Jump to content
Sign in to follow this  
александар живаљев

Хрватска редакција Радио Ватикана залаже се за "повијесни ревизионизам" о Јасеновцу

Оцени ову тему

Recommended Posts

Уочи подгоричког сусрета Комисије о Степинцу, Хрватска редакција Радио Ватикана објавила је овај "знаковит" "епистемолошки" текст у о одбрану повјесног ревизионизма, у коме се тврди да је и службена хрватска бројка о 83 000 страдалих у Јасеновцу претјерана и најављује "ревизија мита" о страдању дјеце.

O žrtvama jasenovačkoga logora i povijesnome revizionizmu – Marito Mihovil Letica

RV26019_Articolo.jpg

Predsjednica Republike Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović u Jasenovcu - RV

04/06/2017

O političkoj, ideološkoj i afektivnoj podijeljenosti hrvatskoga društva s obzirom na određena mjesta i događanja iz Drugoga svjetskog rata – više nego jasno govore tri odvojene komemoracije koje su krajem travnja 2017. održane u Jasenovcu. Koordinacija židovskih općina i Židovska vjerska zajednica ″Bet Israel″, Srpsko narodno vijeće i Romsko nacionalno vijeće te Savez antifašističkih boraca Hrvatske odbili su sudjelovati na službenoj komemoraciji koju je uz pokroviteljstvo Sabora Republike Hrvatske organizirala Javna ustanova spomen-područja Jasenovac.

Razlog je bojkotu službene komemoracije, kako se moglo čuti, ″povijesni revizionizam te relativizacija i revitalizacija ustaštva″. Predsjednik Koordinacije židovskih općina Ognjen Kraus k tome je rekao da postav muzeja u Jasenovcu ″ne prikazuje punu istinu o holokaustu i strahotama nekadašnje Nezavisne Države Hrvatske te ublažava istinu o ustaškome režimu″.

Nije posve jasno na što je Ognjen Kraus mislio govoreći o ublažavanju istine o ustaškome režimu. Jer istina o bilo kome i bilo čemu, pa i ustaškome režimu, postojano se opire ublažavanju. Istina se po svojemu metafizičkom i logičkom ustrojstvu suprotstavlja svemu što bi je htjelo iskriviti i sakriti, pomutiti i rastočiti, razrijediti i ublažiti. Martin Heidegger, jamačno jedan od najvećih filozofa 20. stoljeća, rabio je za istinu izraz ″Unverborgenheit″, što je vjerna i prikladna njemačka prevedenica grčke riječi ″a-létheia″, koja znači ʹneskrivenost, nezastrtostʹ. Drukčije kazano, istina je skidanje velova, razotkrivanje. A da bismo dospjeli do istine, potrebno je pomno motriti predmet koji istražujemo, o kojemu tražimo istinu. Često se valja ponovno navraćati na ono što je razmotreno površno i pogrešno; bilo da se to zbilo nenamjerno, bilo s predumišljajem da se istina zamuti i sakrije te da iz tog muteža izroni istinolika laž.

Usuprot onima koji se nesmiljenom žestinom obrušavaju na svaki revizionizam smatrajući ga nedopustivom činidbom – jer se navodno protivi povijesnoj i znanstvenoj istini, toleranciji, demokraciji, europskomu liberalnom društvu, antifašizmu, progresizmu i tomu slično – treba reći da je revizionizam epistemološki temelj i uvjet mogućnosti rasta i razvoja svih znanosti, a na poseban način povijesti. Štoviše, povijesna je znanost bez revizionizma ne samo realno nemoguća nego i logički nezamisliva. Ne će biti zgorega podsjetiti da latinskoga podrijetla glagol ″revidirati″ ne znači ništa drugo doli ′ponovno gledati′, ′pregledati, ′preispitati′, ′prilagoditi novim spoznajama′ i sl.

Bit će uputno podastrijeti jedan, recimo to nekovrsnim stilskim pleonazmom, paradigmatski primjer povijesnoga revizionizma. Naime, novinarka Hrvatskoga radija Smiljana Šunde objavila je 2006. podatak da se u njujorškoj ustanovi nazvanoj ″Jasenovac Research Institute″ nalaze imena 102 žrtve rodom iz Podgore, mjesta na Makarskome primorju – a da je taj broj, uzmemo li u obzir faktografiju, doslovno stotinu puta manji. Bivajući dobro upoznata s imenima koja se nalaze na njujorškome popisu, jer je i sama rodom iz Podgore, novinarka Smiljana Šunde rečenu je veliku laž o Podgoranima stradalima u Jasenovcu obeskrijepila i dokinula argumentiranim podatcima odnosno činjenicama od kojih je sazdana povijesna istina. Članak je Smiljana Šunde objavila u ″Glasu Koncila″, ″Hrvatskome fokusu″, ″Makarskoj kronici″ i drugdje. Citiram dio tog članka:

″Pogledajmo malo taj primjer male Podgore, mjesta koje je u vremenu Drugog svjetskog rata imalo 1500-1600 stanovnika. Prema [tobože] ʹznanstvenomʹ popisu iz New Yorka u Jasenovcu je stradalo ukupno 102 (stotinuidvoje) Podgorana. Tu su osobe koje su stradale na raznim mjestima i na razne načine: partizani koji su poginuli širom ondašnje Jugoslavije (od Biokova, Brača i Hvara, preko Bosne i Crne Gore do Trsta), oni koji su umrli u zbjegu (neki na Visu, neki u Italiji, a najviše njih u El Shattu), tu su i žrtve četničkih pokolja, te žrtve talijanskih fašista. Na tom ʹznanstvenomʹ popisu je i jedna žrtva savezničkog bombardiranja Splita, te jedna žrtva bombardiranja Podgore. No, ʹznanstvenoʹ su svi oni stradali u Jasenovcu. U stvarnosti: u Jasenovcu je stradao jedan jedini Podgoranin [...]. Svaka pojedinačna žrtva nepravedna je i vapije Bogu. No, tako vapije i onih 18 žrtava – Podgorana koji su stradali od partizanske ruke i čija imena do 1990. nisu nigdje bila niti su smjela biti zapisana (zanimljivo je da se ni jedna od tih 18 žrtava nije našla na ʹznanstvenomʹ popisu njujorškog Instituta).″

Protiv takve znanosti ili, bolje rečeno, pseudoznanosti koja se utječe nesmiljenim i bezobzirnim lažima da bi hrvatskomu narodu utisnula što je moguće veću i dublju stigmu povijesne krivnje, zločinaštva i genocidnosti – možemo se i smijemo boriti jedino istinom. U razotkrivanju istine i raskrinkavanju laži valja nam posegnuti za revizionizmom. Otkriće novinarke Smiljane Šunde dobar je tomu primjer: revizionizam kao put k istini. A svima koji se protive takvom, na činjenicama utemeljenom revizionizmu, treba bez krzmanja odbrusiti da su protivnici povijesne istine i pobornici laži.

Često se govori o jasenovačkome mitu – a tu treba biti vrlo oprezan. Nije mit da je postojao zloglasni jasenovački logor i da su u njemu ustaše činili teške zločine. (Postojanje ″trostrukoga logora Jasenovac″ – prije 1941., od 1941. do ʹ45. te nakon 1945., o čemu se mogu naći povijesni podatci koje ne bismo smjeli zanemariti – druga je priča, koja nije tema ovoga radijskog osvrta.) Da nije bilo ustaških zločina u Jasenovcu, zar bi 24. veljače 1943. nadbiskup Alojzije Stepinac napisao pismo poglavniku Anti Paveliću u kojemu oštro prosvjeduje riječima da je ″sramotna ljaga čitav Jasenovac za Nezavisnu Državu Hrvatsku″!? Dakle, postojanje jasenovačkoga logora smrti nije nikakav mit – nego je mit da je tamo stradalo 700.000 ili čak 1.000.000 ljudi, a treba reći i to da je i službeni podatak o više od 83.000 žrtava vrlo vjerojatno pretjeran.

Posebno uvredljivima i opasnima iskazuju se dvije krajnosti: prva želi sugerirati da je u Jasenovcu skončalo stotine tisuća ili milijun ljudi (što su i nedavno, u travnju, klicali srbijanski predsjednik Aleksandar Vučić te poglavar Srpske pravoslavne Crkve patrijarh Irinej); a druga da je u Jasenovcu bio radni logor u koji nitko nije došao zbog svoje vjerske, etničke i rasne pripadnosti, nego zbog pobune protiv NDH, te da je dolazak u taj logor, gdje su tobože bili humani uvjeti života i rada, bio zapravo spas od smrti (što je početkom 1990-ih govorio višenamjenski političar Stipe Mesić, a takvo mišljenje danas nažalost dijeli i određeni dio nekritičkih apologeta NDH, kojih je srećom iznimno mali broj).

Poštovani slušatelji Vatikanskoga radija, u sljedećemu prilogu bit će riječi o knjizi ″Kako je nastao mit (o 20.101 ubijenom djetetu u jasenovačkome logoru)″, publikaciji koju je napisao Tomislav Vuković, novinar ″Glasa Koncila″, a istoimena novinsko-izdavačka kuća objavila 2016. godine.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Jedno pitanje za upućene:

Kako se zna da je u Jasenovcu stradalo 700.000 Srba, i koliko procentualno na ovu brojku je potvrđeno i popisano stradalih imenom i prezimenom? Postoji li neka uporedna analiza najkasnijeg popisa prije rata i najranijeg popisa poslije rata gdje bi se okvirno vidjelo da nedostaje brojka koja se može mjeriti stoinama hiljada ljudi?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Justin Waters рече

Jedno pitanje za upućene:

Kako se zna da je u Jasenovcu stradalo 700.000 Srba

Не зна се. По свему судећи, хвала Богу није толико страдало у Јасеновцу. Тек сада се врше озбиљнија истраживања, на основу раније прикупљане грађе, којима ће моћи да се процјени број страдалих у самом Јасеновцу (рецимо најновије истраживање историчара Душана Никодијевића за годину најбројнијих убистава 1942., без Старе Градишке, даје процјену о 50-120 000 жртава те године. Тек по тим истраживањима, моћи ће да се приступи попису имена јасеновачких страдалника. Он ће очигледно да буде већи од броја који сада службено даје хрватски Музеј Јасеновца (који сад оспорава Радио Ватикан!), а мањи, опет подвлачим, хвала Богу, од 700 000.

Тај попис имена је суштина посла, али тешко да ће икад бити могућ потпуно: Јад Вашем је до сада именом и презименом утврдио 4 500 000 жртава холокауста, од 6 000 000 процјењених жртава. Са усташким геноцидом имамо проблем што он није био само логорски, него и тзв. "геноцид на прагу", тако да су размјере његове много веће него што је то сам број жртава у Јасеновцу, рецимо да сада је пописано 70 000 дјеце млађе од 14 година побијене од усташа (не рачунајући дјецу која су се "извукла" католичењем, Дијаном Будисављевић и слично).

Е, сада, имамо Србенде који из мени нејасних разлога се "осјећају угрожено" ако у Јасеновцу није побијено 700 000 Срба, и ове каптолске повјесничаре ревизионисте...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, александар живаљев рече

Е, сада, имамо Србенде који из мени нејасних разлога се "осјећају угрожено" ако у Јасеновцу није побијено 700 000 Срба, и ове каптолске повјесничаре ревизионисте...

Onda po svemu sudeci, ta mitska brojka je ugravirana na mnoge spomenike, vec je usla u narodno predanje, sto je najgore od svega usla je i u crkveni kalendar. Ako se dogodi da konacna brojka bude potvrdjena i utvrdjena da je manja, i da onda popis zrtava bude tezio ka toj brojici, onda se tih 700.000 komotno moze izbaciti iz kalendara sto ce onda biti nevjerovatan presedan. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 38 минута, Justin Waters рече

Onda po svemu sudeci, ta mitska brojka je ugravirana na mnoge spomenike, vec je usla u narodno predanje, sto je najgore od svega usla je i u crkveni kalendar.

Заправо није ушла у црквени календар, нити у Тропар и Службу Новомученицима Јасеновачким (писао их владика Атанасије Јевтић, а званично су прихваћене од 2015). Али има ту више проблема: заиста та бројка је постављена на Доњој Градини (дјелу јасеновачког комплекса који је са савске стране Републике Српске). Друго, хрватски медији и наши, па чак и неки црквени су је преносили приликом службе васељенског патријарха г. Вартоломеја у Јасновцу прошле јесени, што се испоставило као превара: ниједном у служби и у говору патријарха није поменута та бројка.

Још један проблем црквеног прослављања Светих Новомученика Јасеновачких, од 2015. званично им се служи Служба, био сам на обје прве Службе 22. априла на дан ослобођења логора и 13. септембра када се Новомученици обиљежавају у црквеном календару (то се отприлике поклапа са временом оснивања логора у Јасеновцу). Многи, међутим, по инерцији служе "обичан" помен, и такве вијести најчешће стижу приликом обиљежавања годишњица у Доњој Градини. Очигледно, још није установљена редовна богослужбена пракаса Службе Светим Новомученицима Јасеновачким, која, понављам, нема везе са њиховим бројем.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, александар живаљев рече

Заправо није ушла у црквени календар, нити у Тропар и Службу Новомученицима Јасеновачким (писао их владика Атанасије Јевтић, а званично су прихваћене од 2015).

U stvari sad se sjecam nesto, bilo je neko brisanje tog broja pa sjecam dok su bile aktuelne diskusije novotarci - starotarci ovi prvi su bili optuzeni za potonju izdaju jer su uklonili jasenovacke mucenike. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Justin Waters рече

Kako se zna da je u Jasenovcu stradalo 700.000 Srba, i koliko procentualno na ovu brojku je potvrđeno i popisano stradalih imenom i prezimenom?

Podatak iz 1942.

 The Ustaše committed their deeds in a bestial manner not only against males of conscript age, but especially against helpless old people, women and children. The number of the Orthodox that the Croats have massacred and sadistically tortured to death is about three hundred thousand.

— Gestapo report to Reichsführer SS Heinrich Himmler, 17 February 1942.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Justin Waters рече

Onda po svemu sudeci, ta mitska brojka je ugravirana na mnoge spomenike, vec je usla u narodno predanje, sto je najgore od svega usla je i u crkveni kalendar. Ako se dogodi da konacna brojka bude potvrdjena i utvrdjena da je manja, i da onda popis zrtava bude tezio ka toj brojici, onda se tih 700.000 komotno moze izbaciti iz kalendara sto ce onda biti nevjerovatan presedan. 

Колико ти цијениш да их је побијено,100,10 000, 100000 ?

И какве везе има број страдалих са уношењм у календар?

Зар ти није довољан попис настрадале деце у Ндх, да би скапирао да је извршен можда највећи геноцид у Европи,може само онај турски над Јерменима да се пореди...

Одакле вам бре тај порив,не само  да минимизрате страдање српског народа,већ да га анулирате,ко да не постоји...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Митрополит Српске Православне цркве у Црној Гори Амфилохије саопштио је у интервјуу за Радио Слободна Европа да намјера владајуће ДПС да у партијски програм за предстојећи конгрес уврсти и питање обнове аутокефалне црногорске православне цркве, показује незнање оних који креирају државну као и политику владајуће партије о томе шта је црква и колико она постоји на простору Црне Горе.     Митрополит Српске Православне цркве у Црној Гори Амфилохије саопштио је у интервјуу за Радио Слободна Европа да намјера владајуће ДПС да у партијски програм за предстојећи конгрес уврсти и питање обнове аутокефалне црногорске православне цркве, показује незнање оних који креирају државну као и политику владајуће партије о томе шта је црква и колико она постоји на простору Црне Горе.   “ДПС је на последњем састанку покренуо и питање тзв. обнове Митрополије црногорско-приморске, аутокефалне. То само показује да они који сада воде не само партију него и Црну Гору, да су незналице што је то црква”, рекао је за РСЕ митрополит Српске православне цркве у Црној Гори, Амфилохије, коментаришући најаву да ће владајућа Демократска партија социјалиста партијским програмом формализовати раније обећање предсједника Црне Горе Мила Ђукановића да ће радити на обнови црногорске аутокефалне цркве.   Ђукановићева порука     Подсјетимо, Ђукановић је 8. јуна на партијској конференцији у Никшићу најавио да ће изградња црногорског друштва ићи путем који подразумијева, како је рекао Црногорску аутокефалну цркву.   „На том путу ћемо свакако радити на снажењу црногорског идентитета, неке важне кораке смо на том плану већ остварили, остао је још један важан корак којим ћемо такође исправити тешку неправду учињену Црној Гори на почетку 20. вијека, а то је обнова црногорске аутокефалне цркве. Допадало се то некоме или не, на томе ћемо предано радити“, поручио је Ђукановић.   Амфилохије је, за РСЕ полемисао и са званичним историјским тумачењем улоге и судбине цркве у Црној Гори:   “Митрополија црногорска, зовите је како хоћете, она овдје без прекида постоји 800 година. И та прича да је она укинута 1920. године је потпуно бесмислена прича, лажљива прича, морам тако да се изразим.   Она је само васпоставила свој однос са Пећком патријаршијом одлуком Светог синода Краљевине Црне Горе 1918. године, одлуком дакле црногорске Митрополије, црногорске цркве, како год се зове, јер митрополија значи црква.   Дакле, том одлуком је она прва која је васпоставила јединство Пећке патријаршије 1918, прије Карловачке митрополије и прије србијанске митрополије, и оне босанске и буковинско далматинске, које су у то вријеме постојале. Оне су све касније пришле том јединству Пећке патријаршије.   А она је остала иста она која је била, сво свештенство, монаштво, сав народ и црквена имовина – она је остала без прекида. Црква апсолутно ништа није промијенила, и говорити о обнови некакве црногорске цркве могу само људи који не знају што је то црква и који мисле да је црква партија. То је основни проблем дакле, и мени је веома жао што они који су сада на власти у Црној Гори тако нешто предузимају. Што то значи обнављају и што да обнављају? Да обнављају оно што је овдје без прекида осамсто година, цркву која је родила Црну Гору?”   Питање имовине   Амфилохије тврди да је црква на чијем је он челу, створила Црну Гору притом апострофирајући имовину што је суштински проблем у односима са државом Црном Гором:   “Данас, васпостављајући Црна Гора своју независност, она се темељи на оној цркви и оној држави коју је црква створила, и цркви која је била државна вјера. Е сад, одузимати тој цркви имовину и храмове, и сматрати да она не постоји него је сад треба поново стварати, то је ван здраве људске логике.”   Подсјетимо, црногорска Влада и Митрополија Српске православне цркве годинама се споре око статуса црквене имовине у Црној Гори. Након више покушаја да се то питање ријеши Влада је ове године изашла са предлогом закона коме се оштро успротивила Митрополија након чега је у читав конфликт укључена Венецијанска комисија, која је дала експертско мишљење. Након тога проблем са усвајањем закона је на неодређено одоложен.   Црногорска Влада средином маја усвојила је Предлог закона о слободи вјероисповести којим је предвиђено да ће сви вјерски објекти који су били имовина државе Црне Горе пре губитка њене независности и припајања Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, а који касније нису на одговарајући правни начин прешли у својину неке верске заједнице, бити препознати као државна имовина. „Међутим, ако нека верска заједница располаже доказима да је на основу некад или данас важећих прописа постала власник неке имовине, држава ће то признати и поштовати. Тамо где таквих доказа нема, већ је реч о имовини коју је стварала и стицала држава Црна Гора и која представља културну баштину свих њених грађана, таква имовина биће уписана као културно благо, односно као државна својина Црне Горе“, саопштила је Влада.   ‘Нема раскола у СПЦ’   На питање Радија Слободна Европа, да ли је поводом додјеле ордена пресједнику Србије Александру Вучићу од стране СПЦ коме се Амфилохије противио, дошло до раскола између њега и патријарха СПЦ Иринеја, Амфилохије тврди да раскола нема:   “Нема раскола у СПЦ, и последњи догађаји су само потврда да је црква живи организам и да ми епископи нисмо чланови партије, него људи који свако мисли својом главом, и са свим поштовањем према нашем Синоду и патријарху који је недавно овдје био наш гост и примљен са много љубави.   Један број наших епископа нису били за то да се господину Вучићу додјељује орден Св. Саве. Ја сам био смио кад смо били у Пећкој патријаршији, у то вријеме је било на стотине дјеце са Косова. Ја сам рекао да орден треба додијелити игуманији Пећке патријаршије и сестрама мученицама које су ту остале после свих гоњења и насиља и пријетњи… Орден свима мајкама на Косову које рађају дјецу, њима припада орден, то је наш став и ту се разликујемо можда од његове светости. Он човјек има право да тако схвата, али је и наше право да на свој начин сагледавамо савремена збивања”.   Александру Вучићу, председнику Србије у уторак увече у Београду уручен је Орден Светог Саве првог реда. Свети архијерејски синод одликовао је Вучића, Милорада Додика, српског члана Председништва Босне и Херцеговине, као и патријарха Српске православне цркве (СПЦ) Иринеја, поводом јубилеја – осам векова аутокефалности Српске православне цркве. Орден Светог Саве првог степена Вучићу је уручио патријарх Иринеј.     Извор: Портал Ин4с
    • Од Логос,
      Централна прослава осам вијекова аутокефалности Српске Православне Цркве, након манастира Жича гдје је почела, настављена гдје би друго ако не у души Црне Горе и срцу Србије како то воли да каже наш Митрополит Амфилохије, на Косову и Метохији, 7. и 8. октобра. Вечерашњу емисију посветили смо овом догађају.   Звучни запис емисије   Митрополит Амфилохије рекао да је Црква на Косову и Метохији и данас присутна ништа мање него до сада. „И бићемо присутни, ја сам увјерен, и наредних осам вјекова. А после како Бог буде хтио“- додао је наш Митрополит   Митрополит црногорско-приморски је на свечаном ручку у Пећаршији рекао да се додјељије орден Светог Саве игуманији Харитини са сестрама, присутној дјеци и свој дјеци на КиМ, попадији Александри Секулић из Истока која је мајка четворо дјеце, свим мајкама које на КиМ рађају дјецу, монаштву и свештенству на Косову и Метохији.   У емисији се може чути и текст књижевника и новинара Живојина Ракочевића „И данас пут води из Жиче у Пећ“, гдје он између осталог каже: „Прослава осам стотина Српске православне цркве у Пећкој патријаршији протекла је у знаку сусрета заборављених и расељених, у знаку оних који су успели да преживе, да се врате и да живе са својом дјецом и Црквом као ослонцем“.     Историјској прослави у Пећкој Патријаршији није присуствовао нико од српских политичких представника са Косова и Метохије. И овај пут се показало да Српска Православна Црква остаје аутентични представник српског народа на Косову и Метохији и чувар његовог јединства и вере на темељу који нам је оставио Свети Сава са свим великим и светим архијерејима наше Цркве.     Извор: Радио Светигора
    • Од Логос,
      Шездесет девето издање емисије „Светотајинско богословљеˮ посветили смо великим богоносним оцима и учитељима Цркве, светом Василију Великом, архиепископу Кесарије Кападокијске и светом Јовану Златоусту. Поврх свега, наше умно путовање кроз ток овонедељне емисије било је посвећено промишљању о овим светилима Цркве и њиховом неизмерном и надасве знаменитом доприносу у састављању Анафоре.     Свети Амфилохије, епископ Ликаонске Иконије и свети Прокл, Константинопољски патријарх сматрају да постоје два разлога због којих су свети Василије Велики и свети Јован Златоуст сачинили Литургију. Према речима Светог Амфилохија, Свети Василије је молио Бога да му дâ силу духа и разума да служи Литургију својим речима. После његове шестодневне ватрене молитве Спаситељ му се јавио на чудесан начин и испунио његову молитву. Свети Прокл каже следеће: „Апостоли, и после њих учитељи Цркве вршили су Божанствену службу веома дуго, хришћани, пак, чија се побожност охладила, касније су престали да долазе на Литургију због тога што је дуго трајала. Свети Василије је, снисходећи слабости људској, скратио Литургију, а после њега свети Златоуст још више.ˮ   Ову лепу и благословену прилику искористили смо да одшкринемо врата житијâ ових јерараха који су нам остали пример и путоказ истинског богословствовања које свој извор налази у Литургији као Тајни над тајнама и као савршеној катихези.   Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић       Све емисије Светотајинско богословље можете пронаћи ОВДЕ  
        Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Отац Исидор: „Иако су лирске и изражавају фина и танана осјећања, ове пјесме носе јаку поруку и јачају дух народа. Као да имају за циљ да ојачају посустале, да развеселе тужне, да улију вјеру у боље сјутра и у Господа а самим тим и наду и љубав и да нас ободре да истрајемо“   Звучни запис емисије   Надахнуће и труд призренских богослова изнедрили су још један, трећи у низу, музички компакт диск – Песме из Старе Србије, који премијерно представљамо у емисији „Косметска кандила“ које је пред нама.   Ово ново остварење Призренских богословаца представио нам је замјеник Ректора ове црквено-просветне установе јеромонах Исидор (Јагодић), који се посебно осврнуо на поруку коју ове пјесме шаљу.     „Иако су лирске и изражавају фина и танана осјећања, ове пјесме носе јаку поруку и јачају дух народа. Као да имају за циљ да ојачају посустале, да развеселе тужне, да улију вјеру у боље сјутра и у Господа а самим тим и наду и љубав и да нас ободре да истрајемо“- каже отац Исидор.     Извор: Радио Светигора
    • Од Логос,
      На који начин су наследници светих славних и свехвалних апостола савршавали божанствену Евхаристију у другом и трећем веку, говорили смо у шездесет осмом издању емисије „Светотајинско богословљеˮ.      Древни учитељ Цркве свети Јустин мученик и философ, описује савршавање Евхаристије у овом периоду и каже: „У дан сунца, тј. недељу сви становници градова и села сабирају се и заједно читају апостолске (посланице) или пророке, колико време допусти. По завршетку читања предстојатељ даје поуке и подстиче на добра дела; после овога сви устајемо и молимо се; онда доносе хлеб, вино и воду; предстојатељ изговара молитву и благодарење, што је могуће гласније, народ кличе: “Амин”. Тада се присутни причешћују Даровима над којима су узнете молитве, а одсутнима се Дарови шаљу преко ђакона.ˮ У овом кратком опису види се исти поредак и иста дејства, са којима су свету Евхаристију савршавали сâми апостоли.    Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић       Све емисије Светотајинско богословље можете пронаћи ОВДЕ     Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...