Jump to content

Recommended Posts

Инспирисано другом темом, да се не би расправљали, боље да покушам да разјасним свој став.

Човек је свакако емотивно биће, у смислу да има емоције, али није "састављен (само) од емоција". Емоције су само један део који има своје место и улогу. Јесте важан, али није најважнији. Утиче на доста тога, али не дефинише ко смо и наш однос према свету. Само помаже или штети, зависно од тога како их користимо.

Овде се већ види разлика у ставу који примећујем код многих људи који сматрају да су емоције оно што их чини особом која јесу. Они осећања виде као "дефиницију" - "осећам се тако, зато радим то и то". Емоције су им апсолут, не доводе се у питање. Једноставно су ту као "виша сила" коју је немогуће контролисати, већ јој се треба прилагодити.

А написах изнад да емоције - по мом мишљењу - треба користити. Шта то значи? То значи увежбати себе довољно да "одвојиш" своју свест, разум, од емотивног и инстинктивног дела личности. Кључ је научити да се не реагује на "прву лопту". Кад се нека емоција појави, не кренути одмах за њом, него је пустити и посматрати са стране. Не потискивати, али истовремено не дозволити да те обузме. Неко те изнервира, ОК. Приметиш да ти се узбуркало у грудима, љут си. Али не дозвлиш да те то обузме и управља твојим поступцима. Јер разумно си биће, твојим поступцима треба да управља ум. Наљутио сам се, али нећу да поступим по "осећају", него по ономе што мислим да је добро.

То исто значи, очигледно, да емоцијама не треба придавати превелики значај. Оне су само "сигнали" који нам нешто говоре, али их треба интерпретирати правилно. Некад су и погрешни. Јер емоције долазе из несвесног дела наше личности на који нажалост премало обраћамо пажњу и не практикујемо "менталну хигијену" па се ту нађе све и свашта што би требало и што не би.

Даље, у неком свом свакодневном самонализирању посматрам личност на три нивоа:

1. Физиологија
2. Психологија
3. Филозофија

Први ниво је телесни. Ту спада шта једеш, колико си активан, одморан, уредан итд. Делује банално, али одатле долази доста ствари које обично зовемо "емоције". Често сам "нерасположен" зато што сам јео нешто безвезе или превише или нисам био довољно активан у току дана, нисам се одморио довољно или једноставно треба да одем под туш. Ако си тога свестан, препознаш "емоцију" онда је обично веома лако решити проблем. Многи људи који имају проблема са "емоцијама" једноставно само треба да промене исхрану, буду активнији или мало уредније живе.

Други део је психологија, где спадају навике - пре свега "менталне". Подсвест стално ради, као неки неуморни компјутер који избацује случајне слике на екран. То утиче на наш ум и расположење. Али исто тако, што изгледа многи занемарују, наш ум утиче на подсвест. Ствар је само што се то не дешава одједном, него захтева мало дисциплине. Да би "променио програм" који иде на том ТВ каналу мораш мало да се потрудиш, не постоји даљински "на дугме". Прво треба обратити пажњу какав се "програм" врти - али пустити га, не можеш да га "зауставиш" - само буди свестан. Онда му "подметнеш" друге ствари који ти хоћеш. Нпр. ако ти се стално врти незадовољство животом, направи план да сваког дана изјутра и увече седнеш и напишеш на папир шта ти је све добро и лепо у животу. И мало размислиш о томе, освежиш лепе емоције на нешто чиме си задовољан.

Трећи део је филозофија, тј. вредности и ставови које си из њих логички развио. То је мапа коју користиш да управљаш животом, јер прави пут на свакој раскрсници у ствари не знаш. Мораш да га одредиш на основу неких генералних принципа. Хоћеш ли преузети неки ризик или нећеш? Мислим да такве одлуке не би требало да се доносе "по осећају", већ на основу животне филозофије. Онда како год испадне си задовољан јер знаш да си поступио у складу са својим уверењима. Имаш оно што се обично зове "интегритет". Човек који нема кохерентну филозофију је стално у конфузији - "да ли сам урадио добро или нисам..." Стално збуњен и несигуран.

Ето за почетак.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

  • Replies 295
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

Top Posters In This Topic

Popular Posts

Инспирисано другом темом, да се не би расправљали, боље да покушам да разјасним свој став. Човек је свакако емотивно биће, у смислу да има емоције, али није "састављен (само) од емоција". Емоције

Па можда сам у ствари ја овде превише емотиван? Мени те меланхолије и "бездани" стварно сметају у животу. Зато сам развио неки механизам да то контролишем. Друга ствар је што су многи људи у мом

Па имамо и ми ту медитацију, само смо је заборавили. На пример, из молитвеника: Обрати пажњу на задебљано. Значи циљ тога је да се "умире осећања" и "сабере ум", али не само да се испразни као

Posted Images

пре 46 минута, Grizzly Adams рече

него захтева мало дисциплине. Да би "променио програм" који иде на том ТВ каналу мораш мало да се потрудиш, не постоји даљински "на дугме". Прво треба обратити пажњу какав се "програм" врти - али пустити га, не можеш да га "зауставиш" - само буди свестан. Онда му "подметнеш" друге ствари који ти хоћеш.

Dopada mi se tvoj racionalan I razlozan stav na ovu temu. Ima dosta stabilnosti (ravnoteze) I osecaja sigurnosti koju svaki covek zeli/trazi. Kakvu vrstu truda bi predlozio za autosugestivne primere kod "promene programa". Skoro sve sto si naveo, odise zreloscu licnosti, a sta cemo sa mladim adolescentima, millennium generaciji, kojoj je jedan od najvecih uticaja social media, virtual technologies, etc....; imam utisak da takvi uticaji nadilaze one koje ponesu od kuce, iz porodice (govorimo o prosecnoj porodici); koliko je to jako, mozda moze da se ilustruje tako sto sada imamo prakticno bebe koje nezasito traze da pipaju, igraju se na mobilnim telefonima, racunarima I sl.. kazemo u zargonu, deca rodjena sa mobilnim.... oko nas sve sami zavisnici. Kako roditelj moze da razoblici ove adiktivne pojave I usmeri na poznatu stvar da sve sto je preterano - ne valja...?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Grizli, ladno se u velikoj meri slažem s ovim što si ovde napisao - ali mi neka tvoja prethodna razmišljanja na temu ne liče previše na ovo. No dobro.

Jedna stvar u kojoj nisam sigurna da se izvorni tekst ne preklapa sa tvojim stavom: integritet bukvalno i izvorno znači celovitost. Biti svestan svojih emocija nije isto što i biti im rob. Integritet nije moguć ukoliko moramo da se lažemo da neku emociju nemamo.

Recimo: svestan si da si ljut ili tužan. Ta emocija je činjenica. Ona može poticati iz različitih izvora, koje si lepo naveo, mogu se izvori racionalno analizirati, može se doći do zaključka da ta konkretna emocija nije adekvatan odgovor na trenutno postojeće stimulanse (nije te šef stvarno toliko izbedačio ni dete naljutilo, ima to neki drugi izvor) i svakako da sama emocija ne povlači sa sobom bilo kakvu nužnu reakciju niti je opravdava.

Ali ostaje činjenica. Kao što je činjenica oluja koja je napolju, a koja te ne mora sprečiti da izađeš i obaviš nešto što je bitno. E sad, ako moraš da se praviš da sija sunce da bi obavio svoju dužnost, onda to i nije integritet. A ozbiljno nije dobro ni za koga. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 43 минута, "Tamo daleko" рече

Kako roditelj moze da razoblici ove adiktivne pojave I usmeri na poznatu stvar da sve sto je preterano - ne valja...?

Ех, ко реши родитељске муке треба да добије Нобелову награду, тј. неколико... ;)

Нисам паметан. Тинејџери, а сви се сећамо тих година, једноставно немају осећај за време. Колико га имамо мало и колико је драгоцено. Њима изгледа да све може "сутра". А и ми се старији некад занесемо... Помаже кад имаш неки конкретан циљ који хоћеш да постигнеш до тад и тад, па онда видиш да нема времена. Мораш да га користиш пажљиво.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Добро си ово написао Гризли. Слично сам читао код Екарта Тола. Он каже да не треба да се поистоветимо са емоцијама и мислима већ да их посматрамо.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 47 минута, Paradoksologija рече

ali mi neka tvoja prethodna razmišljanja na temu ne liče previše na ovo

Баш сам изненађен. Шта на пример?

пре 47 минута, Paradoksologija рече

Jedna stvar u kojoj nisam sigurna da se izvorni tekst ne preklapa sa tvojim stavom: integritet bukvalno i izvorno znači celovitost. Biti svestan svojih emocija nije isto što i biti im rob. Integritet nije moguć ukoliko moramo da se lažemo da neku emociju nemamo.

Интегритет сам дефинисао као "доследност својим вредностима у поступцима". Значи, да то што радиш буде у складу са оним што верујеш да је исправно. Зато је повезано са филозофијом. Јер ако немаш неке вредности и на њима развијену филозофију не можеш да имаш ни интегритет. Поступање "по осећају", без обзира како се човеку чинио "племенит", није интегритет. То је насумично пуцање у мрак.

Самообмани ту нема места. Овде се управо ради о "свесном животу", поента је бити свестан себе и свог ума. Сад, ја не могу да знам какав је ко изнутра, али по поступцима рекао би да многи људи уопште нису свесни шта их покреће и зашто нешто раде. Они у ствари себе лажу да раде "добро", а у ствари све што постижу је Брауново кретање лево-десно без циља и јасне путање.

А повезано је са емоцијама јер особа која нема филозофију и не поступа у складу са њом је стално конфузна, несигурна, збуњена. То је неопходно за емотивну стабилност у животу.

пре 47 минута, Paradoksologija рече

Recimo: svestan si da si ljut ili tužan. Ta emocija je činjenica. Ona može poticati iz različitih izvora, koje si lepo naveo, mogu se izvori racionalno analizirati, može se doći do zaključka da ta konkretna emocija nije adekvatan odgovor na trenutno postojeće stimulanse (nije te šef stvarno toliko izbedačio ni dete naljutilo, ima to neki drugi izvor) i svakako da sama emocija ne povlači sa sobom bilo kakvu nužnu reakciju niti je opravdava.

Ali ostaje činjenica. Kao što je činjenica oluja koja je napolju, a koja te ne mora sprečiti da izađeš i obaviš nešto što je bitno. E sad, ako moraš da se praviš da sija sunce da bi obavio svoju dužnost, onda to i nije integritet. A ozbiljno nije dobro ni za koga. 

Па мислим да смо овде дошли до једне битне ствари где се не слажемо. Што је добро. ;)

Као што рекох (помало критички) на почетку - неки људи виде емоције као "апсолут". Непроменљиву "вишу силу" која управља нашим животима. Чини ми се да си и ти овде изнела нешто слично - "емоција је чињеница".

Емоција није "чињеница". Она само тако изгледа из угла можда уморне и свакодневним обавезама оптерећене особе која је "жртва" емоције. Иначе емоције уопште нису "урезане у камену". Иначе се не би мењале стално. Значи, ако могу да се мењају саме од себе сваки дан или сат, зашто онда не можемо ми свесно да утичемо да се промене?

Чини ми се да данашња преовлађујућа култура мало томе и доприноси, у неком смислу "глорификује емоције", проповеда их као неку велику и битну силу. У ствари су емоције ништа друго неко мали импулси у нашем нервном систему. Како рекох на почетку, неке долазе из физиологије. Јер наш мозак није "одвојен" од остатка нервног система, већ је то једна целина. Промени исхрану или пости недељу дана, приметићеш разлику у "емоцијама". Просто ко пасуљ, дословно.

Исто важи и за ове мало "дубље" емоције. Нису оне никакве "чињенице", већ само покрети у нашем мозгу на које можемо да утичемо ако хоћемо и ако се потрудимо. Релативно једноставне вежбе као "mindfulness" могу да те покрете смире и поравнају веома добро. Оне су и те како променљиве, нису "виша сила".

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, Grizzly Adams рече

Као што рекох (помало критички) на почетку - неки људи виде емоције као "апсолут". Непроменљиву "вишу силу" која управља нашим животима. Чини ми се да си и ти овде изнела нешто слично - "емоција је чињеница".

Емоција није "чињеница". Она само тако изгледа из угла можда уморне и свакодневним обавезама оптерећене особе која је "жртва" емоције. Иначе емоције уопште нису "урезане у камену". Иначе се не би мењале стално. Значи, ако могу да се мењају саме од себе сваки дан или сат, зашто онда не можемо ми свесно да утичемо да се промене?

Чини ми се да данашња преовлађујућа култура мало томе и доприноси, у неком смислу "глорификује емоције", проповеда их као неку велику и битну силу. У ствари су емоције ништа друго неко мали импулси у нашем нервном систему. Како рекох на почетку, неке долазе из физиологије. Јер наш мозак није "одвојен" од остатка нервног система, већ је то једна целина. Промени исхрану или пости недељу дана, приметићеш разлику у "емоцијама". Просто ко пасуљ, дословно.

Исто важи и за ове мало "дубље" емоције. Нису оне никакве "чињенице", већ само покрети у нашем мозгу на које можемо да утичемо ако хоћемо и ако се потрудимо. Релативно јендоставне вежбе као "mindfulness" могу да те покрете смире и поравнају веома добро. Оне су и те како променљиве, нису "виша сила".

Емоција је чињеница као што је пролазна временска непогода чињеница. Не мора ништа значити и не мора те ни издалека омести у вршењу онога што верујеш да је битно. Али није добро негирати да у датом тренутку постоји - а то није ни одраз снаге ни интегритета.

Уопште нисам ни издалека мислила на оно што ми изгледа овде импутираш. Нисам ти ја неки претерани емотивац, заменио си ме с неким. Само мислим да не ваља правити се да ми нисмо љути јер не смемо да будемо љути јер то није лепо а ми нисмо такви па своју љутњу увијамо у неке обланде а и даље је ипак упућујемо ка својим жртвама... јок, буди човек и признај себи тачно шта тренутно осећаш.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, Paradoksologija рече

Емоција је чињеница као што је пролазна временска непогода чињеница. Не мора ништа значити и не мора те ни издалека омести у вршењу онога што верујеш да је битно. Али није добро негирати да у датом тренутку постоји - а то није ни одраз снаге ни интегритета.

Уопште нисам ни издалека мислила на оно што ми изгледа овде импутираш. Нисам ти ја неки претерани емотивац, заменио си ме с неким. Само мислим да не ваља правити се да ми нисмо љути јер не смемо да будемо љути јер то није лепо а ми нисмо такви па своју љутњу увијамо у неке обланде а и даље је ипак упућујемо ка својим жртвама... јок, буди човек и признај себи тачно шта тренутно осећаш.

Па изгледа да си и мене заменила с` неким, јер нигде нисам рекао да емоције треба негирати или не признавати.

Рекао сам да их прво треба препознати (тј. прихватити, признати), а онда поступити по разуму. Јер емоција нема толику моћ над нама колико се то обично мисли. Она није "временска непогода" изван наше контроле, већ само покрет у нашем нервном систему. Електрични импулс који долази из неког несвесног дела мозга. Ми над тим делом немамо директну контролу, али имамо индиректну. То је као мишић - ако га вежбаш он ојача и може да подигне већу тежину.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Grizzly Adams рече

Па изгледа да си и мене заменила с` неким, јер нигде нисам рекао да емоције треба негирати или не признавати.

 

Па што си онда толико негативно реаговао на изворни текст? Колико се сећам, није ништа много више од овога ни говорио...

Емоција није увек баш ни под нашом тоталном контролом, али то није ни толико битно, битно је где стремимо и шта урадимо. Али емоција може и променити, некад на боље, суманут систем вредности. Некад нам рацио није на месту. Ако емоција сажаљења спречи терористу да побије гомилу људи и тиме можда измени своју филозофију и рационални поглед на свет, је ли то лоше у твом систему размишљања?

Христос је изнад свега овога, свакако изнад подела човека на рационално и емотивно.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 минута, Grizzly Adams рече

Јер емоција нема толику моћ над нама колико се то обично мисли. Она није "временска непогода" изван наше контроле, већ само покрет у нашем нервном систему. Електрични импулс који долази из неког несвесног дела мозга. Ми над тим делом немамо директну контролу, али имамо индиректну. То је као мишић - ако га вежбаш он ојача и може да подигне већу тежину.

Како се индиректно контролише емоција у рецимо случају смрти блиске вољене драге особе ?

Јер треба да вежбам да будем "хладан" према особи коју волим свим срцем ?

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Paradoksologija рече

Па што си онда толико негативно реаговао на изворни текст? Колико се сећам, није ништа много више од овога ни говорио...

Како није? Мени је онај текст потпуно претеран и нелогичан. Почев од наслова. Какво бре "самоубиство"...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Grizzly Adams рече

Како није? Мени је онај текст потпуно претеран и нелогичан. Почев од наслова. Какво бре "самоубиство"...

Мени се чини да се пре свега односи на оне који гуше сваку емоцију.

Неки су тако и васпитани.

Можда је мало драматичан наслов, али текст не одудара много од твог.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Moguce je da se radi o dva razlicita aspekta: pozivitizam I cvrstog drzanja realizma; mislim da ste oboje u pravu sa ovakvim gledistima kada je u pitanju kontrola emocija, njihovo usmeravanje na korisne, pozitivne ishode, a ne da se postane rob emocija kao sto si pomenula. Nije Grizli govorio o prenebregavanju realnost stanja emocija, vec na svesno kanalisanje.

Mene interesuje kako treba da shvatimo, ali mozda najbitnije kako predociti recimo tinejdzerima ovaj "mindfulness" meditacije a da ne upadnu u Budizam?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Зосима рече

Како се индиректно контролише емоција у рецимо случају смрти блиске вољене драге особе ?

Јер треба да вежбам да будем "хладан" према особи коју волим свим срцем ?

Ај сад... Нисам нигде рекао да треба да будеш безосећајан.

Треба да вежбаш да тешке тренутке у животу преживиш и пребродиш тако да не нашкодиш себи и ближњима. Нормално је бити тужан у таквој ситуацији, али није добро да човек падне у депресију или слично. Живот и радост морају да буде јачи од туге. Посебно код нас хришћана.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У новом издању емисије „Живети по Јеванђељу” гостовао је протопрезвитер-ставрофор Стојан Билић, настојатељ храма Светог цара Константина и Јелене на Грбавици. Тема емисија је: Судиште – место загрљаја са Господом. Аутор и водитељ емисије је ђакон Владо Поповић.

       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      И поред лошег времена, грмљавине и јаке кише, у навечерје празника свете преподобномученице Параскеве, 8. Августа 2020. Лета Господњег емитовано је уживо из манастира Тумана осмо издање емисије "Живе речи". Гости осме по реду емисије били су архимандрит Димитрије, игуман тумански и јеромонах Петар, сабрат наведене обитељи, са којима је разговарао протопрезвитер Иван Цветковић. Акатист туманским светитељима Зосиму и Јакову читали су јеромонаси Димитрије и Петар, уз саслужење јерођакона Гаврила.      Након молитвеног сабрања у окриљу кивота туманских чудотвораца, оци Димитрије и Петар говорили су о овој великој светињи браничевске епархије. На питање како Бог делује и исцељује, отац Димитрије је поучио рекавши да је вера основа свега, па тако и Божијег деловања и чудотворства Божјег према човеку.    Слобода је дар Божји, зато као хришћани требамо да стојимо у слободи којом нас је Христос ослободио, истакао је игуман туманске светиње.      Говорећи о чудима и правилном поимању чуда Божјих, отац Петар је указао да свако чудо у овоме веку није коначно, оно је само најава оног чуда које ће се збити у будућем веку, јер ћемо љубављу Божјом на крају сви бити исцељени у сили и слави Божјој.    Истинску веру у Васкрсење као верујући хришћани, као сутелесници Тела Христовог, предокушавамо једино на Литургији која је наше бесцен благо и једини пут спасења, подсетио је отац Димитрије гостујући у емисији "Живе речи".    НАЈАВА ЕМИСИЈЕ ЗА СРЕДУ 12. АВГУСТА ОД 20:30Ч   Благодарећи великој љубави Архиепископа цетињског и митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, наредна емисија "Живе речи" биће емитована из Саборног храма Васкрсења Христова у Подгорици. Позивамо Вас да узмете учешће у овој емисији и примите благослов велике светиње која сведочи силу и славу Васкрсења, али и силу васкрсења народа Божјег који је устао у праведну одбрану светиња.      Као вид наше хришћанске љубави и подршке у наведеној праведној борби за очување светиња и умножења љубави, редакција портала и емисије "Живе речи" донела је одлуку, да емисије које се емитују средом, уживо реализујемо из светиња Митрополије црногорско-приморске. 
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Председник Републике Србије г. Александар Вучић, у пратњи бугарског премијера г. Бојка Борисова, посетио је 1. јуна 2020. године цркву Светих четрдесет мученика севастијских у Великом Трнову, месту престављења Светог Саве, првог Архиепископа српског.     -Веома сам поносан и искрено срећан што ми је премијер Борисов омогућио да посетим Велико Трново, ово свето место, и када видим како наша бугарска браћа чувају сећање на Светог Саву. То је за нас не само доказ пријатељства и братске љубави, већ и посвећености унапређењу односа, рекао је председник Вучић, који је истакао да је Свети Сава најзначајнија личност у српској историји, јер је 1219. основао аутокефалну Српску Православну Цркву.   У цркви Светих четрдесет мученика свастијских у Трнову Свети Сава је на Богојављење 1236. године служио своју последњу Литургију пре смрти. Ту је био и сахрањен, а потом су његове мошти пренете у манастир Милешеву, одакле их је Синан паша однео у Београд и спалио на Врачару 1594. године.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Село Подграб недалеко од Пала смејштено  на древном путу који води од Пала ка Прачи, Устипрачи и даље ка Вишеграду данас је, 28. маја 2020. године, свечано дочекало и прославило велики празник Вазнесења Господњег (Спасовдан) иначе и крсну славу своје цркве посвећене овом великом празнику, који је и филијални храм парохије Прачанске у Прачи.       Свету архијерејску литургију служио је Високопреосвећени Господин Хризостом, митрополит дабробосански уз саслужење: протојереја-ставрофора Илије Чупића, протојереја: Марка Билинца и Немање Манџића, јереја Бојана Кулашевића и ђакона Будимира Гардовића. На крају свете литургије благословљени су славско кољиво и славски колач и обављена је славска литија.   У бесједи на тему Спасовдан – дан нашег Спаситеља Високопреосвећени је потсјетио вјернике на историјске оквире библијског догађаја Вазнесења те истакао тајну овог великог празника. ''……….. тајна овог празника је ономе што нам сведочи свети апостол и јеванђелист Лука  на крају свог јеванђеља, а које данас чусмо. Прије свега, апостоли су били збуњени оним што се све десеило и дешавало од Великог петка и сумњичави према свему ономе што су и чули и видјели. Разумјевши помисли њихове док су били сабрани у зборници на Сиону васкрсли Господ им прилази и пита их: Што сте збуњени? И зашто такве помисли улазе у срца ваша?...   Господ им још једном открива да све што се са Њим десило писано је у Закону мосијевом, пророцима и псалмима. Још једанпут их потсјећа да је он Месија и Избавитељ, али и да се враћа Оцу његовом и Оцу нашем који је на Небесима…    Свети апостол Лука открива да ''им (апостолима) отвори ум да разумију Писма''…    На крају он их опет потсјећа на оно што им је и раније говорио да ће им послати Духа утјешитеља који ће их утврдити у вјери, у знању и вјерности Богу ида ће пребивати на њима….. ''И ево, ја ћу послати обећање Оца својега на вас; и ви сједите у граду Јерусалиму док се не обучете у силу с висине''…    Тек пошто им је отворио ум да разумију Писма и потсјетио их да чекају Духа Светога да се излије на њих изведе их на Маслинску гору и на локалитету који се зове Витанија узнесе се на небеса на њихово опште запрепаштење. …''     Извор: Митрополија дабробосанска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У оквиру циклуса прилогâ под називом "У сусрет празнику Светог Василија острошког", доносимо казивање Његовог Преосвештенства Епископа др Јована (Пурића), дугогодишњег игумана острошког, који је о животу крај кивота великог чудотворца острошког, казивао у оквиру интервјуа за "Православни мисионар", званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе.      Пре тридесет четири године дошао сам до светиње да бих био искушеник и монах. Са прекидима, до дана данашњег везан сам за ову светињу, да није било свеца, не би било ни мене у свим могућим узрастима и падовима. Сведок сам многих исцељења. Сећам се исцељења једног човека који је устао из колица и стао на обе ноге. Острошка светиња сведочи Божије присуство, а највеће чудо је, да је Бог постао човек, а најузвишеније је, да човек уз помоћ благодати постаје обожен и спасен, то је највеће чудо. Да није личности Светога Василија, не би било ни острошкога чуда, јер светлост острошке светиње која се дотакне људских срдаца, људе буди и просветљује. Славом Божијом из свеца острошког чудесно сија светлост, точе се исцељења, излива се сваки благослов Божији. Због тога народ у тако великом броју непрестано долази да би добио исцељење, да би добио утеху, лек и охрабрење. Наше је да разбуђујемо ту свест, наглашавајући да није само довољно доћи и поклонити се, већ у свакој парохијској заједници и манастиру, одржавати то надахнуће, чувати благодат кроз подвиг, пост и молитву. Зато је васкршње празновање посебно на Светој Гори у Јерусалиму и под Острогом, јер сваку благодат прати страдање, одржава се та благодат у подвигу, карактерности и постојаности, у сваком тренутку нашега живота било где да живимо и боравимо. Истакао је Епископ Јован (Пурић) у интервјуу који у целости можете да прочитате ОВДЕ.    Извор: Ризница литургијског богословља и живота 

×
×
  • Креирај ново...