Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Grizzly Adams

Правилно место емоција у животу

Recommended Posts

Инспирисано другом темом, да се не би расправљали, боље да покушам да разјасним свој став.

Човек је свакако емотивно биће, у смислу да има емоције, али није "састављен (само) од емоција". Емоције су само један део који има своје место и улогу. Јесте важан, али није најважнији. Утиче на доста тога, али не дефинише ко смо и наш однос према свету. Само помаже или штети, зависно од тога како их користимо.

Овде се већ види разлика у ставу који примећујем код многих људи који сматрају да су емоције оно што их чини особом која јесу. Они осећања виде као "дефиницију" - "осећам се тако, зато радим то и то". Емоције су им апсолут, не доводе се у питање. Једноставно су ту као "виша сила" коју је немогуће контролисати, већ јој се треба прилагодити.

А написах изнад да емоције - по мом мишљењу - треба користити. Шта то значи? То значи увежбати себе довољно да "одвојиш" своју свест, разум, од емотивног и инстинктивног дела личности. Кључ је научити да се не реагује на "прву лопту". Кад се нека емоција појави, не кренути одмах за њом, него је пустити и посматрати са стране. Не потискивати, али истовремено не дозволити да те обузме. Неко те изнервира, ОК. Приметиш да ти се узбуркало у грудима, љут си. Али не дозвлиш да те то обузме и управља твојим поступцима. Јер разумно си биће, твојим поступцима треба да управља ум. Наљутио сам се, али нећу да поступим по "осећају", него по ономе што мислим да је добро.

То исто значи, очигледно, да емоцијама не треба придавати превелики значај. Оне су само "сигнали" који нам нешто говоре, али их треба интерпретирати правилно. Некад су и погрешни. Јер емоције долазе из несвесног дела наше личности на који нажалост премало обраћамо пажњу и не практикујемо "менталну хигијену" па се ту нађе све и свашта што би требало и што не би.

Даље, у неком свом свакодневном самонализирању посматрам личност на три нивоа:

1. Физиологија
2. Психологија
3. Филозофија

Први ниво је телесни. Ту спада шта једеш, колико си активан, одморан, уредан итд. Делује банално, али одатле долази доста ствари које обично зовемо "емоције". Често сам "нерасположен" зато што сам јео нешто безвезе или превише или нисам био довољно активан у току дана, нисам се одморио довољно или једноставно треба да одем под туш. Ако си тога свестан, препознаш "емоцију" онда је обично веома лако решити проблем. Многи људи који имају проблема са "емоцијама" једноставно само треба да промене исхрану, буду активнији или мало уредније живе.

Други део је психологија, где спадају навике - пре свега "менталне". Подсвест стално ради, као неки неуморни компјутер који избацује случајне слике на екран. То утиче на наш ум и расположење. Али исто тако, што изгледа многи занемарују, наш ум утиче на подсвест. Ствар је само што се то не дешава одједном, него захтева мало дисциплине. Да би "променио програм" који иде на том ТВ каналу мораш мало да се потрудиш, не постоји даљински "на дугме". Прво треба обратити пажњу какав се "програм" врти - али пустити га, не можеш да га "зауставиш" - само буди свестан. Онда му "подметнеш" друге ствари који ти хоћеш. Нпр. ако ти се стално врти незадовољство животом, направи план да сваког дана изјутра и увече седнеш и напишеш на папир шта ти је све добро и лепо у животу. И мало размислиш о томе, освежиш лепе емоције на нешто чиме си задовољан.

Трећи део је филозофија, тј. вредности и ставови које си из њих логички развио. То је мапа коју користиш да управљаш животом, јер прави пут на свакој раскрсници у ствари не знаш. Мораш да га одредиш на основу неких генералних принципа. Хоћеш ли преузети неки ризик или нећеш? Мислим да такве одлуке не би требало да се доносе "по осећају", већ на основу животне филозофије. Онда како год испадне си задовољан јер знаш да си поступио у складу са својим уверењима. Имаш оно што се обично зове "интегритет". Човек који нема кохерентну филозофију је стално у конфузији - "да ли сам урадио добро или нисам..." Стално збуњен и несигуран.

Ето за почетак.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 46 минута, Grizzly Adams рече

него захтева мало дисциплине. Да би "променио програм" који иде на том ТВ каналу мораш мало да се потрудиш, не постоји даљински "на дугме". Прво треба обратити пажњу какав се "програм" врти - али пустити га, не можеш да га "зауставиш" - само буди свестан. Онда му "подметнеш" друге ствари који ти хоћеш.

Dopada mi se tvoj racionalan I razlozan stav na ovu temu. Ima dosta stabilnosti (ravnoteze) I osecaja sigurnosti koju svaki covek zeli/trazi. Kakvu vrstu truda bi predlozio za autosugestivne primere kod "promene programa". Skoro sve sto si naveo, odise zreloscu licnosti, a sta cemo sa mladim adolescentima, millennium generaciji, kojoj je jedan od najvecih uticaja social media, virtual technologies, etc....; imam utisak da takvi uticaji nadilaze one koje ponesu od kuce, iz porodice (govorimo o prosecnoj porodici); koliko je to jako, mozda moze da se ilustruje tako sto sada imamo prakticno bebe koje nezasito traze da pipaju, igraju se na mobilnim telefonima, racunarima I sl.. kazemo u zargonu, deca rodjena sa mobilnim.... oko nas sve sami zavisnici. Kako roditelj moze da razoblici ove adiktivne pojave I usmeri na poznatu stvar da sve sto je preterano - ne valja...?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Grizli, ladno se u velikoj meri slažem s ovim što si ovde napisao - ali mi neka tvoja prethodna razmišljanja na temu ne liče previše na ovo. No dobro.

Jedna stvar u kojoj nisam sigurna da se izvorni tekst ne preklapa sa tvojim stavom: integritet bukvalno i izvorno znači celovitost. Biti svestan svojih emocija nije isto što i biti im rob. Integritet nije moguć ukoliko moramo da se lažemo da neku emociju nemamo.

Recimo: svestan si da si ljut ili tužan. Ta emocija je činjenica. Ona može poticati iz različitih izvora, koje si lepo naveo, mogu se izvori racionalno analizirati, može se doći do zaključka da ta konkretna emocija nije adekvatan odgovor na trenutno postojeće stimulanse (nije te šef stvarno toliko izbedačio ni dete naljutilo, ima to neki drugi izvor) i svakako da sama emocija ne povlači sa sobom bilo kakvu nužnu reakciju niti je opravdava.

Ali ostaje činjenica. Kao što je činjenica oluja koja je napolju, a koja te ne mora sprečiti da izađeš i obaviš nešto što je bitno. E sad, ako moraš da se praviš da sija sunce da bi obavio svoju dužnost, onda to i nije integritet. A ozbiljno nije dobro ni za koga. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 43 минута, "Tamo daleko" рече

Kako roditelj moze da razoblici ove adiktivne pojave I usmeri na poznatu stvar da sve sto je preterano - ne valja...?

Ех, ко реши родитељске муке треба да добије Нобелову награду, тј. неколико... ;)

Нисам паметан. Тинејџери, а сви се сећамо тих година, једноставно немају осећај за време. Колико га имамо мало и колико је драгоцено. Њима изгледа да све може "сутра". А и ми се старији некад занесемо... Помаже кад имаш неки конкретан циљ који хоћеш да постигнеш до тад и тад, па онда видиш да нема времена. Мораш да га користиш пажљиво.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Добро си ово написао Гризли. Слично сам читао код Екарта Тола. Он каже да не треба да се поистоветимо са емоцијама и мислима већ да их посматрамо.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 47 минута, Paradoksologija рече

ali mi neka tvoja prethodna razmišljanja na temu ne liče previše na ovo

Баш сам изненађен. Шта на пример?

пре 47 минута, Paradoksologija рече

Jedna stvar u kojoj nisam sigurna da se izvorni tekst ne preklapa sa tvojim stavom: integritet bukvalno i izvorno znači celovitost. Biti svestan svojih emocija nije isto što i biti im rob. Integritet nije moguć ukoliko moramo da se lažemo da neku emociju nemamo.

Интегритет сам дефинисао као "доследност својим вредностима у поступцима". Значи, да то што радиш буде у складу са оним што верујеш да је исправно. Зато је повезано са филозофијом. Јер ако немаш неке вредности и на њима развијену филозофију не можеш да имаш ни интегритет. Поступање "по осећају", без обзира како се човеку чинио "племенит", није интегритет. То је насумично пуцање у мрак.

Самообмани ту нема места. Овде се управо ради о "свесном животу", поента је бити свестан себе и свог ума. Сад, ја не могу да знам какав је ко изнутра, али по поступцима рекао би да многи људи уопште нису свесни шта их покреће и зашто нешто раде. Они у ствари себе лажу да раде "добро", а у ствари све што постижу је Брауново кретање лево-десно без циља и јасне путање.

А повезано је са емоцијама јер особа која нема филозофију и не поступа у складу са њом је стално конфузна, несигурна, збуњена. То је неопходно за емотивну стабилност у животу.

пре 47 минута, Paradoksologija рече

Recimo: svestan si da si ljut ili tužan. Ta emocija je činjenica. Ona može poticati iz različitih izvora, koje si lepo naveo, mogu se izvori racionalno analizirati, može se doći do zaključka da ta konkretna emocija nije adekvatan odgovor na trenutno postojeće stimulanse (nije te šef stvarno toliko izbedačio ni dete naljutilo, ima to neki drugi izvor) i svakako da sama emocija ne povlači sa sobom bilo kakvu nužnu reakciju niti je opravdava.

Ali ostaje činjenica. Kao što je činjenica oluja koja je napolju, a koja te ne mora sprečiti da izađeš i obaviš nešto što je bitno. E sad, ako moraš da se praviš da sija sunce da bi obavio svoju dužnost, onda to i nije integritet. A ozbiljno nije dobro ni za koga. 

Па мислим да смо овде дошли до једне битне ствари где се не слажемо. Што је добро. ;)

Као што рекох (помало критички) на почетку - неки људи виде емоције као "апсолут". Непроменљиву "вишу силу" која управља нашим животима. Чини ми се да си и ти овде изнела нешто слично - "емоција је чињеница".

Емоција није "чињеница". Она само тако изгледа из угла можда уморне и свакодневним обавезама оптерећене особе која је "жртва" емоције. Иначе емоције уопште нису "урезане у камену". Иначе се не би мењале стално. Значи, ако могу да се мењају саме од себе сваки дан или сат, зашто онда не можемо ми свесно да утичемо да се промене?

Чини ми се да данашња преовлађујућа култура мало томе и доприноси, у неком смислу "глорификује емоције", проповеда их као неку велику и битну силу. У ствари су емоције ништа друго неко мали импулси у нашем нервном систему. Како рекох на почетку, неке долазе из физиологије. Јер наш мозак није "одвојен" од остатка нервног система, већ је то једна целина. Промени исхрану или пости недељу дана, приметићеш разлику у "емоцијама". Просто ко пасуљ, дословно.

Исто важи и за ове мало "дубље" емоције. Нису оне никакве "чињенице", већ само покрети у нашем мозгу на које можемо да утичемо ако хоћемо и ако се потрудимо. Релативно једноставне вежбе као "mindfulness" могу да те покрете смире и поравнају веома добро. Оне су и те како променљиве, нису "виша сила".

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Grizzly Adams рече

Као што рекох (помало критички) на почетку - неки људи виде емоције као "апсолут". Непроменљиву "вишу силу" која управља нашим животима. Чини ми се да си и ти овде изнела нешто слично - "емоција је чињеница".

Емоција није "чињеница". Она само тако изгледа из угла можда уморне и свакодневним обавезама оптерећене особе која је "жртва" емоције. Иначе емоције уопште нису "урезане у камену". Иначе се не би мењале стално. Значи, ако могу да се мењају саме од себе сваки дан или сат, зашто онда не можемо ми свесно да утичемо да се промене?

Чини ми се да данашња преовлађујућа култура мало томе и доприноси, у неком смислу "глорификује емоције", проповеда их као неку велику и битну силу. У ствари су емоције ништа друго неко мали импулси у нашем нервном систему. Како рекох на почетку, неке долазе из физиологије. Јер наш мозак није "одвојен" од остатка нервног система, већ је то једна целина. Промени исхрану или пости недељу дана, приметићеш разлику у "емоцијама". Просто ко пасуљ, дословно.

Исто важи и за ове мало "дубље" емоције. Нису оне никакве "чињенице", већ само покрети у нашем мозгу на које можемо да утичемо ако хоћемо и ако се потрудимо. Релативно јендоставне вежбе као "mindfulness" могу да те покрете смире и поравнају веома добро. Оне су и те како променљиве, нису "виша сила".

Емоција је чињеница као што је пролазна временска непогода чињеница. Не мора ништа значити и не мора те ни издалека омести у вршењу онога што верујеш да је битно. Али није добро негирати да у датом тренутку постоји - а то није ни одраз снаге ни интегритета.

Уопште нисам ни издалека мислила на оно што ми изгледа овде импутираш. Нисам ти ја неки претерани емотивац, заменио си ме с неким. Само мислим да не ваља правити се да ми нисмо љути јер не смемо да будемо љути јер то није лепо а ми нисмо такви па своју љутњу увијамо у неке обланде а и даље је ипак упућујемо ка својим жртвама... јок, буди човек и признај себи тачно шта тренутно осећаш.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Paradoksologija рече

Емоција је чињеница као што је пролазна временска непогода чињеница. Не мора ништа значити и не мора те ни издалека омести у вршењу онога што верујеш да је битно. Али није добро негирати да у датом тренутку постоји - а то није ни одраз снаге ни интегритета.

Уопште нисам ни издалека мислила на оно што ми изгледа овде импутираш. Нисам ти ја неки претерани емотивац, заменио си ме с неким. Само мислим да не ваља правити се да ми нисмо љути јер не смемо да будемо љути јер то није лепо а ми нисмо такви па своју љутњу увијамо у неке обланде а и даље је ипак упућујемо ка својим жртвама... јок, буди човек и признај себи тачно шта тренутно осећаш.

Па изгледа да си и мене заменила с` неким, јер нигде нисам рекао да емоције треба негирати или не признавати.

Рекао сам да их прво треба препознати (тј. прихватити, признати), а онда поступити по разуму. Јер емоција нема толику моћ над нама колико се то обично мисли. Она није "временска непогода" изван наше контроле, већ само покрет у нашем нервном систему. Електрични импулс који долази из неког несвесног дела мозга. Ми над тим делом немамо директну контролу, али имамо индиректну. То је као мишић - ако га вежбаш он ојача и може да подигне већу тежину.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Grizzly Adams рече

Па изгледа да си и мене заменила с` неким, јер нигде нисам рекао да емоције треба негирати или не признавати.

 

Па што си онда толико негативно реаговао на изворни текст? Колико се сећам, није ништа много више од овога ни говорио...

Емоција није увек баш ни под нашом тоталном контролом, али то није ни толико битно, битно је где стремимо и шта урадимо. Али емоција може и променити, некад на боље, суманут систем вредности. Некад нам рацио није на месту. Ако емоција сажаљења спречи терористу да побије гомилу људи и тиме можда измени своју филозофију и рационални поглед на свет, је ли то лоше у твом систему размишљања?

Христос је изнад свега овога, свакако изнад подела човека на рационално и емотивно.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Grizzly Adams рече

Јер емоција нема толику моћ над нама колико се то обично мисли. Она није "временска непогода" изван наше контроле, већ само покрет у нашем нервном систему. Електрични импулс који долази из неког несвесног дела мозга. Ми над тим делом немамо директну контролу, али имамо индиректну. То је као мишић - ако га вежбаш он ојача и може да подигне већу тежину.

Како се индиректно контролише емоција у рецимо случају смрти блиске вољене драге особе ?

Јер треба да вежбам да будем "хладан" према особи коју волим свим срцем ?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Paradoksologija рече

Па што си онда толико негативно реаговао на изворни текст? Колико се сећам, није ништа много више од овога ни говорио...

Како није? Мени је онај текст потпуно претеран и нелогичан. Почев од наслова. Какво бре "самоубиство"...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Grizzly Adams рече

Како није? Мени је онај текст потпуно претеран и нелогичан. Почев од наслова. Какво бре "самоубиство"...

Мени се чини да се пре свега односи на оне који гуше сваку емоцију.

Неки су тако и васпитани.

Можда је мало драматичан наслов, али текст не одудара много од твог.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Moguce je da se radi o dva razlicita aspekta: pozivitizam I cvrstog drzanja realizma; mislim da ste oboje u pravu sa ovakvim gledistima kada je u pitanju kontrola emocija, njihovo usmeravanje na korisne, pozitivne ishode, a ne da se postane rob emocija kao sto si pomenula. Nije Grizli govorio o prenebregavanju realnost stanja emocija, vec na svesno kanalisanje.

Mene interesuje kako treba da shvatimo, ali mozda najbitnije kako predociti recimo tinejdzerima ovaj "mindfulness" meditacije a da ne upadnu u Budizam?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Зосима рече

Како се индиректно контролише емоција у рецимо случају смрти блиске вољене драге особе ?

Јер треба да вежбам да будем "хладан" према особи коју волим свим срцем ?

Ај сад... Нисам нигде рекао да треба да будеш безосећајан.

Треба да вежбаш да тешке тренутке у животу преживиш и пребродиш тако да не нашкодиш себи и ближњима. Нормално је бити тужан у таквој ситуацији, али није добро да човек падне у депресију или слично. Живот и радост морају да буде јачи од туге. Посебно код нас хришћана.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      На велики празник Богојављења, 19. јануара 2020. године, мноштво богољубивих клирика и благочестивог народа Божјег сабрало се у новосадском Саборном храму, како би се поклонили Пресветој Тројици, чија је Тајна потпуно откривена свету на данашњи Празник. Велико повечерје и Јутрење служио је Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије, уз саслужење презвитера Бранислава Нијемчевића и ђакона Слободана Ђурђића.     У присуству Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког г. Иринеја, на светој архијерејској Литургији је началствовао Епископ мохачки, уз саслужење свештеног братства Светогеоргијевског храма и новосадских ђакона.   У свом архипастирском обраћању, владика Исихије је објаснио смисао празника Богојављења. У данашњи дан славимо велики Празник, када се Бог јавио људском роду као Света Тројица. Господ данас долази на реку Јордан да Га Свети Јован крсти водом очишћења – крштењем које се вршило у Старом Завету, и могло се више пута понављати. Као и сви други догађаји у животу Спаситеља света, и овај је прожет Његовим огромним смирењем. Иако без греха, Он долази Светом Јовану да Га крсти, очишћујући његове воде, а преко њих и цео свет, дарујући нама – кроз свету Тајну крштења – потпуно очишћење, спасење и живот вечни, поручио је Епископ мохачки.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Свему свештенству, свештеномонаштву, монаштву и благоверном народу Богомспасаване Митрополије аустралијско-новозеландске Драга ми у Богомладенцу Христу духовна децо по благодати Епископства,      МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!     Сабрани у овој Божићној ноћи као некада мудраци у пећини витлејемској, поклањамо се Богомладенцу Христу, и заједно са анђелима кличемо „слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља!“ (Лк. 2, 14).   Поклањамо се Богомладенцу Христу, узносећи благодарност Богу за неизмерну милост Његову, за Дар који примисмо - да прогледамо Богом у овоме свету.    Јављање оваплоћеног Бога у свету јесте централни и највећи догађај, најзначајнија прекретница у историји рода људског, у животу човека и света. Бог се међу људима настањује на најнепосреднији начин, разапиње Свој шатор међу нама, јавља се као Емануил,  како Свето Писмо богонадахнуто благовести.    У овом Новозаветном јављању, Бог се јавља људима на један до тада незамислив начин. Он се рађа као младенац, дакле, постаје  човек, у свему подобан нама осим греху, и проговара нама људским језиком, а не језиком посредника.   Заправо, Христово рођење, ма колико против њега бунтовао огреховљени разум људски, јесте одговор на најиманентнију потребу рода људског; јесте реализација човековог дубинског вапаја за јављањем Бога на земљи; Бога кога би могли видети, опипати и чути; Бога који би нас загрлио и разумео.    Желећи да нагласи величину јављања Бога у телу, преподобни Јустин Ћелијски благовести да само Бог који зна како је бити човек може да суди човеку! Ове, рекло би се, веома смеле речи Аве Јустина, заправо озвучују дубинску мисао и осећај рањеног човека, његовог вишемиленијумског упереног погледа према Небесима.    Због тога, Богочовек Христос, по речима истог Светитеља, јесте основна Истина Православља, зато што су се Христом, и у Христу, решила сва питања које муче и гризу дух људски.   Ово нам сведочи искуство Цркве, у којој су силом Христовом многи нашли утеху и исцељење, потпуни преображај и обожење.    У јеку разних изазова, који се приметно из године у годину повећавају, јер се умножило безакоње у свету (Мт. 24,12), треба да поставимо себи питање какав би изгледао овај свет да га није обасјала светлост Витлејема? Како би се могло живети у свету без светлости Витлејемске? Без светлости Таворске? Без светлости васкрсења Христовог? У свету који све више личи на пакао него на Божји врт.    Суочени са кризом у друштву и свету, са свакодневним изазовима, са суровим ватреним стихијама које су задесиле Аустралију, треба свој поглед, особито као Црква, да молитвено уперимо ка Небу, ка Богомладенцу Христу.   Свети Оци нас уче да када странствује (лута) човек, када се налази у беспоретку као домаћин творевине, онда и саму творевину уводи у беспоредак, и она по Светом Владици Николају се затим човеку немилосрдно свети.    Због тога треба да се трудимо да у нама заживи Христов човек, Богочовек, лик Новога Адама, да би се природа, коју Бог предаде човеку на старање, препознавши у нама свога домаћина, укротила.    Молимо се и ове Бадње вечери за нашу браћу и сестре на распетом Косову и Метохији. Нека Богомладенац подари утеху и снагу нашем народу да опстану на овој најсветијој земљи српској.   Потресени догађањима у Светонемањићкој Црној Гори, посматрајући систематске нападе који се спроводе према Светосавској Цркви, позивамо наше свештенство и све наше верне да се сви заједно усрдно молимо за нашу браћу у Црној Гори, да не посустану у одбрани вековних Светиња.    Сведоци смо систематског и организованог напада који се спроводи против Цркве Христове широм света са жељом да се Црква ослаби. Да се Њена светлост, која обасјава путеве човечије смањи, да би Њен глас, као глас пророчког упозорења – глас савести, утихнуо.   Због тога вас, драга духовна децо, као Архипастир позивам, да будемо на стражи, да се чувамо лажних „пророка“ (Мт. 7,15), који имају само „изглед побожности, а силе њезине су се одрекли“ (2 Тим. 3,5).    Једна је Света Православна Црква, Саборна и Апостолска, и у Њеном окриљу једна и недељива Светосавска Црква.   Будимо у љубави и миру једни са другима. Мирбожимо се и овога Божића опрашатајући једни другима увреде. Пођимо стопама наших Светих Предака!   Потрудимо се да наши домови, као домаће цркве, а пре свега наше Црквене општине, буду духовне оазе, места препорођаја, духовног узрастања и снажења. Много је важно да нашој деци дамо пример, да их васпитамо и водимо путем Христовог Јеванђеља.   Поздрављам целокупни Светосавски род наш Српски у Аустралији и Новом Зеланду, особито нашу драгу децу и омладину.  Нека нас све и овога Божића Богомладенац Христос озари Својом љубављу, дарујући нам све што нам је потребно за наше спасење.        Мир Божји – Христос се роди! Ваистину се роди!     + С И Л У А Н ЕПИСКОП АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКИ     Извор: Епархија аустралијско-новозеландска
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије предводио је свету архијерејску Литургију у храму Рођења Пресвете Богородице у Мркоњић Граду (старом Храму) у недјељу 27. по Духовима, 22. (9) децембра 2019. године, на дан када се наша Црква календарски присјећа догађаја када су педесет година бездијетни праведни Јоаким и Ана добили чудесно јављање Архангела Гаврила који им је обећао рођење дјетета-Пресвете Богомајке (Детињци).   Звучни запис беседе   Преосвештеном Владици саслуживали су: протопрезвитер-ставрофор Бошко Рољић, умировљени парох мркоњићки, протопрезвитер Драган Видовић, презвитер Предраг Милетић, Александар Бјеличић и протођакон Немања Рељић.   Послије прочитаног јеванђелског зачала о исцјељењу болесне жене у суботњи дан, Епископ је бесједио на тему исцјељења болесних. Болести у животу долазе као један вид искушења како би се кроз оздрављење слугу Божијих прославио Сам Бог и Син Божији. Поучени овом занимљивом причом казујемо да је човјек једна личност, јединствена, непоновљива која мора да своју згрченост усправи ка Богу Који је свакодневно позива у своје наручје.     Извор: Епархија бихаћко-петровачка
    • Од Дејан,
      Данас када се говори о врлинама као дејствима (енергијама) које бивају у природном кретању човекове воље, обично се размишља на моралистички начин. Дакле, врлине се гледају као одређена својства која треба да имамо да би нас Бог више волео и да бисмо задобили спасење као награду. У том контексту и се и страсти гледају као особине човека које Бог не воли и због којих ће нас казнити, па их избегавамо да бисмо ”били бољи” и да би нас други више ценили. У таквом размишљању људи обично пре или касније осећају отпор према Божијем ауторитету и на Бога почну да гледају као неког деспота који прави каталог прихватљивих и неприхватљивих начина понашања и у зависности од тога како се ми понашамо нас награђује или кажњава. Данашњег човека који је посебно развио једно болесно-самољубиво осећање бунта према било каквом ауторитету и који апсолутизује слободу до анархије овакве мисли одводе у још већи бунт и живот у греху, при чему се саме страсти и грех прихватају као саставни део наше природе. Од Цркве се у таквој ситуацији очекује да ”хуманизује” своја правила и прилагоди их палом човеку, јер су тобоже древни оци и светитељи живели у неком другом времену. Претварање хришћанства у једну идеологију анархичне радости у којој нема ни одговорности, ни поретка који гради љубав је отворено фалсификовање наше вере. На хришћанском западу то већ увелико видимо, што се одразило и у уметности где је, како приметио један православни писац, Христос Пандократор замењен сладуњавим и насмејаним Исусом који је ”пун разумевања за наше ситне слабости”.
      Блуд као и све друге страсти нису дејства која долазе из природног настројења човекове воље. Поседовање репродуктивних органа и полног нагона за размножавањем није начин постојања који је намењен човеку за вечност, већ је саставни део наше природе у којој живимо у овом садашњем стању. Пре-падно стање човека је било тако да није било полног размножавања какво нам је сада познато, нити икаквих страсних покрета. По учењу једног броја отаца Бог је наменио човеку размножавање на другачији начин, а по другима Човек није постојао као после-падна индивидуа и био је ближи оној реалности будућег постојања у којој ћемо сви бити истовремено и многи и један у Христу. 
      Ово је јако комплексна тема, али за нас је важно да разумемо да страсна пожуда са свим маштаријама и помислима није природни начин човековог постојања, а још мање ралност која ће постојати у будућем веку. Према неким богословима полни нагон је последица човекове жеље да себе обесмрти тако што верује да ће његови потомци продужити његово биолошко постојање. Оно се наравно продужује у виду генетског наслеђа који се преноси, али личност сваког појединог човека или жене се не продужује у њиховој деци и то је трагика човекове жеље да биолошки задобије вечност без Бога. Блуд је деформисани природни полни нагон који нема за циљ ни продужење сопственог постојања, већ искључиво жељу за уживањем са свим својим разним девијантним облицима (који неретко подразумева понижавање других и њихово коришћење за сопствени ужитак). Зато живот у блуду не само да не јача човекову способност за заједницу са другим, већ још више изолује човека у свом самољубљу и отуђује га од аутентичног односа са другима, одводећи га још даље од Бога у самоизолованост и духовни мрак.
      Човек савладан овом страшћу скрнави своје тело које је позвано да буде храм Духа Светога (1Кор 6.19-20) а душевним делом своје личности губи способност за здраву заједницу. Љубав која долази од блуда, није зато љубав према другоме, већ псеудо-љубав којом ”љубећи” друге љубимо сами себе. Зато они који су савладани овом страшћу не желе заједницу као обавезу и одговорност, што је нормално за природну љубав човека и жене, него траже живот у лажној-слободи која је ништа друго него анархија. Не треба помињати колико живот без обавезе и одговорности деградира човека и уводи га у велике проблеме из којих тешко налази излаз (нежељена трудноћа, полне болести, разбијање породице, бол који се наноси ближњима). Блудна страст деградира човека до те мере да он или она после нису у стању да живе у здравој породичној заједници јер другога доживљавају као пројекцију свог самољубивог и болесног ЈА. Колико живот у блуду отвара врата за друге страсти не треба говорити. Све страсти као неприродни начин кретања човекове воље су узајамно повезане и хране једна другу, и зато се не може борити против блуда ако се не бори и против осталих страсти.
      Супротно стање блуду јесте целомудреност. Целомудреност не значи неопходно живот у целибату, већ обухвата и одговоран и честит живот у брачној заједници где се полни нагон који би иначе био усмерен ка уживању преображава у саможртвени однос љубави према супружнику или супружници и посебно према деци. Целомудрен брак зато природно води ка љубави према Богу и вечно ће се наставити изнад контекста брака, који неће постојати у вечности. Црква је увек посебно поштовала девичанство као начин живота будућег века, али никада није забрањивала брачну љубав. Највећи пример живота у девствености дао је сам Господ који је будући Бог постао човек и самим својим животом показао да у будућем веку неће бити ни мушког ни женског (уп. Мт. 22.30). Апостол Павле нам у 1Кор глава 7 даје важне савете у овом погледу и помиње значај девичанства, али не као норму понашања за све, већ као модел живота који своје коначно исходиште има у есхатологији. Зато брак и девственост нису супротстављени јер хришћански брак који је благословен као икона љубави Христа према Цркви заправо води ка есхатолошкој целомудрености у којој неће бити полова. 
      Из свега овога је сасвим јасно да живот у било којој врсти блуда, било предбрачног или прељубе у браку, а посебно разни девијантни облици блудне страсти деградирају човека као личност и отежавају његово спасење, односно вечну заједницу љубави у Богу. Овде треба направити разлику. Блудне жеље и помисли као последица пале човекове природе нису саме по себи грех уколико се човек против њих бори целомудреношћу и трудом у врлини, посебно молитвом која сасеца страсне помисли и оздрављује ум човека враћајући га у његово богомдано стање. Међутим, у складу са том логиком и блудни грех није ни само конкретно учињено блудно дело, већ и стање у коме човек свесно прихвата и подстиче пожудне мисли и фантазије ради личног задовољства. Зато Господ и каже ”А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом за њом, већ је починио прељубу у срцу своме” (Мт. 5.28) У аскетској традицији наше Цркве разликују се просте помисли од сложених, тј. оних у којима се поред самих помисли присаједињује и грешна жеља праћена фантазијама, што се најчешће завршава и са самим грехом у делу. 
      Млади хришћани зато треба да озбиљно размишљају о томе да су позвани да заживе аутентичном љубављу према ближњима и да предбрачним полним односима олако не ризикују да кроз пожуду себе учине неспособним за одговоран живот касније у браку. Неодговоран и ”либералан” однос према овом питању, а све под изговором да људе под сваку цену треба сачувати у Цркви и не наметати им тешка бремена, води до све већих компромиса, па се онима који живе у отвореном греху дозвољава учешће у Евхаристији, а све под оправдањем да никоме не треба да судимо. Упозорити некога ко ризикује да изгуби вечни живот и да се грехом отуђује од Бога није осуђивање, јер би онда свети оци који су о томе много писали сами били судитељи ближњих. Схватање слободе у Христу као анархије у којој више нема ни правила ни поретка, већ нека апсолутна и само-умишљена ”љубав” један је од најозбиљнијих проблема у животу Цркве нашег времена, али то је тема о којој се може посебно говорити.
      Архимандрит Сава Јањић
      ИЗВОР
    • Од Логос,
      Протонамесник Игор Игњатов, парох при храму преподобног Симеона Мироточивог у Ветернику, началствовао је данас светом Литургијом у храму Покрова Пресвете Богородице у Бачкој Паланци. Беседећи након прочитане еванђелске перикопе, отац Игор је посебно истакао значај Литургије у хришћанском етосу, подсетивши да ми све почињемо и крунишемо Литургијом која је догађај целокупног хришћанског живота. Овим евхаристијским сабрањем почео је дводневни научни скуп "Епархија бачка у осмовековној историји Српске Православне Цркве". Звучни запис беседе доносимо са званичног сајта Инфо-службе Епархије бачке.      Повезана вест:    Бачка Паланка: Отворен научни скуп "Епархија бачка у осмовековној историји Српске Православне Цркве"

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...