Jump to content
Милан Ракић

Србија би заратила са сектама, али не да јој једна велика сила!?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Србији је неопходан закон о сектама. Исти такав наслов могли сте да пронађете у новинама и 2005. и 2010. године. Као и данас. Зашто то може у ЕУ, а не може у Србији? Као и обично, иза свега стоји политика.

1111450872.jpg

Када већ неће држава да се позабави проблемом секти, посао је на себе преузела Српска православна црква (СПЦ).

На недавно одржаном Сабору СПЦ одлучено је да се при Синоду оснује „Одељење за праћење разбијачке делатности јеретичких организација, секти и неканонских групација“.

Колико је тачно секти које делују у Србији, нико вам не може поуздано рећи. Према најчешће навођеним подацима, постоји око 60 верских организација, највећим делом нерегистрованих. Црна ружа, Ред вукодлака, Ватра пакла, Сатанистичка цркве, Ред источњачког храма… мало ко за њих није чуо.

Прецизних података о њима нема напросто зато што у држави, односно МУП-у, нема озбиљније структуре која се бави проблемом секти. Само када нека од тих организација направи неки испад Одељење за јавни ред и мир при полицији забележи такве догађаје. И када забринути родитељи пријаве МУП-у да сумњају да им је дете у некој секти, кажу им да не могу да им помогну, наводи наш познати сектолог Слађан Мијаљевић. Не истражују су, како напомиње, ни разлози зашто је неко извршио самоубиство и да ли је неко ту особу на то навео.

Зашто су секте измакле контроли и зашто је ту проблематику немогуће законски регулисати?

Закон о црквама и верским заједницама признаје само традиционалне верске заједнице на овом простору. И не може бити регистрована ниједна ако у свом ритуалу садржи поступке опасне за друштво, људску личност, права и слободе других. Наравно, и оне које позивају на верску нетрпељивост.

Неке од нетрадиционалних су, међутим, доскочиле закону и, попут Јеховиних сведока, регистровале се као верске организације код органа јавне управе.

Православни публициста Владимир Димитријевић, који се годинама бавио сектама, аутор низа књига на ту тему, за Спутњик каже да та проблематика код нас не само да уопште није законски регулисана, него није ни довољно схваћена.

Ми ствари решавамо само палијативно, када се деси нека ситуација која изазове хаос, онда почну и реакције које никуда не воде, сматра он, истичући да та област мора бити регулисана тако да се спрече све врсте злоупотреба и психолошке манипулације у име верских слобода.

„Ако нека секта злоупотребљава људску слободу, ако манипулише младима и старима и немоћним људима, ако на одређене начине остварује материјалне циљеве и интересе, ако се бави некаквом шпијунажом… њен рад мора бити стављен под апсолутну контролу, што би било нормално у једној демократској држави која штити своје интересе“, истиче Димитријевић.

На питање како је та област регулисана у ЕУ, он напомиње да је још 1998. Европски парламент донео резолуцију о сектама, важну препоруку да се мора пратити рад тоталитарних верских секти и да се те акције координирају на европском нивоу.

„Постоје озбиљне европске организације попут мреже Дијалог центара које се баве разменом информација, али, нажалост, ми тога немамо“, наводи он.

Највеће слободе секте имају у Немачкој и у Швајцарској, а најмање у Француској, Белгији и у Аустрији, где се верске заједнице које потпадају под такву дефиницију стављају под државни надзор. У Аустрији, примера ради, надзор спроводи Савезна станица за питања секти.

Због рестриктивне праксе ЕУ према сектама, бивши државни секретар спољних послова САД Медлин Олбрајт је 2001. године пред Скупштином ОЕБС-а апеловала на Париз, Брисел и Беч да одустану од надгледања рада секти. Нису је послушали. Савет Европе је чак донео три препоруке, упозоравајући земље-чланице на појаву под називом ’нови религијски покрети‘, односно ’деструктивне  секте‘ и езотерије. За истраживање информисања о сектама установљена је и Европска федерација, која је стални партнер Савета Европе на том питању.

Француска влада је основала Међуминистарску комисију за праћење и борбу против секташких ексцеса, а и Белгија има сличну установу. Уз то, у Француској делује 50 невладиних организација за савете и помоћ породицама жртава деструктивних секти.

Ни планетарна популарност америчке филмске звезде Тома Круза у Европи није помогла Сајентолошкој цркви, чији је он члан. За њу нема места на подручју религије која ју је дефинисала као трговачко-профитабилну корпорацију ултралибералних циљева и предузеће за психолошке манипулације.

Почетком ове године Апелациони суд у Паризу осудио је део Сајентолошке цркве због организоване преваре: продаје књига, течајева, „пакета за прочишћавање духа“, илегалне фармаколошке праксе.

У Белгији је 2007. године подигнута оптужница против 12 особа и две корпорације повезане са сајентологијом, а у Немачкој је Министарство унутрашњих послова још 1997. године известило да „постоји значајан доказ да је сајентолошка организација укључена у активности које су усмерене против слободног демократског поретка“, па је стављена под надзор Канцеларије за спровођење Устава.

Док су западноевропске државе препознале опасности таквих организација, оне су у САД на „свом терену“. За време мандата Била Клинтона, сајентологија је 1993. добила статус религије и издашне државне дотације.

На питање зашто је проблем да се и код нас та област регулише, када већ може у ЕУ, Димитријевић подсећа да је Србија имала велике проблеме приликом доношења Закона о црквама и верским заједницама. Тада је, каже он, Америка инсистирала да се укине појам „традиционалних верских заједница“ као што су СПЦ, Католичка црква, традиционалне протестанске организације, ислам, и да се не дозволи да оне имају веронауку у школама.

Тада је министар вера Милан Радуловић једва успео да изгура закон у Скупштини Србије, каже Димитријевић, уверен да са те стране долази проблематизација било ког покушаја да се рад тоталитарних секти на овом простору колико-толико ограничи.

„Очито да највећа светска сила има намеру да нас држи под контролом, између осталог, и на тај начин. Сетите се када Русија није била довољно независна у време Бориса Јељцина, када је лично Бил Клинтон лобирао да се не усвоји закон који би ограничио права тоталитарних секти. Мислим да нам је јасно ко стоји иза покушаја да се спречи доношење таквог закона. Поготово ако знамо да су неке од тих секти, као што је сајентологија, повезане са шпијунажом и са обавештајним структурама САД. Ко се тиме озбиљно бави, он то зна“, наводи Димитријевић за Спутњик.

Он подсећа да је врхунски стручњак за питање секти, руски професор Катедре за мисиологију Православног универзитета друштвених наука „Свети Тихон“, Александар Дворкин, публиковао гомилу података о повезаности САД са одређеним тоталитарним сектама који недвосмислено указују ко стоји иза приче о спречавању надзора над сектама.

Друштвени покрет против секти постоји одавно. Али држави су дуго биле везане руке, јер је био врло јак притисак споља да је држава обавезна да омогући „религијске слободе“. Осим тога, овај проблем је веома тешко доказати на суду. Међутим, без обзира на ове и многе друге отежавајуће околности, држава је све више решена да законски и правно регулише ову сферу, каже Дворкин за Спутњик.

Он напомиње да је већ било неколико „врло упечатљивих“ судских процеса о овој теми и да је у ту сврху кориштен Закон о екстремизму, како би се евентуално затвориле одређене секте.

„На државном нивоу је у оквиру Савета федерације оформљена радна група која има задатак да осмисли и направи нацрт закона који би регулисао или забранио рад секти. Ја сам такође део ове радне групе и могу рећи да је то прилично тежак и захтеван посао, зато резултате не би требало очекивати преко ноћи. Важно је осмислити и усвојити закон који може да буде примењен у реалности“, рекао је Дворкин за Спутњик.

Мира Канкараш Тркља

radio-sputnik.png

Share this post


Link to post
Share on other sites

Постоје и острашћени ловци на секте који све проглашавају сектом.Тако је својевремено један изјавио да је Словачка евангелистичка црква секта.На то је упутила демарш Амбасада Словачке а подацима да су сви Словаци код нас чланови те верске заједнице.Дакле од 63000, 60000 док су оних три хиљаде у брајковима са Србима па су променили веру.Треба бити вема пажљив.Мора постојати конкретно кривично дело или нека друга забрањена пракса.Ни шпијунима се не суди ако нису ништа радили.Мени баш сасвим није јасно зашто држава не похапси артемите које се представљају да су СПБ и чак тако преваром пибављају противправну имовинску корист. Да су рекли да су старокалендарци или да нису СПЦ не би било никаквог дела.Зашто СПЦ не поднесе кривичну оријаву.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Море, све на ред.

Зна се ко може да буде црквена организација.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, jedan čovjek рече

Da, ali u okviru Vojne i Državne bezbjednosti i u okviru policije da se organizuje infrastruktura sa pravnom podlogom. Ne znam jeli pametno da SPC pokreće inicijativu i miješala se više nego što je to do sada radila. Jer će razne grupe da prave kontra propagandu i iskoriste to za legalizaciju svojih aktivnosti. Onda dobijaju instrumente da rade protiv SPC u Srbiju kao što rade na KiM, u CG ili u HR...

Како да ли је паметно да Црква то покреће.Па то је дужност Цркве.То се зове мисија да просвећује народ.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Просто и једноставно, те отуда не знам за ову причу коју је брат Августин испричао гледе Словачке евангелситичке цркве, која је иначе по уставу једна од седам "традиционалних верских заједница" у Републици Србији...

Значи, имаш основу у Уставу, и прошириш за неке протестантске организације и цркве (како они за себе кажу, а да не стављам витице да се "Власи не досете"); дакле поред 7 које Устав "препознаје" додаш на списак и још понеку протестантску и то је то.

Критеријум!?

Не знам да ли право "одобрава" тај институт, али углавном ("причислиш" списку) сваку религијску и друштвену организацију која има религијски карактер, чије деловање у појединачном и укупном, путем проповеди, јавних служби, учења - не утиче на физички и психички колектив појединца у најкраћем... Остале ставиш ван Закона...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Августин рече

Постоје и острашћени ловци на секте који све проглашавају сектом.Тако је својевремено један изјавио да је Словачка евангелистичка црква секта.На то је упутила демарш Амбасада Словачке а подацима да су сви Словаци код нас чланови те верске заједнице.Дакле од 63000, 60000 док су оних три хиљаде у брајковима са Србима па су променили веру.Треба бити вема пажљив.Мора постојати конкретно кривично дело или нека друга забрањена пракса.Ни шпијунима се не суди ако нису ништа радили.Мени баш сасвим није јасно зашто држава не похапси артемите које се представљају да су СПБ и чак тако преваром пибављају противправну имовинску корист. Да су рекли да су старокалендарци или да нису СПЦ не би било никаквог дела.Зашто СПЦ не поднесе кривичну оријаву.

Нису сви Словаци чланови евангелистичке цркве. Мада добар део јесте. Код Словака јесте распрострањено секташтво процентуално у односу на њихов број много више него код Срба и других нација у Србији. Ово о 3000 који су променили веру јер "су са Србима" је неодређена прича и не говори ништа паметно, испада да су их Срби асимиловали или превели у православље. Заправо има и Срба који су у евангелистичкој цркви Словака, а има их много више који су заједно са Словацима по разним сектама.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Ече теме.
      ДаклеМ, да ли ће или неће бити, углавном, постоји могуЧност да новоорденисани Председник Србије пристане на поделу Космета, популарну замену територија и проче. Да ли ће бити тако или не, време ће показати...
      Но, сем што ће Сунце (ваљда) опет изаћ` и заћи, да видимо шта би се још нешта могло десити, ако и када дође до тога!?
      Дела!
    • Од Логос,
      Отац Лазар (Стојковић), с обзиром да је први пут говорио у нашој емисији „Питајте свештеника“, говорио је о свом монашком путу и о манастиру Заграђе на чијем је челу. Отац Лазар наш познати иконописац, који је у свијету завршио ликовну академију, говорио је и о свом труду на осликавању многих светиња, између којих су и Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици, манастир Заграђе, Јован до, манастир Светог Саве у Голији и многи други, осврћући се и на двадесетогодишњу обнову манастира Заграђе која је крунисана великим освећењем ове Светиње 30. септембра.   Звучни запис емисије   Отац Лазар је тумачио Свето Јеванђеље о талантима које чита се на 16. недјељу по празнику Педесетнице а потом говорио и о празнику Зачећа Светог Јована претече и крститеља Господњег. Он је говорио и о Михољским задушницама које смо јуче обиљежили и уопште о помену за упокојене и његовом значају.   Како да знамо којим путем да кренемо да ли путем монаштва или брака, како да се припремимо за исповијест, колико се често причешћивати, како изабрати духовника, само су нека од питања на која ћете добити одговоре од оца Архимандрита Лазара Стојковића) ако одслушате ову душекорисну емисију.     Извор: Радио Светигора
    • Од Логос,
      У недељу, дана 29. септембра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао је светом архијерејском Литургијом у храму Вазнесења Господњег у Трпињи.     Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит мр Наум (Милковић), Епархија горњокарловачка, протојереј-ставрофор Јован Клајић, парох у пензији, протојереји-ставрофори Чедо Лукић и Саша Кузмановић, пароси боровски и вуковарски, протојереј Ђорђе Ковачевић, парох дарђански, јереј др Марко Шукунда, парох трпињски, и ђакони Војислав Николић, Радован Арсеновић и Срђан Лукић. Владика Херувим је овом приликом у чин свештеника рукоположио ђакона Срђана Дангузовића.   Владика Херувим је у свом архипастирском обраћању рекао следеће:   -У име Оца и Сина и Светога Духа!   Часни оци, драги народе Божји и децо Божја, нека је на здравље и на спасење данашња света Литургија. Кроз данашње свето Јеванђеље могли смо да се поучимо како требамо да се усмеравамо у нашем духовном животу, те како да изграђујемо међусобне односе и на првом месту свој однос према Господу Богу. Чули смо које заповести требамо вршити како бисмо задобили Царство Небеско. Две највеће Божје заповести су: ”Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом” и ”Љуби ближњега свога као самога себе”. Заиста је велика Тајна када међу собом имамо изграђену Божју љубав.    Данашње свето Јеванђеље нас упућује какви би овоземаљски живот требамо да изграђујемо. Наша љубав према Господу права је само онда ако имамо љубави према другима, јер без те љубави не волимо Господа на истински начин. Љубећи Господа и ближњега свога постајемо истинољубиви и наша љубав добија својства оне вечне љубави. Сваки човек је икона Божја и без љубави према свакоме човеку не можемо имати љубави према Господу. Ако кажем ”Волим те Господе”, а брата свога мрзим онда ту нема никакве љубави. Ту нема жртве у љубави која нас води у Царство Небеско. Заиста се требамо трудити да изграђујемо праву љубав, почевши од свештеника а затим и народа, јер смо сви Црква Божја. Ако се изграђујемо у духу да љубимо једни друге тада смо на путу Јеванђеља. Тада смо христоносци и крстоносци. У току ове недеље прославили смо Воздвижење Часног Крста празнујући тако крст који сви ми требамо да узнесемо ка Голготи. Требамо сви да се разапнемо једни за друге и тако да прославимо Господа нашега Исуса Христа.   Поред учења из дивног јеванђелског одељка данас смо имали и велику духовну радост у овом светом храму јер смо рукопроизвели у чин презвитера оца Срђана. Он такође треба да се поучава јеванђелским истинама да би био пастир добри и да му пример за то буде сам Господ и Спаситељ наш Исус Христос. Као пастири требамо увек да се поучавамо на примеру Господа нашега Исуса Христа.    Господ је глава пастирског дела које се продужило на апостоле, а касније на епископе и осталу јерархију која се развила током историје Цркве. Предање које смо наследили требамо да носимо у пуноћи која је у Христу. Ако Христа немамо и Христа не носимо онда не можемо да остваримо богоугодно дело које нам је задано. Задато нам је да ширимо љубав и да будемо проповедници Царства Небедскога, да Христа не дамо ни за шта. Ако Христа издамо онда наше пастирско дело неће бити остварено. Надам се да ће у личности оца Срђана бити Пастир Добри, онај који ће напајати стадо Јеванђељем Христовим и пронети Крст Христов у парохији која ће му бити поверена. Треба да проповеда васкрслога Христа, Јеванђеље Христово, да буде следбеник љубави Божје и да ту љубав проноси и изграђује међу својом паством.    Доста дуго га познајем и верујем да ће он знати да је његово пастирско утемељено на Христовом примеру. Ако смо добри пастири следимо Христов пут и љубимо Истину, Пут и Живот – самога Господа Исуса Христа. Христос је Онај који нас и у најтежим тренуцима теши и крепи и свештенство и верни народ. Свако време носи недаће, али смо ту ми пастири да напајамо стадо надом и љубављу којима је извор у Јеванђељу. Ако будемо стремили томе циљу знаћемо да смо на путу Царства Небескога.   Захвалио бих се, поред свега, оцу Науму који је заједно са нама проводио дане у манастиру Крки и учио се Јеванђељу. Поред свих својих манастирских обавеза у Епархији горњокарловачкој дошао је овде да са нама подели ову духовну радост.   Нека сте срећни и благословени од сада и кроз сву вечност! Амин.     Извор: Епархија осечкопољска и барањска
    • Од Логос,
      У суботу, дана 28. септембра 2019. године, светом архијерејском Литургијом у храму Успења Пресвете Богородице у Осијеку началствовао је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим (Ђермановић).     Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит Мирон (Вучићевић), протојереји-ставрофори Мирко Николић (Епархија зворничко-тузланска) и Мирослав Гаврић (Eпархија бихаћко-петровачка), протојереј-ставрофор Јован Клајић, парох у пензији, протојереји Владан Симић и Милош Стојановић (Епархија бачка), протојереј Александар Ђурановић, парох осечки, протојереј Дајан Трифиновић (Епархија зворничко-тузланска), протонамесник Немања Клајић, први парох даљски, јереј Горан Тодоровић, парох бјелобрдски, јереј др Марко Шукунда, парох трпињски, јереј Вукашин Цветојевић, ђакон Александар Билић (Епархија бачка) и ђакон Срђан Лукић из Борова Насеља.   Епископ Херувим рукоположио је на светој Литургији господина Војислава Николића у чин ђакона.   Владика Херувим проузнео је следећу беседу:   -У име Оца и Сина и Светога Духа!   Часни оци, драги народе Божји, нека је на здравље и на спасење данашња света Литургија на којој смо на првом месту заблагодарили Богу за сва добра која нам је дао.   Вечерашњи празник и попразништво упућују нас на Тајну живота у Цркви Божјој која је увек крстоваскрсна. Крст који смо добили светом Тајном крштења требамо увек носити достојно људског бића, то је симбол нашега спасења и води нас ка Царству Небеском. Носити Крст Христов није лако. Тешко је људском разуму схватити дубину и суштину Тајне Крста Господњег. Ову Тајну нису могли схватити стари Јелини, Римљани, нити било који народ који је разумом покушао да схвати Тајну Крста. Крст који је био саблазан постао је образац нашега спасења, али путоказ и нашем роду. Крст нас обнавља, препорађа нас и узводи ка Царству Небеском.   Данас смо у светом храму имали један велики догађај, увођење у свету Тајну свештенства. Велика је Тајна примити благодат Светога Духа да бисмо служили Цркви Божјој. У лику оца Војислава пројавила се благодат Светога Духа и он може бити слуга Олтара Божјега и онај који схвата која је суштина служења Цркви Божјој. Први степен је ђаконство, можда најлепша служба у којој се учимо да будемо задњи. Али свакако, служећи Господу задобијамо венац вечнога живота. То није служење у данашњем смислу речи, него служење Господу на првоме месту. Служење свештеника служење је Господу, а не овоземаљским пожудама. То је жртвовање за Господа. То је суштина свештеничког служења у којој видимо смисао. Све остало је бесмисао и материјализам који нас одваја од заједнице са самим Господом.    Не смемо да се одвојимо од благодати коју смо добили светом Тајном свештенства, од Светога Духа који је надопунио све недостатке које као људи имамо и удостојио свакога од нас служења Олтару Божјем. Ја се надам да ће у личности оца Војислава бити лик доброга пастира који ће знати да је служење Цркви и Олтару Божјем управо жртвовање. То треба да буде суштина живота и пуноћа служења Цркви Божјој. Све остало ће нас одвојити од љубави и Цркве Божје. Ако је Христос наш Путеводитељ и Пастироначалник нашега живота онда Он треба бити и наш Узор и Пример. Дубоко се надам и верујем да у његовој личности постоји благодатни дар који је примио достојан тог чина и служења. Ово ће бити на добро наше Цркве и нашој Епархији ће просијати као онај који носи Крст Господњи који му је дат. Познавајући његову душу, његов живот и његову породицу знам да ће бити добар пастир и добар слуга Олтара Цркве Божје. Надам се да ће наша Епархија добити благодат која нам је потребна овде да будемо служитељи, они који ће својом личношћу пре свега сведочити Христа.   Нека је благословен данашњи дан и наше служење у Осијеку, у овој благодатној заједници у коју је увек лепо доћи. Наша заједница овде јесте мала, али је христоваскрсла. После свих недаћа и тескоба уздигла се и украсила свој храм како би се људи који се сабирају са свих страна могли дивити лепоти.   Нека сте благословени и нека је благословен данашњи дан од сада и кроз сву вечност! Амин.     Извор: Епархија осечкопољска и барањска
    • Од Логос,
      -Наша вера је жива у Црној Гори и то је велико охрабрење и велика радост за цело Српство, поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј на свечаној академији у порти манастира Подластве у оквиру прославе 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве и 1500 година постојања те светиње.     Патријарх је изразио велику радост и захвалност Господу што му је дао моћ и снаге да учествује у великој духовној радости. „Ово је радост, која није само радост Црне Горе и Црногораца, него целог Српства. Радост Срба из отаџбине, али верујем и радост наших Срба расељених широм света. На неки начин и овај догађај и ова радост, ретка и велика, допреће до њих, казао је Патријарх српски г. Иринеј.   Његова Светост Патријарх је додао да је то врло важна вест, јер однекуд влада мишљење да је умрла вера у Црној Гори. Патријарх је подсетио да је имао прилике негде 1988-1989. године да види тадашњу Црну Гору, када је у њој било тешко духовно стање. „Ово данас што видим, ове цркве које су окитиле просторе, оживљено свештенство, монаштво, то је заиста, нешто што је чудо Божје, једно велико охрабрење за све нас“, поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј .   Заблагодаривши Богу јер нам дао велики број светих на које имамо да се угледамо и видимо оно што је вечно и непролазно и да то следимо у своме животу, Патријарх српски г. Иринеј је нагласио да је у Црној Гори жива вера, жива Црква, која овде постоји од првих дана када се ширила реч Божја:   „Речи апостола Павла и других апостола и данас живи и преноси се са колена на колено из душе у душу и верујем да ће се тако и наставити и у будућности. Понављам, ово је велико охрабрење и велика радост за цело Српство. Жива је наша вера! Оно што је вековима сијано на овим просторима, од светих угодника Божјих и народа овога краја, не може да се уништити ни декретом нити ма каквом заповешћу људи овога света. Све је то један облачак који наилази и који се сигурно разилази, а оно што је реч и истина Божја, то је неуништиво. То је изван моћи људске. Оно што Бог благослови, то човек не може да уништи.“   Патријарх је појаснио да све ово што нас сналази и што смо доживели и доживљавамо се догађа управо зато што смо се у једном периоду удаљили од Цркве и своје вере. „Једини једини пут јесте да се вратимо Богу, Цркви својој, оној вери и истини којом су живели наши преци и стварали велика дела“, истакао је између осталог Првојерарх Српске Православне Цркве.   Подсетивши да славимо осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве и петнаест векова грбаљске светиње која је прошла кроз многа страдања, Патријарх српски г. Иринеј је казао да она постоји јер је рука Божја подржава а оно што Бог подржава не може човек ништа свог додати: „Нека је благословен овај дан и сви који сте присутни вечерас и сутра, да манифестујемо нашу веру и духовни живот који нас је красио и тако високо подигао. Једини пут да тако наставимо је да се Богу вратимо, Цркви, истини и неће нас Бог оставити. Нека вас Бог благослови! Српски народ нека се сложи и умножи и у Црној Гори, Србији и целом свету где се налази и живи наш православни народ. Нека је Бог са вама и благослов и сада и у век векова, амин“, поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј на свечаној академији у манастиру Подластви.   На свечаној академији изведен је богат културно-уметнички програм. Поздравно слово произнио је г. Јован Маркуш, публициста и некадашњи председник општине Цетиње, док су наступили Никола и Бојана Пековић, Вера Столић, Даница Црногорчевић, Србски православни појци, хор Српског пјевачког друштва Јединство из Котора, народни гуслар Стеван Чавор и Пјевачко друштво Грбаљ.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...