Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

Диван пример солидарности.

Свештеник и вибер група помогли Калајановићима


Ивањица - Четворочланој породици Стева Калајановића из Ивањице реновирана је оронула кућа, захваљујући свештенику Синиши Никитовићу и групи са Вибера.
renovirana%20kuca%20steva%20kalajanovica%20u%20ivanjici.jpg

 

Отац Никитовић први пут је светио водицу у приземљу куће Калајановић и видео је услове у којој ова породица живи.

“Свуда је земља, неомалтерисано и људи живе без струје. Уз све то, најгоре је што Стева има болесну супругу и ћерку са епилепсијом. То ме је највише повукло да се деце ради покренемо”, рекао је Никитовић.

За ову акцију одазвало се доста људи из целе Србије, за месец дана све се урадило и обновило, све са намештајем.

svestenik_sinisa_nikitovic,_kuca_ivanjic

Свештеник Синиша Никитовић, фото: ГЗС

“Ниједан мајстор ни из Ариља, Чачка, Лучана, Ужица, Ивањица није узео ни један динар, а најрадоснији смо када смо видели осмехе на лицима деце”, каже свештеник и додаје да је све завршено уз божију помоћ али и уз помоћ Вибера.

“Преко групе на виберу под називом Добар Самарјанин скупило се око 200 људи углавном приватника који су решили да се покрену и помогну”, наводи Никитовић.

Он додаје да увек треба помоћи свима и натпис који носе на мајцама “Нисте сами”, треба да покаже да сви требају да имају основне услове за живот, а да онима који то немају треба помоћи.

“Потрудићемо се да на територији Моравичког округа фукционишемо и даље радимо па да се следећи пут видимо у Ариљу да некоме помогнемо”, каже свештеник.

stevo_kalajanovic,_renoviranje_kuce_u_iv

Стево Калајановић, фото: ГЗС

Стево Калајановић између десетине проблема, захвалан је људима који су му помогли да бар један скине са својих плећа.

“Велика ствар је урађена, захвалио би се свима који су у овоме учествовали. Нисам оволико очекивао, био би задовољан и да се урадио и трећи део посла. Комплетирано је цело приземље са све стварима, и поткровље су урадили изолацију”, рекао је Калајановић и додаје да је само још здравља.

Поред ћерке Еме, и Стевина супруга има здравствене проблеме, због тумора одстрањен јој је бубрег.

 

zlatko_i_ema_kalajanovic_12062017.jpg

Здравко и Ема Калајановић, фото: ГЗС

Син Здравко је пресрећен како им сада изгледа кућа још само да им се мама врати из болнице.

Комшија Калајановић Милован који се бави међународним транспортом учествовао је у овој акцији.

“Помоћ је отишла на право место. Свако је помогао колико је могао, ми смо дали унутрашња врата и опремили комплетно купатило”, рекао је Милован.

Глас западне Србије

renovirana_kuhinja_kuce_u_ivanjici,_kala

http://glaszapadnesrbije.rs/240/index.php?vest=604641

Share this post


Link to post
Share on other sites
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Ovaj sveštenik iz Ivanjice vratiće vam veru u DOBROTU

 

gde god da je službovao, meštani ga hvale: Siniša nikitović
Foto: B. Bojović / RAS Srbija gde god da je službovao, meštani ga hvale: Siniša nikitović
share_v1_pintrest_gray_ico.pngshare_v1_facebook_gray_ico.png

Zahvaljujući humanitarnom radu sveštenika Siniše, porodica Kalajanović preselila se iz ruinirane u novu kuću, a devojka Tanja Radonjić, koja je zbog teške bolesti ostala bez noge, dobiće novu protezu. Zahvaljujući njemu, pokrenuta je viber grupa „Dobri Samarjanin”, koja pomaže ljudima. Ovaj prilički sveštenik poznat je ne samo po humanitarnom radu, već i po bliskosti s narodom i pružanju pomoći, a gde god je službovao, meštani za njega imaju samo reči hvale.

 

Iako je čitav Moravički okrug čuo za njega, teško smo ga naterali da o svojim humanim delima priča javno. Kaže da o ljudima govore dela, a ne reči, te da je na ovu priču pristao isključivo zbog jasne poruke koju želi da pošalje javnosti: Širite ljubav i dobra dela, jer to je hrišćanski, a dobro se uvek dobrim vrati.

Ovaj plemeniti čovek uspeo da na pravi način vrati veru u ljude i prikaže istinske vrednosti pravoslavne vere i svešteničkog posla.

 

prilički sveštenik pokrenuo je akciju gradnje kuće siromašnoj porodici, obezbedio je protezu bolesnoj devojci...
Foto: B. Bojović / RAS Srbija prilički sveštenik pokrenuo je akciju gradnje kuće siromašnoj porodici, obezbedio je protezu bolesnoj devojci...
share_v1_pintrest_gray_ico.pngshare_v1_facebook_gray_ico.png

Kada je 2011. godine iz Guče stigao u parohiju naselja Prilike u Ivanjici, sproveo je svoju prvu akciju. Obnovio je i uz pomoć dobrih ljudi kompletno renovirao parohijsku crkvu.

- Nakon toga pozvali smo ljude da napune crkvu. Onda mi je misija bila da im objasnim zašto dolaze tu, da propovedam veru i hrišćanstvo i oni su brzo to prihvatili. Sada nam se 90 odsto ljudi pričešćuje nakon liturgije. Krenuli smo dalje. Obnovili smo grabovičku crkvu i počeli da radimo crkvu u Prisojama - priča sveštenik Nikitović. Kaže da je njegova dužnost da se stara o parohiji i parohijanima.

- Ja sam sveštenik. To je moj posao. Hoću da širim ljubav, hrišćanski da pomažem ljudima. Želja mi je da mi narod bude verujući i crkveni, plemeniti i zadovoljan. I želim da oni budu zadovoljni sa mnom. Sve što radim, radim radi crkve svoje i gospoda Boga, zato sam i obukao mantiju. Ne zbog hvala i nagrada, već zbog naroda - jasan je Siniša.

Ovih dana četvoročlanoj porodici Kalajanović iz Prilika, zahvaljujući njemu i ljudima dobrog srca, predat je ključ u ruke nove kuće.

- Kada sam svetio vodicu u kući Steva Kalajanovića u Prilikama, video sam prizor koji me dirnuo. To je bilo prizemlje kuće sa zemljanim podovima, nemaština... Odmah sam pozvao prijatelje, među prvima se odazvao moj drug Milan i njegova firma iz Arilja, veliki humanitarac. Pošto smo obišli Kalajanoviće, on je pokrenuo viber grupu „Dobri Samarjanin” gde su se uključili svi naši prijatelji, ljudi dobrog srca, lokalna samouprava i krenuli smo u adaptaciju kuće. Sve se dogodilo spontano. Ljudi su danonoćno radili bez naknade, a svi smo imali isti cilj, da porodici Kalajanović obezbedimo što pre uslove dostojne normalnog života. Kada smo završili kuću, Slavko Milutinović i ja zaplakali smo od sreće videvši zadovoljna lica Kalajanovića. Svi smo bili ganuti. Niko od nas ovo ne radi zbog reklame, zaista nam nije potrebna, želimo samo da činimo dobra dela. Ljudi hoće da pomognu, samo treba neko da ih vodi, Bog je izabrao da ovde to budem ja - priča sveštnik Siniša.

 

Humana dela Siniše Nikitovića i njegovih prijatelja sa viber grupe „Dobri Samarjanin” pročula su se, pa su usledili mnogi zahtevi za pomoć.

-Javila nam se Tanja Radonjić iz Dragačeva kojoj je neophodna proteza kako bi se nesmetano kretala. Srećan sam jer smo uspeli u kratkom periodu da i ovu akciju uspešno završimo. Ključna nam je ta viber grupa jer se ljudi pridružuju, hoće da pomognu. Odazvala se i naša lokalna samouprava, građani Ivanjice, Čačka, Arilja... Moja obaveza je da animiram ljude i usmerim ih da sredstva potroše na pravi način. Kada završimo jednu akciju, dogovaramo se za drugu i tako se trudimo da obuhvatimo što više ljudi - priča sveštenik.

Sve ću učiniti da ljudi žive bolje

Sveštenik Siniša bio je omiljen među ljudima gde god da je radio. U Prilikama ga obožavaju, a njegova dela i humanitarni rad mnogi prepričavaju.

- Ništa mi nije teško kada je reč o mom narodu. Sve ću učiniti da žive bolje. Pre neki dan uspeli smo da spasemo Prilike od naleta grada. Kažu stariji ljudi da kada se sprema nevreme i krene da grmi, treba oglasiti crkvena zvona jer ona teraju oblake. Nadvili se oblaci nad Prilikama, ja brzo odem u crkvu i pustim da zvona zvone. Verovali ili ne, grad nas je zaobišao. Sveštenik mora da brine o svom narodu, da vodi računa od čega će oni da žive. Ja sam taj koji u takvim situacijama treba da zaštiti narod, i evo to nam je uspelo - kaže Siniša.

 

blic

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од Драгана Милошевић,
      Чачак – Чланови вибер групе Добри Самарјанин из Ивањице, посетили су данас чачанску  болницу и донирали 66 комплета постељина
       
      Ово је још једна у низу успешних акција ове вибер групе, на којој се неће стати него ће наставити скромно, колико им могућности дозвољавају да помажу онима којима је помоћ најпотребнија.
      Иза вибер групе Добри Самарјанин до сада су бројне, успешно спроведене хуманитарне акције. Дечак Милан Рабреновић из Ивањице који болује од тешког облика аутизма захваљујићи овој групи отишао је на лечење у Беч, неколико породица добило је кров над главом, а Тањи Радоњић из Драгачева купљена је протеза за ногу и на тај начин живот јој је многоструко олакшан.

      Болница у Чачку добила је нове постељине, фото: РИНА
      Ову хуманитарну вибер групу покренуо је свештеник Синиша Никитовић. Његова парохија тренутно су Прилике код Ивањице, али због својих добрих дела познат је у читавој Србији и омиљени свештеник где год да је радио, а за своју хуманост добио је и награду општине Ивањица.
      “Ширите љубав и добра дела, јер добро се увек добрим врати. Ништа ми није тешко када је реч о мом народу. Све ћу учинити да живе боље. Свештеник мора да брине о свом народу, да води рачуна од чега ће они да живе. Ја сам тај који у таквим ситуацијама треба да заштити народ, и ево то нам је успело “, каже Синиша.
       
      извор
       
    • Од ризница богословља,
      Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце. Са овом Христовом поруком, пастир Божји, свештеник Дејан Трипковић, већ шест година улази у ваљевски затвор, једину установу у Србији за осуђене малолетнике.
      А тамо иза зидова Kазнено-поправног завода - млади људи, који су у једном или више тренутака свог живота од 16. до 23. године, починили злочин и грех. Убице, силоватељи, насилници, разбојници, крадљивци, изазивачи саобраћајних несрећа. Њима је свештеник Дејан духовник и пастир, за којег не постоји изгубљена овчица, преносећи им универзалну поруку Јеванђеља и хришћански оптимизам.
      - Причам им да је грех који их је довео у затвор само један тренутак живота, али и да живот свакоме даје прилику за искупљење и покајање, што је и основна порука цркве. Причам им да је много хришћанских светитеља у историји, током свог живота починило грех и преступ, али да су их покајање и преумљење потом учинили светитељима. Причам им о блудном сину, који је све прокоцкао и изгубио, али се вратио у свој дом и отац га је прихватио у наручје. Тако и наш Бог, као љубав, сваког чека да му се врати и да време своје затворске казне искористе да осмисле будућност, ојачају за њу и врате се на пут Човека – почиње Трипковић причу за "Блиц".
      Пре KПЗ за малолетнике, свештенички рад је Дејана, након завршеног Богословског факултета, водио ка раду са омладином, од Светосавске омладинске заједнице, до посла вероучитеља у Ваљевској гимназији и другим школама. Зато је, уз благослов епископа ваљевског Милутина, прихватио позив да рад цркве организује у затвору чији су штићеници млади људи.
      - Многи од њих, док су у установи, заврше школу или занат, постану мајстори. Нажалост, добром делу њих се дешава да након истека казне не буду прихваћени у друштву, да буду жигосани и у свом окружењу не добију ту преко потребну другу шансу да покажу да су се променили. Зато, уз све оно што је наша мисија међу њима, неопходно је да црква и све друге институције друштва заједно раде на њиховој ресоцијализацији – сматра наш саговорник.
      Сем литургија, Трипковић је у ваљевском затвору за осуђенике организовао низ занимљивих предавања и трибина на којим су гости, између осталих, били професор др Жарко Требјешанин, глумац Небојша Дугалић, водитељ Александар Гајшек, музичари Слободан Тркуља и Зоран Kостић Цане. Kоначно, ту су и његови индивидуални разговори и исповести штићеника, који то желе.
      - Много је штићеника који никада пре установе нису знали ништа о православној вери, нити су видели позориште или чули концерт и не бисте веровали колико њих после тога искаже потребу за духовношћу и културом, колико њих пожели више да сазна о животу за који нису имали прилику. Страховито велики проценат њих долази из разорених породица или су сами били жртве насиља и траума. Али, као што сваки човек на планети, слободан или затворен, чезне за љубављу и саосећајношћу, тако и они, када им се на тај начин приступи, отварају се и показују потребу да се повере и исповеде. Након тога, јер у сваком човеку постоји добро, пожеле да се промене. Ако се и један врати на прави пут, наша мисија је успела – збори свештеник Дејан.
      А оних који су се искрено покајали, како каже, има. Види се то по њиховом понашању, по извештајима васпитача и затворске управе, као и по јављању свом духовнику када се нађу на слободи и почну нови живот, ван света криминала. Један од њих, како каже Дејан, изразио је жељу да када буде одлучио да се жени, да то буде у храму Светог Нектарија Егинског у Ваљеву, за кога га вежу најлепше успомене.
      - Младом човеку је лакше да се промени. Затвор је, да искористим цитат нашег владике Јована Охридског који је и сам био затвореник, "место у којем је присутна велика количина зла и греха, али исто тако затвор је место где се догоди највеће и најискреније покајање" – поручује Дејан Трипковић.
      Граде цркву у затвору
      Духовнику KПЗ за малолетнике је на последњој Светосавској академији у овој установи уручено највеће заводско признање, уздарје "Од злата беседа". Службе у овој установи одржавају се у капели посвећеној Светом Сави, али Дејан Трипковић каже да постоји пројекат и расположење Министарства правде да у склопу затвора буде саграђена и црква Светом Сави.
       
      Извор: Блиц
    • Од Поуке.орг инфо,
      Данашње Јеванђеље говори о човеку који је заузима прилично висок положај у друштву римске провинције (иако је он сам био малог раста), али је свим срцем желео да види Исуса, па је учинио нешто чега би се неко његовог статуса вероватно застидео: попео се на дрво, да би могао да уочи Исуса, јер због мноштва народа које се окупило није могао да га види. Прича се не завршава ту, јер Христос препознаје Закхејев труд и позива га по имену. 
      Много тога би могло да се каже о овој причи, али мени је увек некако било најупечатљивије како Закхеј чини нешто што би га приближило Богу и не срами се, иако изазива подсмех своје околине. Чини ми се да је то и за нас данас веома значајна поука.

      Ми смо чудан народ. Има код нас људи које је срамота да се на својој сопственој слави прекрсте пред гостима док пале славску свећу, а молитву ни једну не знају, па нешто промумлају. Ако у кући има неко дете које иде на веронауку, оно произнесе Оченаш, па и некако. Али, да се домаћин и својим речима захвали Богу и светоме у чију част и славу приноси колач, вино, свећу и жито, то је појава ређа од бисера у Морави. Ваљда мисли тај домаћин – како да се моли Богу, кад га ти његови гости познају у другачијем светлу. Па га зато после и није срамота да уз славску свећу сасвим заборави на светитеља кога слави (или појам о њему редукује само на славску трпезу), те да са гостима бистри политику, псује и ове на власти и ове што желе да дођу на власт, да оговара ближу и даљу фамилију и ближи и нешто даљи комшилук, да препричава догађаје из ријалити програма и сврстава се уз њихове учеснике... Чак и за славу и домаћин и гости боље познају новинске насловне стране, са свим бесмислицама, узгредицама и доколичарењима, него молитву Господњу и макар нешто најосновније о светитељу у чије име су се, ваљда, окупили.

      Стидимо се Имена Божијег, Крста, поста и тога да нас виде како у недељу ујутру идемо у Цркву. А не стидимо се да олешени од алкохола падамо под столове, постављамо слике тих акција на интернет и још се тиме дичимо. Стидимо се молитве и да се прекрстимо, али се не стидимо да наш језик бљује лепезу псовки, чак и кад нема неког разлога да псујемо, него – ето – тек онако, јер нам је то обичај.
      Страшно је колико људи данас уопште не зна да имамо могућност „сваку животну бригу да оставимо“, макар на неко кратко време.

      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      Много тога би могло да се каже о овој причи, али мени је увек некако било најупечатљивије како Закхеј чини нешто што би га приближило Богу и не срами се, иако изазива подсмех своје околине. Чини ми се да је то и за нас данас веома значајна поука.

      Ми смо чудан народ. Има код нас људи које је срамота да се на својој сопственој слави прекрсте пред гостима док пале славску свећу, а молитву ни једну не знају, па нешто промумлају. Ако у кући има неко дете које иде на веронауку, оно произнесе Оченаш, па и некако. Али, да се домаћин и својим речима захвали Богу и светоме у чију част и славу приноси колач, вино, свећу и жито, то је појава ређа од бисера у Морави. Ваљда мисли тај домаћин – како да се моли Богу, кад га ти његови гости познају у другачијем светлу. Па га зато после и није срамота да уз славску свећу сасвим заборави на светитеља кога слави (или појам о њему редукује само на славску трпезу), те да са гостима бистри политику, псује и ове на власти и ове што желе да дођу на власт, да оговара ближу и даљу фамилију и ближи и нешто даљи комшилук, да препричава догађаје из ријалити програма и сврстава се уз њихове учеснике... Чак и за славу и домаћин и гости боље познају новинске насловне стране, са свим бесмислицама, узгредицама и доколичарењима, него молитву Господњу и макар нешто најосновније о светитељу у чије име су се, ваљда, окупили.

      Стидимо се Имена Божијег, Крста, поста и тога да нас виде како у недељу ујутру идемо у Цркву. А не стидимо се да олешени од алкохола падамо под столове, постављамо слике тих акција на интернет и још се тиме дичимо. Стидимо се молитве и да се прекрстимо, али се не стидимо да наш језик бљује лепезу псовки, чак и кад нема неког разлога да псујемо, него – ето – тек онако, јер нам је то обичај.
      Страшно је колико људи данас уопште не зна да имамо могућност „сваку животну бригу да оставимо“, макар на неко кратко време.
×