanje kako se rastati s identitetom koji je utemeljen na mitu? Nove generacije Hrvata i Srba morat će biti drugačije odgojene: skladno, tolerantno i s puno više povjerenja u čovjeka. Naime, nije glavna težina pitanja u tome kako žaliti žrtve vlastite zajednice i kako prepoznati krivnju druge zajednice.
      Hrvati i Srbi, katolici i pravoslavni, muslimani i drugi pred težim su moralnim pitanjem (kako je upozorila HBK, pod vodstvom Franje Kuharića, 1995.): Kako žaliti žrtve druge zajednice, kako priznati krivnju u vlastitoj zajednici? A zatim: Kako okajati krivnju, kako zadobiti oproštenje Božje i ljudsko, mir savjesti i pomirenje među ljudima i narodima? Kako započeti novo doba osnovano na pravednosti i istini?
      Iz te perspektive pozdravljam dolazak Aleksandra Vučića, premda mu itekako zamjeram nedemokratske tendencije u Srbiji i gušenje preostalih slobodnih medija (za jedan pišem, tjednik Novi magazin). Pozdravljam napor svih onih koji će se potruditi da upozna jednu drugačiju Hrvatsku od one koja se prikazuje u beogradskim tabloidima, televizijama, itd. koje mu laskaju.
      Pozdravljam napor hrvatske Predsjednice, osobit napor mitropolite zagrebačko-ljubljanskog Porfirija (o tome drugom prilikom), prijatelja iz Srpskog narodnog vijeća te svih ostalih koji, kao i ja, ne vjerujemo u mržnju jer znamo da je Kolinda Grabar-Kitarović u krivu: Hrvatska i Srbija su dvije ne samo prijateljske već i bratske države.
      Ja zaista vjerujem da ćemo mi i Srbi biti na Balkanu ono što su Njemačka i Francuska postigli u Europi (ne isključujem nikoga, molim vas!) – jamstvo jedne sređene, pomirene, plodonosne i trajno miroljubive koegzistencije.

    • Од Paradoksologija,
      The Benedict Option
      David Brooks MARCH 14, 2017
      Faith seems to come in two personalities, the purist and the ironist. Purists believe that everything in the world is part of a harmonious whole. All questions point ultimately to a single answer. If we orient our lives toward this pure ideal, and get everybody else to, we will move gradually toward perfection.
      The ironists believe that this harmony may be available in the next world but not, unfortunately, in this one. In this world, the pieces don’t quite fit together and virtues often conflict: liberty versus equality, justice versus mercy, tolerance versus order. For the ironist, ultimate truth exists, but day-to-day life is often about balance and trade-offs. There is no unified, all-encompassing system for correct living. For the ironists, like Reinhold Niebuhr or Isaiah Berlin, those purists who aim to be higher than the angels often end up lower than the beasts.
      Throughout history we’ve seen a lot of purist religious faiths, from the Spanish inquisitors to the modern Islamic radicals, who believe in a single true way of living. Today we see a lot of secular purists: the students at Middlebury who want to shout down differing opinions, the legal activists who want to force Orthodox Christian bakers to work at gay weddings, against their conscience.
      This movement has led many Christians to conclude that they are about to become pariahs in their own nation. One of these is my friend Rod Dreher, whose new book, “The Benedict Option,” is already the most discussed and most important religious book of the decade.
      Rod is pretty conservative. “There can be no peace between Christianity and the sexual revolution, because they are radically opposed,” he writes.
      Specifically, “L.G.B.T. activism is the tip of the spear at our throats in the culture war. The struggle over gay rights is what is threatening religious liberty, putting Christian merchants out of business, threatening the tax-exempt status and accreditation of Christian schools and colleges.”
      Rod shares the fears that are now common in Orthodox Christian circles, that because of their views on L.G.B.T. issues, Orthodox Christians and Jews will soon be banned from many professions and corporations. “Blacklisting will be real,” he says. We are entering a new Dark Age. “There are people alive today who may live to see the effective death of Christianity within our civilization.”
      Rod says it’s futile to keep fighting the culture war, because it’s over. Instead believers should follow the model of the sixth-century monk St. Benedict, who set up separate religious communities as the Roman empire collapsed around them.
      The heroes of Rod’s book are almost all monks. Christians should withdraw inward to deepen, purify and preserve their faith, he says. They should secede from mainstream culture, pull their children from public school, put down roots in separate communities.
      Maybe if I shared Rod’s views on L.G.B.T. issues, I would see the level of threat and darkness he does. But I don’t see it. Over the course of history, American culture has tolerated slavery, sexual brutalism and the genocide of the Native Americans, and now we’re supposed to see 2017 as the year the Dark Ages descended?
      Rod is pre-emptively surrendering when in fact some practical accommodation is entirely possible. Most Americans are not hellbent on destroying religious institutions. If anything they are spiritually hungry and open to religious conversation. It should be possible to find a workable accommodation between L.G.B.T. rights and religious liberty, especially since Orthodox Jews and Christians aren’t trying to impose their views on others, merely preserve a space for their witness to a transcendent reality.
      My big problem with Rod is that he answers secular purism with religious purism. By retreating to neat homogeneous monocultures, most separatists will end up doing what all self-segregationists do, fostering narrowness, prejudice and moral arrogance. They will close off the dynamic creativity of a living faith.
      There is a beautiful cohesion to the monastic vocation. But most people are dragged willy-nilly into life — with all its contradictions and complexities. Many who experience faith experience it most vividly within the web of their rival loves — different communities, jobs, dilemmas. They have faith in their faith. It gives them a way of being within the realities of a messy and impure world.
      The right response to the moment is not the Benedict Option, it is Orthodox Pluralism. It is to surrender to some orthodoxy that will overthrow the superficial obsessions of the self and put one’s life in contact with a transcendent ideal. But it is also to reject the notion that that ideal can be easily translated into a pure, homogenized path. It is, on the contrary, to throw oneself more deeply into friendship with complexity, with different believers and atheists, liberals and conservatives, the dissimilar and unalike.
      Rod and I have different views on L.G.B.T. issues. But I think we genuinely respect each other and honor each other’s lives. To me that means the real enemy is not the sexual revolution. It is a form of purism that can’t tolerate difference because it can’t humbly accept the mystery of truth.
    • Guest
    • Guest
      Од Guest,
      Извор: Епархија крушевачка
      Фото: Миљан Милетић




    • Guest
      Од Guest,
      Епископи канонске Цркве у Р. Македонији, Православне Охридске Архиепископије, упознали су г. Милету Радојевића са тортуром и незаконитим притвором, које трпи Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г.г. Јован, и уопште са прогоном спровођеним кроз монтиране судске процесе против Архиепископа охридског Јована и осталих Епископа, монаштва и верника Архиепископије.
      Саговорници су изразили наду, да ће политички прогон на верској основи, који се спроводи над Архиепископом охридским Јованом и Православном Охридском Архиепископијом убрзо престати, а да ће се на његовом месту пројавити цивилизацијска тековина, поштовања верских слобода свих грађана, без обзира на њихову верску или националну припадност.
      Извор: ПОА

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...