Jump to content
Милан Ракић

Američki Stavatti Aerospace i Jugoimport SDPR potpisali sporazum o zajedničkom razvoju i proizvodnji letelica

Rate this topic

Recommended Posts

Kompanija Stavatti Aerospace i Jugoimport SDPR potpisali su u Beogradu 19. aprila ove godine „sporazum o strateškoj i dugoročnoj poslovno-tehničkoj saradnji“.

atg-javelin-1-850x350.jpg

Kako je saopštila američka kompanija, ključni elementi sporazuma su zajednički marketing („reimagining“ – marketinško osveženje postojećih proizvoda), modifikacije, sertifikacija i proizvodnja letelica Utve iz Pančeva kao i drugih proizvođača „povezanih sa Utvom“. Zatim se kao ciljevi navode i zajednički razvoj i proizvodnja novih Stavatti letelica, pogonskih grupa i sistema ali i proizvodnja komponenata za njihove letelice u Pančevu.

Prema sporazumu, Stavatti će Utvi biti „production partner“ i proizvodiće letelice, strukturu, komponente, sisteme iz Utvine fabrike u Pančevu ali i drugih proizvodnih lokacija Jugoimport SDPR-a. Stavatti će, prema saopštenju, takođe ući u zajednički razvoj sa srpskom kompanijom i to: sistema za stajne trapove, pneumatike, kočnice, izbaciva sedišta, rakete i projektile, artiljerijske sisteme, tenkove, oklopna vozila i gotovo sve što je u prototipnom ili ostvarenom proizvodnom portfoliu SDPR-a.

Sporazum o saradnji logičan je početak aktivnosti SDPR-a u cilju potrage za partnerima – sada kada je preuzimanjem Utve iz Pančeva postao i proizvođač aviona.

Proizvođači prototipova

Kompanija Stavatti Aerospace vuče korene iz Korporacije Stavatti koju je u Minesoti jula 1994. osnovao Christopher R. Beskar. Korporacija je tada registrovana kao proizvođač, uvoznik i izvoznik artikala, usluga i tehnologija za saveznu vladu SAD po listi USML (United States Munitions List).

Kao proizvođač odbramenih sistema kompanija dobija i tzv. CAGE kod (Commercial And Government Entity), potom se obezbeđuje i Military Critical Technical Data Agreement Number a od Sekretarijata za transport države Minesote i licenca kao proizvođač i prodavac vazduhoplova.

kkk.jpg
Jedan od mnogobrojnih smelih, futurističkih koncepata Stavati vazduhoplova. Trenažni avion SM-47 T-X Super Machete / Foto: Stavatti Aerospace

Stavati Korporacija je, kako kažu, osnovana sa samo jednim ciljem a to je konstruisanje i proizvodnja originalnih modernih vojnih i civilnih vazduhoplova koristeći poslovni model koji predstavlja adaptaciju pristupa koji je prvi primenio Lokid Martinov Skunk Works. Njihovi revolucionarni projekti poput, na primer P-80, U-2, A-12/SR-71 postali su veoma uspešni i očigledno su inspirisali osnivače Stavatija.

U periodu od 1994. do 2007. u ovoj firmi razvijeno je preko 50 koncepata vazduhoplova različitih namena ali je samo njih 15 stiglo do faze u koji je konstrukcija bila spremna za izradu prototipa. Izrađivani su koncepti borbenih, školskih, sportskih, trenažnih, izviđačkih, transportnih, protivpodmorničkih aviona, bespilotnih letelica čak i vazduhoplova za let u svemir.

Ipak nijedan dizajn do danas nije materijalizovan jer očigledno da nije bilo zainteresovanih partnera koji bi na različite načine pomogli projekte ove, za svetske okvire, relativno male firme.

Javelin

Prošla godina bila je veoma značajna za Stavati – 14. novembra korporacija je dobila ekskluzivnu licencu da izvrši redizajn malog civilnog mlaznog aviona Javelin koji je razvijen u kompaniji Aviation Technology Group (ATG). Prethodno je Stavati našao partnera u maloj kompaniji Rud Aero koja je nakon bankrota ATG-a 2008. godine kupila konstruktorska prava za ovaj avion.

Program Javelin započeo je 1998. godine kao projekat dvosedog civilnog sportskog mlaznog aviona. Model aviona u razmeri 1:1 sa oznakom ATG-1 prikazan je 2002. godine a do 2003. godine dobijeno je čak 151 porudžbina za Javelin Mk-10. Sledeće godine, partner u razvoju vojnih varijanti Mk-20 i Mk-30 postao je izraelski IAI a prototip je poleteo 30. septembra 2005. Nakon što decembra 2007. nije obezbeđen kredit od 200 miliona dolara za dalji razvoj, ATG je prekinuo sa poslovnim aktivnostima a 2008. godine je bankrotirao.

Stavatti-Javelin-Roll-Out-SW.jpg
Prvi prikaz Javelin-a nakon modifikacija u Stavatiju / Foto: Stavatti Aerospace

Stavati je odmah nakon sticanja prava na redizajn započeo radove na varijanti Mk-30 kako bi učestvovao u programu izbora novog trenažnog aviona za RV SAD, poznat pod nazivom T-X. Formalno Stavati je 1. februara ove godine objavio da ulazi u trku za novi USAF trejner koji će zameniti avione T-38. U odnosu na Javelin Mk-30 nova modifikovana letelica ima ojačanu konstrukciju koja može da izdrži opterećenje od +9G, ima jače motore, nosi više goriva i ima veću nosivost.

U međuvremenu Stavati traži partnera koji bi trebalo da bude mnogo veća i ozbiljnija firma koja bi bila i primarna ugovorna strana. Javelin se promoviše ne samo kao trenažni avion već i kao veoma laki borbeni avion (VLF – Very Light Fighter).

Petar VOJINOVIĆ

tango-six.png

Share this post


Link to post
Share on other sites

Stavati i SDPR u Beogradu potpisali ugovor o razvoju i proizvodnji „novog jednomotornog aviona“

Kako je saopštio Stavati Erospejs (Stavatti Aerospace), zapravo njen direktor Kris Beskar (Chris Beskar), kompanija iz Amerike i Jugoimport SDPR potpisali su ugovor o razvoju i proizvodnji „novog jednomotornog aviona“.

Kako se dalje navodi u saopštenju, planirano je da se letelica proizvodi u fabrici aviona UTVA i „izvozi na međunarodna tržišta“.
 

Stavatti-and-Jugoimport-SDPR-Enter-into-
Potpisivanje ugovora u prostorijama SDPR-a / Foto: Stavatti Aerospace

Ugovor je, porčuje preduzetnik iz Amerike, prvi dodatak „Dogovoru o strateškom partnerstvu i dugoročnoj poslovno-tehničkoj saradnji“ koji je postignut 19. aprila ove godine o čemu je Tango Six već pisao.

Najava saradnje dve kompanije dešava se samo četiri meseca nakon preuzimanja fabrike aviona u Pančevu od strane SDPR-a i želje ove državne firme da uposli Utvu.

Ovo je druga informacija o potencijalnim novim projektima razvoja letelica u poslednja dva meseca. Stavati/SDPR projekat prethodio je neplaniranom izlasku u javnost (zahvaljujući našem portalu) odvojenog projekta Ministarstva odbrane koji smo krstili kao „Novčić“.

Petar VOJINOVIĆ

tango-six.png

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Милан Ракић
      Kako je saopšteno iz Ministarstva odbrane Srbije, oko 130 pripadnika našeg Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, Kopnene vojske, Komande za obuku, Generalštaba i MO, učestvuje zajedno sa pripadnicima bugarske vojske na zajedničkom gađanju ciljeva u vazdušnom prostoru koje se u periodu od 4. do 14. juna izvodi na poligonu Šabla u Republici Bugarskoj.
      Komandant 250. raketne brigade za protivvazduhoplovna dejstva brigadni general Tiosav Janković koji je na ovom gađanju pomoćnik rukovodioca gađanje za raketne jedinice za PVD, istakao je da je reč o petom zajedničkom gađanju na tom poligonu na kome učestvuje i Vojska Srbije.
      Stanica za vođenje raketa StVR-125M / Foto: Ministarstvo odbrane Srbije – Ove godine, osim raketnih jedinica naoružanih sistemima Neva i Kub, učestvuju i pripadnici 101. lovačke avijacijske eskadrile iz sastava 204. vazduhoplovne brigade koji će izvesti raketiranje ciljeva u vazdušnom prostoru a po prvi put učestvuju i pripadnici artiljerijsko-raketnog diviziona PVO koji će izvršiti gađanje lakim prenosivim raketnim sistemom Strela-2M – naglasio je general Jankovič.
      On je stakao da je svako bojno gađanje kruna obuke pojedinca i posada i posluga tih jedinica.
      – Kao takvo gađanje ima za cilj da podigne nivo osposobljenosti, da pripremi jedinice i posluge za najteže i najsloženije zadatke, ali i da se proveri i potvrdi osposobljenost i obučenost utvrđene na trenažnim i kontrolno trenažnim gađanjima – objasnio je komandant 250. rbr za PVD.
      Podizanje zastave Republike Srbije na poligonu Šabla / Foto: Ministarstvo odbrane Srbije Govoreći o značaju petog zajedničkog gađanja, general Janković istakao je da je taj kontinuitet važan jer se sastav u jedinicama podmađuje, dolaze mlađi odiciri, podoficiri i vojnici i veoma je važno da svako od njih bude u prilici da makar jednom izvrđi bojevo gađanje.
      Poligon Šabla nalazi se na obali Crnog mora a deo pripadnika RV i PVO će tokom gađanja biti baziran na aerodromima Graf Ignjatijevo i Balčik. Prethodna gađanja pripadnici RV i PVO Vojske Srbije izvodili su na tom poligonu 2010, 2011, 2013 i 2017. godine.
       
      Svaki put bojeva gađanja raketnim sistemima Neva i Kub imala je 250. raketna brigada za PVD ali je lovačka avijacija to učinila samo jednom i to 2011. godine. Tada su raketiranje ciljeva u vazduhu izvela samo dva pilota  koji su u dva MiG-a 29 izvršili bojevo dejstvo sa po jednom raketom vazduh-vazduh R-60MK.
      Kako Tango Six saznaje, ovoga puta u Bugarsku će odleteti nešto više aviona, biće utrošena i mnogo veća količina raketa vazduh-vazduh nego 2011. a prvi put će nakon mnogo godina biti upotrebljene rakete R-73E.
      Pored Bugarske i Srbije, na gađanju učestvuje i armija SAD.
      Brigadni general Tiosav Jankovič na poligonu Šabla:
      Živojin BANKOVIĆ, T6
    • By Милан Ракић
      U sklopu manifestacije „Noć muzeja“, 18. maja u 18 časova, u Svečanoj sali Univerzitetske biblioteke „Nikola Tesla“ u Nišu, otvorena je izložba pod nazivom „Krila Vilingrada – istorija vazduhoplovstva u Nišu“, saopšteno je iz te biblioteke. Izložba će biti otvorena do 21. juna ove godine, a ulaz je za sve zainteresovane slobodan.

      Autori postavke su zaposleni Univerzitetske biblioteke – Goran Marinković, Andrijana Stojanović i Danijela Arsenijević, navode iz te institucije i dodaju:
      – Izložba je realizovana uz pomoć brojnih saradnika: JP Aerodrom „Konstantin Veliki“ Niš; Vojnog aerodroma „Narednik-pilot Mihajlo Petrović“; 63. padobranskog bataljona; udruženja aviospotera „Avioni iznad Niša“; udruženja građana „Beogradski maketarski klub“ i brojnih pojedinaca – entuzijasta i zaljubljenika u avijatiku, koji su organizatorima ustupili predmete iz svojih ličnih kolekcija za ovu priliku. Tu naročito treba istaći gospodu Vojislava Eskića i Mihajla Despotovića.

      Ideja autora bila je da bogatom arhivskom, dokumentarnom i bibliotečkom građom, koju su mesecima prikupljali, svojim sugrađanima približe istorijat i razvoj avijatike u gradu na Nišavi.
      Od prvog srpskog aerodroma izgrađenog u selu Trupale kraj Niša, do druge dekade XXI veka, razvoj vazduhoplovstva u Nišu predstavljen je na izložbi panoima koji sadrže fotografije, tekstove, novinske članke i autentične istorijske dokumente, a artefakti dobijeni od saradnika su upotpunili izložbu i učinili je interaktivnijom i daleko atraktivnijom za publiku. –
      Izložbeni panoi i artefati / Foto: Marko Stojković Postavka / Foto: Marko Stojković Izložba u toku / Foto: Marko Stojković Oprema i detalji / Foto: Marko Stojković Kako navode, samo u Noći muzeja organizovan je i dodatni program – upriličeno je emitovanje kraćih video zapisa o istorijatu i razvoju niških aerodroma(civilnog i vojnog), kao i prezentacija bespilotnih letelica – trkačkih dronova, takođe iz privatne kolekcije gospodina Nikole Stojanovića:
      – Na samom otvaranju, kome je prisustvovao veliki broj građana, prisutnima se najpre u ime domaćina obratila upravnica Univerzitetske biblioteke, gospođa Snežana Bojović. Nakon toga je govorio major Dragan Florić iz 98. vazduhoplovne brigade, sa Vojnog aerodroma „Narednik-pilot Mihajlo Petrović“, koji je izrazio svoje zadovoljstvo što Univerzitetska biblioteka radi na promociji avijatike u gradu Nišu i Srbiji. Na kraju je kraćim govorom u kome je predstavio dosadašnje uspehe i dalje planove svog preduzeća, izložbu svečano otvorio gospodin Dušan Knežević, v.d. direktora JP Aerodrom „Konstantin Veliki“.
      Reakcije prisutnih građana su bile veoma pozitivne; svi su sa pažnjom razgledali izložbene panoe i predmete, a najmlađima su posebno bili interesantni papirni modeli aviona rađeni origami tehnikom. Interesovanje nije jenjavalo ni u kasnijim satima, tako da je do 24 časa, dokle je trajala manifestacija „Noć muzeja“, izložbu obišlo više stotina posetilaca.
      Ipak, najupečatljiviji događaj večeri bio je trenutak kada je gospodin Aca Kitić (koji je inače tog dana napunio 93 godine) na jednoj od fotografija niškog aero-kluba iz pedesetih godina prošlog veka prepoznao – sebe. –
      Aca Kitić i njegova fotografija / Foto: Marko Stojković Detalji o niškom aerodromu/ Foto: Marko Stojković Uspomene i sećanja / Foto: Marko Stojković Postavka 2 / Foto: Marko Stojković „Izložbu obišlo više stotina posetilaca“/ Foto: Marko Stojković Izložba će u Univerzitetskoj biblioteci biti otvorena do 21. juna ove godine i svi zainteresovani u mogućnosti su da je do tada posete, ističu iz biblioteke i dodaju da je ulaz slobodan, a radno vreme biblioteke od 7:30 do 19:30 radnim danima.
      Marta LUTOVAC

    • By Милан Ракић
      AUTOR: Andrej Mlakar
       
      Poslednji dan februara daleke 1994. godine odavno je upisan u istorijske udžbenike, kao dan kada je Severnoatlanska alijansa prvi put od svog osnivanja aprila 1949. godine upotrebila oružje u okviru jedne zvanične misije. Uloga žrtve pripala je pilotima V i PVO Vojske Republike Srpske čija trojica pripadnika su tragično stradala, kada su ih sačekali američki lovci F-16 i oborili, a da ih prethodno nisu ni upozorili.
      Naime, tog 28. februara 1994. godine dva američka lovca F-16C, koji su patrolirali Zonom zabranjenog leta nad BiH oborili su u vazduhu četiri jurišnika J-21 „Jastreb“ Vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Vojske Republike Srpske, koji su se vraćali sa zadatka bombardovanja skladišta municije u Bugojnu i fabrike aritljerijskih sistema “ Bratstvo“ u Novom Travniku, ovo je priča o tome.
      Onog trenutka kad je uvedena Zona zabranjenog leta nad prostorom BiH ograničene su bile mogućnosti borbenog delovanja aviona V i PVO VRS. Zbog toga u novonastaloj situaciji deo aviona i helikoptera 92. mešovite avijacijske brigade (mabr) prebaziran je bio na aerodrom Udbina koji je bio pod kontrolom Srpske Vojske Krajine i koji je VRS koristila sve do pada Republike Srpske Krajine (RSK) avgusta 1995. za svoje borbene zadatke budući da RSK nije podlegala zoni zabrane letova. Jednom rečju aerodrom Udbina je postala detašman Vazduhoplovstva Srpske.

      Baziranje borbene avijacije VRS na aerodromu Udbina imalo je za posledicu da se u vrhu vazduhoplovstva počne osmišljavanje borbenog zadatka u kome bi detaširani avioni mogli biti upotrebljeni. Nije se čekalo dugo na specifičnu misiju. Obaveštajne informacije do kojih se došlo ukazivale su da se je u fabrici municije “ Slavko Rodić“ u Bugojnu pokrenuta proizvodnja raketa za Samohodni višecevni lanser raketa kalibra 282 mm “ Orkan“. Naime, još 1992. godine tokom povlačenja JNA iz BiH zbog određenih propusta i pogrešnih procena u fabrici naoružanja “ Bratstvo“ u Novom Travniku ostala je jedna baterija najnovijih samohodnih višecevnih lansera raketa M-87 “ Orkan“ koji je smatran najubojitijim oružjem JNA. Ovi višecevni lanseri raketa nisu bili kompletirani, ali počelo je da se radi na tome. Reč je bilo o moćnom borbenom sredstvu dometa do 50 kilometara, koje ako bi se aktiviralo ugrožena bi bila odbrana VRS.
      Zbog toga u vrhu Vojske Republike Srpske odlučeno je da se mora hitno delovati, kako muslimanske oružane snage ne bi mogle da steknu ozbiljniju prednost nad VRS. S druge strane kasnije je uvršten još jedan motiv, koji nikad nije bio potvrđen, da se napadom htelo uticati, da se dejstvom aviona na muslimanske ciljeve iz pravca Hrvatske obnove neprijateljstva dve zaraćene strane, koja su prekinuta i zaustavljena političkim dogovorom Zagreba i Sarajeva tih dana.
      Bilo, kako bilo odluka da se sprovede napad dovešće do jednog od najtragičnijih trenutaka za V i PVO Vojske Republike Srpske – obaranje grupe aviona posle napada na zemaljske ciljeve od strane lovačke avijacije NATO pakta.
      Pripreme za zadatak
      Za izvođenje ovog zadatka isključivo su traženi dobrovoljci. I tek onima koji su pristali rečeno je šta je zadatak napada. Piloti iz sastava 27. lovačko bombarderske avijacijske eskadrile ( lbae) i 28. lbae pozvani su u nedeljno jutro 27. februara 1994. godine od strane predpostavljenih komandira. Nisu svi piloti bili kod kuće, pa je nekoliko onih koji su se javili na telefon došlo na aerodrom na pripremu. Tadašnji komandir 28. lbae Vukmirović je upoznao pilote aviona J-21 “ Jastreb“ da je zadatak vrlo rizičan, dodavši tada “ možda se sa ovog zadatka i ne vratimo“. Svi piloti su upozoreni da o predstojećoj akciji ne govore nikom. Posle toga odabrani piloti su autobusom krenuli iz Banjaluke ka Udbini oko 11 sati, zajedno sa komandantom brigade Perićem. Bilo je ukupno šest pilota koji inače prethodno preko godinu dana nisu borbeno delovali. Među njima i dvojica komandira eskadrila, Vlačić i Vukmirović. Predveče autobus je stigao na aerodrom Udbina gde su im se priključili i piloti Studen i Zarić.
      Odlučeno je da se zadatak izvede u brišućem letu sa iskakanjem pred ciljem na veću visinu odakle bi se delovalo. Ovo je izazvalo raspravu sa komandantima brigade Dopuđom i Perićem. Kako su, međutim komandiri eskadrila vodili zadatak onda nije bilo promene i prelaska na nisku šemu u toku celog leta.

      Akcija
      Ujutro 28. februar piloti i avioni su bili spremni za zadatak na aerodromu Udbina: šest aviona J-21 Jastreb 105. vazduhoplovne brigade Srpske Vojske Krajine i dva aviona J-22 Orao 92. mešovite avijacijske brigade VRS. Cela operacija trebala je da se odloži, ako se pojave NATO lovci u patroliranju. Sa komandog mesta V i PVO VRS dejstvom je rukovodio pukovnik Uglješa Peulić. Sve jednice VOJIN su radile i na pokazivaču AS- 74 je bila tačna situacija u vazušnom prostoru. Vod za elektronsko izviđanje je pratio komunikaciju između NATO snaga. Perić je zvao Banjaluku, kako bi se utvrdilo da li se može otpočeti sa izvršenjem zadatka. Bili su dogovoreni signali za otpočinjanje ili neotpočinjanje akcije. Međutim, nagađa se da je došlo do nesporazuma u komunikaciji sa načelnikom Odeljenja avijacije u Komandi V i PVO VRS pukovnikom Peulićem. Kako ni drugo lice koje se javilo na ponovljeni poziv sa Udbine nije znalo dogovorene signale, odlučeno je da se krene u akciju.
      U šest sati ujutro 28. februara poletela je osmorka. Najpre šest aviona J-21 Jastreb evidencijskih brojeva: 24207, 24220, 24257, 24259, 24275 i 24406, posle njih poletela su i dva J-22 Orao sa uključenim forsažima. Jastrebovi su leteli u formaciji tri para: Vukmirović- Studen, Crnalić- Zarić i Mikerević-Pešić. Treći par je ujedno imao zadatak da osmotri efekte dejstva. Let je izvršen u brišućem letu u jednom delu, ali se šestorka u rejonu Ključa podigla na veću visinu.
      Međutim posada aviona za elektornsko osmatranje AWACS u 6.21 sati videla je odraz šest letelica u vazduhu nekih devet kilometara jugoistočno od Banjaluke. Pilot Vlačić u avionu Orao uočio je pojavu američki lovaca F-16C iz sastava NATO snaga koji su bili u patroli na osnovu Rezolucije 816. Saveta bezbednosti UN kontrole zabrane letenja nad Bosnom i Hercegovinom. AWACS je dao informaciju lovačkom paru o letelicama kad su bili iznad Jajca. Par F-16 je tad bio iznad Konjica i poleteo je u presretanje
      Vlačić je radio vezom javio formaciji jastrebova da su se pojavili američki lovci. Jedan od pilota Jastreba mu je odgovorio da vide avione, ali da idu na dejstvo po cilju. Srpski avioni su gotovo školski izveli dejstvo o ciljevima namenske industrije BIH. Avioni Jastreb su dejstvovali po fabrici naoružanja “ Bratstvo Novi Travnik“, dok su Orlovi dejstvovali po rezervnom cilju- fabrici municije “ Slavko Rodić“ u Bugojnu. Ceo napad se dogodio u uslovima odlične vidljivosti. Vođa aviona Jastreb doneo je odluku da dejstvuju i da se vraćaju na aerodrom Udbina brišućim letom.

      Dve verzije kako je došlo do rušenja Jastrebova
      Tu se sad pojavljuju dve verzije koje su prethodlie obaranju jedna je NATO, a druga je srpska.
      Prema NATO verziji u 6.35 časova vođa patrole obavestio je nadređene da je uočio formaciju od šest borbenih aviona. Istog trenutka, oficir iz AWACS radio vezom naredio je letelicama da napuste vazdušni prostor BiH u suprotnom biće napadnuti. Prema NATO verziji na upozorenje niko iz formacije od šest aviona nije dogovorio, naprotiv nastavili su let spuštajući se veoma nisko i prateći teren. Posle obavljenog bombardovanja vođa NATO patrole lovaca F-16C u 6.42 zatražio je od pretpostavljenih dozvolu da napadne. Direktnom radio vezom u 6.43 pukovnik Džejms Čembers iz komandnog centra NATO u Vićenci je izdao dozvolu za napad.
      Srpska verzija kaže da su Jastrebove američki F-16 presreli iznad Novog Travnika, a upozorenje od AWACS su dobili dok su bili iznad Konjica, kada su krenuli u presretanje. Prvobitno piloti u avionima Jastreb nisu znali da su otkriveni. To su shvatili tek kad je avion kojim je leteo pilot Zvezdan Pešić eksplodirao u vazduhu, nakon što je pogođen raketom vazduh- vazduh. Američki piloti su srpske napali bez upozorenja. Tom prilikom poginuli su pored Pešića i piloti Vukmirović i Zarić. Njihovi avioni oboreni su kod Šipova, Gerzova i sela Bravsko. Pilot Zvezdan Pešić nastradao je u eksploziji aviona, Ranko Vukmirović avionom je udario u vrh brda, prevrnuo se na drugu stranu, kasnije je nađen u kabini, dok se Goran Zarić nakon pogotka u avion katapultirao, ali nije imao dovoljnu visinu, te se padobran nije otvorio. Pilot Uroš Studen koji je pogođen iznad Vlašića katapultirao se kod Jajca. Pilot Zlatko Mikerević iskočio je nedaleko od Ključa. Pilot Zlatan Crnalić se svoj avion evidencijskog broja 24275 iako teško oštećen uspeo da spusti na aerodrom Udbina. Epilog: Direktno u vazduhu su oborena četiri aviona Jastreb, dok je peti pao usled teškog oštećenja i gubitka goriva. Avion koji je uspeo da se vrati na aerodrom Udbina, posle je vraćen u službu.
      NATO verzija kaže da je tri rakete ispalio jedan od dva F-16C. Prva je lasnirana u 6.45, druga u 6.47, a treća u 6.48 sati. Četvrta raketa ispaljena je iz aviona druge lovačke patrole NATO u 6.50 sati. Jedan za drugim oborena su četiri aviona: prvi kod Šipova, drugi kod Mrkonjić Grada i treći kod Sanskog Mosta, a četvrti kod Kapuljaha. Dva srpska aviona su ipak izmakla NATO patrolama. Jedan Jastreb se uspeo spustiti na aerodrom Mahovljani kod Banjaluke, a drugi se vratio na aerodrom Udbina odakle je poletelo svih šest aviona. Poginula su tri pilota kad su se njihovi avioni pretvorili u vatrene lopte, a četvrtom je nekako uspelo da iskoči iz aviona.

      Međutim iako se NATO hvalio uspehom u obaranju Jastrebova, to nije bila vazdušna broba nego dejstvo para najsavremenijih lovačkih aviona vođenim projektilima za vazdušnu borbu po nenaoružanim avionima. Pilot koji je u avionu F-16C blok 40 broj 83-2137/RS oborio tri aviona tipa Jastreb bio je kapetan Robert Dži „Vilbur“ Rajt, dok je pilot koji je bio u drugom F-16C blok 40 broj 89-2009/RS oborio četvrti Jastreb bio kapetan Stiven L. „Jogi“ Alen. Rajt je lansirao jednu raketu vazduh-vazduh AIM-120 AMRAAM i dve AIM-9 Sidewinder, dok je Alen lansirao samo jednu AIM-9 Sidewinder. Ova akcija obeležena je kao prva ratna akcija koju su sprovele snage NATO saveza od njegovog osnivanja.
      Dok je trajala drama u vazduhu sa avionima “ Jastreb“ piloti sa dva aviona “ J-22 Orao“ su uspeli da se nakon uspešno izvršenog zadatka udalje sa poprišta. U povratku orlova ka bazi ispod njih su proleteli američki lovci F-16. Najverovatnije da ih piloti F-16 nisu primetili. Orlovi se spuštaju na niže visine i preko Kupresa su se vratili na Udbinu. Postoji i druga verzija koja tvrdi da su se orlovi po izvršenju zadatka izvukli dolinom Neretve na more i preko Splita u brišećem letu uspeli domoći Udbine. Prvi je sleteo pilot Vlačić, a posle njega i pilot Mijatović koji se odvojio i čak izbio na more.
      Za to vreme na aerodromu je trajalo isčekivanje da se vrate Jastrebovi. Međutim, niko se nije pojavljivao, a onda se dovukao jedan Jastreb , koji je odmah sleteo. Bio je to jedini preostali iz formacije- Zlatan Crnalić. Pukovnik Zlatan Crnalić, jedan od preživelih pilota koji su oboreni iznad Novog Travnika u februaru 1994. godine, ispričao je svoju verziju priče za banjalučke “ Nezavisne novine“ u broju od 5. novembra 2015. godine o tome kako je došlo do obaranja. Naime, Crnalić je pročitao tekst koji su objavile banjalučke “ Nezavisne novine“ u broju od 31.10.2015. u kome je objavljen prenesen tekst novinara “ Washington Post“ iz američke vojne baze u Avganistanu gde se zateko F-16C koji je samo oborio tri od pet Jastrebova VRS, koji su oboreni 28. februara, što taj avion čini jednim od najtrofejnijih u američke avijacije.
      “ Toga jutra iz Udbine u tadašnjoj Krajini na zadatak je poletelo šest jastrebova koji su imali zadatak da bombarduju fabriku oružja u Novom Travniku. Iako nijedan borbeni zadatak nije rutinski, nisu očekivali probleme od strane NATO avijacije.
      „I do tada smo mi leteli, ulazili u zonu zabranjenog leta, izvršavali zadatke i helikopterima i avionima, i nikad niko nije pucao. Inače su nas uvek upozoravali. Tada prvi put nisu, mada su kasnije govorili da jesu“, rekao je on. I ne samo to: Crnalić svedoči da su prilikom njihovog naleta na cilj NATO avioni proleteli kroz poredak jastrebova, trenutak pre početka bombardovanja fabrike. Bili su prisutni sve vreme akcije koju su samo posmatrali, a u napad su krenuli pri njihovom povratku. „Sa različitih pravaca smo dejstvovali na cilj i kad smo pošli da se vraćamo, ja sam samo osetio udarac. U tom trenutku nisam ni znao šta se desilo. Ne znaš da li se to dešava negdje iza tebe ili tvom avionu“, kaže on. Brzo je, ipak, shvatio da je pogođen.
      Probao sam sve komande, parametre motora i sve je radilo. Baš sam bio na knap sa gorivom i imao sam nesreću da mi je motor stao pred sletanje u Udbinu. Kao jedrilica bez motora sam sletio“, rekao je on.
      Crnalić je pilotirao jedinim avionom koji se vratio u bazu. Svi ostali su srušeni. Sve vreme njegovog leta prema bazi nije znao šta se dešava njegovim kolegama i saborcima jer je eksplozija uništila radio-vezu. I u tom trenutku, odmah nakon što je pogođen od strane NATO aviona, desio se neobičan, ni do danas potpuno razjašnjen događaj, kako je i sam Crnalić ispričao.
      „U niskom letu prema Udbini prestigao me je i bio pored mene. Kad je počeo prilaziti, ja sam počeo da penjem avion jer sam mislio da će početi dejstvovati topovima po meni, pa da imam vremena da se katapultiram. Kad je prošao pored mene, pretpostavljam da je video da sam oštećen, pa nije hteo da puca ili nije imao čim, ne znam. Onda se samo okrenuo i otišao. Ja sam nastavio prema Donjem Lapcu i granici“, rekao je Crnalić.
      Jastrebovi su išli u formaciji dva po dva. U prva dva aviona poginuli su piloti Ranko Vukmirović i Goran Zarić. Jedan nije uspeo ni da se katapultira, a drugom se nije stigao otvoriti padobran, jer su leteli nisko. U druga dva su bili Crnalić i Uroš Studen. Treći par su činili piloti Zlatko Mikerević i Zvjezdan Pešić, koji je poginuo jer nije bilo vremena za katapultiranje.
      Na kraju razgovora neizbežno pitanje: Kakva osećanja ima prema pilotu koji ga je gađao?
      „Ma, nema tu nikakvih ružnih osećanja. Oni su imali svoj zadatak, ja sam imao svoj. Tako je to. Nemam nikakvu vrstu ljutnje. Što bih imao? E sad, porodice onih koji su stradali možda imaju drugačiji odnos, što je razumljivo. Nikakav problem ja s tim nemam“, priča on. Čak se malo i našalio. „Mi smo bili prazni, nenaoružani i spori. Ko mi je kriv što ja nisam imao avion ravnopravan njegovom pa da onda vidimo“, uz smeh priča. Naše zadnje pitanje: Da li misli da je imao sreće? „Malo sreće i malo veštine da iskoristim konfiguraciju terena da se spasim. Nije to kao u filmovima. Nismo mi imali tako sofisticirane avione pa da imamo signale da znamo kad gađaju. Ništa nismo videli do trenutka kad se to desilo“, završio je on svoju priču.
      Svi preživeli piloti iz ove akcije vraćeni su u Banjaluku.
      Epilog priče
      Preživelim pilotima bilo je naređeno da ni po koju cenu o ovom događaju ne smeju govoriti. Sa umrlica palih pilota bilo je uklonjeno da je pokojni bio “ pilot“. Ostalo je samo da su pripadnici VRS bez ikakvih detalja. U VRS bila je formirana državna komisija za ispitivanje ovog događaja, istragu je sproveo komandant V i PVO VRS general Niković. S druge strane, izveštaj SVK navodi da su piloti angažovani bez znanja predsednika Krajine i komandanta SVK. Komandant 105. vazduhoplovne brigade SVK potpukovnik Dopuđa zbog ovog događaja bio je suspendovan nekoliko meseci. Ocenjeno je da je došlo do propusta u pripremi i izvršenju zadatka. Komandant 92. mabr Perić je vođen željom da akcija uspe, sa zadatkom upoznao samo njegove izvršioce. Na samom aerodromu Udbina došlo je do diskusije između njega i komandanta 105,vbr SVK Dopuđe i pilota oko tipa leta.
      Piloti- komandiri eskadrila- insistirali su na izvođenju zadataka iskakanjem na visoku šemu pred ciljem, a ne praćenjem terena do cilja. Ocenjeno je da je kompletan zadatak trebalo da bude izvršen u niskoj šemi, da nije bilo opasnosti od neprijateljske PVO ( a što je navodno bio razlog iskakanja na veću visinu gde su bili uočeni). Takođe zbog upotrebe određenog tipa bombi piloti su smatrali da je nužno iskakanje na veću visinu zbog njihovog efekta i eksplozije.
      Na Dan vazduhoplovstva piloti koji su učestvovali u ovoj akciji, bili su odlikovani. Ordenom Nemanjića, posthumno kapetan I klase Ranko Vukmirović, kaptani Goran Zarić i Zvezdan Pešić. Karađorđevom zvezdom II reda kapetani I klase: Uroš Studen, Miljan Vlačić i Zlatan Crnalić, kao i kapetani Zlatan Mikerević i Ilija Mijatović.
      Svi jastrebovi VRS
      Ukupno se na aerodromima Mahovljani i Udbina baziralo 25 aviona Jastreb. Oboreno je sedam avion Jastreb (jedan juna 1992. godine, pet februara 1994. i jedan septembra 1995. godine). Tokom pada Krajine za Mahovljane je preletelo osam jastrebova. Hrvatska vojska je po dolasku na aerodrom Udbina zatekla tri Jastreba i to: dva J-21 Jastreb ev. br. 24252 i 24146 i jedan IJ-21 24407.
      Završetak rata na aerodromu Mahovljani dočekalo je 15 aviona Jastreb. Od tog broja: tri su dvoseda NJ-21 (23509, 23516 i 23518), 10 jednoseda J-21 (24104, 24148, 24160, 24202, 24204, 24209, 24212, 24261, 24272 i 24275) i dva izviđača IJ-21 (24408 i 24458). Avioni Jastreb prizemljeni su i konzervirani krajem 2006. godine, nekoliko meseci posle ukidanja VRS.
      Avion J-21 Jastreb ev. br. 24160 upotrebljen je kao spomen obeležje poginulim pilotima i pripadnicima V i PVO VRS, dok se „Crnalićev“ 24275 još uvek može videti na aerodromu Mahovljani kod Banja Luke.
      Napomena:
       
      U izradi teksta korišten je materijal iz knjiga: Danko Borojević, Dragi Ivić i Željko Ubović RV i PVO bivših jugoslovenskih zemlja 1992-2015; Danko Borojević, Dragi Ivić, Željko Ubović Ikari Srpske rukopis, Danko Borojević, Dragi Ivić i Željko Ubović Galeb i Jastreb, rukopis za knjigu, Nedeljnik Vreme Feljton Srbija i NATO (4) “ Ratno krštenje u Bosni i Hercegovini“,
    • By WiseMan
      Sten Li, američki scenarista koji je za izdavača stripova "Marvel komiks" kreirao kultne crtane likove kao što su Spajdermen, Iksmen i Halk, preminuo je danas u 96. godini, prenose američki mediji.

      Legendarni strip autor umro je jutros u bolnici u Los Anđelesu, prenose TMZ i Holivud reporter. 

      Kao glavni pisac za "Marvel komiks" i kasnije kao njihov izdavač, Li je smatran tvorcem savremenog stripa. 

      On je oživeo tu industriju šezdesetih godina nudeći kostime i akciju koju su želeli da vide mlađi ljudi istovremeno insistirajući na komplikovanijim radnjama, odraslom dijalogu, satiri, naučnoj fantastici i čak filozofiji. 

      Doprineo je uvođenju nove ere u pričanju priča a njegove kreacije izvršile su ogroman uticaj na filmsku industriju.
      Milioni su pozitivno reagovali na njegov neobičan miks realistične fantazije i mnogi od njegovih karaktera uključujući Spajdermena, Halka i Iksmena postali su zvezde holivudskih filmova. 

      Li je smatrao strip za oblik umetnost i bio je vrlo produktivan, po nekim računicama on je smišljao novu svesku stripova svaki dan, 10 godina. 

      "Napisao sam ih toliko da ni ne znam koliko. Napisao sam ili stotine ili hiljade", rekao je on za AP, 2006. godine.
      Izvor: B92.net

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...