Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

АлександраВ

Laž se proširi svetom pre nego što istina ustane iz kreveta

Оцени ову тему

Recommended Posts

logo.png
 
Untitled-1
08. 06. 2017.

Саопштење за јавност поводом лажних фотографија из Тиршове

Београд, 8.6.2017. – Ових дана се у јавности, пре свега на друштвеним мрежама, појавило неколико фотографија за које се тврди да су снимљене на Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој. На фотографијама су болничке собе и тоалет у веома лошем стању и веома оскудан оброк. Ни једна од фотографија није снимљена на Клиници у Тиршовој.

У последње две године, Управа Универзитетске дечје клинике у сарадњи са Владом Србије и бројним партнерима ради на два велика пројекта са циљем да испунимо нашу визију – најбољи услови за лечење деце у Србији. Први циљ је унапређење услова у згради у Тиршовој, док је други трајно решење потреба у дечјој медицини, изградњом нове дечје болнице.

Кроз финансирање Министарства здравља и подршку других донатора, набављени су апарати за анестезију, хируршки аспиратори, хируршке лампе, респиратори, термокаутер, апарат за уродинамику, ултразвучни апарат за кардиохирургију, ендоскоп итд, док је процес набавке нове магнетне резонанце у току. Такође, уредили смо простор у коме бораве деца и прилагодили их потребама малишана у складу са могућностима наше зграде. Архитекте раде на плановима за реновирање фасаде и амбуланти клинике. Када је нова болница у питању, Влада Србије и Централна европска банка су обезбедили новац, док тренутно тражимо земљиште за нову зграду. Овај пројекат је највећа инвестиција у здравству у последњих 50 година.

За овако велики посао нам је потребна подршка свих друштвених структура и важно је да будемо стрпљиви, поштујемо процедуре и одговорно испланирамо и темељно спороведемо у дело визију за будућност дечје медицине. Јер деци смо потребни, и ми и ви.

Срдачно,
проф. др Зоран Радојичић, специјалиста дечје хирургије и дечје урологије
директор Универзитетске дечје клинике у Тиршовој

Видео о клиници можете погледати овде: https://www.youtube.com/watch?v=xg0XpbtazJM

За додатне информације обратите се Ирени Корићанац, сараднику за односе са јавношћу на мејл: irena@udk.bg.ac.rs

_G1A0312

_G1A0376

18891855_706452232879079_7771901880733563932_o - Copy

18953406_706452302879072_3874830137221836991_o

20170608_132303(1)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kako se boriti protiv lažnih vesti?

Proglašena za reč 2017. godine, od strane Kolinsovog rečnika engleskog jezika, problem koji fake news predstavlja nije nov. Svakako ne kod nas, gde tabloidi godinama vladaju koristeći se krivljenjem ili izmišljanjem informacija. Ipak i ugledniji, mejnstrim mediji u zemlji nisu bezgrešni, pa im se, da li zbog nepoznavanja tematike kojom se bave, lošeg prevoda na srpski ili jednostavno, lenjosti, dešava da objave netačne informacije.

.

Srećom, uporedo sa proliferacijom lažnih vesti, razvijani su alati koje svi mogu koristiti kako bi proverili istinitost informacija. Predstavićemo vam neke od njih.

Sve češći izvor lažnih vesti su sajtovi - kopije. Napravljeni da izgledaju kao originali, većinom sadrže tačne vesti i tako daju kredibilitet nekolicini lažnih koje pokušavaju da plasiraju. Najpoznatiji ovakav primer je sajt abcnews.com.co, na kojem su lažne vesti objavljivane uz pomoć identiteta medijske kompanije ABC i originalnog sajta abcnews.go.com. U ovakvim pokušajima "krađe identiteta" često se koristi sličnost slova, pa na primer, slovo I u adresi sajta može biti zamenjeno slovom L i tako prevariti čitaoce. 

Pored obraćanja pažnje na adrese sa kojih čitamo vesti, jedan od načina da se utvrdi da li sajt pripada legitimnom mediju jeste pretraga uz pomoć whois.com. Ovim alatom možemo doći do podataka o registraciji sajta, informacija o osobi ili kompaniji koja je zakupila sajt, kao i vremenu kada je to učinila. Ograničenje postoji, jer neke hosting kompanije nude opciju skrivanja informacija o registrovanju, ali se ona plaća i ne koriste je svi.

Ukoliko sumnjamo da je sadržaj vesti ili njihov naslov promenjen nakon objavljivanja, uz pomoć archive.org/web možemo doći do originalnog sadržaja, budući da ova aplikacija pravi skrinšotove praktično svih sajtova na internetu. Iako se sajtovi ne arhiviraju svakog dana, ovo ostaje izuzetno koristan alat za uočavanje promena za koje mediji nisu želeli da znamo. Kako bismo sačuvali ovakav "pronalazak", možemo iskoristiti brojne konvertore vebsajtova u pdf ili png format, a naravno, uvek možemo napraviti sopstveni skrinšot ekrana.

wayback savepagenow

Fotografije, kropovanjem ili izmeštanjem iz konteksta ponekad služe da bi se dodatno pojačala kredibilnost neke lažne vesti. Google image search pruža jednostavan način da, unošenjem url-a fotografije ili njenim aploudovanjem u Guglov softver, dođemo do originalne fotografije i mesta na kojem je prvobitno objavljena.

Još jedan fantastičan alat kojim možemo utvrditi verodostojnost fotografije je exifdata.com. Prilikom fotkanja, skoro sve novije digitalne kamere beleže informacije o nastanku fajla, model kamere, vreme nastanka, ekspoziciju, otvor blende, da li je korišćen blic, da li su korigovane boje i slične podatke koji se nazivaju EXIF.

Međutim i ovaj softver ima svoja ograničenja, jer EXIF podaci mogu biti naknadno promenjeni, a nemaju ih ni sve fotografije na internetu, naročito ako mediji koriste izmenjene verzije. Zato, uz pomoć google image search-a do originala, i uz malo sreće do detalja fotografije.

Lažne vesti se često šire i na Jutjubu, pa je Youtube data viewer koristan alat za ulaženje u trag metapodacima snimaka koji su tamo objavljeni. Pomoću njega možemo utvrditi tačan trenutak aploudovanja snimka i tako u moru kopija utvrdimo prvoobjavljenu verziju snimka, nevezano za javno dostupan timestamp videa, koji je moguće izmeniti.

PROFESIJA U OFANZIVI

Pored dostupnih alata koje možemo koristiti, sve više redakcija se bavi razotkrivanjem lažnih i netačnih vesti. Krajem prošle godine su u Srbiji, gotovo istovremeno, pokrenuta dva takva sajta, Raskrikavanje i FakeNews Tragač. Urednica portala Vanja Đurić pojašnjava da je pokretanje Fejk Njuz Tragača u Srbiji bilo neophodno.

fake news

"Tragač je deo projekta kojeg realizuje Novosadska novinarska škola u saradnji sa organizacijom iz Praga Transitions Online, u sklopu projekta Debunking misinfromation. U njemu učestvuju ljudi koji su se pred kraj prošle godine obučavali da prepoznaju i dekonstruišu javne vesti, kao i da javnosti predstave šta je problematično u njima. Jedan od rezultata je i taj sajt”, kaže Vanja i dodaje da su prepoznali potrebu pokretanja jednog takvog portala, gde bi se ljudi informisali, ali u formi na kakvu su već navikli. Ona ističe da prijavljivanje lažnih vesti nije jedini način na koji građani mogu da se uključe.

"Mislim da je jedna od prednosti ovog sajta to što ima edukativnu komponentu i što u tabovima, pored standardnog dela gde se nalaze vesti, postoji nešto što se zove 'dekonstruišite sami'. Ovde ljudi mogu da prođu jedan mini kurs o dekonstrukciji lažnih vesti. To je neka osnova i mislim da čak i onom ko se ne bavi novinarstvom može biti jasno i može dati neke prve smernice u tome kako da prepozna lažne vesti, što je i te kako važno u svakodnevnom čitanju medija", zaključuje naša sagovornica.

Ne gledam tv i ne čitam novine jer ne verujem medijima više ne može biti izgovor. Zahvaljujući ovim alatima, svako može izmeriti istinu, pa više ne moramo biti u nedoumici da li su informacije koje dobijamo tačne ili ne.

Prilog o ovoj temi možete preslušati na podkastu Oradija, u emisiji "Pokretač" koju pripremaju studenti Novosadskog univerziteta.

Nikola Maticki i Marija Stojadinović

Korisni linkovi:

https://www.whois.com/whois/

https://archive.org/web/

http://www.pdfconvertonline.com/webpage-to-png-online.html

https://images.google.com/

http://exifdata.com/

https://citizenevidence.amnestyusa.org/ (Youtube data viewer)

https://www.raskrikavanje.rs/

http://fakenews.rs/ 

Извор

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Jako nevreme, poput onog koje je pogodilo popularna grčka letovališta u jeku sezone, možemo sve češće da očekujemo, predviđaju meteorolozi.
      U letnjoj oluji na severu Grčke, praćenoj gradom poginulo je sedam osoba, dok je 100 povređeno. Pričinjena je i velika materijalna šteta.
      Nedelju dana pre velike oluje, grčke vlasti su zbog velikog požara evakuisale nekoliko sela na ostrvu Evija.
      rošle godine, u požaru u oblasti istočno od Atine nastradalo je najmanje 70 osoba. Utvrđeno je da je požar izbio zbog ljudske nepažnje.
      Kada se ovakve stvari dogode, mnogi se pitaju kako da zaštite sebe i članove porodice.
    • Од Милан Ракић,
      Aleksandar Mitrović, sin vlasnika Pinka Željka Mitrovića, osuđen je na 12 meseci nošenja nanogice u svom stanu i zabranu upravljanja motornim votilom na godinu dana, zbog saobraćajne nesreće u julu 2013. kada je na pešačkom prelazu u Ustaničkoj ulici pregazio 17-godšinju Andreu Bojanić, rečeno je za N1 u Prvom osnovnom sudu u Beogradu.

      Mitrović je osuđen na jedinstvenu kaznu za oba krivična dela: teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi.
      Mitroviću će u kaznu biti uračunaro i vreme provedeno u pritvoru od 19. jula do 4. oktobra 2013. godine.
      Vlasnik televizije Pink Željko Mitrović izjavio je danas da njegov sin Aleksandar nije kriv za saobraćajnu nesreću u kojoj je poginula Andrea Bojanić već da ga je sud osudio samo zbog toga što je njegov sin.

      „Posle tri veštačenja, koje nisam tražio ja ili moj sin Aleksandrar već Tužilaštvo, sva tri su potvrdila da moj sin Aleksandar nije kriv, ali je danas sud osudio mog sina samo zato što je moj sin. E, moj časni sude!“, naveo je Mitrović na svom tviter nalogu.
      Aleksandar Mitrović je osuđen na 12 meseci nošenja nanogice u svom stanu i zabranu upravljanja motornim vozilom na godinu dana za dva krivična dela – teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi.
      On je 18. jula 2013. godine, vozeći džip Ustaničkom ulicom, iz pravca Bulevara kralja Aleksandra prema Ulici Vojislava Ilića, na pešačkom prelazu udario i usmrtio 17-godišnju Andreu Bojanić.
      Otac nastradale devojke i tužilaštvo najavili su žalbu na presudu.

    • Од JESSY,
      Ljubinka Nedić, nastavnica engleskog u jednoj srednjoj školi u Srbiji, privukla je ogromnu pažnju javnosti kada je nedavno na ličnom blogu objavila tekst pod naslovom"„Deca koju su pojeli skakavci".
        Foto: ProfimediaUstati protiv zaglupljivanja dece Ispovest je napisala podstaknuta velikom promenom koju je primetila kod svojih đaka.
        „Teško mi je da započnem ovaj tekst, jer mi je teško da napišem da su nam učenici sve manje inteligentni. Mučno je i strašno da jedan prosvetni radnik, roditelj, čovek to napiše. Još je mučnija mogućnost da je to istina“, počinje svoju ispovest iz učionica Ljubinka Nedić.
      Ona se, kako piše, već godinama bori sa činjenicom da „iz generacije u generaciju kod đaka raste ravnodušnost, nezainteresovanost, otupelost“.
      "Pomislim - promenilo se društvo... onda se setim da je priroda ipak jača od društva... Tinejdžer mora da bude buntovan, pun velikih snova, rešen da promeni svet... kada, ako ne kada ima 15, 17 godina?", pita se Nedićeva.
      Unapred se izvinjava roditeljima, svesna da je reč o ljudima koji su se u tinejdžerskom dobu borili sa nemaštinom, ratom, demonstracijama i opštim padom svih vrednosti.
      "Želim da se izvinim roditeljima što ovako pišem. Znam da zvuči strašno i nečovečno, ali vi imate jedno ili dvoje dece, a meni ih je kroz učionicu prošlo verovatno preko 1.000, i ne mogu da ne vidim promenu koja mi se odvija pred očima. Pre neki dan sam (đake) pitala šta bi bio njihov posao snova, kada im novac ne bi bio problem. Saznala sam jedino da nemaju snove", napisala je nastavnica.
      Uzrok ovoj otupelosti kod đaka tražila je u školstvu, koje je proteklih godina pretrpelo vrtoglave promene.
      "Znam da je i do škole od koje neko uporno pokušava da napravi ne zabavište, nego zezalište. Znam da je i do društva poremećenih vrednosti... Sramežljivo i uz mnogo neprijatnosti proveravam sa kolegama da li i oni imaju takav utisak, nadajući se da je možda problem u mojim nerealnim očekivanjima. Nažalost, svi sa kojima sam razgovarala vide i osećaju tu promenu kod đaka."
    • Од Драгана Милошевић,
      Deset godina Ledena i Rade Životić iz Požarevca pokušavali su da dobiju dete. Kako u tome nisu uspeli, rešili su da usvoje malenog Vukana, koji je tad imao svega 13 meseci. Ali život se poigrao sa njima, pa je nakon devet meseci od usvajanja Ledena ostala trudna. Rodila se Milica, koja ima Daunov sindrom. Ona će sa svojim drugarima danas obeležiti Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom, koji se širom sveta obeležava 21. marta.
      PORODICA ŽIVOTIĆ IZ POŽAREVCA: RADE, MILICA, VUKAN I LEDENAFOTO: MITAR MITROVIĆ / RAS SRBIJA Kad sam ga prvi put videla, Vukan je imao 13 meseci. U sobu u kojoj smo sedeli unela ga je sestra. Pogledam, a ono krupne crne oči i kosa u loknama. Lep kao lutka i gleda pravo u mene. Sestra mi ga stavlja u krilo. Pogledam ga, a on se okrene i zalepi mi se snažno za grudi. Ja kažem: „Zdravo, sine“ i tu sve počinje – priseća se Ledena Životić prvog susreta sa Vukanom, usvojenim sinom, koji je danas odrastao čovek. Bilo je to u Zvečanskoj, u Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu pre 19 godina.
      Pre toga celu deceniju suprug Rade i ona pokušavali su da dobiju dete. Borili su se, išli kod raznih lekari i svi su govorili isto – da zdravstveni problem nemaju i da je u njihovom slučaju prepreka u glavi. Za sve to vreme Ledena je znala da postoji i drugi način da postanu roditelji, a to je usvajanje. Jednog dana to je izgovorila i naglas pred suprugom.
      – Moj muž je čovek koji u suštini neće da pokvari ništa što će mene da usreći. I sam je jako želeo decu, tako da nismo dugo razmišljali. Odmah smo krenuli u proceduru usvajanja, koja je jako stroga i komplikovana, što je i razumljivo – otkriva nam Ledena dok sedimo u njihovoj kući u Požarevcu.
      Sa 16 godina Vukan je otvorio dosije
      I tako posle skoro godinu otkad su ušli u proceduru usvajanja, želja im se ostvarila. U kući su se najzad čuli dečji smeh i plač, a Ledena je postala majka u 33. godini. Imala je mnogo nepoznanica, nije znala kako Vukan spava, šta voli da jede, čega se plaši. U početku je spavala sa njim u sobi i nije htela da ga ostavi ni na tren.
      – Čekali smo ga tolike godine, a sad kako je došao, to je totalno nebitno – kaže Rade dok u tom trenutku u sobu ulazi Vukan.
      Danas je on vedar, voljen i nasmejan mladić, ima 20 godina, a još kao petogodišnjaku rekli su mu da mu oni nisu biološki roditelji. Tako su im savetovali psiholozi, a kako je postajao stariji, pitanja o njegovom poreklu bila su sve češća i složenija. Rade i Ledena nikad ništa nisu krili od Vukana, a sa 16 godina je tražio da otvori dosije. Tad je saznao za svoje poreklo, mada ga neka pitanja i dalje kopkaju.
      – U našoj porodici svi su ga odmah prihvatili. Nikada ga niko nije gledao drugim očima, a najvažnije je da smo ostali zajedno i podržavali jedni druge u teškim trenucima koji su nas snalazili – ističe ova hrabra i snažna žena velikog srca.
      MILICA I VUKAN SE LEPO SLAŽU I NA TO JE LEDENA NAJVIŠE PONOSNAFOTO: MITAR MITROVIĆ / RAS SRBIJA U porodilištu mi nisu rekli da Mica ima Daunov sindrom
      Vraćamo se opet u Vukanovo detinjstvo. Otkad su ga dobili, Ledena više nije razmišljala o trudnoći, pregledima kod ginekologa, terapiji. Uživala je sa njim, a onda je posle tačno devet meseci od njegovog usvajanja usledio šok. Ostala je trudna i život im je doneo nov izazov. Iako je imala divnu trudnoću bez ikakvih tegoba, tek kad se porodila, saznala je da njena devojčica Milica ima Daunov sindrom.
      – Tačnije, u porodilištu niko mi ništa nije rekao. Na otpusnoj listi videla sam dijagnozu. Znala sam šta to znači jer sam 10 godina pokušavala da ostanem u drugom stanju i čitala sam uglavnom medicinsku literaturu. Ne znam samo da li je to Bog tako namestio, ali tokom trudnoće baš sam dosta tekstova pročitala o Daunovom sindromu – priča u dahu.
      Njihova borba je zapravo tek tad počela. Na svojoj koži osetili su šta znače surovost i odsustvo podrške sistema. Ledena ističe da pojedini lekari polaze od pretpostavke da ćete dete sa Daunovim sindromom odbaciti i smestiti ga u neku ustanovu.
      – Jedna od najtežih situacija za mene desila se kad je Milica imala svega nekoliko meseci. Došli smo u savetovalište za bebe pri Domu zdravlja da primi vakcinu. Doktorka koja je tad radila napravila je haos. Izvrištala se na mene zašto sam dozvolila da se dete rodi iako ništa nije znala o našoj životnoj priči. Samo sam joj rekla da nisam sama sebi vodila trudnoću već njen kolega, koji tokom tih devet meseci ni reč o tome nije pomenuo. Uzela sam Milicu i izašla iz ordinacije – priseća se očiju punih suza.
      Od tog stresa izgubila je mleko. Bio je to period kad je iskreno mislila da će skratiti život i sebi i njoj. Ali ne zato što je nije volela, volela je više nego oči svoje, nego iz straha šta će se desiti. Kako će se ona boriti kroz život sa tim, jer deca i okruženje znaju da budu vrlo okrutni. A onda se setila Vukana. Njemu se zarekla da ga nikad neće ostaviti.
      – I on me je spasao. Sad kad ih pogledam kako se lepo igraju i slažu, znam da sam uradila pravu stvar.
      Nakon te situacije u domu zdravlja promenili su lekara. Doktorka kod koje su otišli rekla im je da je njihova Mica kao i svako drugo dete, samo što će morati malo više da joj se posvete.
      – I danas mi odzvanjaju njene reči u ušima. Rekla nam je: „Idite kući i volite je kao da je najsavršenije biće na svetu.“ I mi to činimo 17 godina – kaže Ledena.
      Njihova Milica završila je osnovnu školu i prvo je dete u Požarevcu koje je iz specijalnog odeljenja išlo na malu maturu sa zdravorazvojnom decom. Ona inkluziju sprovodi na svoj način, osmehom i zagrljajem. To najbolje znaju njeni drugari iz dnevnog boravka za decu i omladinu ometenu u razvoju, u koji sada ide. I to sa radošću, jer je tamo čeka dečko.
      link
           
    • Од Поуке.орг инфо,
      Plenković je ovaj tjedan morao izbaciti Penavu iz HDZ-a. Ovako će snositi dio krivnje za posljedice
      Krajnja konzekvencija Penavine izjave o puzajućoj kontinuiranoj velikosrpskoj agresiji, jest da su hrvatski Srbi potencijalni neprijatelji hrvatske države, što znači da za njih, zapravo, ne bi trebalo biti mjesta u Hrvatskoj. Osim ako redovito ne ustaju kad čuju himnu, ako se ne umataju u hrvatske zastave kada se igraju utakmice, i ako ne počnu razmišljati o prelasku u "Hrvatsku pravoslavnu crkvu"     Vukovarski gradonačelnik Ivan Penava imao je sreće. Naime, da se njegov nedavni antisrpski ispad nije dogodio usred skandala s ratnim avionima, dobio bi znatno veći publicitet. Pa bi se Andrej Plenković morao puno čvršće postaviti, i možda Penavu pokušati izbaciti iz stranke, pod cijenu trajnijeg gubitka vlasti u Vukovaru.
        Penavin napad na Srbe sastojao se, podsjetimo, od dva elementa. Prvog, izrazito etički ružnog, i drugog, s katastrofalnim dugoročnim političkim posljedicama, ako se samo vodstvo HDZ-a najodlučnije ne suprotstavi Penavinim stavovima. Gospodin Penava napao je srpsku djecu u Vukovaru, zato što ne ustaju kad se izvodi hrvatska državna himna. Sada bismo mogli potrošiti tisuće i tisuće riječi na kompleksna pitanja o odnosu pojedinca ili određene društvene skupine prema državnim simbolima u razvijenim demokracijama.
      TO VIŠE NIJE GOVOR MRŽNJE, NEGO GOVOR BIJEDE
      Dovoljno je sjetiti se kako je spaljivanje državne zastave u Sjedinjenim Državama sudski opravdano Prvim amandmanom, ili, u najnovijem vremenu, kako dio profesionalnih američkih sportaša ne sjedi, nego kleči u vrijeme izvođenja himne, prosvjedujući tako protiv rastućeg rasizma u Americi. No, ovdje se, zapravo, ne radi o himni, nego o djeci. Koristiti djecu kao metu za političke napade doista je nevjerojatno nisko, čak i za domaće političke standarde.
      To više nije govor mržnje, nego govor bijede, koji može izravno potaknuti fizičke međunacionalne incidente u Hrvatskoj. Drugo, gore čak i od toga, vukovarski je gradonačelnik izjavio kako je njegov grad epicentar kontinuirane puzajuće velikosrpske agresije.
      Kad gradonačelnik kaže takvo što o vlastitom gradu, to, zapravo, znači da je gradonačelnik optužio sve Srbe u tom gradu da su potencijalni agresori. Što, opet, znači da Srbi ne bi trebali živjeti u tom gradu, jer je, dakle, riječ o neprijateljima, a kako trpjeti neprijatelje kraj sebe. Što bi, opet, bio gadljiv, ali izolirani incident, da gospodin Penava nije član vladajuće stranke.
      ZA SRBE IMA MJESTA SAMO POD ODREĐENIM UVJETIMA
      Budući da gospodin Penava jest član vladajuće stranke, svatko ima pravo pomisliti kako dio vladajuće stranke misli da se, eto, upravo odvija puzajuća velikosrpska agresija, kojoj je središte baš u Vukovaru, gradu opterećenom toliko prebolnih emocija. A ako dio vladajuće stranke misli da su hrvatski Srbi opet krenuli u agresiju na Hrvatsku, to znači da se taj dio vladajuće stranke s agresorom svakako želi obračunati.
      Ukratko, krajnja konzekvencija Penavine izjave o puzajućoj kontinuiranoj velikosrpskoj agresiji, jest da su hrvatski Srbi potencijalni neprijatelji hrvatske države, što znači da za njih, zapravo, ne bi trebalo biti mjesta u Hrvatskoj. Osim ako redovito ne ustaju kad čuju himnu, ako se ne umataju u hrvatske zastave kada se igraju utakmice, i ako ne počnu razmišljati o prelasku u “Hrvatsku pravoslavnu crkvu”.
      PLENKOVIĆ JOŠ UVIJEK NE ŽELI RISKIRATI S PENAVOM
      Krajnja konotacija Penavine izjave jest da nam Srbi, ovi sadašnji, u Hrvatskoj uopće ne trebaju. A ta vrsta protusrpske ideologije, koju dio HDZ-a nesumnjivo podržava, podjednako je nepodnošljiva za funkcioniranje Hrvatske kao normalne, demokratske države, kao i za međunarodni status naše zemlje. Andrej Plenković sve to naravno razumije.
      Kao što zna da je početkom tjedna, odmah poslije ovog strahovito opasnog ispada Ivana Penave, morao pokrenuti postupak za Penavino isključivanje iz Hrvatske demokratske zajednice, jer u suprotnom sam Plenković preuzima dio krivnje za posljedice antisrpske politike vukovarskog gradonačelnika njegovih HDZ-ovih sumišljenika.
      No, Plenković ne želi riskirati s Penavom, dok god na to baš ne bude prisiljen, kao što ne može smijeniti Krstičevića, jer bi tako ugrozio svoj položaj u stranci koja iznutra i dalje funkcionira kao Komunistička partija u komunističkom sustavu, što znači da se sastoji od niza frakcija, koje predstavljaju različite skupine birača. A ona frakcija koju reprezentira Ivan Penava (ili Milijan Brkić), jedna je od najsnažnijih još od osnutka HDZ-a. Stoga će svaka HDZ-ova politika stalno u sebi nositi više ili manje vidljive elemente uvjerene, tvrde protusrpske ideologije.
      https://www.telegram.hr/price/ovo-sto-penava-radi-vise-nije-ni-govor-mrznje-nego-govor-bijede/

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...