Jump to content

Суморна лица Београда

Оцени ову тему


Препоручена порука

Приметио сам нешто једном приликом, када идеш однекуд за Београд, да су лица људи другачија. Гледајући људе, док се пролази кроз разна насеља, тачно се може видети промена у изразу лица, и када се приближиш Београду и нарочито када уђеш у град, лица људи су суморна, натмурена и незадовољна.

Да ли сте приметили исто, и шта мислите зашто је то тако?

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 39
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Приметио сам нешто једном приликом, када идеш однекуд за Београд, да су лица људи другачија. Гледајући људе, док се пролази кроз разна насеља, тачно се може видети промена у изразу лица, и када се при

У великим градовима су већ сви надрдани због гужве и јурњаве. Још ако живе тешко као код нас онда на квадрат...

da...i cula sam dosta ljudi sa strane da to govore...moj prijatelj iz Kanade mi je rekao da se prosto neko ludilo ocrtava na licima ljudi...jos je rekao da je jako stresno voziti u Beogradu... ve

Постоване слике

пре 24 минута, Иван ♪♫ рече

Да ли сте приметили исто

da...i cula sam dosta ljudi sa strane da to govore...moj prijatelj iz Kanade mi je rekao da se prosto neko ludilo ocrtava na licima ljudi...jos je rekao da je jako stresno voziti u Beogradu...

veoma brzo se zivi, velika fluktuacija je ljudi...  nedovoljno posla, para...stalan priliv ljudi iz unutrasnjosti...velika konkurencija...zdravstveni i mnogi drugi problemi akumulirani tokom poslednjih teskih godina...ratovi, ekonomska kriza...malo li je...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

У великим градовима су већ сви надрдани због гужве и јурњаве. Још ако живе тешко као код нас онда на квадрат...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Jezivo je u kakvom su stanju ljudi u bg-u. Tek kad odes pa se vratis vidis. Kao olovo teske misli na licima crtaju bore i boje kozu u sivo. A tek oci...to gledas samo da izbegnes...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Иван ♪♫ рече

Приметио сам нешто једном приликом, када идеш однекуд за Београд, да су лица људи другачија. Гледајући људе, док се пролази кроз разна насеља, тачно се може видети промена у изразу лица, и када се приближиш Београду и нарочито када уђеш у град, лица људи су суморна, натмурена и незадовољна.

Да ли сте приметили исто, и шта мислите зашто је то тако?

 

Prsli ko lajsne od jurnjave za parama a para nigde al nema veze važno da se živi u Beogradu.Ladno al standard hbga....:D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Jedino Bg na H2O može spasiti Bg.To će uneti radost,sreću i zadovoljstvo na lica građana naše prestonice.:ani_biggrin:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Овде доле су људи поприлично опуштени, можда нису баш нешто много весели али у сваком случају спонтани и нормални. Али већина изгледа сасвим ОК, нит суморно нит богзна како радосно. А ситуација је сигурно доста лошија него у БГ-у. Тако да...не знам шта је у питању, али очигледно се не ради само о немаштини.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх Порфирије: Ако нисмо ухватили Христову руку, унапред смо губитници. Ако се чврсто држимо за Христове руке, унапред смо победници!

       
      Звучни запис беседе
       
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 10. јуна 2021. године, на празник Вазнесења Господњег - Спасовдан, свету архијерејску Литургију у Вазнесењском храму у Београду. Саслуживали изабрани Епископ марчански Сава (Бундало), игумани манастира Хиландара и Студенице архимандрити Методије и Тихон, јерођакон Нектарије, протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић, протођакон Стеван Рапајић и ђакон Радомир Врућинић у молитвеном учешћу верног народа и братства Вазнесењског храма на челу са старешином протојерејем Арсенијем Арсенијевићем. Појао је хор Вазнесењског храма под управом Јелене Чворо.
      Патријарх српски г. Порфирије је беседио о правој вери, односу према Богу и ближњем и, између осталог, истакао: - Унапред смо победници ако се држимо за Христове руке.
      - Сваки човек треба да буде наш ближњи и становник нашег срца. Највећа потреба свих нас је да је Бог са нама. Сва пророчанства могу се скупити у ту једну тачку. И само онда када носимо у себи ту истину и живимо њом, само онда знамо шта је слава Божја и само онда знамо где је и слава читавог људског рода, сваког појединца и нас као народа. Нема живота исправног и спасоносног без праве и чисте вере која у себи носи откривење Христово. Човек је биће створено за радост и за славу, биће које је створено да слави Бога, подсетио је Патријарх. 
      - Данас многи говоре о дијалогу са другим. Наш други је наш ближњи, а то је пре свега онај који је поред нас. Ту ми потврђујемо да ли смо ограничени или немамо граница, да ли прихватамо чињеницу да је Христос са нама и да он укида границе нашег егоизма у односу на најнепосреднијег нашег ближњег. Ако тај испит положимо како ваља онда ће сваки човек, ма ко био и ма где био, бити становник нашег срца. Ако нисмо ухватили Христову руку, унапред смо губитници. А ако се чврсто држимо за Христове руке, унапред смо победници, казао је Патријарх. 
      После свете Литургије, Патријарх је предводио опход око Вазнесењске цркве, а затим служио помен крај мермерног крста у порти који сећа на страдале житеље Београда у нацистичком бомбардовању априла 1941. године.
      Након помена, Патријарх је, поводом славе Града Београда, са домаћином славе градоначелником проф. др Зораном Радојичићем преломио славски колач у порти Вазнесењске цркве. Његова Светост је пожелео свим житељима првопрестоног града Београда срећну славу и Божји благослов, а затим је заједно са старешином Вазнесењске цркве протојерејем Арсенијем Арсенијевићем доделио захвалнице заслужнима за несебичну помоћ и велику љубав према Вазнесењском храму.
      Патријарх Порфирије је након трпезе љубави наставио дружење са многобројном дечицом на травњаку у порти Вазнесењске цркве и провео неко време у разговору са њима. Такође, патријарх Порфирије је са пуно љубави, на молбу главног и одговорног уредника Радија Слово љубве протојереја Арсенија Арсенијевића, учинио велику част и радост члановима редакције радио-станице Архиепископије београдско-карловачке.
      Многобројни верни народ је учествовао у богослужењима, најпре дочекавши предстојатеља Српске Православне Цркве у порти Вазнесењског храма, а затим за њим и са њим ушавши у ту знамениту светињу коју су својом жељом, љубављу, трудом и прилозима градили житељи престонице далеке 1863. године, по благослову Митрополита београдског Михаила и налогу кнеза Михаила Обреновића. 
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служиће 10. јуна 2021. године, на празник Вазенесења Господњег - Спасовдан, свету архијерејску Литургију са чином освећења славских дарова у београдској Вазенесењској цркви. Домаћин овогодишње градске славе је градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић.  
      Повезане вести: 
      Позив патријарха Порфирија на Спасовданску литију
      Најава: Слава Града Београда - Спасовданска литија

       
      Свечана славска литија коју ће предводити Свјатјејши Патријарх г. Порфирије, са више стотина свештеника, члановима свих београдских црквених хорова и представницима различитих градских служби, кренуће у 19 часова од Вазнесењског храма улицама Кнеза Милоша и Краља Милана, преко Трга Славија и Булевара Ослобођења до храма Светог Саве на Врачару, где ће Светејши служити молебан за Београд и његове житеље. Позивамо благочестиви народ српске престонице да узме молитвеног учешћа у прослави славе Града Београда.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Уз позив верном православном народу првопрестоног Београда да узме учешће у литији која ће од Вазнесењског до Светосавског храма кренути на градску славу - Спадовдан, 10. јуна 2021. године у 19 часова, доносимо изузетан текст протојереја-ставрофора др Владимира Вукашиновића, редовног професора Православног богословског факултета Уноверзитета у Београду:

       
      Београдска литија
       
      Литија представља посебно јавно и заједничко богослужење, или део веће богослужбене целине, који се састоји из входне процесије и одговарајућих молитава које је прате. Сам израз, термин, литија потиче из грчког језика, где је првобитно означавао било коју молитву или прозбу, да би са петим столећем почео да поприма значење молитве у посебној литургијској процесији, а од десетог постао технички термин којим су називане саме те процесије.
      Овакве свеопште, заједничке и свечане, литије биле су саставни део богослужбеног живота великих хришћанских престоница, на првом месту Цариграда и Рима, али и других центара црквеног и јавног живота. У њима су обављане литијске процесије по улицама града, које су пратила појања псалама и химни као и произношења молитава и прозби. Литије би се на празнике, најчешће, завршавале евхаристијским богослужењем одноно уласком у храм где би се оно обавило.
      Литијама се, ваља и то знати, поред ових ванхрамовских процесија називају и два храмовска богослужбена израза: свакодневна заупокојена литија и литија на свеноћном бденију. Поједини значајни празници у богослужбеној години, такође, садрже литије попут  Лазареве Суботе и јутрења Велике Суботе.
      Литије су, поред редовних, вршене и у ванредним ситуацијама – приликом напада непријатеља, природних катастрофа и других неприлика. Тада су обављане као посебна врста усрдног мољења да Господ спасе народ свој, а потом, када би народне молитве биле услишене, као израз захвалности  који се, најчешће, претварао у годишњи спомен на доброчинства Божија.
      Уобичајено је да се и у дане храмовних слава врше литије око храмова или по местима где се они налазе. Оне се данас врше након Свете Литургије да би се свеосвећујућа благодат Пресветога Духа, која је сишла на евхаристијске Дарове и народ Божији у храму, на тај начин проширила и на све оно што храм окружује и све оне који на том простору живе. Зато се, том приликом, кропи освећеном водом на све четири стране света да би сви који у литији учествују били препорођени, освећени, обновљени и благословени.
      Литије можемо да вршимо у било које доба дана. Логично је да ће Црква одабрати управо оно време које ће одговарати највећем делу њене духовне деце да би што већи број верних људи могао да узме учешћа у овом важном богослужењу.
      Учествовањем у литији ми исповедамо своју веру у чињеницу да се у молитвеном животу Цркве не само освећује време – па зато прослављамо одређене посебне празничне дане, издавајајући их од осталих дана и посвећујући их Господу. То чинимо и са простором, молитвено ходајући у заједници вере и љубави по њему, ширећи светлост речи Божије и Његову помоћ и заштиту свима и свему. На тај начин се све освећује, препорађа и лечи: ми сами и наши животи, ноге учесника и очи посматрача, грла појаца и уши оних који их слушају, наше руке којима водимо своју децу у литијској процесији и дечија срца којима, доводећи их на ово богослужење, у ствари не бранимо да са радошћу приступају невидљивом Предводнику литије: Христу Богоичовеку, Васкрслом и Вазнесеном.
      Православни Срби су од давнина вршили литије и учествовали у њима. Њих још давне 1318. године помиње Архиепископ српски Никодим у свом славном Типику.
      Када је деспот Стефан Лазаревић 1405. године прогласио Београд својом новом престоницом, један од начина на који је то било обнзнањено, обележено и прослављено била је и свечана градска литија, коју ми, у ствари, настављамо.
      Данас је наш ред да узмемо учешће у њој.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Интервју Патријарха српског Порфирија на Другом програму Радио Београда
      Субота 10.00 први део
      Понедељак 12.00 други део

       
      Као посебан дар за празник Васкрсења Христовог, Други програм Радио Београда је својим верним слушаоцима припремио ексклузивни интервју са Његовом Светошћу Патријархом српским г. Порфиријем. Разговором са г. Радоманом Кањевцем, главним и одговорним уредником и познатим песником, Патријарх је истакао личну наклоњеност радију као медију, а посебно према Другом програму Радио Београда, једином радијском каналу који је  у целини посвећен култури и уметности.
      Интервју ће бити емитован у у два наставка. У првом делу разговора, који је на програму у суботу у 10 сати, Патријарх ће говорити о највећем хришћанском празнику, месту Цркве у савременом добу, насушној потреби за другим, важности заједнице у време индивидуализма, култури, уметности, дијалогу, медијима, новим технологијама. У другом делу разговора, који је на програму Радио Београда 2 на други дан Васкрса, у понедељак у 12 часова, Патријарх  говори о Косову и Метохији, предстојећем мајском сабору, потписивању темељног уговора Српске Православне Цркве са државом Црном Гором, односу универзитета и Православно - богословског факултета, Владети Јеротићу, Николи Милошевићу, Милошу Шобајићу.
      Радио Београд 2, програм културе и уметности, можете слушати на таласним дужинама 96, 5 и 97, 6 Мегахерца, на дигиталној платформи РТС Планета, на сајтовима Радио - телевизије Србије, Радио Београда и на мрежи ултракраткоталасних предајника.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Danijela,
      Нацистичка Немачка је без објаве рата 6. априла 1941. године напала Краљевину Југославију.
      Напад је почео снажним ударима ваздухопловних снага, специјалним дејствима и брзим продорима оклопно-механизованих јединица.
      За ваздушни „блиц криг“ против Југославије, операцију „Казнена одмазда“, Немци и Италијани одвојили су 2.236 авиона свих типова, од тога 1.062 бомбардера, 885 ловаца и 289 извиђача.
      Главни циљ напада немачког ваздухопловства је био: разарање Београда, деморалисање војске и народа и уништење југословенских ваздухопловних потенцијала. Одлуку, да се Београд разори, донео је лично Хитлер 27. марта, разјарен вестима о демонстрацијама у Београду против потписивања „Тројног пакта“.
      http://www.vucinic.me/wp-content/uploads/2015/04/12417540_10207895304755035_4106171974273805607_n-300x300.jpgИзвршење задатка поверено је 4. ваздушној флоти под командом генералпуковника Александра Лера. Операција уништења Београда носила је назив „Страшни суд“ (Strafgericht).
      На сталним и помоћним аеродромима уочи 6. априла 1941. силе осовине су само за напад на Београд и околину, прикупиле око 880 авиона: 280 двомоторних бомбардера Дорније До-17, Јункерс Ју-88 и Хајнкел Хе-111 и 240 бомбардера за обрушавање Ју-87 Штука, позунатих по звуку ваздушне сирење током обрушавања. Ловачку заштиту ових бомбардера давало је око 280 једномоторних ловаца Месершмит Ме-109Ф и 80 двомоторних ловаца бомбардера Месершмит Ме-110, који су имали и задатак да нападају аеродроме око Београда.
      Неколико дана раније, пучистичка влада генерала Симовића прогласила је Београд отвореним (небрањеним) градом. Био је то последњи допринос Симовићеве владе уверавању Берлина да пуч од 27. марта није променио ништа у односу на раније потписани „Тројни пакт“.
      У 6.30 часова Београд су напала 234 бомбардера и 120 ловаца. Бомбе су бацали 74 Ју-87 Штука и 160 двомоторних бомбардера Дорније До-17, Јункерс Ју-88 и Хајнкел Хе-111. Ловци Месершмит 109 и 110, који су летели на висини око 4.000 метара са задатком да штите бомбардере од напада југословенских ловаца.
      Њима су се супротставила 43 ловца Шестог ловачког пука ЈКРВ, као и 40 противавионских топова и 36 противавионских митраљеза калибра 15 mm.
      http://www.vucinic.me/wp-content/uploads/2015/04/beograd-300x211.jpgШести ловачки пук су чиниле две групе: 32. ваздухопловна група (три ескадриле) на војном аеодрому Прњавор код манастира Крушедол у Срему, са 27 ловаца Месершмит Ме-109Е. На аеродрому Београд у Земуну била је стационирана 51. група истог пука, такође са три ескадриле, али је само 102. ескадрила, која је 5. априла долетела из Мостара, располагала са десет Месершмита Ме-109Е, док су друге две ескадриле имале само шест домаћих ловачких авиона ИК-3 и два застарела француска ловца Потез 63. Укупно, цео пук је располагао са свега 43 савремена ловачка авиона.
      Треба додати и мало познату чињеницу да је једно од наређења југословенског 2. ловачког пука (19 Месершмита Ме-109Е на аеродрому код Крагујевца, и 15 Харикена МК-1 у Книћу) било и одбрана Београда, ако се укаже потреба. Шта би та 34 модерна авиона значила одбрани Београда, можемо само да замислимо. Међутим, издајници Хрвати пуковник Драгутин Рупчић (командант бригаде, пребегао у НДХ и постао “генерал витез”) и потпуковник Фрањо Пирц (касније постао генерал зракопловства НДХ, али је 1943. године пребегао партизанима и постао начелник Ваздухопловног одељења ВШ НОВЈ, а затим и први послератни командант ЈРВ) упућивали су авионе на непотребне задатке, а већина њих је уништена на земљи. Једино је капетан Живица Митровић самоиницијативно полетео у помоћ Београду, 7. априла. Оборен је пошто је уништио две Штуке.Батерије противавионске артиљерије, које су биле наоружане противавионским топовима чехословачке производње, биле су распоређене на Калемегдану, Врачару, Торлаку, Бежанијској коси, Батајници и око села Овча код Панчевачког рита.
      http://www.vucinic.me/wp-content/uploads/2015/04/heroji-aprilskog-rata.jpg
       
      Већина житеља југословенске престонице затечена је на спавању, јер је била недеља. Председник владе, генерал Симовић, тог дана је удавао ћерку. У току 6. априла град је бомбардован у четири налета, у 06.30, око 11.00, око 14.00 и око 16.00 сати. У првом нападу на Београд, који је био и најжешћи, бачено је 197 тона разорних и запаљивих бомби, а употребљене су и бомбе од 1.000 килограма са падобранима ради постизања што већег површинског дејства по живој сили и које су представљале једно од тајних немачких оружја, до тада први пут употребљено у Другом светском рату. Други напад, са 57 Штука и око 30 ловаца извршен је нешто пре 11 часова. Трећи напад је био око 14 часова са 94 двомоторних бомбардера уз пратњу око 60 ловаца. Око 16 часова четврти напад извела је група од 99 Штука у пратњи око 60 ловаца.
      Један број Штука, после избачених бомби, у повратку је самоиницијативно пиратски митраљирао и пуцао из топова на цивиле избеглице, које су напуштале Београд или су се сакупљале на периферији, која је мање била захваћена разарањима и пожарима.
       
      http://www.vucinic.me/wp-content/uploads/2015/04/download.jpgНемачки напади на Београд настављени су и у току наредне ноћи, са циљем да се продужи паника и притисак на становништво и власти у већ разрушеном граду. Око 16 двомоторних тешких бомбардера, којима су велики пожари у Београду осветљавали циљеве, долетали су ноћу од 11 сати и кружили су над градом бирајући циљеве, неометани од авионске или противваздушне одбране.
      Сутрадан 7. априла, напади су настављени са знатно мањим снагама, јер је одбрана града практично била уништена: од 43 апарата Шестог ловачког пука оборено је 18, а тешко оштећено још 12. Остали су пребегли на алтернативни аеродром у Бијељини, где су уништени у немачком нападу 12. априла. Првог дана је уништена и скоро цела ПВО.
      У току преподнева послали су на Београд 36 бомбардера са пратњом од око 20 ловаца, а поподне око 16 часова из Мађарске је долетела група од 24 бомбардера, коју је такође пратило око 20 ловаца Ме-109. Укупно је тога дана на град бачено око 50 тона бомби, али су ловци и штуке много више него првог дана нападали цивилно становништво митраљирајући људе по улицама и колоне избеглица на авалском и смедеревском путу стрељачким наоружањем.
      http://www.vucinic.me/wp-content/uploads/2019/04/D3u53MgWAAAca2p-267x300.jpg Листа ваздушних победа пилота Краљевског ваздухопловства, првог дана рата
      Бомбардовања су обновљена 10. и 11. априла, ради подршке немачким трупама које су прилазиле граду и у ова два дана у нападима је учествовало око 60 авиона. Тако је од 6. до 12. априла немачка армија употребили 620 авиона, само за бомбардовање Београда, на који су бацили око 440 тона бомби.
      На Београд је изручено око 440 тона разорних запаљивих бомби. Погинуло је више од 2.500 људи. Уништено је 627 зграда, међу њима до темеља срушено издање Народне библиотеке Србије – установе основане 1832. – са око 300.000 књига, укључујући средњовековне списе непроцењиве културне вредности. Међу бомбардованим објектима је и Стари двор. Теже је оштећено 1.600, а лакше 6.830 објеката.
      Немачки фелдмаршал фон Клајст је на суђењу, после рата, о томе рекао:
      – Ваздушни напад на Београд 1941. године је првенствено имао политичко-терористички карактер и није имао ничег заједничког са ратом. То бомбардовање из ваздуха је било ствар Хитлерове сујете, његове личне освете.
      Југословенски ловци успели су да оборе 23 немачка авиона уз сопствене губитке од 18 оборених и оштећених авиона, док је противавионска одбрана оборила 27 немачких авиона. Према признању самог команданта немачке 4. ваздушне флоте генерала Лера у базе у Мађарској, Аустрији и Бугарској се око 10 % авиона враћало са оштећењима. Из других немачких извора овај број оборених авиона “Луфтвафе” процењује се до 48, пошто се неколико авиона срушило пре слетања због тешких оштећења.
      http://www.vucinic.me/wp-content/uploads/2015/04/1.jpg
      Пилоти, браниоци престонице погинули у априлском рату 1941:
      1. Милош Жунић, погинуо 6. априла код Панчева
      2. Михо Клавора, погинуо 7. априла код манастира Крушедол
      3. Владимир Горуп, погинуо 7. априла
      4. Карло Штрбенк, погинуо 6. априла код Глогоњског рита
      5. Добрица Новаковић, погинуо 6. априла код Београда
      6. Бранислав Тодоровић, погинуо 7. априла
      7. Јован Капешић, погинуо 7. априла код Бешке
      8. Миливоје Бошковић, погинуо 7. априла код Ковиља
      9. Душан Борчић, погинуо 6. априла – пао у Сарајевску улицу
      10. Милутин Петров, погинуо 7. априла код ушћа Тисе у Дунав
      11. Живица Митровић, погинуо 6. априла код Шида
      http://www.vucinic.me/wp-content/uploads/2015/04/2-300x208.jpg
      http://www.vucinic.me/wp-content/uploads/2015/04/3-300x208.jpg
      http://www.vucinic.me/wp-content/uploads/2015/04/4-300x208.jpg
       
      Београд им се одужио једном улицом на Звездари („Десет авијатичара“) и спомеником на новобеоградском кеју на Дунаву. Мало?
       
      Фотографије и одређени подаци:
      Stari Beograd :: Beograd kojeg više nema / Old Belgrade, sputnik.rs, srbijadanas.rs
       
      http://www.vucinic.me/wp-content/uploads/2015/04/5.jpg НАЦИСТИЧКО БОМБАРДОВАЊЕ БЕОГРАДА - ПИШЕМ, ДАКЛЕ ПОСТОЈИМ
      WWW.VUCINIC.ME   Нацистичка Немачка је без објаве рата 6. априла 1941. године напала Краљевину Југославију. Напад је почео...  

×
×
  • Креирај ново...