Jump to content

[EKSKLUZIVNO] Erbas: Sa našim helikopterima Srbija pokreće svoju industrijsku modernizaciju

Оцени ову тему


Препоручена порука

Vest o potpisivanju ugovora Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova sa Erbas Grupom o nabavci 9 helikoptera H145M krajem prošle godine sadržala je i kraće odrednice „dodatnih“ elemenata prvog većeg (ne-polovnog) zanavljanja vazduhoplovne tehnike nakon nekoliko decenija. Srbija je uspela da ispregovara paket industrijske saradnje koji, ukoliko se uspešno realizuje, može potencijalno preporoditi Vazduhoplovni zavod Moma Stanojlović i znatno unaprediti vazduhoplovno-tehnološki nivo pre svih RV i PVO.

intervju-CP-001-1600x900.jpg

Koliko će drastičan tehnološki skok iskusiti piloti i tehničari vojske i policije, šta detaljnije stoji u širem ugovoru o saradnji, koji su dalji planovi evropskog proizvođača i šta želi da proda Srbiji kada se završi priča oko helikoptera, njihove isporuke, obuke ljudstva i Mome, za Tango Six portal u svom prvom većem intervjuu za neki medij u Srbiji govori Cezar Sančez Lopez, potpredsednik Erbasa za Jugoistočnu Evropu i Izrael.

Kako se najavljene aktivnosti u našoj zemlji porede sa trenutnim poslovima ili planovima Erbasa u regionu? 

Erbas je prisutan u regionu bivše Jugoslavije više decenija. Na primer, u radnim 80-tim jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo modernizovalo je svoju flotu helikoptera francuskim Gazelama (Aerospatiale – Division Helicopters, danas Airbus Helicopters) u formi licencne domaće proizvodnje SOKO Gazela helikoptera koji su i danas u službi u regionu.

Erbas je globalni lider u aeronautici, svemirskim operacijama i srodnim uslugama sa evropskim korenima, i Erbas danas predstavlja rezultat višedecenijske saradnje Evropljana. Saradnja je ključan deo Erbasovog DNK i to se uspešno sada dokazuje u Srbiji. Mi smo željni da produžimo ovu saradnju na ceo region.

To može podrazumevati našu diviziju Komercijalnih letelica (Commercial Aircraft) – kao vodećeg proizvođača inovativnih putničkih aviona, diviziju fokusiranu na naoružanje i svemirske operacije (Defence and Space) koja je lider u ovoj oblasti u Evropi, kroz kroju tržištu pružamo platforme u formi letećih tankera, borbenih i transportnih letelica kao i visokosofisticirane sisteme koji se upotrebljavaju van naše atmosfere i konačno Erbas Helikopters gde nudimo najširu gamu civilnih i vojnih helikoptera na planeti.

intervju-CP-007.jpg
Ugovor sa Erbasom nije centriran isključivo na nabavci helikoptera. Erbas planira da promoviše Momu kao sertifikovani centar za održavanje Gazela. / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six

Naš adut je pružanje novih ekonomskih perspektiva i benefita za region. Želja nam je da utabamo put nekoj novoj regionalnoj industrijskoj i tehnološkoj bazi donoseći time novu kategoriju standarda i ono što je najzanimljivije, želimo da doprinesemo uključivanju naučno-istraživačkih centara u regionu u aktivnosti kojima se Erbas bavi.

Sve u svemu, ovo o čemu pričam, nije toliko jednostavno kao što su na primer ugovori o kupovini helikoptera, već govorimo o strateškom potezu sa političkom, evropskom, i ekonomskom pozadinom.

Stručna javnost će u mesecima koji slede biti fokusirana na nabavku helikoptera H145M ali Erbas, kao grupa, započinje širu poslovnu i tehnološku saradnju sa Srbijom. Možete li za čitaoce Tango Sixa navesti koje su sve aktivnosti planirane?

Kao što ste primetili, nivo saradnje sa Srbijom nadilazi priču sa nabavkom helikoptera. Na strani putničkih aviona, Er Srbija trenutno leti na 10 aviona tipa A320 koji su kičma njene flote i pogon uspešnog rasta. Takođe, 23. juna 2016. Er Srbija je otpočela sa non-stop letovima do Njujorka sa našim A330-200. To je, kao što znate, prva transatlanska non-stop ruta koju obavlja neka avio-kompanija bivše Jugoslavije još od 1992. Kako čujemo ona je uspešna i nadamo se da će Er Srbija nastaviti sa sličnim operacijama.

Kada pričamo o helikopterima, prepoznali smo neke oblasti u kojima smo ubeđeni da saradnja sa Srbijom može biti unapređena. Jedna od tih oblasti je HEMS (Helicopters for Emergency Medical Service). Ovo je visokospecijalistička oblast koja u mnogim slučajevima predstavlja jasnu medicinsku potrebu i nekada jedinu alternativu klasičnim hitnim medicinskim intervencijama i kao takva ima veliki uticaj na društvenu zajednicu. Na primer, jedan kompletno opremljen i deklarisan HEMS helikopter može, u proseku, da spasi 1000 života u jednoj godini, često za manju ukupnu cenu od bilo koje druge alternative. Erbas Helikopteri su globalni lideri u ovoj areni – 60% tržišta je naše na celom svetu, 70% u Evropi. Naši helikopteri spašavaju tri života svakog minuta u proseku globalno i željni smo da otvorimo dijalog sa vašim vlastima i stejkholderima kako bi našli najbolje moguće rešenje za Srbiju.

20170221_131706-01.jpeg
Erbas spreman i za premijeru pred sajamskom publikom – prvo pojavljivanje na Partneru za dve nedelje / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Vratimo se na najbitniji projekat trenutno, nabavku H145M. Koliko su trajali pregovori sa našim vojnim i državnim zvaničnicima?

Kako ovakvi poslovi koji uključuju vlade država i zahtevaju, nabavke moraju da poštuju striktne procese i procedure u vezi odobravanja i odluka, što obično traje duže od prodaje privatnim komercijalnim operaterima. U vašem slučaju, možemo reći da su pregovori vremenski bili u okviru normalnih standarda.

Izabran je pomenuti helikopter, šta Vam sve pada na pamet kada ga opisujete potencijalnim kupcima?

Kao dalja evolucija dokazane BK117/EC145 porodice, H145M uvodi najnovije tehnologije kao što su napredniji dizajn kokpita sa do sada najmodernijim interfejsom čovek-mašina (HMI – Human Machine Interface) i vrunskom Helionix avionikom, nove snažnije motore, unapređenu transmisiju i poznato Fenestron rešenje.

Ključna karakteristika H145M je širok spektar raspoloživih, opcionih, paketa za misije koji mogu da budu brzo instalirani ili uklonjeni u zavisnosti od potreba misije. Minuti su u pitanju. Letelica može biti rekonfigurisana iz transportera vojnika ili osoblja u SAR/Medavac misiju sa vitlom i nosilima ili za potrebe specijalnih snaga sa instalacijom kanapa za brzo spuštanje. Može biti pretvorena u nadogradivu „H Force“ oružanu platformu. Ovi paketi misije u kombinaciji sa superiornim performansama i prostranom kabinom čine H145M pravim višenamenskim helikopterom i veoma vrednom vojnom letelicom.

Na kraju, ali sigurno ne najmanje bitno, H145M je projektovan oko jednostavnog i optimizovanog rasporeda održavanja, koji mu daje odlučujuću prednost kada govorimo o troškovima ciklusa životnog veka.

Možete li nam otkriti segmente ugovora sa Srbijom u više detalja? Dodatna oprema, obuka tehničara i posebno pilota RV i PVO?

Bez ulaska u previše detalja tehničke konfiguracije dobijate veoma dobro opremljene višenamenske helikoptere koji mogu ispuniti malopre pomenutu raznolikost misija. Povrh toga, vaš ugovor obezbeđuje veoma širok program obuke za pilote i tehničare, našu tehničku pomoć na lokacijama na kojima ćete bazirati helikoptere i inicijalan broj alata i rezervnih delova koji će osigurati uspešan period uvođenja helikoptera u operativnu upotrebu.

intervju-CP-008.jpg
„Računamo na ovaj region, pomažemo Srbiji da unapredi svoju vazduhoplovno-industrijsku bazu“ / Foto: Neda Mojsilović

Značajan deo ugovora uključuje i sertifikaciju Vazduhoplovnog zavoda „Moma Stanojlović“ i njihovu eventualnu promociju kao ovlašćenog centra za remont helikoptera u regionu. Koliko je realistično da će se ovaj cilj ispuniti i koji su rezultati vaše evaluacije njihovih trenutnih kapaciteta?

Kako ispravno navodite, trenutni proces sadrži i sertifikaciju Mome kao zvaničnog centra za održavanje Gazela helikoptera (Airbus Helicopters Maintenance Center) a zatim i promovisanje Mome kao organizacije za održavanje za taj tip helikoptera. Proces je započet u januaru 2017. godine i Erbas Helikopters trenutno razmenjuje tehničke i regulatorne informacije sa Momom sa ciljem da dobiju pomenutu sertifikaciju što je pre moguće.

Što se promocije Mome kao centra ovog tipa za helikoptere Gazela tiče to već radimo prema nekoliko entiteta i zemalja. Jednom kada budu u potpunosti sertifikovani Erbas će dodatno promovisati Momu kako bi potencijalno omogućio pristup novim prilikama za održavanje i, potencijalno, mušterijama na globalnom nivou.

Takođe, Erbas Helikopters je posvećen da autorizuje Momu za proizvodnju određenih delova za helikoptere tipa Gazela. Opet, taj proces je već u toku i unutar Erbasa smo već oformili tim koji će rukovoditi tim zadatkom sa naše strane. Mi trenutno analiziramo listu rezervnih delova koju je Moma predložila kao kandidate za proizvodnju kojima će trebati naša autorizacija. Neki od ovih delova sa liste biće izrađivani od gume što je čest materijal kada govorimo o nekim delovima za helikoptere.

Kada počinju isporuke helikoptera i ko ih dobija prvi, vojska ili policija?

Prvi helikopteri biće spremni za tehnički prihvat u Nemačkoj krajem 2018. godine. Od prva dva helikoptera jedan će biti za Ministarstvo odbrane, odnosno Vojsku Srbije a drugi za Ministarstvo unutrašnjih poslova sa intervalom od mesec dana između obe isporuke, tako da možemo reći da će obe službe dobiti helikoptere u skoro isto vreme.

Kada će tehničari i piloti početi sa obukama za novi tip? 

Dogovoreno je da tehničari započnu program obuke u 2018. godini, pre isporuke prvog helikoptera da bi se osiguralo što ranije uvođenje novog tipa u upotrebu u Srbiji jednom kada oni stignu. Međutim, obuka pilota biće obavljena na vašim helikopterima odmah nakon njihovog tehničkog prijema i to će biti u Nemačkoj.

Erbas je bio gost, a Vaš kolega jedan od panelista na Vazduhoplovnom Samitu Jugoistočne Evrope u organizaciji Tango Sixa. Kakvi su utisci o našem inauguralnom događaju?

I ja sam lično imao priliku da prisustvujem događaju i bio sam zaista impresioniran visokim nivoom prisustva, kvalitetom govornika i panelista, ali i profesionalizmom organizatora.

Kada pričamo o događajima, bićete prisutni i na ovogodišnjem Partneru?

Erbas će prvi put ove godine prisustvovati na Partneru kao izlagač kroz Erbas Helikoptere. Ponosni smo da kažemo da će to simbolizovati našu posvećenost saradnji sa Srbijom i da će povećati našu lokalnu vidljivost i regionalnu prisutnost. Imaćemo svoj poseban štand sa kompletnim timom Erbas profesionalaca koji će dočekivati posetioce i zvanične delegacije iz Srbije i inostranstva.

Petar VOJINOVIĆ

tango-six.png

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Пријатељски,
      Katolički teolog i istoričar Goran Šarić u emisiji "Dok anđeli spavaju":
       
    • Од Sun14861,
      Da li vam se čini da se u poslednje vreme tako na fin, uglađen način želi kazniti Srbin i predstaviti u što ružnijem obliku nasilnika, nacionaliste, primitivca, agresora... Ti neki isfrustirani ljudi što svojoj zemlji nisu umeli pružiti i dati od sebe najbolje sad su na strani onih za koje rade, a koji rade protiv nas...
    • Од JESSY,
      Gornji MIlanovac i beogradski Dorćol ovog jutra su u ljubičastom, a brojke na meračima zagađenja vazduha idu do 220. To znači da građani koji žive tu udišu otrov. Ništa bolje nije ni u ostatku Srbije. Foto: Screenshot, AirVisual Ako živite na Dorćolu ili u Gornjem Milanovcu, bolje da ne izlazite napolje. U suprotnom, vrlo je moguće da će vam biti loše.
      Ova dva mesta od jutros su označena ljubičastom bojom na aplikacijama koje mere otrovne čestice u vazduhu. To upozorenje govori da je vazduh opasan, vrlo nezdrav – i za hronične bolesnike i za sve druge.
      Foto: Screenshot, AirVisual Tako uz Gornji Milanovac stoji brojka 220, a uz Dorćol 212. Dakle, ako ne biste da vas zaboli glava, da osetite stezanje u grudima, a posebno ako imate neku hroničnu bolest pluća, poput astme ili opstruktivne bolesti, ne mrdajte iz kuće.
      Slično je i u ostatku Beograda gde je brojka 153.
      Foto: Screenshot, AirVisual Pritom, sinoć je u celom Beogradu bilo još gore.
       
      U Nišu je takođe loše, merač pokazuje 178.
      Foto: Screenshot, AirVisual U Kragujevcu je taj broj 176.
      Foto: Screenshot, AirVisual Zapravo, kako vidimo na mapi aplikacije Airvisual, skoro cela Srbija je u alarmantnoj crvenoj boji.
        A koliko je zagađen vazduh opasan i ko ne bi trebalo da pomoli nos napolje dok se stanje makar malo ne popravi, za portal Nova.rs pričao je dr Petar Borović.
      “Pošto je zagađenje vazduha veliko, napolje ne bi trebalo da idu plućni bolesnici, ljudi koji imaju anemiju, zatim kardiovaskularni bolesnici, astmatičari, a nije dobro ni za decu.”
      Doktor je govorio i zašto su ove kategorije ugroženije od drugih kad je vazduh vidljiv golim okom.
      “Njihov organizam već ima svoje probleme, a sve ovo dodatno pogoršava postojeće stanje, tako da onda nastaju dodatni problemi – nema dovoljno vazduha, javljaju se glavobolja, nervoza, a mora čovek da diše…”
      Doktor kaže i kako izloženost od dan-dva nije veliki problem, ali jeste ako smo konstantno u smogu. Onda su moguće dugoročne posledice, pa i one najteže bolesti.
      I dr Dejan Žujović je za naš portal govorio kako nas otrovan vazduh ubija.
      “Tu je bronhitis, kao i pogoršanje hroničnih bolesti pluća, poput astme. Međutim, osim toga, moguća je veća pojava infarkta i moždanog udara u tim danima većeg zagađenja. Tada i otprilike ljudi 30 odsto češće završavaju u koronarnim jedinicama u bolnicama.”
      S druge strane, otrovi u vazduhu nas truju na duže staze, što dolazi na naplatu kasnije, s godinama, i to vrlo skupo.
      “To je svakko veći broj karcinoma pluća, po kom inače prednjačimo u Evropi. A otprilike svaki deseti karcinom pluća kod nas je od posledica zagađenja. Takođe, svako osmo dete koje oboli od astme obolelo je zbog nezdravog vazduha”, napominje doktor Žujović.
       
      https://nova.rs/magazin/zdravlje/srbija-se-i-jutros-gusi-od-zagadenja/
       
    • Од JESSY,
      “Може изгледати да је разонода боља од живота јер нам она може пружити привид среће, макар за који трен. Покушај да се досада избегне уз помоћ разоноде исто је што и бекство од стварности, бекство од оног ништа што појединац јесте. Досада нема код Паскала никакву суштинску друштвену димензију, али треба је разумети као основну црту човека као човека. Без Бога човек је ништа, и досада је свест о томе ничему. Људи који се суоче са сопственом досадом имају зато далеко већи самоувид него они који једноставно побегну у забаву. У досади је човек потпуно препуштен самом себи, али то значи бити препуштен ништавилу јер не постоји однос према било чему другоме. Због тога је у извесном смислу можда од досаде боља патња, јер патња је барем нешто. Али с обзиром на то да смо толико привилеговани да не морамо да се предамо патњи, можемо се радије предати забави. Али онде нас опет чека досада, као незаобилазна чињеница. За Паскала је једини трајан лек против досаде, наиме, однос према Богу“.
       
        Лаш Свенсен
    • Од Драгана Милошевић,
      Srbija se našla među 14 zemalja sveta sa najstoržim merama za suzbijanje koronavirusa, prema procenama Oksforda. Ipak, na mapi država sa najviše zaraženih u Istočnoj Evropi, deli isto mesto, rame uz rame, sa Belorusijom, u kojoj koronu "leče" votkom i ne preduzimaju apsolutno nikakve mere zaštite od virusa.
      Na ovoj mapi, zemlje Zapadne Evrope crvene se kao žar što znači da je broj zaraženih koronavirusom, kao i nivo smrtnosti veoma visok i zabrinjavajuć, da je čak preko 2.500 zaraženih na milion stanovnika. Međutim, države Istočne Evrope obojene su daleko svetlijim nijansama žute ili narandžaste, što ukazuje da imaju 500 ili najviše 1.000 zaraženih na milion stanovnika.
      S obzirom na drakonske mere koje su do nedavno bile na snazi u Srbiji, trebalo bi da smo i mi zemlja obojena u žuto-narandžastu nijansu, odnosno da smo ušuškani među državama sa nižom stopom novoobolelih i umrlih.
      Ipak, nije tako. Crvena mrlja istoka Evrope, pokrila je samo Belorusiju, Estoniju, Moldaviju i – Srbiju! To znači da ove zemlje imaju od 1.000 do 2.500 zaraženih na milion stanovnika.

      Kako pored vanredog stanja, policijskog časa, zabrane izlaska za starije od 65 godina, dovoljnog broja respiratora, maski, rukavica, improvizovanih bolnica, socijalnog distanciranja i ažurnog testiranja, kako tvrdi struka i vlast, imamo isti broj zaraženih kao zemlja u kojoj se korona “leči” votkom.  
      Dok se predsednik Aleksandar Vučić u početku smejao koroni, broj zaraženih se očigledno gomilao. Onda se i on uozbiljio, pa zaveo stroge mere kojima nas je sve zaključao u naše domove i stavio veto na šetnje. Brine to što, predsednik zemlje, koja danas deli istu boju na mapi zaraženih kao Srbija, Aleksandar Lukašenko, prvi čovek Belorusije, poručuje svojim građanima na početku pandemije:
      “Ne treba nam strog karantin jer u ovoj zemlji niko neće umreti od korona virusa!”
      Pa je još i dodao: “Javno objavljujem da niko neće umreti u Belorusiji. Našli smo kombinaciju lekova koja će sačuvati živote”, rekao je Lukašenko.
      Međutim, do danas je od koronavirusa u Belorusiji umrlo preko 100 ljudi, a potvrđeno je preko šest hiljada slučajeva. Predsednik Lukašenko je odbacio tvrdnje da su oni umrli od virusa Covid-19, već je naveo druge hronične bolesti, kao što su bolesti srca i dijabetes.

      Votka pomaže u borbi sa koronom
      “Tvrdim da nijedna osoba nije umrla od korona virusa”, rekao je on, savetujući ljude da piju votku kako bi se borili protiv bolesti.
      Lukašenka su više brinule ekonomske posledice nego korona virus. A dok su građani Srbije tople prolećne dane dočekali zatvoreni u kućama pod ključem, u Belorusiji se život normalno odvijao, čak su se igrali i fudbalski mečevi, granice su otvorene, ljudi odlaze na posao i nije bilo panične kupovine toalet papira, jer Lukašenko odbacuje pandemiju kao ‘psihozu’.
      Belorusija se čak sprema i za proslavu Dana pobede nad nacistima u Drugom svetskom ratu, koju planira da održi na ulicama Minska 9. maja.

       
      Epidemiolog: Teško je praviti poređenja
      Na ova poređenja zemalja i njihove borbe sa koronom, reagovao je epidemiolog dr Zoran Radovanović, koji za Nova.rs kaže da nije realno, a ni lako, porediti stopu zaraženosti u zemljama, pa ni stopu smrtnosti.
      “Pitanje je koliko ljudi je u Belorusiji testirano, to nikako ne možemo tačno da znamo. Činjenica je da mi imamo najviše obolelih u odnosu na 12 zemalja regiona. Profesorka Markotić je čak rekla da je region dobro prošao, “svi osim Srbije”, imajući u vidu broj umrlih kod nas. Mi smo kasno počeli da testiramo građane i nismo mogli da otkrivamo obolele na vreme. Politika, koju je predlagala SZO i mere koje su sprovedne u zemljama koje su najbolje prošle sa koronom kod nas nije mogla da se primeni. Naglasak je bio na traganju za obolelima, stavljanju u karantin, na kontaktima i njjhovoj izolaciji. Mi nismo uspeli da detektujemo obolele na vreme, pa smo izolovali čitavu jednu generaciju”, kaže dr Radovanović.
      Broj umrlih je, smatra on, kod nas čak manji nego što bi se očekivalo.
      “Prosek godina umrlih je 67, a na Zapadu je 50 odsto preminulih iz staračkih domova, i imali su svi preko 80 godina. Ne bih tako lako upoređivao Srbiju sa Belorusijom, kad je u pitanju zaraženost i smrtnost. Čak su i Belgijanci rekli da su mnogi umrli od korone, a da to nije dokumentovano. Ako je jedna osoba umrla od korone, i svi durgi u njenoj okolini su posle smrti proglašeni žrtvama kovida-19, iako im nije rađen test. Kod nas je bilo obrnuto. Neki koji su i umrli od od korone, rečeno je da su preminuli od infarkta ili šloga. Tako da su brojke u slučaju epidemija uvek vrlo relativne i svako poređenje je rizično, čak nezahvalno” objašnjava dr Radovanović.
       
      Na mapi istoka Evrope crvene se zaraženi Srbije i Belorusije
      NOVA.RS Srbija se našla na mapi država sa najviše zaraženih u Istočnoj Evropi, deli isto mesto, rame uz rame, sa Belorusijom, u kojoj koronu "leče" votkom.  
×
×
  • Креирај ново...