Jump to content

Бесплатни правни савети за чланове ЖРУ (пре писања на теми обавезно прочитати први пост)


RYLAH

Препоручена порука

cekic-sud-tuzba-1341483721-181841.jpg

 

 

Ово је тема где чланови ЖРУ могу добити бесплатне правне савете, уколико имају потребе за правним саветима. Питања се постављају на овој теми или на ПП, док се одговори добијају искључиво на овој теми.

 

Пре него што поставите питање, прочитајте пар правила везаних за постављање питања:

 

1. Правни савети се односе на ствари које је могуће размотрити преко Интернета.  Дакле, уколико се ради о сложеном проблему, или проблему који траје неколико година, или уколико има много документације, ово није место за постављање таквих питања, због тога што се та питања и иначе не би могла обрадити без живог разговора.

 

2. Ово није адвокатска канцеларија нити може бити замена за адвокатску канцеларију, те стога немојте тражити адвокатске услуге или се погађати, јер их на овом месту нећете уговорити. Ово је још једна у низу услуга коју је Форум обезбедио својим учесницима, и задржаће се искључиво на томе.

 

3. Питања се постављају на теми или у ПП, а одговори се добијају на теми. Уколико из било ког разлога не желите да Ваш идентитет буде доступан осталим учесницима Форума, то ће поштовати, и Ваши подаци никада и ни под којим условима неће бити злоупотребљени ). У том случају, питање можете поставити у ПП (за сада мени, видећемо ако се јави још неко да модерише тему), а одговор ћете добити на овој теми, наравно, уз шифру уместо Вашег корисничког имена. Ово због тога што ће се можда наћи још неко са сличним проблемом. Приватна порука са питањем ће се обрисати одмах по истицању одговора на ову тему, зарад максималне заштите приватности корисника.

 

4. Питања се не смеју односити на хитне ствари. Ово је због тога што рок за одговор често зависи од заузетости, сложености проблема, и много других ствари, и не можемо гарантовати брз одговор. Увек ћемо се трудити да одговор добијете у што краћем року, али Вам било какав кратак рок не можемо гарантовати. Дакле, уколико се ради о хитним стварима, ризикујете губитак права уколико чекате на одговор само на овом месту.

 

5. Позивам остале колеге дипломиране правнике да нам се придруже. Циљ целог форума је да у заједници помажемо једни другима. Уколико неки колега дипломирани правник сматра да може дати допринос теми, и уколико жели да помогне, нека се јави, видећу да администрацијом око могућности модераторских привилегија за ову тему или за подфорум "Право".

 

6. Свако давање одговора од стране неквалификованих лица је забрањено, и биће санкционисано брисањем поруке и баном на одређени временски период!

 

7. Уколико добијете задовољавајући одговор, захвалност можете показати тако што ћете уплатити донацију, у складу са својим могућностима, Форуму ЖРУ, који се издржава искључиво од донација својих чланова, и који нам је ово и омогућио.

 

8. Корисници којима можете поставити питања, и чији одговори на теми ће се сматрати валидним, су:

 

https://www.pouke.org/forum/user/6726-rylah/ - Rylah

 

https://www.pouke.org/forum/user/6816-%D1%81%D1%80%D1%92%D0%B0%D0%BD-%D1%88%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%9A%D0%B8%D1%9B/ - Срђан Шијакињић

 

 

Срећно свима, и надам се да ће и ова услуга коју је Форум пружио бити на корист члановима Форума.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Lepa ti je ova ideja, nadam se da neće proći kao moja,onomad - ne mogu sad da je nađem. Nudila sam besplatne savete iz svoje oblasti, na par pohvala se završilo. Nikome nije trebao savet. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Lepa ti je ova ideja, nadam se da neće proći kao moja,onomad - ne mogu sad da je nađem. Nudila sam besplatne savete iz svoje oblasti, na par pohvala se završilo. Nikome nije trebao savet. 

Надам се да ће се одважити да питају, кад већ имају прилике.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Надам се да ће се одважити да питају, кад већ имају прилике.

 

Ja cu da pitam sigurno, samo malo kasnije sad nemam vremena. Radi se o nasim zakonima u vezi sa internet poslovanjem...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Можете ли да ми појасните како се сада правно гледа на клевету у јавним медијима? Да ли је то кривично дело или може само парнично да се оствари надокнада?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Aj ako uspes da odgovris  i meni.

 

Imam neke svoje literarne radove koje bih objavio na internetu s namerom da ih prodajem. Dela su moja, ja sam ih pisao a naplata bi najverovatnije isla preko nekog  od ebanking servisa (banke koje nisu u nasoj zemlji).

 

moja pitanja su sledeca:

1. Na koji nacin ja to mogu da uradim a da budem siguran da je  u skladu sa zakonom. Konkretnije, kakve poreze treba da platim i na koji nacin da to kao fizicko lice uradim.

2. Mislio sam da svakom autorskom delu treba da se zastiti autorsko pravo, ali sam skoro na netu procitao da nasa zemlja priznaje autorsko pravo bez ikakve registracije vec samim tom sto ste delo napisali priznaje vam se to pravo. To mi je bilo malo zbunjujuce pa sam hteo neko pojasnjenje.

 

Hvala najlepse unapred.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mene interesuje koliko po zakonu traje otkazni rok, tj koliko dana unapred sam ja u obavezi da vlasniku najavim otkaz? U ugovoru ne piše ništa u vezi toga. Hvala lepo  :)

:aplauz:  za temu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Брат и ја бисмо уступили део земљишта које је у нашем власништву непрофитној организацији. Да ли за џабе или за неку минималну новчану надокнаду (то од њих зависи, ако инсистирају да дају бар нешто), а они би морали да на том земљишту саграде објекат и све што је потребно. Не бисмо их временски ограничили, тј. могли би то све да користе колико год им буде потребно, а уз то би могли и да обрађују земљу, виноград и воћнак, као и да користе нашу шуму, изворе, пашњаке и све што имамо.

 

Нама не треба никаква материјална корист од тога, из те организације не би ни помислили да нама учине нешто лоше, па је моје питање да ли смо ми обавезни да правимо уговор или можемо све усмено да се договоримо?

 

Јесте мало глупо питање, али ме то мучи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Rođak mi je ugovorom o poklonu  preneo na moje ime veći deo svog poljoprivrednog zemljišta. Živi sam,žena mu je umrla a dece nisu imali. Ne bavi se više poljoprivredom zbog godina a tu zemlju daje u zakup svake godine istom zakupcu, svake godine prave ugovor na godinu dana da zakupac može ostvariti subvencije od države za naftu, seme, đubrivo...Rođak se plaši bolesti, šloga i sličnog i iz tog razloga je prepisao to na mene, da za nedaj Bože ako mu se nešto desi da  mogu prodajom njegove zemlje koja je na mom imenu obezbediti mu starački dom, lečenje, platiti medicinsku sestru  i slično. Iz tog razloga ugovor o zakupu piše samo na godinu dana da u takvoj situaciji mogu relativno brzo (za manje od godinu dana) prodati zemlju.

Imam pitanje.Plaća se godišnji porez na imovinu, a ugovor sa zakupcem treba da potpišem ja. Zakupac taj overen ugovor predaje  gde treba da bi dobio te subvencije,

taj ugovor se negde evidentira.Da li pristup tim ugovorima podnetim u prijavi za subvencije ima poreska ?Ako poreska može da ima uvid u te ugovore , zašto sama ne šalje neko rešenje već treba da strepim od kazne ako i ja ne prijavim ugovor ? Da li treba da se plati neki porez na vrednost tog ugovora ?

Deo ugovora zakupac plaća u novcu( to pokriva rođaku porez na imovinu i ogrev) a deo u odrađivanju (tj. u obrađivanju bašte, težim fizičkim poslovima po kući, hranjenju stoke, održavanju dvorišta i slično). Želim čist račun sa poreskom da se nekad u budućnosti poreznici ne "povampire". U poreskoj upravi su mnogo neobavešteni, na šalteru mi je neki poreznik rekao da on ima zemlju, daje je u zakup  ali ne prijavljuje taj ugovor a mene upućuje u pisarnicu da tamo "ako hoću mogu" predati poresku prijavu za taj ugovor. Mogu ili moram ??? nije znao da mi odgovori.Njegovo mišljenje je da kad već plaća porez na imovinu poreskoj da je to dovoljno i da kad prodaje svoje poljoprivredne proizvode na pijaci nije lud da sam sebe prijavljuje šta je kad prodao da bi državi davao  20%novca.

Unapred hvala na odgovoru,

sa željom da imate punooo pitanja za savete i joooš više uplaćenih donacija :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Можете ли да ми појасните како се сада правно гледа на клевету у јавним медијима? Да ли је то кривично дело или може само парнично да се оствари надокнада?

 

Задњим изменама КЗ, клевета је декриминализована, тако да се накнада може остварити само у парничном поступку.

 

Међутим, поред клевете, постоје гранична кривична дела, као што је увреда, као и изношење личних и породичних прилика, које у појединим ситуацијама могу послужити уместо кривичног дела клевете. Такође, постоје посебне одредбе о одговорности за дела учињена путем штампаних медија, тако да се одређена морална сатисфакција може добити приватном кривичном тужбом против медија и/или одговорног лица у том медију.

 

Међутим, уколико се жели добити материјална сатисфакција (новац) за клевету, она ће се најбрже остварити у парничном поступку. Наиме, чак и ако би се добила кривична пресуда за неко од поменутих кривичних дела која би евентуално могла послужити као замена за кривично дело клевете, највероватнији исход би био да ће кривични суд оштећеног опет упутити на парнични суд ради добијања одштете. Тако да је најбржи (не и најсигурнији, али најбржи свакако) пут за остваривање надокнаде по том основу парнични суд.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mene interesuje koliko po zakonu traje otkazni rok, tj koliko dana unapred sam ja u obavezi da vlasniku najavim otkaz? U ugovoru ne piše ništa u vezi toga. Hvala lepo  :)

:aplauz:  za temu.

Уколико у уговору о раду ништа не пише, рок према Закону о раду је најмање 15 дана, али свакако не може бити прописан дужи рок од 30 дана, колико износи законски рок.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Брат и ја бисмо уступили део земљишта које је у нашем власништву непрофитној организацији. Да ли за џабе или за неку минималну новчану надокнаду (то од њих зависи, ако инсистирају да дају бар нешто), а они би морали да на том земљишту саграде објекат и све што је потребно. Не бисмо их временски ограничили, тј. могли би то све да користе колико год им буде потребно, а уз то би могли и да обрађују земљу, виноград и воћнак, као и да користе нашу шуму, изворе, пашњаке и све што имамо.

 

Нама не треба никаква материјална корист од тога, из те организације не би ни помислили да нама учине нешто лоше, па је моје питање да ли смо ми обавезни да правимо уговор или можемо све усмено да се договоримо?

 

Јесте мало глупо питање, али ме то мучи.

Ништа што има везе са преносом права на некретнинама не може бити валидно уколико нема писмену форму, уз обавезну оверу.

 

Како ствари тренутно стоје, највероватније да ће се, најављеним изменама закона, вратити да се уговор саставља између парничних странака, или од стране адвоката или неког другог лица које зна да састави уговор, а овера вршити код јавног бележника (нотара). 

 

Сачекај измене закона, верујем да ће бити далеко јефтиније да нађете некога ко ће да вам састави уговор, и само одете код нотара да вам овери.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Rođak mi je ugovorom o poklonu  preneo na moje ime veći deo svog poljoprivrednog zemljišta. Živi sam,žena mu je umrla a dece nisu imali. Ne bavi se više poljoprivredom zbog godina a tu zemlju daje u zakup svake godine istom zakupcu, svake godine prave ugovor na godinu dana da zakupac može ostvariti subvencije od države za naftu, seme, đubrivo...Rođak se plaši bolesti, šloga i sličnog i iz tog razloga je prepisao to na mene, da za nedaj Bože ako mu se nešto desi da  mogu prodajom njegove zemlje koja je na mom imenu obezbediti mu starački dom, lečenje, platiti medicinsku sestru  i slično. Iz tog razloga ugovor o zakupu piše samo na godinu dana da u takvoj situaciji mogu relativno brzo (za manje od godinu dana) prodati zemlju.

Imam pitanje.Plaća se godišnji porez na imovinu, a ugovor sa zakupcem treba da potpišem ja. Zakupac taj overen ugovor predaje  gde treba da bi dobio te subvencije,

taj ugovor se negde evidentira.Da li pristup tim ugovorima podnetim u prijavi za subvencije ima poreska ?Ako poreska može da ima uvid u te ugovore , zašto sama ne šalje neko rešenje već treba da strepim od kazne ako i ja ne prijavim ugovor ? Da li treba da se plati neki porez na vrednost tog ugovora ?

Deo ugovora zakupac plaća u novcu( to pokriva rođaku porez na imovinu i ogrev) a deo u odrađivanju (tj. u obrađivanju bašte, težim fizičkim poslovima po kući, hranjenju stoke, održavanju dvorišta i slično). Želim čist račun sa poreskom da se nekad u budućnosti poreznici ne "povampire". U poreskoj upravi su mnogo neobavešteni, na šalteru mi je neki poreznik rekao da on ima zemlju, daje je u zakup  ali ne prijavljuje taj ugovor a mene upućuje u pisarnicu da tamo "ako hoću mogu" predati poresku prijavu za taj ugovor. Mogu ili moram ??? nije znao da mi odgovori.Njegovo mišljenje je da kad već plaća porez na imovinu poreskoj da je to dovoljno i da kad prodaje svoje poljoprivredne proizvode na pijaci nije lud da sam sebe prijavljuje šta je kad prodao da bi državi davao  20%novca.

Unapred hvala na odgovoru,

sa željom da imate punooo pitanja za savete i joooš više uplaćenih donacija :)

Што се тиче закона, морали бисте да пријавите закуп.

 

Не могу да Вам саветујем да не пријавите закуп, јер би то било против закона. Могу да Вам кажем, ради неког Вашег личног мира, да нисам чуо да је неко у скорије време гоњен због тога што није пријавио закуп и платио порез на приход од закупа. Ипак, ради Ваше правне сигурности, видите шта Вам је чинити.

 

Као што сам већ напоменуо, не могу Вам саветовати да не пријавите закуп или приход од закупа, јер бих Вам онда саветовао да се понашате противзаконито. Уколико одлучите да пријавите, видите да се договорите са закупцем да платите порез по пола, посебно јер је таква ситација какву описујете.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

По образовању сам Дипломирани васпитач у предшколским установама, али већ 8 година радим као медицинска сестра у једној школи за ученике са посебним потребама. Када сам конкурисала за посао у струци у Предшколској установи, рекли су ми да не могу да ме приме јер сам у радном односу. Да ли то значи да ја немам право на промену посла и треба да угњилим као медицинска сестра?

С друге стране, у школи у којој радим, радим стално поподне, са само једним слободним даном (већ 8 година!!!). То ме онемогућава да се дружим, да похађам разне курсеве, присуствујем разним културним мамифестацијама... Када сам питала директора да ли је могуће да ми се смена промени, (пошто већ има 3 смене) речено ми је да са колегиницом из ноћне смене не могу да се мењам, јер је она примљена искључиво за ноћни рад. Могу да се мењам једино с колегом из преподневне смене, када то њему одговара, али ми је подвучено да је он пре подне неопходан. Значи, мрка капа!

Сад мене интересује каква су моја права и могућности у целом том систему?

(Молим, ако није проблем, да ми се одговори анонимно.)

Унапред велико хвала!

 

 

1. Могућа је промена послодавца, свакако, али нисам упућен какве су биле околности на том конкурсу за радно место. Можда су тражили неког са бироа, да би узели накнаду коју биро даје у одређеним ситуацијама.

 

2. Проучите Правилник код послодавца. Уколико не постoји Правилник код Вашег послодавца, мора постојати колективни уговор за Вашу конкретну браншу. Закон о раду је веома штур и непотпун што се тиче рада у сменам, и прописује само одређена ограничења, док је остатак на послодавцу, односно на договору послодаваца и радника. Уколико имате Правилник, или уговор о раду, можете ми га доставити, па да видимо да ли се може нешто учинити по том питању.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
      17. јул 2021.
      Дана 16. јула 2021. године у Подгорици одржан је редовни састанак Правног савјета Митрополије црногорско-приморске коме су присуствовали чланови Савјета, као и митрополит црногорско-приморски Јоаникије и епископи захумско-херцеговачки Димитрије и новоизабрани епископ будимљанско-никшићки Методије.
      На састанку су разматрана текућа правна питања укључујући и питање Темељног уговора између Српске Православне Цркве и државе Црне Горе о коме се води дијалог међу уговорним странама са циљем да исти што прије буде усаглашен и потписан.
      Све медијске спекулације и манипулације којих је било и има напретек могу само нанијети штету поменутом дијалогу између Цркве и државе који, по мишљењу Правног савјета, иде ка позитивном и очекиваном исходу.
      Координатор Правног савјета Митрополије
      протојереј Игор Балабан
       
      https://mitropolija.com/2021/07/17/pravni-savjet-mitropolije-medijske-spekulacije-i-manipulacije-samo-stete-dijalogu-crkve-i-drzave-o-temeljnom-ugovoru/
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Епископ бачки Иринеј: „По трпљењу, по страдању, по мукама и невољама, апостоли су први. Суштина њиховог првенства је у томе да они служе свима другима, а њима не служи нико. Служећи другима – ближњима – служе Богу, а служећи Живоме Богу, служе, самим тим, и ближњима својим. Бити први значи: подносити највећу жртву, служити свима и, кроз то, служити Господу Христу, Који је Себе, као Господ и Господар свега и свих, учинио Слугом Господњим, Слугом нашега спасења и спасења свеколике творевине.”
      Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј началствовао је, на празник Светих апостола Петра и Павла, у понедељак, 29. јуна/12. јула 2021. године, на светој архијерејској Литургији у Саборном храму у Новом Саду. Преосвећеном владици  Иринеју су саслуживали свештеници Саборног храма и новосадски ђакони.
      Беседећи после прочитане јеванђелске перикопе, Епископ бачки је поучио сабрани верни народ о празнику светих апостола Петра и Павла и о смислу њиховог првенства међу дванаесторицом апостола. „Данас је један од великих црквених празника у току године – празник двојице врховних међу дванаесторицом апостола, непосредних Христових ученика, чија служба (реч апостол ту службу изражава) значи да су они посланици, изасланици, гласници Христови; да оно што нам Он говори непосредно у Јеванђељу, говорили су и они, говоре нам и данас, кроз речи Светога Писма, и зато се, са правом, називају апостолима. Они јесу врхунски благодатни дар људима у Цркви, јер Господ Христос је њима поверио да врше Његово дело и зато су посебно поштовани већ за живота, а посебно касније – због тога свога плодотворног делања у славу Божју и на назидање Цркве Божје. Чули смо како апостол Павле описује шта значи бити апостол. Говори о свим напорима, мукама, страдањима, гоњењима, трпљењу, које су апостоли морали да поднесу ради Христа и љубави Његове и да би сведочили веру у Њега. По трпљењу, по страдању, по мукама и невољама, апостоли су први. Нису први на начин како су то први силни овога света и века – да други морају да служе њима, да они над њима господаре, да владају, угњетавају их. Суштина њиховог првенства је у томе да они служе свима другима, а њима не служи нико. Служећи другима – ближњима – служе Богу, а служећи Живоме Богу, служе, самим тим, и ближњима својим. Првенство није у томе да смо ми први по слави, по власти, по богатству, по угледу, по томе да смо неупоредиви са другима. Бити први значи: подносити највећу жртву, служити свима и, кроз то, служити Господу Христу, Који је Себе, као Господ и Господар свега и свих, учинио Слугом Господњим, Слугом нашега спасења и спасења свеколике творевине. Зато су, и у наше дане, раправе о томе ко је први и бољи не само потпуно излишне него су супротне духу Јеванђеља и духу светих апостола. Нарочито је опасно – што се, нажалост, збива у наше време – када, на нивоу епископâ и помесних Цркава, дође до расправе ко је први и ко има власт над ким. Власт у Цркви не постоји, осим служење једних другима, а бити први значи: бити први по том служењу. Зато, дакле,  славимо ову двојицу великих апостола, да бисмо сутра то слављење продужили, прослављајући  сву дванаесторицу првих Христових ученика. У раној Цркви је постојала посебна служба која се звала апостолска. Све службе у Цркви су апостолске: и свештеничка, и бити верник Цркве, јер исповедамо веру, трудимо се да живимо по вери и за њу и да Господ, кроз свакога од нас, посведочи Своју љубав и Своје даривање спасења свету. Зато је ово празник, браћо и сестре, не појединачни, не, назовимо га условно, приватни него празник Цркве и нас све позива да и ми живимо да бисмо се развијали, као личности, до савршенства; да будемо и ми у Цркви последњи, а онда ћемо бити, пред Господом, први”, навео је, поред осталог, Епископ бачки Иринеј у својој архипастирској беседи.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од obi-wan,
      https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/слободан-антонић-велики-правни-рат-за/
      https://iskra.co/reagovanja/slobodan-antonic-veliki-pravni-rat-za-slobodu-govora/
      ...

      Управо је на делу узбудљив правни рат за слободу говора. Он траје, с промењивом срећом, четири године. Две важне битке су добијене, једна је у току, а непријатељ се спрема да отвори читав нови фронт. Морамо бити свесни тог рата, а било би добро понешто и да припомогнемо, како се не бисмо сутра изненадили када не будемо у прилици да читамо овакве текстове – јер се више неће смети писати или објавити.
      У овом чланку говорићу од бици коју управо води Владимир Димитријевић. Гледао сам га како две године, погурен, вукљајући торбу пуну књига, путује из Чачка како би у београдској Палати правде одговарао на тужбу за дискримининацију мишљењем.
      Против њега стајала је једна крсташка НВО, жељна да га осуди, па да га као „осуђеног хомофоба“ избаци из службе („треба да се запитамо – да ли желимо да људи попут Димитријевића буду део образовног система и да раде с нашом децом?“). Иза те НВО стајала је моћна Повереница, иза ње пак богати фондови, један закон који јој је давао одрешене руке за прогон, те феминистички и ЛГБТ идентитарци. Иза свих њих стајали су Брисел и Вашингтон, њихове моћне и богате бирократске структуре. А на крају, како је упозорио и генерални секретар НАТО: „НАТО има одговорност и прилику да буде водећи заштитник женских права“. Спремна је, дакле, била и авијација из Авијана.
      Све због доброг Владе Димитријевића…
      Па ипак, прву битку Владе је добио – захваљујући, како ћемо видети, једном интелигентном и храбром судији. Наравно да је то распомамило Левијатана. И ево Димитријевића поново на удару.
      Како је Димитријевић три године гоњен
      Све је почело тако што је Димитријевић на свом сајту објавио текст у ком је, између осталог, написао да је „једино природна – заједница између мушкарца и жене”. На то је НВО „Да се зна“ поднела Повереници за заштиту равноправности притужбу, у којој је окривила Димитријевића да „наведеним текстом ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за припаднике/це ЛГБТ заједнице“, те да „подстиче неравноправност и нетрпељивост“ (овде 210).
      На основу ове притужбе, Повереница је одмах упутила писмо Димитријевићу у ком га је позвала да, као први корак у процесу који се води против њега по Закону о заштити од дискриминације (ЗоЗД 2009), одговори на ову оптужбу (види овде).
      Оптужба за дискриминацију била је бесмислена. Како је својим написом Димитријевић могао некога да дискриминише? Он није на државној функцији да би могао било коме да ускрати право које му припада – што је реално значење те речи. Није прекршио право неке конкретне особе да склопи брак с другом особом истог пола – та забога, он није матичар. Он није агитовао да се прекрши ниједан закон, позивајући, на пример, матичаре да одбију да венчају мушкарца с мушкарцем – јер такво право ни не постоји. Само је изнео свој вредносни суд, без позивања на насиље или на било какву противзакониту радњу. Свеједно, оптужен је да његов текст ипак представља „дискриминацију“ ЛГБТ особа (?!).
      Одазивајући се позиву Поверенице да се изјасни, Димитријевић је објавио текст у ком је одбио све оптужбе за дискриминацију. У њему је нагласио да је само користио слободу изражавања, не би ли „као православни хришћанин“ изнео „свој став о природној породици“, који „заснива на Светом Предању Цркве од Истока“.
      Повереница је била незадовољна овим одговором, те је изрекла мишљење да су Димитријевићеви ставови „узнемиравајући, понижавајући и представљају повреду достојанства групе лица на основу својства, чиме су прекршене одредбе чл. 12. ЗоЗД“. На тај начин он је, по оцени Поверенице, писаном речју извршио акт дискриминације према ЛГБТ популацији, те је позван „да на свом сајту упути јавно извињење особама другачије сексуалне оријентације, као и да се убудуће суздржи од аката и изјава којима се крше прописи о забрани дискриминације“.
      Важно је нагласити да Повереница у свом спису индиректно и сама признаје да Димитријевић није позивао на насиље, реферишући „на пресуду Европског суда за људска права у предмету Вејделанд и други против Шведске (од 9. фебруара 2012. године) у којој је суд истакао да (…) `напади` на одређене особе почињени вређањем, исмевањем или клеветањем одређених група становништва могу бити довољни како би се власти определиле да сузбију овакав говор и у оним случајевима када у говору нема позива на чин насиља или друга кривична дела“.
      Димитријевић, међутим, и даље не сматра да је за било шта крив, те објављује одговор Повереници на њено мишљење, у ком каже: „нећу се извинити покрету политичких хомосексуалаца, нити ћу, ако Бог да, одступити од својих православних и хришћанских ставова“. Такође, Димитријевић је наставио да на свом сајту објављује чланке о ЛГБТ питању (овде и овде).
      На то је НВО „Да се зна“, 30. јануара 2019, поднела тужбу против Димитријевића Вишем суду у Београду (овде 242-249). У тужби се, између осталог, Димитријевић окривљује да „изражава идеје и ставове да је једина природна заједница, заједница између мушкараца и жене, и да је само таква заједница – природна породица“ (244; све је изворно истицање). Наводе се, такође, као дискриминаторне и следеће Димитријевићеве реченице (246):
      – „Хомосексуалне везе су грешне и подлежу осуди“;
      – „Хомосексуалне тежње се лече, као и остале страсти које муче палог човека“;
      – „Повремено се изопачења људске сексуалности испољавају у форми болесног осећања припадности супротном полу, чији је резултат покушај да се промени пол (трансексуализам)“;
      – „Савремена борба ЛГБТ покрета нема никакве везе са правима хомосексуалаца, него је реч о политичкој идеологији коју намеће глобалистичка Империја Вашингтон–Брисел, с циљем да разори природну породицу“.
      Тим и другим исказима, тврди се у тужби, „продубљују се стереотипи о ЛГБТ лицима којима се ствара непријатељско окружење за та лица“ (246). Како је по чл. 12 ЗоЗД кажњиво „стварање непријатељског, понижавајућег и увредљивог окружења“, а у чл. 13 ЗоЗД „поновљена дискриминација“ означена је као „тежак облик дискриминације“ – може се рећи да је управо то оно што ради Димитријевић, тврдила је НВО Да се зна (247).
      Опет је важно упозорити да се и у овој тужби реферисало на пресуду ЕСЉП Вејделанд и други против Шведске, у којој се даје право ограничавања слободе говора и „када у говору нема позива на чин насиља или друга кривична дела“ (исто). Стога је Да се зна тражио од суда да донесе пресуду да је Димитријевић „извршио тежак облик дискриминације“, затим да се Димитријевић обавеже да ће уклонити своје текстове, те да више неће објављивати сличне „дискриминишуће“ чланке (248).
      Како је Димитријевић победио
      Првостепени судски поступак по овој тужби трајао је више од две године и завршио се 17. маја 2021. пресудом Вишег суда у Београду (бр. 2-П-410/19) коју је потписао судија Срђан Јончић. У пресуди су одбијени сви тужбени захтеви против Димитријевића као неосновани.
      У образложењу се указује „да су наведени текстови објављени на приватном сајту, односно да је изостала активност којом се одређеној или неодређеној групи намеће одређени став“ (стр. 11; моје наглашавање). То случај В. Димитријевића, оцењује судија Јончић, разликује од случаја Вејделанд и други против Шведске (11-12). У овом другом случају, наиме, реч је о томе да су 2004. године чланови организације Национална омладина у ђачке ормариће једне више гимназије убацивали летке у којима се у негативном контексту говори о ЛГБТ особама. Тиме су, на известан начин, принудили кориснике ормарића – који су, уз то, и „у осетљивом узрасту“ – да њихове негативне исказе о ЛГБТ особама прочитају (12).
      Ништа од тог, каже се у пресуди, не постоји у случају В. Димитријевића. Он никога није довео у положај да не може а да не чита инкриминисани текст. Чланак није растуран тако „да је било немогуће да буде игнорисан“ – тзв. заробљена публика (captive public), нити је његов чланак био намењен старијим малолетницима (средњошколцима). Особе које су га читале слободно су одлучивале хоће ли посетити Димитријевићев сајт или не.
      „Објављивање информације на приватном сајту“, наглашава се даље у пресуди, „мора се анализирати кроз анализу `сразмерности` сходно чл. 10. ст. 2 Конвенције. Наиме, утицај јавно изражених ставова на приватном сајту мора бити сразмеран величини публике до које би могао допрети“ (12). Европски суд за људска права (ЕСЉП), заправо, изричито каже да није исто да ли је неки исказ саопштен „на онлајн сајту с малом читалачком публиком или на мејнстрим, веома посећеним интернет страницама“ (овде §79).
      Рецимо, Димитријевићев чланак, од ког је све почело, прочитало је на његовом сајту до данас, значи за неких 40 месеци, укупно 6.231 човек. То се не може ни поредити с тим када би чланак, примера ради, био објављен на порталу Блица, који је само у једном месецу, у јуну 2021. имао 2.847.757 индивидуалних посетилаца. То је сразмерно читавих осам и по хиљада пута више! Јасно је да Димитријевићев инкриминисани текст уопште не задовољава критеријум „утицајности“ које поставља Европски суд за људска права.
      У пресуди се, такође, види настојање судије да утврди да ли су два Димитријевићева текста реално произвела ма какву дискриминацију. То питање постављено је и сведоку тужитеља, М.К, члану НВО „Да се зна“. М.К. је, према пресуди, дао следећу изјаву:
      „Ја сматрам да овакви текстови генерално имају лошег ефекта на друштво у целини (…). У друштву увек постоје снаге које желе да умање достигнути ниво људских права. Оваквим текстовима се нормализује деловање које има за циљ умањење достигнутих нивоа људских права. (…) Због овог текста нисам лично имао проблема, али сам у прошлости као геј мушкарац имао много проблема због сличних ставова које има тужени. Прошао сам кроз малтретирања у школи. (…) Није ми познато да се неко нашао пред судом због акта насиља изазваног писањем туженог“ (9; 10).
      Као што се види, сведок тужбе је потврдио да Димитријевићев текст није био узрочник некакве одређене и познате дискриминације или насиља, већ да се све своди на сумњичење да је такво мишљење потенцијално опасно. По процени тужитељске стране, Димитријевићево становиште може да доведе до дискриминације или насиља, али – на терену фактицитета, не постоје докази за то, постоји само сумња у могућност. Наравно да то не може бити довољно за осуду.
      Како Димитријевића и даље судски прогоне
      И тако долазимо до онога што се сад дешава. Незадовона пресудом, НВО Да се зна жалила се, 21. јуна 2021, Апелационом суду у Београду. У жалби се, најпре, наводи да је Димитријевић „активно“ радио на „изношењу екстремних ставова у вези са ЛГБТ лицима“ (стр. 3), будући да он „своје ставове шири јавно у смислу да их прихвати што већи број људи“, те да је његов „циљ анимирање што шире јавности“ (3), пошто „жели да његови ставови буду прихваћени од стране већине у друштву“ (4). О, каква дрскост!
      Димитријевићев сајт, каже се даље у тужби, није приватни, јер су „сви садржаји на том сајту јавно доступни свим лицима“, а „сајт служи управо за ширење идеја и ставова које тужени износи и у спорним текстовима“ (3). Штавише, на Димитријевићевом сајту се „великим бројем објављених текстова и књига, као и предметним текстовима, вређају ЛГБТ лица“ (4), а „постоји и посебна опасност јавно објављеног садржаја који се без контроле лако и даље преноси, те је један од текстова“, ужаснута је ова НВО, „пренет и на порталу Стање ствари“ (4).
      Стога се тужитељи питају „да ли је суд желео да каже да тужени на интернет страници која је свима доступна може да објављује било шта, и то без икаквих правних последица само зато што је реч о интернет страници коју сам уређује и коју поседује?“ (5; све је изворно наглашавање).
      У том смислу, НВО Да се зна одбија да прихвати аргумент из пресуде да Димитријевић никог није довео у положај да не може а да не чита инкриминисани текст (тзв. заробљена публика), тврдећи да „онда нико никад не би могао одговарати за јавно изнету реч у медијима и на порталима – јер, читалац може одлучити да ли ће посетити одређени портал, да ли ће угасити телевизор, да ли ће купити новине итд“ (5).
      Ова НВО случај Вајделанд тумачи тако да је том приликом, наводно, „суд истакао да (…) `напади` на одређене особе почињени вређањем, исмевањем или клеветањем одређених група становништва, могу бити довољни како би се власти определиле да сузбију овакав говор и у оним случајевима када у говору нема позива на чин насиља или на друга кривична дела“ (6).
      Такође, НВО Да се зна указује да је Димитријевић гимназијски професор, те да је „сасвим извесно да његов лик и дело прате и његови ученици, посебно на интернету“ (4). „Замислимо да ученик туженог, како се и очекује, прати лик и дело свог професора, (…) и да је тај ученик одрастао у систему вредности у ком је породица јако битна“, те да је „кренуо да чита текст У одбрану природне породице“, што значи да је „тај ученик бирајући да прочита текст о породици изабрао да прочита и екстремне ставове о ЛГБТ особама“. То је „неприхватљиво“ јер би се тиме „одговорност за ширење предрасуда пребацила на јавно мнење“ – то јест на ученика – „док би изостала одговорност оних који шире предрасуде“ – то јест професора Димитријевића (5).
      На крају своје жалбе ова НВО се с висине обраћа суду, питајући се „да ли је суд уопште прочитао предметне текстове и у ком смислу сматра да је прихватљиво на тај начин релативизовати предмет спора и ставити у `исти кош` хетеросексулане особе, као већинске у друштву, и ЛГБТ особе, које припадају једној од најугроженијих мањинских група у друштву“ (6-7). „Нису јасни наводи суда да суд не може да заобиђе чињеницу да у сваком друштву постоји одређени број људи који имају традиционалне, конвенционалне и крајње ригидне ставове (…), те да треба имати у виду да је тужени лице традиционалних уверења“. „Могло би се закључити да је суд заузео став (…) да му је из тог разлога дозвољено да вређа ЛГБТ лица и да шири јавно ставове којима се за та лица подстиче непријатељско окружење и шире предрасуде“ (7), ишчуђава се ова НВО.
      Слобода уверења и говора јесте европска вредност, али „историја нас учи о опасностима толерисања злоупотребе слободе говора и изражавања, јер дискриминаторни говор управо представља прекорачење, злоупотребу те слободе“. Отуда је, тврди Да се зна, „веома важно санкционисати дискриминаторни говор, при томе јасно указујући где престаје слобода говора, а где почиње дискриминација“ (9).
      Ову тужбу НВО завршава правим покличем против слободе мишљења, позивајући се на разлог „погрешног“ мишљења: „Доношење закључака дедукцијом и на основама опште признатих и прихваћених начела и моралних норми погрешно интерпретираних у циљу стварања пројектоване слике и жељеног ефекта, могу бити веома опасни, како за појединце тако и за друштво у целини“ (19).
      Зашто ће, ако је правде, Димитријевић да победи
      Готово је симпатично колико су НВО тужитељи простодушни у својој намери да забране свако другачије мишљење само уколико испуњава један једини услов – да га они оцењују као „погрешно“, „увредљиво“ и „дискриминишуће“.
      У модерном и цивилизованом друштву ниједна група не може имати ту врсту привилегије да одређује које је мишљење дозвољено, а које не. Слобода мишљења и изражавања је, када смо већ код европских вредности, изричито зајамчена чл. 10 Европске конвенције о људским правима, а Европски суд за људска права, као званични правни интерпретатор конвенције, јасно одређује услове под којима се може ограничити право на слободу изношења мишљења (захваљујем се Браниславу Ристивојевићу што ме је снабдео грађом из које сам схватио логику ЕСЉП).
      Дакле, да би се неко мишљење ограничило потребно је, сматра ЕСЉП (овде §61-66), да се стекну три кумулативна услова (значи сва три истовремено):
      да је инкриминисана изјава вулгарно увредљива; да је намера изјаве позив на насиље; и да је изјава дата у напетом социјалном контексту, када је разумно претпоставити да позив на насиље може директно да изазове насиље. Ad 1. Што се тиче првог, Суд сматра да „употреба вулгарних фраза сама по себи није одлучујућа у оцени да ли је на делу увредљиво изражавање (offensive expression), зато што (таква употреба – С. А) може да служи и у чисто стилистичке сврхе; за Суд стил представља део комуникације као облик изражавања, те је као такав заштићен једнако колико и садржина идеја и информација које се налазе у самој изјави“ (овде §68). Употреба вулгарности, наравно, код критиковане стране често рађа осећај увређености, али „иако су таква осећања разумљива, она сама по себи нису довољна да би се ограничила слобода изражавања; тек пажљивим испитивањем контекста у којем су употребљене увредљиве речи, може да се направи смислена разлика између шокантног и увредљивог језика, али који је заштићен чл. 10 Конвенције, и оног који се не може толерисати у демократском друштву“ (овде §69; моје истицање).
      Ad 2. Други услов тиче се намере изјаве (овде §65), где је, по Суду, од одлучујућег значаја „да ли текст, и поред својих заразних речи, (не)охрабрује на употребу насиља“, што је „есенцијални фактор у разматрању“ (овде §36). У чланку, дакле, морају бити јасно идентификована она места у којима се публика „охрабрује на употребу насиља“, уколико се он жели подвргнути ограничењима, у супротном овај услов не сматра се испуњеним.
      Ad 3. Трећи услов, према мишљењу Суда, тиче се социјалног контекста, који је морао да буде такав „да је општа безбедносна ситуација у том крају била напета, или да је било сукоба или нереда, или да су постојале (…) било које друге посебне околности у којима би дотичне изјаве могле произвести непосредне незаконите радње“ (imminent unlawful actions), укључив и „изложеност стварним претњама физичким насиљем“ (овде §78).
      Димитријевићев текст можда је увредио чланове неке групе, али да би његова слобода изражавања била ограничена, тај текст је морао, осим увређености НВО Да се зна (услов 1) да садржи и позиве на насиље (услов 2), и, уз то, да је објављен у експлозивној друштвеној атмосфери, када он реално може да узрокује акте насиља (услов 3). Димитријевић ни експлицитно ни имплицитно није позивао на насиље (услов 2) – то, уосталом, кажу и сами тужитељи будући да се, подучени од Поверенице, позивају на случај Вајделанд. Али, првостепени суд је јасно уочио смисао Вајделанд-изузетка: он подразумева затворену публику, а код Димитријевића тога на делу није било.
      Или да то јасно кажемо нашим НВО тоталитаристима: „Да, Димитријевић на свом сајту може, ма колико то тешко било прихватљиво ауторитарном уму, да пише и објављује буквално шта му падне на памет и дословно шта год пожели, само ако у напетим друштвеним околностима (услов 3) не позива на насиље (услов 2)“.
      А што се тиче услова 3, можемо се запитати о каквој се „екплозивној“ атмосфери може говорити у Србији данас, барем када је реч о ЛГБТ питању, ако знамо да се од 2014. уредно и без изгреда одржавају геј параде, као и то да је отворено геј политичарка 2016. постала најпре министарка, а већ 2017. и премијерка српске владе? И каква је то, уопште, „угрожена група“ чија је чланица ни мање ни више него на врху извршне власти?
      Европски суд за људска права, такође, јасно каже да ако је реч о „тексту који је аналитичке природе и који не садржи ниједан одломак који би могао бити описан као позив на насиље“, а „без обзира колико је непријатан и неприхватљив“ за било кога – постоји „право јавности да буде информисана на другачији начин о ситуацији“ (овде §52). Суд сматра да „када је реч о чл. 10. ст. 2 Конвенције, има врло мало простора за ограничавање слободе говора када су у питању политички говор или дебата о питањима која су од јавног интереса“ (овде 58).
      Димитријевићеви чланци били су управо то – аналитичке расправе о питањима од општег значаја, без позивања на насиље, те они апсолутно не смеју бити основ за било какав судски прогон – а судски прогон увек је и државни прогон.
      Терет Владин, терет наш
      Запрепастио сам се када сам видео како НВО Да се зна од Димитријевића, само за састављање последње тужбе против њега, тражи да јој још и исплати 60.000 динара. А цела та тужба школски је пример апела против слободе мишљења. Димитријевић ће, дакле, још имати и да новачно награди своје тужитеље што му ускраћују слободу да убудуће  пише и говори оно што мисли о ЛГБТ питању?!
      Сама идеја да ће Димитријевићу ем бити узета слобода говора, ем ће за то још морати и да плати, баш звучи некако перверзно. Али, Димитријевић сада ратује за све нас. Изгуби ли, и ми долазимо на ред.
      Већ сама чињеница да је читалац овај текст прочитао до овог места, охрабрујућа је. И то је део отпора, и то је део помоћи. Ово је као у филму – појединац против система. А ми, ево, помажемо: ја који сам ово написао, сајт који је ово објавио, ви који сте ово прочитали… Помоћи ћемо и друго, кад затреба.
      А Владе ће и даље ћутке подносити да га НВО активисти туже, Повереница опомиње, а суд позива на саслушање… Вући ће ону торбу с књигама од Чачка до Београда, и назад… Молиће се за све нас, за цео свет, чак и за своје непријатеље… Али, колико год га кињили, свагда ће, тихо и чврсто, остати при свом: „Ипак је неприродна“!
      ... (Искра, 06. 07. 2021)
×
×
  • Креирај ново...