Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

RYLAH

Бесплатни правни савети за чланове ЖРУ (пре писања на теми обавезно прочитати први пост)

Recommended Posts

Lepa ti je ova ideja, nadam se da neće proći kao moja,onomad - ne mogu sad da je nađem. Nudila sam besplatne savete iz svoje oblasti, na par pohvala se završilo. Nikome nije trebao savet. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Lepa ti je ova ideja, nadam se da neće proći kao moja,onomad - ne mogu sad da je nađem. Nudila sam besplatne savete iz svoje oblasti, na par pohvala se završilo. Nikome nije trebao savet. 

Надам се да ће се одважити да питају, кад већ имају прилике.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Надам се да ће се одважити да питају, кад већ имају прилике.

 

Ja cu da pitam sigurno, samo malo kasnije sad nemam vremena. Radi se o nasim zakonima u vezi sa internet poslovanjem...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest

Можете ли да ми појасните како се сада правно гледа на клевету у јавним медијима? Да ли је то кривично дело или може само парнично да се оствари надокнада?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Aj ako uspes da odgovris  i meni.

 

Imam neke svoje literarne radove koje bih objavio na internetu s namerom da ih prodajem. Dela su moja, ja sam ih pisao a naplata bi najverovatnije isla preko nekog  od ebanking servisa (banke koje nisu u nasoj zemlji).

 

moja pitanja su sledeca:

1. Na koji nacin ja to mogu da uradim a da budem siguran da je  u skladu sa zakonom. Konkretnije, kakve poreze treba da platim i na koji nacin da to kao fizicko lice uradim.

2. Mislio sam da svakom autorskom delu treba da se zastiti autorsko pravo, ali sam skoro na netu procitao da nasa zemlja priznaje autorsko pravo bez ikakve registracije vec samim tom sto ste delo napisali priznaje vam se to pravo. To mi je bilo malo zbunjujuce pa sam hteo neko pojasnjenje.

 

Hvala najlepse unapred.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Брат и ја бисмо уступили део земљишта које је у нашем власништву непрофитној организацији. Да ли за џабе или за неку минималну новчану надокнаду (то од њих зависи, ако инсистирају да дају бар нешто), а они би морали да на том земљишту саграде објекат и све што је потребно. Не бисмо их временски ограничили, тј. могли би то све да користе колико год им буде потребно, а уз то би могли и да обрађују земљу, виноград и воћнак, као и да користе нашу шуму, изворе, пашњаке и све што имамо.

 

Нама не треба никаква материјална корист од тога, из те организације не би ни помислили да нама учине нешто лоше, па је моје питање да ли смо ми обавезни да правимо уговор или можемо све усмено да се договоримо?

 

Јесте мало глупо питање, али ме то мучи.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Rođak mi je ugovorom o poklonu  preneo na moje ime veći deo svog poljoprivrednog zemljišta. Živi sam,žena mu je umrla a dece nisu imali. Ne bavi se više poljoprivredom zbog godina a tu zemlju daje u zakup svake godine istom zakupcu, svake godine prave ugovor na godinu dana da zakupac može ostvariti subvencije od države za naftu, seme, đubrivo...Rođak se plaši bolesti, šloga i sličnog i iz tog razloga je prepisao to na mene, da za nedaj Bože ako mu se nešto desi da  mogu prodajom njegove zemlje koja je na mom imenu obezbediti mu starački dom, lečenje, platiti medicinsku sestru  i slično. Iz tog razloga ugovor o zakupu piše samo na godinu dana da u takvoj situaciji mogu relativno brzo (za manje od godinu dana) prodati zemlju.

Imam pitanje.Plaća se godišnji porez na imovinu, a ugovor sa zakupcem treba da potpišem ja. Zakupac taj overen ugovor predaje  gde treba da bi dobio te subvencije,

taj ugovor se negde evidentira.Da li pristup tim ugovorima podnetim u prijavi za subvencije ima poreska ?Ako poreska može da ima uvid u te ugovore , zašto sama ne šalje neko rešenje već treba da strepim od kazne ako i ja ne prijavim ugovor ? Da li treba da se plati neki porez na vrednost tog ugovora ?

Deo ugovora zakupac plaća u novcu( to pokriva rođaku porez na imovinu i ogrev) a deo u odrađivanju (tj. u obrađivanju bašte, težim fizičkim poslovima po kući, hranjenju stoke, održavanju dvorišta i slično). Želim čist račun sa poreskom da se nekad u budućnosti poreznici ne "povampire". U poreskoj upravi su mnogo neobavešteni, na šalteru mi je neki poreznik rekao da on ima zemlju, daje je u zakup  ali ne prijavljuje taj ugovor a mene upućuje u pisarnicu da tamo "ako hoću mogu" predati poresku prijavu za taj ugovor. Mogu ili moram ??? nije znao da mi odgovori.Njegovo mišljenje je da kad već plaća porez na imovinu poreskoj da je to dovoljno i da kad prodaje svoje poljoprivredne proizvode na pijaci nije lud da sam sebe prijavljuje šta je kad prodao da bi državi davao  20%novca.

Unapred hvala na odgovoru,

sa željom da imate punooo pitanja za savete i joooš više uplaćenih donacija :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Можете ли да ми појасните како се сада правно гледа на клевету у јавним медијима? Да ли је то кривично дело или може само парнично да се оствари надокнада?

 

Задњим изменама КЗ, клевета је декриминализована, тако да се накнада може остварити само у парничном поступку.

 

Међутим, поред клевете, постоје гранична кривична дела, као што је увреда, као и изношење личних и породичних прилика, које у појединим ситуацијама могу послужити уместо кривичног дела клевете. Такође, постоје посебне одредбе о одговорности за дела учињена путем штампаних медија, тако да се одређена морална сатисфакција може добити приватном кривичном тужбом против медија и/или одговорног лица у том медију.

 

Међутим, уколико се жели добити материјална сатисфакција (новац) за клевету, она ће се најбрже остварити у парничном поступку. Наиме, чак и ако би се добила кривична пресуда за неко од поменутих кривичних дела која би евентуално могла послужити као замена за кривично дело клевете, највероватнији исход би био да ће кривични суд оштећеног опет упутити на парнични суд ради добијања одштете. Тако да је најбржи (не и најсигурнији, али најбржи свакако) пут за остваривање надокнаде по том основу парнични суд.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mene interesuje koliko po zakonu traje otkazni rok, tj koliko dana unapred sam ja u obavezi da vlasniku najavim otkaz? U ugovoru ne piše ništa u vezi toga. Hvala lepo  :)

:aplauz:  za temu.

Уколико у уговору о раду ништа не пише, рок према Закону о раду је најмање 15 дана, али свакако не може бити прописан дужи рок од 30 дана, колико износи законски рок.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Брат и ја бисмо уступили део земљишта које је у нашем власништву непрофитној организацији. Да ли за џабе или за неку минималну новчану надокнаду (то од њих зависи, ако инсистирају да дају бар нешто), а они би морали да на том земљишту саграде објекат и све што је потребно. Не бисмо их временски ограничили, тј. могли би то све да користе колико год им буде потребно, а уз то би могли и да обрађују земљу, виноград и воћнак, као и да користе нашу шуму, изворе, пашњаке и све што имамо.

 

Нама не треба никаква материјална корист од тога, из те организације не би ни помислили да нама учине нешто лоше, па је моје питање да ли смо ми обавезни да правимо уговор или можемо све усмено да се договоримо?

 

Јесте мало глупо питање, али ме то мучи.

Ништа што има везе са преносом права на некретнинама не може бити валидно уколико нема писмену форму, уз обавезну оверу.

 

Како ствари тренутно стоје, највероватније да ће се, најављеним изменама закона, вратити да се уговор саставља између парничних странака, или од стране адвоката или неког другог лица које зна да састави уговор, а овера вршити код јавног бележника (нотара). 

 

Сачекај измене закона, верујем да ће бити далеко јефтиније да нађете некога ко ће да вам састави уговор, и само одете код нотара да вам овери.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Rođak mi je ugovorom o poklonu  preneo na moje ime veći deo svog poljoprivrednog zemljišta. Živi sam,žena mu je umrla a dece nisu imali. Ne bavi se više poljoprivredom zbog godina a tu zemlju daje u zakup svake godine istom zakupcu, svake godine prave ugovor na godinu dana da zakupac može ostvariti subvencije od države za naftu, seme, đubrivo...Rođak se plaši bolesti, šloga i sličnog i iz tog razloga je prepisao to na mene, da za nedaj Bože ako mu se nešto desi da  mogu prodajom njegove zemlje koja je na mom imenu obezbediti mu starački dom, lečenje, platiti medicinsku sestru  i slično. Iz tog razloga ugovor o zakupu piše samo na godinu dana da u takvoj situaciji mogu relativno brzo (za manje od godinu dana) prodati zemlju.

Imam pitanje.Plaća se godišnji porez na imovinu, a ugovor sa zakupcem treba da potpišem ja. Zakupac taj overen ugovor predaje  gde treba da bi dobio te subvencije,

taj ugovor se negde evidentira.Da li pristup tim ugovorima podnetim u prijavi za subvencije ima poreska ?Ako poreska može da ima uvid u te ugovore , zašto sama ne šalje neko rešenje već treba da strepim od kazne ako i ja ne prijavim ugovor ? Da li treba da se plati neki porez na vrednost tog ugovora ?

Deo ugovora zakupac plaća u novcu( to pokriva rođaku porez na imovinu i ogrev) a deo u odrađivanju (tj. u obrađivanju bašte, težim fizičkim poslovima po kući, hranjenju stoke, održavanju dvorišta i slično). Želim čist račun sa poreskom da se nekad u budućnosti poreznici ne "povampire". U poreskoj upravi su mnogo neobavešteni, na šalteru mi je neki poreznik rekao da on ima zemlju, daje je u zakup  ali ne prijavljuje taj ugovor a mene upućuje u pisarnicu da tamo "ako hoću mogu" predati poresku prijavu za taj ugovor. Mogu ili moram ??? nije znao da mi odgovori.Njegovo mišljenje je da kad već plaća porez na imovinu poreskoj da je to dovoljno i da kad prodaje svoje poljoprivredne proizvode na pijaci nije lud da sam sebe prijavljuje šta je kad prodao da bi državi davao  20%novca.

Unapred hvala na odgovoru,

sa željom da imate punooo pitanja za savete i joooš više uplaćenih donacija :)

Што се тиче закона, морали бисте да пријавите закуп.

 

Не могу да Вам саветујем да не пријавите закуп, јер би то било против закона. Могу да Вам кажем, ради неког Вашег личног мира, да нисам чуо да је неко у скорије време гоњен због тога што није пријавио закуп и платио порез на приход од закупа. Ипак, ради Ваше правне сигурности, видите шта Вам је чинити.

 

Као што сам већ напоменуо, не могу Вам саветовати да не пријавите закуп или приход од закупа, јер бих Вам онда саветовао да се понашате противзаконито. Уколико одлучите да пријавите, видите да се договорите са закупцем да платите порез по пола, посебно јер је таква ситација какву описујете.

Share this post


Link to post
Share on other sites
По образовању сам Дипломирани васпитач у предшколским установама, али већ 8 година радим као медицинска сестра у једној школи за ученике са посебним потребама. Када сам конкурисала за посао у струци у Предшколској установи, рекли су ми да не могу да ме приме јер сам у радном односу. Да ли то значи да ја немам право на промену посла и треба да угњилим као медицинска сестра?

С друге стране, у школи у којој радим, радим стално поподне, са само једним слободним даном (већ 8 година!!!). То ме онемогућава да се дружим, да похађам разне курсеве, присуствујем разним културним мамифестацијама... Када сам питала директора да ли је могуће да ми се смена промени, (пошто већ има 3 смене) речено ми је да са колегиницом из ноћне смене не могу да се мењам, јер је она примљена искључиво за ноћни рад. Могу да се мењам једино с колегом из преподневне смене, када то њему одговара, али ми је подвучено да је он пре подне неопходан. Значи, мрка капа!

Сад мене интересује каква су моја права и могућности у целом том систему?

(Молим, ако није проблем, да ми се одговори анонимно.)

Унапред велико хвала!

 

 

1. Могућа је промена послодавца, свакако, али нисам упућен какве су биле околности на том конкурсу за радно место. Можда су тражили неког са бироа, да би узели накнаду коју биро даје у одређеним ситуацијама.

 

2. Проучите Правилник код послодавца. Уколико не постoји Правилник код Вашег послодавца, мора постојати колективни уговор за Вашу конкретну браншу. Закон о раду је веома штур и непотпун што се тиче рада у сменам, и прописује само одређена ограничења, док је остатак на послодавцу, односно на договору послодаваца и радника. Уколико имате Правилник, или уговор о раду, можете ми га доставити, па да видимо да ли се може нешто учинити по том питању.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Tristatri,
      Za one koji nisu imali sreću ličnog iskustva … a opet sviđa im se nešto od ovoga … 
      22-40
      Uživajte … I pratite kanal … uh biće tog još veoma, veoma zanimljivog … 
    • Од александар живаљев,
      ПРВИ ВЕЛИКИ ПОСТ У ЖИВОТУ
      Савети братије Сретењског манастира
              
      Наступа Велики пост – време изузетних молитава и подвига. Многи први пут улазе у њега са жељом да строго поштују црквени устав и да стекну велику духовну корист. То су људи који тек приступају вери, новокрштени или они који су одавно крштени, али тек сад почињу да воде светотајински живот. Шта се може посаветовати човеку који се по први пут у свом животу спрема да правилно и строго проведе време Великог поста? На шта га треба упозорити, на шта треба посебно да обрати пажњу? Ова питања смо поставили братији Сретењског манастира.
      ***
      Најважније је покајање пред Богом   
      Јеромонах Лука (Ауле):
      ‒ Прво бих тог човека упитао колико дуго долази у храм и шта је за то време сазнао, која дела из светоотачког наслеђа је читао, колико је упознат са Светим Писмом, Јеванђељем. И на основу тога бих му дао извесно руководство о томе како треба да проведе Велики пост.

      Јеромонах Лука (Ауле)  
      Ономе ко мање-више зна нешто, наравно, посаветовао бих да набави дела светих отаца у којима може да прочита нешто о нашем посту и да сазна на шта пре свега конкретно треба да обрати пажњу, у ком правцу треба да усмери своје снаге и тежње за време поста. Посаветовао бих му да сазна нешто више о свим недељама Великог поста, о различитој строгости телесних постова. О празницима и посебним богослужењима везаним за пост. Да се мало упозна са структуром поста.
      Онима који посте први пут препоручио бих следеће: не треба обавезно да се труде да све строго испуне, да се приклоне искључиво строгом слову држања поста. Треба имати на уму да је главна духовна компонента поста – човеково покајање, оно што човек приноси Богу у својим мислима, у свом уму – ето, то је важно.
      Пост нам служи да ослаби деловање страсти у нашем телу. Смирава се тело – и слаби деловање страсти, па човек може дубље и тананије да се помоли Богу својим умом.
      Међутим, опасно је ако се одмах најстрожег поста прихвати неко ко никад није постио тако дуго. То знам по себи. Пре 20 година први пут у животу сам строго постио и то ми је физички било веома тешко. На крају сам се разболео, морао сам мало да попустим – да једном или два пута у току поста једем рибу, зато што су ми лекари рекли: твој организам се још није прилагодио, није навикао на постове, попусти мало иначе твој организам неће издржати.
      Дакле, мој савет онима који први пут посте је следећи: не треба обавезно строго да посте, да ништа не једу, да не пију. Ако је човек у ситуацији да жели дубоко да се покаје пред Богом и ако је то једноставно плач његове душе, довољно је да са свештеним страхом, са расуђивањем и саветујући се пости колико може.
      И врло је добро кад људи који се спремају да посте први пут, не желе да то раде самовољно, већ моле за савет – кад пре свега дођу да се посаветују са свештеником. То је залог успешног преласка попришта Великог поста, зато што им свештеник даје благослов – и не даје га од себе, већ одозго: од Бога, по молитвама оних људи који моле одговор од Бога кроз свештеника. Свештеник благосиља по божанској благодати и даје им разуман одговор.
      Још једном понављам: у Великом посту је најважније покајање пред Богом. Шта садржи покајање? Промену човека, промену његовог живота. А какву промену? Врло је важан одговор на ово питање. И пре него што човек почне да пости Велики пост треба да прочита Јеванђеље, а најбоље је да га прочита са тумачењима како би све правилно схватио у складу са светим оцима. Ако се не буде ослањао на свете оце може се десити – и често се дешава – да човек почне да добија неке представе као у бунилу и да почне да живи у овом бунилу. Такво стање се зове прелест. И тада није могуће говорити о општењу с Богом. Човек се једноставно разболи од прелести, а у духу прелести не може бити речи о неким духовним даровима и општењу с Богом.
      Неки људи кад посте акценат стављају на то да изазову неко изузетно дубоко духовно осећање. То је погрешно. Не треба да постоје никаква осећања. Оваква осећања често представљају човекову прелест. Човек треба да верује у Бога, да слуша Цркву, да се моли, да размишља и да се саветује, а правилно стање нам долази кад очистимо своју душу и испунимо је божанском благодаћу. Господ посећује таквог човека и хришћанин се радује, зато што осећа Божије присуство.
      Притом је покајање присутно као залог правилног духовног расположења. То је осећање дубоког покајања, то су сузе због својих грехова. Човек плаче и самим тим се теши, осећа у себи залог од Бога, Бог му каже: биће ти опроштено и бићеш спасен. Умилење је блажени плач.
      Међутим, кад човек од поста очекује „блажено стање“ заборављајући притом на покајање, то неће изаћи на добро. Светитељ Игњатије (Брјанчанинов) јасно говори о томе: кад станете на молитву, па вас посети умилење – благодарите Богу; али ако сте поново стали на молитву и очекујете искључиво умилење – налазите се у прелести.
      Дакле, на основу ове поуке треба да градимо сав свој духовни живот у току поста: да би ово питање постало једно од главних, зато што човек у прелести никад неће моћи да разговара с Богом, а истинска молитва су пре свега сузе и плач због грехова.
      ***
      План поста и вртоглавица због успеха
      Јеромонах Игњатије (Шестаков):
      – Онима који први пут крећу стазом Великог поста најтоплије препоручујем да се пажљиво упознају са његовом структуром, редоследом недеља и празника, догађаја и њиховог садржаја, и да све то забележе, да запишу. Често имајући искрену ревност и жељу да постимо на душевну корист једноставно заборављамо на овај или онај догађај у Цркви. То се дешава због непажње, неорганизованости и елементарне теоријске неприпремљености. Све време нам се чини да ће нам неко нешто рећи, да ће нас свештеници подсетити... И на крају пропуштамо нешто веома важно и касније жалимо због тога. Не схватајући шта се конкретно дешава у храму и на богослужењу не добијамо у потпуности молитвену утеху и корист који су нас очекивали целе године или целог живота.

      Јеромонах Игњатије (Шестаков)    
      Било би добро да за почетак једноставно узмемо црквени календар и да прегледамо цео период Великог поста: шта, кад, где... Још је боље да испланирамо пост, да узмемо и испишемо важне моменте, да направимо лични план Великог поста. Да унапред прочитамо нешто о свим недељама, о томе шта следи после њих. Кад ће бити канон Андреја Критског, шта нас очекује у Првој недељи поста, а шта у Страсној седмици. Сад има много материјала на ту тему, они су прикупљени и у књигама и на многобројним православним сајтовима. Читање кратких и садржајних информација неће нам одузети много времена, али ћемо стећи представу о структури Великог поста.
      Ево, на пример, једног практичног момента с којим се може суочити нови духовни подвижник. Многи, а посебно они који први пут крећу стазом Великог поста једноставно не знају да се Света литургија у току поста не служи сваког дана. Чак ни у манастирима у главном граду у којима се богослужење одвија сваког дана. Једноставно, такав је устав поста. Важно је да човек зна кад и каква Литургија се служи, кад може да се причести и исповеди. У условима мегалополиса у којима данас живи већи део хришћана, оваква елементарна знања су врло важна.
      У суштини, необавештеност и заборавност су својствени већини људи који сматрају да су уцрквљени и да се у све разумеју. То је у принципу својствено савременом човеку: да заборавља главно и да пуни главу другостепеним и непотребним стварима. Касније често жалимо због тога што нас је због наше расејаности и сујете мимоишло управо оно најдрагоценије. Са ужасом схватамо да је за нас управо то било најважније и најпожељније, а не она сујета на коју смо потрошили своје време и живот. Управо да се то не би десило и да не бисмо пропустили драгоцене тренутке сусрета с Богом биће добро да проучимо структуру Великог поста, да нешто забележимо, чак и запишемо, да ставимо подсетнике на својим дигиталним уређајима који нас засипају информацијама. Нека на њима буде и правилних подсетника. Много се може говорити о томе како човек правилно да пости први пут и овде бих опет оне који се за то интересују упутио на мноштво литературе о томе која је сада доступна, као и на беседе у облику видеоформата.
      Међутим, посебно бих желео да скренем пажњу на још један моменат. Врло је важно да не заборавимо појаву као што је вртоглавица због успеха. То је ствар која је заједничка свима нама, али посебно је карактеристична за почетнике. Све време треба да имамо на уму да после првих успеха и духовних полета следе падови. Многи на основу свог искуства знају шта се понекад дешава после добро проведене прве недеље поста, молитава, свих канона и Причешћа... Кад буквално следећег дана или сата неочекивано може доћи до искушења и пада.
      Ово пре свега може избећи смирен и смеран човек. Томе одлично одговара руска пословица: „Тиха вода – брег рони.“ Не треба одмах да узимамо бреме које превазилази наше могућности, али што је главно – не треба да почнемо да се узносимо, чак ни у својим очима. То је директан пут у пад и губитак стеченог блага. Будимо мудри као змије и кротки као голубови. Треба да постимо пажљиво, свесно и мирно. Без нервозе и с љубављу према ближњима. А нашем смиреном расположењу послужиће дела љубави и милосрђа, која су за време поста подједнако неопходна као усрдне молитве и уздржање.
      ***
      Не треба да се плашимо да се радујемо!  
      Јеромонах Зосима (Мељник):
      – Мислим да је овде важна мотивација за пост, ако говоримо савременим језиком, односно, зашто је човек чврсто одлучио да пости. Врло је важна жеља да угоди Богу. Човек који тек почиње да се уцрквљује жели да максимално и што је могуће усрдније поштује Устав Цркве и све њене одредбе: да се правилно моли, да правилно пости, да све ради правилно. Шта се може посаветовати таквом човеку? Па, пошто је већ одлучио то да ради, као прво, да се не боји! Господ нас управо на то позива у Јеванђељу: да се ничега не плашимо. Да се не плашимо глади и болести која наводно прати пост. Многи лекари све време упозоравају: не треба да постите, зато што ћете имати анемију, авитаминозу и слично. Али ако погледамо историју видећемо: још нико није умро од поста. Не треба да се плашимо да кренемо аскетским путем. И ако постоји усрдна жеља да угодимо Богу постом, треба у потпуности да се придржавамо Устава, нека се назива манастирски, или како год, нека он и није за мирјане, али требало би да покушамо да баш по Уставу строго постимо посебно прве и последње недеље.

      Јеромонах Зосима (Мељник)    
      Као друго, треба да се молимо, такође по Божијој заповести: непрестано се молите. И још, како кажу свети оци, зато што су молитва и пост два крила на којима душа лети ка Богу, ка небеским висинама. Зато је молитва врло битна за време поста, и треба јој прибегавати, јер ће иначе сам пост, аскеза, бити просто дијета, а не помоћ за духовни раст; а заједно с постом молитва представља делотворно средство за душевну равнотежу и духовни раст.
      И трећи савет је: радујте се. Господ каже: увек се радујте! Ако будемо стварно правилно постили, ако се будемо правилно молили придржавајући се савета светих отаца и наших духовних наставника, свештеника, код којих одлазимо на исповест, и пост и молитва ће обавезно довести до духовне радости коју Господ даје заједно с благодаћу која долази као резултат аскетских подвига и тежње ка угађању Богу.
      Пост, молитва и радост су уједно и средства и плод наших духовних напора, чак се може рећи: плод Светог Духа, који стичемо на стазама поста. Али главна ствар према којој треба да буду усмерени сви наши напори, све наше аскетске вежбе и молитве јесте љубав. Љубав према Богу и ближњима је темељ и корен духовног дрвета које расте и доноси плод будућег века у Царству Небеском.
      ***
      Не пропустити могућност сусрета с Богом   
      Јеромонах Никон (Париманчук):
      ‒ Треба имати у виду да човек из првог пута, у принципу, можда ништа неће схватити. Можда неће схватити ни из десетог. Све се то стиче постепено, прикупља се неко духовно искуство и човек тек касније схвата да пост треба да буде свагдашњи, само што нисмо у стању да све време будемо будни, па нам се даје извесно време за опуштање и време за стражење, односно пост.

      Јеромонах Никон (Париманчук)    
      Важно је да не заборавимо да треба да чинимо добра дела, да то већ улази у круг обавеза поста. Посаветовао бих да не дозволимо да нас заокупе спољашњи успеси, било какви, чак и духовни (или гастрономски).
      Пост је време кад треба да увидимо своју слабост и немогућност да и поред најусрднијих стремљења испунимо све оно за шта нас Господ моли: да бар у ово кратко време поста будемо милостиви према људима, да волимо Бога, да волимо своје ближње, да се уздржавамо од зла које можемо да учинимо, да покушамо да учинимо добро које смо у могућности да учинимо, али нам је то врло тешко.
      У току поста треба да нас прати и осећање покајања због пропуштеног. Осећај жаљења због пропуштених прилика које нам се пружају. У животу често пропуштамо могућност сусрета с Богом, пошто немамо снаге да се одрекнемо онога што волимо и што нам заклања људе које нам Бог шаље у сусрет – који нам нису увек пријатни као што бисмо желели, због којих имамо бриге, проблеме и непријатности, којима треба да послужимо и да тако видимо Господа Који је такође дошао да послужи другима.
      Са руског Марина Тодић Московски Сретењски манастир
      10 / 03 / 2019
    • Од Логос,
      Под председништвом патријарха Кирила, 26. фебруара 2019. године у Даниловском манастиру у Москви заседао је Свештени Синод у чијем раду  су учествовали: митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије, митрополит крутицки и коломенски Јувеналије, митрополит кишињевски и све Молдавије Владимир, митрополит астански и казахстански Александар, митрополит ташкентски и узбекистански Викентије, митрополит петроградски и ладошки Варсонуфије, митрополит мински и заславски Павле и митрополит волоколамски Иларион.
       
      За учешће у зимским заседањима (септембар-фебруар) позвани су: митрополит запорошки и мелитопољски Лука, митрополит барнаулски и алтајски Сергије, епископ нарвски и причудски Лазар, епископ рибински и даниловски Венијамин, епископ находкински и преображењски Николај.
       
      Извор: Српска Православна Црква
×
×
  • Create New...