Jump to content

Laž se proširi svetom pre nego što istina ustane iz kreveta

Оцени ову тему


Препоручена порука

logo.png
 
Untitled-1
08. 06. 2017.

Саопштење за јавност поводом лажних фотографија из Тиршове

Београд, 8.6.2017. – Ових дана се у јавности, пре свега на друштвеним мрежама, појавило неколико фотографија за које се тврди да су снимљене на Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој. На фотографијама су болничке собе и тоалет у веома лошем стању и веома оскудан оброк. Ни једна од фотографија није снимљена на Клиници у Тиршовој.

У последње две године, Управа Универзитетске дечје клинике у сарадњи са Владом Србије и бројним партнерима ради на два велика пројекта са циљем да испунимо нашу визију – најбољи услови за лечење деце у Србији. Први циљ је унапређење услова у згради у Тиршовој, док је други трајно решење потреба у дечјој медицини, изградњом нове дечје болнице.

Кроз финансирање Министарства здравља и подршку других донатора, набављени су апарати за анестезију, хируршки аспиратори, хируршке лампе, респиратори, термокаутер, апарат за уродинамику, ултразвучни апарат за кардиохирургију, ендоскоп итд, док је процес набавке нове магнетне резонанце у току. Такође, уредили смо простор у коме бораве деца и прилагодили их потребама малишана у складу са могућностима наше зграде. Архитекте раде на плановима за реновирање фасаде и амбуланти клинике. Када је нова болница у питању, Влада Србије и Централна европска банка су обезбедили новац, док тренутно тражимо земљиште за нову зграду. Овај пројекат је највећа инвестиција у здравству у последњих 50 година.

За овако велики посао нам је потребна подршка свих друштвених структура и важно је да будемо стрпљиви, поштујемо процедуре и одговорно испланирамо и темељно спороведемо у дело визију за будућност дечје медицине. Јер деци смо потребни, и ми и ви.

Срдачно,
проф. др Зоран Радојичић, специјалиста дечје хирургије и дечје урологије
директор Универзитетске дечје клинике у Тиршовој

Видео о клиници можете погледати овде: https://www.youtube.com/watch?v=xg0XpbtazJM

За додатне информације обратите се Ирени Корићанац, сараднику за односе са јавношћу на мејл: [email protected]

_G1A0312

_G1A0376

18891855_706452232879079_7771901880733563932_o - Copy

18953406_706452302879072_3874830137221836991_o

20170608_132303(1)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 1 year later...

Kako se boriti protiv lažnih vesti?

Proglašena za reč 2017. godine, od strane Kolinsovog rečnika engleskog jezika, problem koji fake news predstavlja nije nov. Svakako ne kod nas, gde tabloidi godinama vladaju koristeći se krivljenjem ili izmišljanjem informacija. Ipak i ugledniji, mejnstrim mediji u zemlji nisu bezgrešni, pa im se, da li zbog nepoznavanja tematike kojom se bave, lošeg prevoda na srpski ili jednostavno, lenjosti, dešava da objave netačne informacije.

.

Srećom, uporedo sa proliferacijom lažnih vesti, razvijani su alati koje svi mogu koristiti kako bi proverili istinitost informacija. Predstavićemo vam neke od njih.

Sve češći izvor lažnih vesti su sajtovi - kopije. Napravljeni da izgledaju kao originali, većinom sadrže tačne vesti i tako daju kredibilitet nekolicini lažnih koje pokušavaju da plasiraju. Najpoznatiji ovakav primer je sajt abcnews.com.co, na kojem su lažne vesti objavljivane uz pomoć identiteta medijske kompanije ABC i originalnog sajta abcnews.go.com. U ovakvim pokušajima "krađe identiteta" često se koristi sličnost slova, pa na primer, slovo I u adresi sajta može biti zamenjeno slovom L i tako prevariti čitaoce. 

Pored obraćanja pažnje na adrese sa kojih čitamo vesti, jedan od načina da se utvrdi da li sajt pripada legitimnom mediju jeste pretraga uz pomoć whois.com. Ovim alatom možemo doći do podataka o registraciji sajta, informacija o osobi ili kompaniji koja je zakupila sajt, kao i vremenu kada je to učinila. Ograničenje postoji, jer neke hosting kompanije nude opciju skrivanja informacija o registrovanju, ali se ona plaća i ne koriste je svi.

Ukoliko sumnjamo da je sadržaj vesti ili njihov naslov promenjen nakon objavljivanja, uz pomoć archive.org/web možemo doći do originalnog sadržaja, budući da ova aplikacija pravi skrinšotove praktično svih sajtova na internetu. Iako se sajtovi ne arhiviraju svakog dana, ovo ostaje izuzetno koristan alat za uočavanje promena za koje mediji nisu želeli da znamo. Kako bismo sačuvali ovakav "pronalazak", možemo iskoristiti brojne konvertore vebsajtova u pdf ili png format, a naravno, uvek možemo napraviti sopstveni skrinšot ekrana.

wayback savepagenow

Fotografije, kropovanjem ili izmeštanjem iz konteksta ponekad služe da bi se dodatno pojačala kredibilnost neke lažne vesti. Google image search pruža jednostavan način da, unošenjem url-a fotografije ili njenim aploudovanjem u Guglov softver, dođemo do originalne fotografije i mesta na kojem je prvobitno objavljena.

Još jedan fantastičan alat kojim možemo utvrditi verodostojnost fotografije je exifdata.com. Prilikom fotkanja, skoro sve novije digitalne kamere beleže informacije o nastanku fajla, model kamere, vreme nastanka, ekspoziciju, otvor blende, da li je korišćen blic, da li su korigovane boje i slične podatke koji se nazivaju EXIF.

Međutim i ovaj softver ima svoja ograničenja, jer EXIF podaci mogu biti naknadno promenjeni, a nemaju ih ni sve fotografije na internetu, naročito ako mediji koriste izmenjene verzije. Zato, uz pomoć google image search-a do originala, i uz malo sreće do detalja fotografije.

Lažne vesti se često šire i na Jutjubu, pa je Youtube data viewer koristan alat za ulaženje u trag metapodacima snimaka koji su tamo objavljeni. Pomoću njega možemo utvrditi tačan trenutak aploudovanja snimka i tako u moru kopija utvrdimo prvoobjavljenu verziju snimka, nevezano za javno dostupan timestamp videa, koji je moguće izmeniti.

PROFESIJA U OFANZIVI

Pored dostupnih alata koje možemo koristiti, sve više redakcija se bavi razotkrivanjem lažnih i netačnih vesti. Krajem prošle godine su u Srbiji, gotovo istovremeno, pokrenuta dva takva sajta, Raskrikavanje i FakeNews Tragač. Urednica portala Vanja Đurić pojašnjava da je pokretanje Fejk Njuz Tragača u Srbiji bilo neophodno.

fake news

"Tragač je deo projekta kojeg realizuje Novosadska novinarska škola u saradnji sa organizacijom iz Praga Transitions Online, u sklopu projekta Debunking misinfromation. U njemu učestvuju ljudi koji su se pred kraj prošle godine obučavali da prepoznaju i dekonstruišu javne vesti, kao i da javnosti predstave šta je problematično u njima. Jedan od rezultata je i taj sajt”, kaže Vanja i dodaje da su prepoznali potrebu pokretanja jednog takvog portala, gde bi se ljudi informisali, ali u formi na kakvu su već navikli. Ona ističe da prijavljivanje lažnih vesti nije jedini način na koji građani mogu da se uključe.

"Mislim da je jedna od prednosti ovog sajta to što ima edukativnu komponentu i što u tabovima, pored standardnog dela gde se nalaze vesti, postoji nešto što se zove 'dekonstruišite sami'. Ovde ljudi mogu da prođu jedan mini kurs o dekonstrukciji lažnih vesti. To je neka osnova i mislim da čak i onom ko se ne bavi novinarstvom može biti jasno i može dati neke prve smernice u tome kako da prepozna lažne vesti, što je i te kako važno u svakodnevnom čitanju medija", zaključuje naša sagovornica.

Ne gledam tv i ne čitam novine jer ne verujem medijima više ne može biti izgovor. Zahvaljujući ovim alatima, svako može izmeriti istinu, pa više ne moramo biti u nedoumici da li su informacije koje dobijamo tačne ili ne.

Prilog o ovoj temi možete preslušati na podkastu Oradija, u emisiji "Pokretač" koju pripremaju studenti Novosadskog univerziteta.

Nikola Maticki i Marija Stojadinović

Korisni linkovi:

https://www.whois.com/whois/

https://archive.org/web/

http://www.pdfconvertonline.com/webpage-to-png-online.html

https://images.google.com/

http://exifdata.com/

https://citizenevidence.amnestyusa.org/ (Youtube data viewer)

https://www.raskrikavanje.rs/

http://fakenews.rs/ 

Извор

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Iako je objavljena sada davne 1997, pronašle smo da Trauma i oporavak – struktura traumatskog doživljaja Džudit Luis Herman i dalje postavlja prava pitanja i daje najbolje odgovore o seksualnoj traumi. Džudit Herman je godinama radila sa ženama i decom žrtvama porodičnog nasilja, a u jednom periodu je blisko sarađivala sa Beselom van der Kolkom (koga ne moramo posebno predstavljati), držala zajedno sa njim seminare o traumi i učestvovala u formiranju takozvane Bostonske grupe za proučavanje traume. Knjiga koju prikazujemo nastala je kao rezultat Džuditinog višedecenijskog istraživačkog i kliničkog rada, i sastoji se iz opisa brojnih (kako ona kaže, predvidivih) načina na koje se ljudi prilagođavaju na užasne događaje, ali i opisa procesa isceljenja, ilustrovanih autentičnim svedočenjima ljudi i žena koji su preživeli (u svakom smislu te reči) nasilje.
      Knjiga je pisana sa jasnim ciljem da se pojedinačna iskustva nasilja stave u širi društveni i politički konktekst, a pre svega da se preispita nejednakost moći, zbog koje zapravo i dolazi do nasilja. Međutim, kao i svi stručnjaci koji se bave traumom, Hermanova ima još jedan važan cilj, a to je da nas sve – i laičku i stručnu javnost – podseti na postojanje ljudske patnje i obespravljenosti koju bismo radije da zaboravimo.
    • Од Bernard,
      Mastna resnica o vitaminu D
      Ali ste se kdaj vprašali, zakaj naše telo ustvarja vitamin D, le dokler nam koža ne potemni? Zakaj ga naravno preprečuje, da bi ga dobili večkrat, če je tako zdrav kot pravijo v medijih? Ali ste vedeli, da proizvajalci prehranskih dopolnil vitamin D pridobivajo iz živalskega izvora? Ta čudežni vitamin, ki ga nekateri glasno zagovarjajo v prid lastnega zaslužka in propagande, je pridobljen s pomočjo ovc. Proizvajalci ga proizvedejo s pomočjo ultravijoličnega obsevanja takoimenovanega lanolinskega holesterola, ki so ga pridobili iz ovčje volne. To pomeni, da je v vitamin D v škatlicah na lekarniški policah le živalski produkt, ki je nastal sintetično za namen mastnih zaslužkov farmacij. V različici za vegane in vegatarijance ne obstaja, zato se je potrebno odpraviti na sonce, kjer ga bo vaša koža ustvarila ravno toliko kolikor ga potrebuje.
      http://www.virmodrosti.com/wp-content/uploads/200/image224.jpg
      Ali ste se vprašali, Kako bo vitamin D učinkoval dolgoročno na razvoj človeškega okostja, če ga pridobivate umetno? Kako bo preoblikoval vaše telo v denimo dvajsetih letih? Kako boste sploh vedeli, kakšno telo bi lahko imeli, če ga ne bi uporabljali? O tem se ne sprašuje nihče. Po drugi strani pa se je potrebno vprašati, kaj bi vašemu telesu manjkalo, če bi konzumirali umetni vitamin D? Odgovor je enostaven.
       
      Pri naravnem človeškem procesu vitamin D nastane v naši koži, ko je ta izpostavljena sončnim žarkom. V naših jetrih se pretvori v obliko, ki jo je kri sposobna prenašati po telesu, nato pa se v ledvicah pretvori v hormon. Zato je vitamin D, ki je na voljo v obliki prehranskih dopolnil živalski hormon. Vendar tudi, če bi prodajali človeškega izvora, je vaše telo prikrajšano za celoten proces od začetka obsevanja pa do konca, kjer se proizvede vitamin D3.
      V tem procesu je naše telo ustvarilo na tisoče drugih verižnih procesov, ki so pomembni, da telo deluje normalno v skladu z zakoni narave. Teh procesov pa pri jemanju umetnega vitamin ni. Kakšne so dolgoročne posledice, če teh procesov ni? Te stvari ugotavljajo tako posamezniki kot znanstveniki po vsem svetu preko različnih študij.
      Kaj je vitamin D?
      Vitamin D dejansko ni pravi vitamin, ampak prohormon, naravni prekurzor hormona, ki deluje kot glavni biokemični aktivator, ki sproža različne procese v telesu. Zato je zelo pomembno, da omogočimo telesu naravno delovanje s pomočjo sončne svetlobe, kjer boste poleg številnih drugih vzporednih procesov v telesu, pridobili tudi zaščitni melanin.
      Ste se kdaj vprašali, zakaj naše telo ustvarja vitamin D, le dokler nam koža ne potemni? Zakaj ga naravno preprečuje, da bi ga dobili pogosteje? Če je res tako zdrav za naš organizem, bi bilo povsem smiselno, da bi se proizvajal v večjih količinah tudi, ko nam koža potemni. Pa temu ni tako. Po aravni poti človek ne ustvarja veliko vitamina D. Ko smo denimo na morju ali drugje izpostavljeni soncu, nam vitamin D porablja veliko količino energije in s tem izpraznjuje telesne zaloge hranil. Razložimo stvari tako, da bodo jasne vsem. Vitamin D se v naravi tvori v naši koži. Ko je bele barve, se v prvih nekaj dneh izpostavitvi soncu ustvarjajo večje koncentracije vitamina d kot takrat, ko koža potemni. Zakaj? Ker vitamin D pospešuje obnovo kože in se naš organizem zaveda, da potrebuje izjemno hitrost, da lahko v kratkem času regenerira poškodovano kožo in jo tako primerno zaščiti za naslednje dni sončenja. Ko pa smo na soncu toliko časa, da postane koža s pomočjo tvorbe melanina rjava, je zaščita pred soncem tako visoka, da se vitamin D ne formira skoraj nič več. To je tudi zaščita za imunski sistem, saj bi pospešene hitrost celjenja in obnove kože na soncu porablja enormne količine energije s povečano porabo beljakovin, maščob, glukoze kot tudi vseh mineralov. Vitaminu D pravijo ponekod celo pro teroid, saj deluje v takšni moči in hitrosti, kar je ponavadi značilno za anabolične steroide. Zato lahko človeka kmalu sprazni vseh potrebnih osnovnih hranil, ki jih potrebuje za normalno delovanje. Narava ve, kdaj je potrebno telo pospešiti in kdaj teh pospeškov ne potrebuje več, zato boste vedno brez skrbi, če se boste posluževali naravnih poti.
      Če bi denimo imeli rjavo kožo in bi telo še naprej formiralo visoke doze vitamin D kot na začetku, preden smo pričeli s sončenjem, potem bi take ljudi kmalu izpraznilo. Zato pa imamo umetni vitamin D3, ki poleg tega, da zanemari vse omenjene procese v telesu, naše telo za doseganje želenih rezultatov, dobesedno izpraznjuje. Telo delujejo s pomočjo vitamina D lahko tudi do več 10 krat hitreje. Zato bodo takšni pospeški trajali tako dolgo, dokler ga boste jemali kot prehransko dopolnilo.
      Ne pozabimo, da pospeški delujejo na vse črevesne bakterije, kot veste pa jih imamo kar na trilijone oziroma približno 2 do 3 kg na povprečnega odraslega človeka. Tudi te delujejo 10x hitreje, zato pretiravanje z vitaminom D3 lahko privede do pogoste lakote, potrebi po večjih količinah hrane, nespečnosti, dekalcifikacije celotnega telesa, razpadu kosti in razgradnji kolagena, elastina ter mišičnih tkiv. Bakterije sproščajo enormne količine kislin v našem telesu, ki jih mora naš organizem ustrezno alkalizirati. Pomeni, da potrebuje v naši krvi dovolj mineralov kot so kalcij, fosfor, kalij in druge minerale, da zagotovi primerno pH ravnovesje. Če teh snovi ne dovajate v primerni obliki, jih telo brezskrbno vzame iz našega okostja, tudi obraznih kosti in lobanje. Zato se po več letni uporabi visokih odmerkov umetno dodanega vitamin D lahko korenito spremeni oblika vaših kosti. Ko ste na vitaminu D, prav tako občutite večjo toploto in ste ponavadi polni energije. Zato ni čudno, da se ljudje na morju predvsem ponoči počutijo odlično, ker je to ravno čas, ko se ustvarja vitamin D naravno. Takrat se ljudem pogosto dozdeva, da so vzroki za toliko energije drugje, vendar pa je resnica ravno pri pospešenem delovanju telesa zaradi učinkovanja vitamin D. Na morju bi lahko rekli, da občutimo steroidom podobne učinke za katere je odgovoren naravni vitamin D.
      Toksičnost vitamina D
      Največja nevarnost vitamina D v obliki prehranskega dopolnila je njegova dolgotrajnost in toksičnost. Če ste ga konzumirali umetno, se lahko zgodi, da boste ob prenehanju imeli v jetrih in v ostalih tkivih shranjenega tudi več kot leto dni. Prav ste prebrali, več kot dvanajst mesecev. Večini ljudi, ki so z njim pretiravali, se ponavadi izprazni v nekaj mesecih. Če pa so bile uporabljene megadoze pa lahko pričakujete dolgoročne posledice. Holekalciferol ima izjemno veliko toksičnih lastnosti, ki smo jih že omenili, potrebno pa je izpostaviti še določene raziskave.
      Vitamin D so uporabljali eksperimentalno pri otrocih, ki so bili rojeni z izvitimi kostmi, pri čemer so uporabljali enkratne vnose po 600.000 enot vitamina D3. Opazili so, da so se jim je po določenem času kosti poravnale. Iz takšnih raziskav lahko sklepate, da vitamin D ne bo deloval le na izvite kosti, temveč prav tako tudi na zdravo okostje. Zato se pri mnogo raziskavah ne vprašajo, kaj se dogaja s kostnim obsegov in gostoto kosti na vseh predelih človeškega okostja. Spremembe, ki jih povzroči vitamin D, se kažejo prav tako na predelu obraza in lobanje. Holekalciferol vpliva na preoblikovanje vseh kosti, zato v času konzumacije pretiranih količin izprazni telo vseh pomembnih mineralov kot sta kalcij in fosfor. Tako so vaše kosti manjše po obsegu in velikosti, zato se je tega vitamina potrebno lotiti naravno. To boste dosegli samo tako, da se boste nastavili soncu in pridobili celotni ultravijolični barvni spekter, ki ga ne najdete v nobenem solariju. Zato se mnogo starejših ljudi pozdravi na morju, bolezen pa dobijo v zaprtih s klorom nasičenih zdraviliščih. Na morju imate polno kisika, tako v zraku kot v vodi. Krvni obtok se čudovito izboljša, saj imate zagotovljene prehode med vročim in mrzlim stanjem, poleg tega pa pridobite ves naravni spekter sončnega sevanja, ki aktivira več tisoč verižnih reakcij v vašem telesu, ki ga ovčji vitamin D zagotovo ne bo nikoli v svojem obstoju. Naravno obsevanje prav tako poskrbi, da naše telo napolni z biofotoni, ki so ključ do zdravja. V škatlici z nekaj kapsulami ne boste dobili prav nič od tega. Zato je modro, da upoštevate naravo in namenite svojemu telesu čas, ki ga potrebuje za naravno proizvodnjo vitamina D.
      Umetni vitamin D ima škodljive posledice
      Škodljive posledice umetno proizvedenega vitamin D so znanstveniki dokazali preko študije, kjer so več kot 2200 starejšim ženskam administrirali 500.000 enot vitamin D v obliki prehranskega dopolnila na letni ravni. Raziskava je vključevala oralni vitamin D, ki ga ne moremo primerjati z naravno proizvedenim, saj ne zagotavlja pravega hormonskega ravnovesja in posledično ne daje pravilnih informacij imunskemu sistemu. Po zaključku študije so raziskovalci dobili presenetljive rezultate, saj je umetni vitamin D povzročil dolgoročno povečano tveganje za padce in zlome kosti, kar je v popolnem nasprotju z naravnim vitaminom D, ki ga dobimo z izpostavitvijo sončnim žarkom. Vsekakor je raziskava dovolj jasen razlog, da se sintetičnemu vitaminu D izognite, vsa reklama in zdravilni učinki pa grejo na račun naravnega vitamina, ki je vsekakor odličen agent za zdravljenje vseh vrst bolezni. (1)
      Zadnja zadeva, ki se nanaša na energetski vidik, pa je prana, ki ji v Indiji pravijo življenjska energija. Prenos prane živalskega izvora na človeka ima zagotovo dolgoročne posledice, ki pa jih človek v današnjem medijskem svetu ponavadi ne opazi. Ljudje se vse preveč opirajo na raziskave, ki so večinoma opravljene in vitro, kar pomeni v umetnem laboratorijskem okolju. Zavajanja je veliko, zato je potrebno jemati mnogo knjig, ki opisujejo čudovite učinke vitamina D z rezervo. Med takšne primere lahko uvrstimo tudi knjigo z naslovom The Miraculous Results Of Extremely High Doses Of The Sunshine Hormone Vitamin D from 25,000 to 50,000 to 100,000 IU A Day. Za komentar lahko povem, da sem knjigo prebral osebno in se pošteno nasmejal propagandi v prid podjetja Life Extension za reklamo njihovih prehranskih dopolnil in seveda avtorju, ki je na koncu knjige dodal stavek Most of the PhDs are just a bunch of fools. Nekatere stvari so lahko opredeljene pravilno, ker ima tudi slovensko zdravstvo zastarelo znanje, ki je za mnoge ljudi popolnoma neuporabno, ker večinoma vrtijo ljudi v krogu farmacevtskih strupov, ki oddaljujejo človeka od narave. Vitamin D v obliki prehranskih dopolnil sem osebno testiral v visokih odmerkih, zato lahko z zagotovostjo potrdim njegove dolgoročne posledice. Prav tako sem opravil test vitamina D pri podjetju Adria Lab, ki me je povsem presenetil, saj sem imel po več mesečnem prenehanju njegova jemanja v krvi še vedno nadpovprečno koncentracijo. Vitamin D mi je ostal nakopičen v telesu skoraj leto dni, zato ne verjemite tistim, ki vam svetujejo njegov nakup, saj narava ima razlog, zakaj nam ne dovoli, da bi vitamin D ustvarjali kar naprej, temveč le v določeni meri in samo določen čas, ko je to zares potrebno.
      Nikoli v življenju ne posezite po vitaminu D v umetni obliki, če pa se vendarle odločite za njegov nakup nikoli ne prekoračite njegovega odmerka za več kot 4000 enot dnevno, kar je najvišja dovoljena meja. Ne zapravljajte denarja po slovenskih lekarnah, saj je cena vitamina D za 120 kapsul približno 4 EUR, ki ga lahko naročite preko spletne trgovine iHerb. V naravni obliki ga lahko dobite s pomočjo sonca tudi 20.000 enot dnevno, zato prehranskih dopolnil ne potrebujete. Prikrajšani boste za veliko telesnih procesov in prav tako tudi za tvorbo melanina, ki je odlična snov za zaščito kože. Če konzumirate dodatke k prehrani poskrbite, da bodo to hranila in ne dopolnila. Odločite se za nakup določenega izdelka v svoji naravni obliki in ne v obliki tablet ali kapsul. Zakaj bi prenašali živalsko proizveden vitamin D, ki je bil v laboratoriju obdelan na svoje telo? Je to cena za vaše zdravje, ki jo želite plačati za škatlico vitamina D? Posebej pomembno pa je omeniti, da ne iščite bližnjic do zdravja, saj boste ponavadi tako prišli do cilja po najdaljši možni poti. Vitamin D za svoje delovanje potrebuje ogromno energije, zato tudi popravi tkiva in kosti v telesu, vendar na takšen način, da vaše telo sestavi skupaj kosti, kožo in druga tkiva od obstoječih snovi, ki so na voljo. V praksi to pomeni, da boste imeli poškodovano kožo sicer pozdravljeno, vendar bo strukturno drugačna in tanjša, dolgoročno pa bi se to pokazalo z manjšim obsegom in velikostjo celotnega telesa, ker je znano, da vitamin D v visokih odmerkih spreminja obliko kosti. Zato je potreben čas in počitek, da so stvari dobro in pravilno zaceljene. Odmikanje od narave in naravnih procesov pomeni, da se odmikate od zdravja. Zato se vedno odločite za naraven vitamin D pa boste vedno bolj zdravi kot tisti, ki ga kupijo v obliki prehranskega dopolnila.
      Mastna resnica o vitaminu D – Vir Modrosti
      WWW.VIRMODROSTI.COM  
    • Од Дејан,
      Autor mondo.r
      Izvor Vijesti.me
        Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije čestitao je predsedniku Hrvatske Zoranu Milanoviću na odluci da napusti obeležavanje godišnjice vojne akcije "Bljesak" zbog isticanja znaka "Za dom spremni", ocenjujući da taj gest Milanovića zaslužuje poštovanje.
      Izvor: MONDO/Anto Baković "To što je uradio odlika je časnog hrvatskog naroda, kog mi svi poštujemo", rekao je on Vijestima.
      Milanović je ranije danas kazao da da odgovornost zbog incidenta u Okučanima treba da snosi organizator - Ministarstvo branitelja.
         Mitropolit Amfilohije kazao je i da je čuo da je Milanović ranije, prilikom pojete Jasenovcu, naredio da se sa tog spomen obeležja ukloni tabla sa natpisom "Za dom spremni".
          Milanović napustio obeležavanje "Bljeska" zbog ustaškog pozdrava
      Izvor: Tanjug
      Amfilohije o Milanoviću: To što je uradio odlika je časnog hrvatskog naroda
      MONDO.RS Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije čestitao je predsedniku Hrvatske Zoranu Milanoviću na odluci da napusti...  
    • Од JESSY,
      U vrijeme kada u javnosti traju žestoke polemike oko toga da li je za pravoslavni Vaskrs potreban policijski čas, ili je trebalo dozvoliti vjernicima da prisustvuju liturgiji, jedan episkop naročito se ističe u jasnim i glasnim stavovima koji očigedno dopiru do vjernog naroda.
      U pitanju je episkop Zahumsko – hercegovački i primorski Dimitrije, čija saopštenja za javnost, izjave za medije njega i sveštenstva, ne ostavljaju prostor za sumnju i podjele među vjernicima.
      -Ako bismo mogli zamisliti situaciju u kojoj se mjere o zabrani javnih okupljanja ne bi odnosile na vjernike, i tada bi zbog javanđelske vjere koja nas uči da je bližnji naš život, one trebalo da budu poštovane i primjenjivane od strane hrišćana. Zbog toga je najtrezvenije da poštujemo sve odluke i preporuke gradskih, republičkih i državnih vlasti kojima se nastoji spriječiti širenje ovog opakog virusa i spasti što veći broj života. Ne smijemo dozvoliti da ugrožavamo živote svojih bližnjih, jer su oni za svakog pravog hrišćanina najveća svetinja – napisao je vladika u pismu vjernicima na Lazarevu subotu.
    • Од александар живаљев,
      TVRTKO JAKOVINA: Stepinac je bio klasičan vojnik Pia XII što današnji hrvatski biskupi nisu papi Franji
        ShareTweetGoogle++ Odnosi Vatikana s Jugoslavijom, posebno stav Svete Stolice prema područjima koja su nekad bila talijanska, nakon 1945. ušla u Jugoslaviju, a danas pripadaju Hrvatskoj, silno je interesantan i u sada dostupnim dokumentima sigurno nešto ima o toj temi. Ne vjerujem da će to u Hrvatskoj biti ugodna priča za one koji bi pod svaku cijenu rehabilitirali Pacellija
      Od prije dva tjedna, istraživači zainteresirani za pontifikat pape Pija XII imaju u vatikanskom Apostolskom arhivu pristup dokumentima vezanim za to razdoblje između 1939. i 1958. Papa Franjo prošle godine je, u skladu sa svojim stavom još iz vremena kada je bio nadbiskup Buenos Airesa, donio odluku o otvaranju arhiva o njegovom prethodniku, kojem se zamjera što nije reagirao na holokaust i općenito izostanak osude njemačkog nacističkog režima.
      Ta je pasivnost Eugeniju Pacelliju priskrbila čak i naziv Hitlerov papa. Stoga nije iznenađenje da su povjesničari, koji su se od listopada mogli prijavljivati, popunili već sve termine u arhivu do srpnja ove godine. Ti su dokumenti, zbog toga što se pontifikat Pije XII preklapao i s četverogodišnjim trajanjem NDH, zanimljivi i Hrvatima.
      Povjesničar Tvrtko Jakovina procjenjuje da se među njima neće pronaći ništa prekretničkog karaktera, ali svejedno važnom smatra odluku pape Franje.
      Prevelika šutnja
      – On je tu dokumentaciju učinio dostupnom i prije nego što je prošlo 70 godina od Pacellijeve smrti, imajući pretpostavljam na umu veliki interes javnosti, i taj je njegov potez važan za komunikaciju Vatikana sa svijetom, židovsku zajednicu i za znanstvenike. To je nesumnjivo dobra stvar, a još bi bolje bilo kad bi ovaj papu slijedile i pojedine katoličke crkve kojima je on nadređen, kako bi i one napravile nešto slično. Arhiv Katoličke crkve u Zagrebu sigurno spada među najzatvorenije.
      Mi vjerojatno, na temelju drugih arhiva ili izjava svjedoka, znamo puno toga što se nalazi u dokumentaciji koja je od 2. ožujka otvorena istraživačima, ali bit će zanimljivo saznati određene nijanse, što su papa Pio XII i njegovi suradnici zaista mislili u nekim konkretnim situacijama. Makar, revolucionarnih, spektakularnih otkrića neće biti. Vrlo je malo moguće da će ovi dokumenti otkriti da je rijeka tekla jednim sasvim drugim koritom nego što se to godinama vjerovalo.
      Za pretpostaviti je da se papa Franjo ne bi odlučio na ovakvu što kad bi iz toga moglo proizaći nešto uistinu štetno za Vatikan i uzdrmati samu Katoličku crkvu.
      – U tom se kontekstu onda može posumnjati da je netko u ovih šezdesetak godina nakon Pacellijeve smrti najdelikatnije dokumente već izlučio iz tog arhiva. Ne bi to bilo čudno, događa se to i u mnogim civilnim arhivima. Naravno, možda u ovom slučaju nije dirano ništa. Instituciji koja se poziva na Božju riječ valjda bi istina trebala biti najsvetija.
      Zašto je papa Pio XII toliko kontroverzan?
      – Zato što je bio papa u vrijeme Drugog svjetskog rata, kada je stradalo 60 milijuna ljudi, a on je do završetka svog pontifikata tvrdokorno provodio politike koje su bile norma u Vatikanu. Zadržao je srednjovjekovne obrasce ponašanja, titule, način oblačenja, protokole. Nadalje, njegova istočna politika faktično nije postojala, papa Pio XII i Crkva prepoznavali su isključivo katolike, dijaloga s pravoslavnima, kojeg je danas dio i proces kanonizacije kardinala Stepinca, nije bilo. Promijenilo se to tek s njegovim odlaskom, s Drugim vatikanskim koncilom. Papa takvog svjetonazora, koji je toliko zazirao od svega što se događalo u Sovjetskom savezu i marksizma generalno, ostao je više u strahu od Istoka, od komunizma, nego od Hitlerove Njemačke. I to je bio razlog njegove šutnje. Nisu bitni pojedinačni slučajevi spašavanja Židova, kakvih je bilo i kod Stepinca, nego je li crkvena institucija, poput civilnih vlasti nekih država, grmjela protiv svega što se zbivalo ili je čekala. Ta je šutnja bila prevelika.
      Nije li Pija XII ipak možda preteško nazivati Hitlerovim papom?
      – Možda jest, mogao bi se za njega naći neki blaži termin, premda je dio američkih povjesničara vrlo oštar prema Pacelliju. Ali, ponavljam, ne treba se koncentrirati samo na papu nego na čitavu instituciju u vrijeme kada je prosječno 20 tisuća ljudi dnevno stradalo. Moje je mišljenje da je ta institucija naprosto morala biti glasnija.
      Naročito zato što je bilo klerika koji su se ponašali posve suprotno poslanju za koje se tvrdi da oni inače imaju. Nadam se da ćemo iz otvorenog arhiva saznati nešto baš o ovim stvarima, je li u Vatikan netko dojavljivao o postupcima klerika o kojima govorim i kakve su bile papine reakcije na to. Recimo, Sveta Stolica nije odmah prekinula odnose s Kraljevinom Jugoslavijom i možemo pretpostaviti da je nuncij akreditiran kod njezine vlade u Londonu imao informacije o događajima na području NDH. Odjeci počinjenih zločina sigurno su došli do Svete Stolice i mogli su progovoriti. Čak i kad bi ih do ugrozilo, radili bi u skladu s dobrom koje bi Crkva trebala činiti.
      Što bi se to u ovom arhivu moglo pronaći, a ticalo bi se izravno Hrvatske?
      – Sarajevski Židov Haris Avdić Pejčić, koji je pobjegao od tamo za posljednjeg rata, studirao je kod mene, a u svom magistarskom radu analizirao je ponašanje Vatikana prema NDH, koju nisu priznali. Jedan od otvorenih izvora bile su mu vatikanske novine L’Osservatore Romano i u njima je od 1941. do 1945. broj vijesti o NDH i Nedićevoj Srbiji bio potpuno jednak. Izvještavali su o, primjerice, žetvi u Nedićevoj Srbiji, prenosili poruke jugoslavenskog kralja 1942. iz Kaira.
      Odnosi Vatikana s Jugoslavijom, posebno stav Svete Stolice prema područjima koja su nekad bila talijanska, nakon 1945. ušla u Jugoslaviju, a danas pripadaju Hrvatskoj, silno je interesantan i u sada dostupnim dokumentima sigurno nešto ima o toj temi. Ne vjerujem da će to u Hrvatskoj biti ugodna priča za one koji bi pod svaku cijenu rehabilitirali Pacellija. Kad je riječ o Stepincu, on je po mnogo čemu bio klasičan vojnik pape Pacellija, što današnji hrvatski svećenici nisu papa Franji. Stepinac se ponašao u dlaku isto kao papa Pio XII.
      Pio XII primio je Antu Pavelića, iako Vatikan nije priznao NDH.
      – Primio ga je u privatnu posjetu i Pavelić je pokopan s krunicom koju mu je papa tada darovao. Svakako bi zanimljivo bilo znati o čemu s njih dvojica razgovarali. Pavelić nikad nije službeno posjetio Vatikan, makar je to nastojao. Logična mi je ta Pacellijeva opreznost.
      Kanonizacija Stepinca tretira se u Hrvatskoj kao jako važna stvar, bi li dokumenti o pontifikatu Pije XII mogli ubrzati ili još više usporiti, čak prekinuti zaj proces?
      – Moći ćemo, nadam se, vidjete što je Stepinac javljao u Vatikan i od koga je drugog papa još dobivao informacije o stanju u NDH. S tim u vezi, zanimljiva je uloga biskupa u Beogradu za vrijeme Drugog svjetskog rata, on je sigurno imao saznanja o događanjima u NDH, ona za Vatikan nisu mogla biti tajna. Ali, nešto dramatično novo o ulozi Stepincu u NDH nećemo doznati, mi o tome praktično sve znamo. Znamo u kakvim je odnosima on bio sa šefom te države i kako se ponašao ukupan katolički kler u NDH. Sam proces kanonizacije dio je istočne politike Vatikana, papa Franje, i nije hrvatska priča. Stepinac kao svetac nije pitanje odnosa Vatikana i Zagreba ili Katoličke crkve u Hrvatskoj nego odnosa Vatikana i ostatka kršćanskog svijeta, koji bi trebao imati sveca kojeg će kao svetog prihvaćati svi kršćani, kojeg će svi moći jednako cijeniti kao mučenika i svetu osobu. A ne samo jedan minijaturan segment Katoličke crkve. Stepinčeva kanonozacija nije povezana s povijesnim istraživanjima.
      No, ne slažem se s povjesničarima koji govore da je proces istraživanja Stepinčevog života, njegovih čuda, okončan, teško to može biti tako ako tek sada dobivamo na raspolaganje milijune stranice novih materijala o papi koji je bio kardinalov istovremenik. Ne vjerujem u Stepinčeva čuda koja je on navodno činio i ne fokusiram se na njegovu kanonizaciju, ali povjesničari će o njemu imati što za reći i za toliko godina koliko je do sada proteklo od njegove smrti.
      U pitanju je drukčiji tip procesa. Problem je hrvatske desnice da ne mogu pronaći nekomuniste koji su se borili protiv NDH, jer Stepinac to sigurno nije. Što se kanonizacije tiče, zadaća hrvatske Crkve, pa i hrvatske politike koja se u to petlja, bila bi objasniti u kojem se kontekstu ona odvija, što je istočna politika Vatikana, sama logika kršćanstva. O dijalogu s pravoslavnim i židovskim svijetom trebalo bi se razgovarati u Hrvatskoj, ali to nije lako ako vam je pogled sužen na ono što se vidi sa Sljemena.

      Izvor: Novi list, Foto: YouTube
×
×
  • Креирај ново...