Jump to content

Препоручена порука

Дакле, молим за помоћ. Најозбиљније.

Проблем који имам је следећи. Кад год кренем да попуњавам неки образац, уговор или било какав сличан документ написан "правничким језиком" потпуно се изгубим. Очекујем нека јасна поља као што су ове форме за регистрацију на интернету или сл. а наиђем на потпуно неразумљиве ствари. Што више читам све ми се више мути у глави и све мање разумем. По правилу, први покушај се заврши тако што се изнервирам, дигнем руке и оставим за касније. Иначе немам проблем да разумем релативно комплексне ствари из других области. Мислим да ни у једној области живота немам проблем као са тим. Само за те правничке документе сам тотално глуп. IQ < 50. И изузетно је фрустрирајуће искуство... Управо се нервирам са неким формама па реко ајде да питам на форуму, тамо све знају.

Где грешим? Шта не знам? Како решити тај проблем? Има ли још неко са сличним стварима?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 101
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Дакле, молим за помоћ. Најозбиљније. Проблем који имам је следећи. Кад год кренем да попуњавам неки образац, уговор или било какав сличан документ написан "правничким језиком" потпуно се изгубим.

Зависи шта ти конкретно треба. Неке ствари су прављене да би их сви разумели, али неке ствари, које нису толико раширене, умеју често да буду направљене изузетно лошим и компликованим језиком. Онај ко

Кућу мора да ти уради архитекта и да удари свој печат. Кад хоћеш да се разграничиш са комшијом, то вам уради геометар. Дете у државним школама сме да ти образује само наставник са лиценцом. Судски тум

:-) pa ne znamo bas sve, ali blizu si ;-) ; kakve forme te muce-mozda mozemo pomoci? Inace tvoja frustracija mi je jako poznata, a u mom slucaju se odnosi na "instrukcije" generalno govoreci - od knjizurine koju dobijes kad kupis cappuccino maker, pa do ne znam kakvih gluposti;

Mislim da se radi o svojevrsnoj nesigurnosti I brizi da ne pogresis, jer se zaboga radi o pravnim stvarima, pa moze ozbiljnije da ti naskodi. Radi na strpljenju, jer su nam to provere koje treba da naucimo.... znaci udvostruci trud pa citaj tekst 10x ako treba, da bi strpljivo odradio zadatak pred sobom; pravni zargon moze biti I dosadan, pa neces da dozivljavas jos jedan smor u danu koji je prepun raznih dinamika...

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, "Tamo daleko" рече

Mislim da se radi o svojevrsnoj nesigurnosti I brizi da ne pogresis, jer se zaboga radi o pravnim stvarima, pa moze ozbiljnije da ti naskodi.

Ма јок. Ја кад нешто разумем попуњавам и шаљем за десет секунди, немам никаквих проблема са емоцијама. У ствари сам ладан као лед.

Проблем је што некад ништа не разумем. И што више читам све мање разумем и све више се нервирам.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 39 минута, Grizzly Adams рече

Где грешим? Шта не знам? Како решити тај проблем? Има ли још неко са сличним стварима?

Чуј, има ли још неко...

Имају сви. Право није писано да се разуме, него да не можеш да разумеш и да мораш да платиш адвокате. Читав тај систем постоји да би се вртеле милијарде на магли. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Grizzly Adams рече

Ма јок. Ја кад нешто разумем попуњавам и шаљем за десет секунди, немам никаквих проблема са емоцијама. У ствари сам ладан као лед.

Проблем је што некад ништа не разумем. И што више читам све мање разумем и све више се нервирам.

Nazalost, treba ti neki stepen razumijevanja pravnih pojmova i upoznavanje sa pravnickom terminologijom. Treba vrijeme zato, kao i zivci ako nemas neke simpatije za nas, pijavice, da se upoznas sa terminima ( a za to imaju valjda neki kursevi? ). Ali fora sto ces, dok naucis termine, nauciti i pravo :smeh1: A jako je preporucljivo, po meni makar, nauciti to ako su u pitanju ugovori ili porezi, da se gdje ne zeznes.

A opet i tad, zavisi o cemu se konkretno radi u obrascu ( jer nekad ih bandoglavo i sastave ).

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Зависи шта ти конкретно треба. Неке ствари су прављене да би их сви разумели, али неке ствари, које нису толико раширене, умеју често да буду направљене изузетно лошим и компликованим језиком. Онај ко то саставља није добар правник, јер то треба да буде у старту свакоме разумљиво, а не само људима који су у струци (сем ако се не ради о баш уско стручним стварима, тад већ нема везе, ионако ће само правници и да раде на томе).

Људи често лече своје комплексе тиме што максимално компликују много просте ствари, тако ваљда сами себи делују паметније. Тако је и наш правнички језик крајње бирократизован и одвратан откако су дошли неписмени комунисти из шуме и почели да глуме неку елиту. А елита, ако нема супстанцу, онда максимално ради на форми, и онда имамо то што имамо. Наш правнички језик пре другог св. рата је био баш леп, често и на нивоу доброг књижевног дела.

Елем, дај ми баш неки пример, интересује ме, јер сам мислио да по Америкама нема таквих комуњара који ће тако да за*ебавају сопствени народ.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, RYLAH рече

Елем, дај ми баш неки пример, интересује ме, јер сам мислио да по Америкама нема таквих комуњара који ће тако да за*ебавају сопствени народ.

Sta ti je bre Rile, oni su gori milion puta... tacnije, to su pokupili od Engleza, oni su najgori...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Avocado рече

Sta ti je bre Rile, oni su gori milion puta... tacnije, to su pokupili od Engleza, oni su najgori...

Не знам, пар пута сам гледао неке њихове формуларе, деловали су ми ОК. Могуће да нисам гледао "праве" :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ма не кажем да је то безвезе. Проблем је вероватно што су у питању референце на разне појмове и законе који су негде другде дефинисани па лаик ту једноставно нема шта да тражи. Осим да иде на курс што рече неко, ал ко има времена да учи све то... Ако се поједностави онда би можда било непрецизно и неупотребљиво. Ипак то нису онлајн форме него документи који се ослањају на неке дебеле књиге тамо.

Значи нема друге него ангажовати стручњака да помогне. А ја оћу све сам па се изнервирам...

Вероватно се слично осећа и неки правник који оће сам да испрограмира нешто. ;) 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 13 минута, Grizzly Adams рече

Вероватно се слично осећа и неки правник који оће сам да испрограмира нешто. ;) 

Само што програмери немају државну силу и монополску комору иза себе... 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, Grizzly Adams рече

Ма не кажем да је то безвезе. Проблем је вероватно што су у питању референце на разне појмове и законе који су негде другде дефинисани па лаик ту једноставно нема шта да тражи. Осим да иде на курс што рече неко, ал ко има времена да учи све то... Ако се поједностави онда би можда било непрецизно и неупотребљиво. Ипак то нису онлајн форме него документи који се ослањају на неке дебеле књиге тамо.

Значи нема друге него ангажовати стручњака да помогне. А ја оћу све сам па се изнервирам...

Вероватно се слично осећа и неки правник који оће сам да испрограмира нешто. ;) 

Pa je li u pitanju nesto vezano za, npr. intelektualnu svojinu, ili za osiguranje formular, za poreze? Neke izjave, podnesci za organ samouprave, ili za nesto na drzavnom nivou ( state and/or federal level )? Za neke ti ne bi trebala prevelika pomoc, a za neke bi ti trebala debela pomoc ( a opet i ta pomoc mozda nije nuzno pravna nego neke druge vrste ). Ovako si nam samo ostavio presiroku formulaciju pa komotno se moze raditi i o tumacenju ustava :D

Sad, ako je u pitanju materija koja se poziva na brdo nekih izvora ( zakona, podzakonskih akata, presuda, medjunarodnih konvencija i cega sve jos nema ) onda morao bi zagrijati stolicu. Pogotovo u "common law" sistemu :|

пре 50 минута, RYLAH рече

Не знам, пар пута сам гледао неке њихове формуларе, деловали су ми ОК. Могуће да нисам гледао "праве" :)

"I hereby do declare that the aformentioned motion for the cessation of the litigation is overturned for the reasons of brevity of the same litigation, in the context of the right to fair trial of the prosecuted."

I rest my case :D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Juanito рече

Само што програмери немају државну силу и монополску комору иза себе... 

Od ljubomore se dobijaju bore ;)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Juanito рече

Само што програмери немају државну силу и монополску комору иза себе... 

Лекари, архитекте, инжењери, медицински радници, просветни радници... Свима су потребне или лиценце или имају своје коморе које издају лиценце и прате рад (макр у теорији), свуда где су професије које су "осетљивије".

Не претеруј.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, RYLAH рече

Лекари, архитекте, инжењери, медицински радници, просветни радници... Свима су потребне или лиценце или имају своје коморе које издају лиценце и прате рад (макр у теорији), свуда где су професије које су "осетљивије".

Не претеруј.

Али никоме од њих држава не измишља запетљане и тросмислене ствари које онда људи морају да плате да се декодирају да би остварили нека основна права итд. Ако већ држава измисли нешто и запетља, морали би пореским обвезницима да омогуће правне услуге које су већ скупо плаћене порезом. У супротном, нека ме пусте да радим како и шта хоћу, а не да доносе прописе које обавезно морам да поштујем, а апсолутно не могу да их разумем. Све је то један опаки кафкијански систем који меље људе. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Драгана Милошевић,
      Колико је само текстова објављено у богословској или светоотачкој литератури у којима се говори о праштању као темељу духовног живота и путу који човека води у Царство небеско. И колико год они били утемељени, ни из далека не могу оставити утисак какав оставља само један пример истинског хришћанског праштања. Такво је сведочанство о праштању архимандрита Пајсија, некадашњег хиландарског игумана, онима који су му у грађанском рату 90-тих у селима Сребренице поклали више од 30 чланова породице.
      Горди људи нису кадри да приме и сведоче истину. Гордим људима отац гордости, непријатељ Божији од искони, лаж открива као истину и наводи их да постану сведоци лажи „у име истине“. Људи црне душе, нечисте савести, упрљаног образа, плитке памети и охладнелог срца, нису и не могу бити примери српског карактера, примери српског „самоослобођења“, путовође једног народа, објективни критичари. 
      Истина се открива људима Божијим, људима кротким, смиреним, побожним, честитим. Такав је, међу многима знаним и незнаним, у овом народу, у овом свету и веку, био и недавно упокојени архимандрит Пајсије, негдашњи протос Свете Горе Атонске, игуман манастира Хиландара, и на крају свога краткога земаљскога пута и живота – обновитељ православног монаштва на југу Србије, и игуман манастира Светог Прохора Пчињског.
      Иако сам га познавао и добро и дуго, иако сам са њим провео незаборавне дане и ноћи у разним приликама, у Хиландару, Кареји, Грчкој и Србији, нећу у овом тексту - који намењујем за покој његове душе, уместо свеће воштанице - писати о његовом подвижништву, љубави, трпељивости, кротости, богољубљу, братољубљу, духовништву, византијском појању, богослужењу. О томе ће, у времену које долази, сведочити и говорити његова многобројна духовна деца – монаси, монахиње, свештеници, хришћани из Грчке, Босне поносне, Македоније, Србије, и из многих других земаља.
      У овом тексту, заупокојеном сведочењу, исписаћу истину, Богу и многим православним хришћанима знану, о њему – Србину из Сребренице, Сребреници, и злочину. Ову истину исписујемо у времену када је народ архимандрита Пајсија стављен на стуб срама и распет; и пре тога, оклеветан због злочина у Сребреници.
      Неколико месеци након избијања рата у Босни и Херцеговини 1992. године, у манастир Хиландар су, као и свуда где Срби живе, стизале страшне и црне вести о новом поклању Срба у Босни и Херцеговини. Поново су се, као и 1941. године, повампириле усташко-муслиманске ханџар дивизије, оштрили су се ножеви и нови „србосјеци“, спремало ново поклање и изводило етничко чишћење Срба, кројили нови и остваривали стари планови о прогону босанско-херцеговачких Срба са својих вековних огњишта. Никли су нови концентрациони логори, пунила су се српска гробља, правиле нове, масовне и необележене гробнице, вијорили се црни барјаци, рушиле и сваковрсно скрнавиле древне српске цркве и манстири, добрим делом Босне господарили разни Изетбеговићи, Празине, Делимустафићи, Дудаковићи и слични исламски фанатици. Само Бог зна колико је Срба тада убијено, али би убијених било много више да Срби нису по злу упамтили Павелића, Степинца, Јасеновац и друга масовна српска стратишта из времена Другог светског рата.
      У том рату, за који Срби нису криви, било је жртава на све стране. И српских, и хрватских, и муслиманских. Те црне вести са краја двадесетог века никога нису остављале равнодушним, па ни хиландарске оце. Они су на то имали одговор. Хиландарци су се са својим игуманом Пајсијем молили да Господ свима подари понајпре унутрашњег, а потом и спољашњег мира, али и да у Царству Небеском упокоји све оне који пострадаше због православне вере и свог српског имена.
      У том суровом и крвавом рату, муслимански фанатици су у његовом родном селу Чичевци (20 километара од Сребренице) убили четрдесет братсвеника из фамилије хиландарског игумана. Од најближе родбине, на Ђурђевдан 1992. године, убили су му брата од стрица Симу Танасијевића, са којим се у младости највише дружио и војску служио. Неколико дана касније, 10. маја 1992. године, убили су му рођеног брата Миленка (р.1954. г.) и деду Манојла Танасијевића. Сви су побијени у атару свог села, а Симо је мучен најстрашнијим мукама у муслиманском затвору. Злочин су извршиле прве комшије и стари познаници, муслимани из суседног села Јадра.
      Једног каснијег поподнева, у смирају сунца, када Хиландар посебно мирише миром, у хиландарској канцеларији је зазвонио телефон. Јавио се, као и обично, монах Василије (Урошевић), тадашњи манастирски епитроп задужен за контакте са народом. Са друге стране зачуо се глас:
      – Овде команда јединице Војске републике Српске. Тражимо да чујемо хиландарског игумана Пајсија.
      Отац Василије је замолио официра да позове поново за десетак минута, док он позове игумана да дође из његове монашке келије. Отац Пајсије је дошао, а док телефон није поново позвонио, размишљао је да ће поново чути црни глас из свог родног краја. Премишљао је у себи ко је од његових најближих нова жртва исламског фундаментализма. Није дуго чекао. Телефон је поново позвонио. Када се официр представио, и уверио да разговара са хиландарским игуманом, кренуо је са својом причом:
      – Оче игумане, наше јединице су ухватиле једног познатог муслиманског зликовца, кољача из околине Сребренице. На ислеђивању је признао да је, поред многих других Срба, лично мучио и убио – како је рекао – брата првог попа са Свете Горе. Он је сада у нашим рукама, и тај нема осећај гриже савести због почињеног злочина. Одлучили смо да вас позовемо, и његов живот стављамо у Ваше руке. Како Ви кажете, ми ћемо тако урадити – војнички је завршио свој „рапорт“.
      Игуман је заћутао неколико тренутака, а онда, својим смиреним и тихим гласом, рекао:
      – Ја га нисам тражио. Ја сам му опростио. Нека му Бог суди по делу његовом. Што се мене тиче – слободан је, а ви радите како вас Бог учи. 
      Официр је, не верујући да то чује, питао да ли га је добро разумео. Отац Пајсије је поновио свој одговор. На крају разговора, официр је рекао:
      – Када сте тако одлучили, ми ћемо га пустити.
      Будући да сам био сведок ове јеванђелске приче, дуго сам размишљао о овом готово библијском и драматичном догађају: Шта би човек урадио да су га животне неприлике и воља других довеле у овакву ситуацију? Каквим би судом судио, и каквом би мером мерио?
      Знао је отац Пајсије да је коначни суд у рукама Божијим, да је крв људска – како Његош каже - „рана наопака, да је боље - како каже Јевросима мајка - изгубити главу него своју огрешити душу; да човек хришћанин не завршава у мртвачком сандуку, и у два метра гроба; да је ово на земљи само прво, измериво, краће полувреме у утакмици које овде људи воде са ограничене земље за бескрајно и вечно Небо Божије.
      Све је то знао, и то веома добро, отац Пајсије. Јер, да ту истину није знао, не би у овоме свету и веку сав био Човек, сав Хришћанин, сав Монах, сав Светогорац и Хиландарац, сав Србин. Знао је отац Пајсије да то није учинио због тога да би се људи дивили, да би о томе причали, да би неко о томе писао и приповедао. Знао је да је, по речима Светог Јустина Ћелијског, људска душа важнија од свега. Зато је тако и одговорио.
      Протојереј Велибор Џомић
      извор
       
    • Од Иван Ивковић,
      Аутор овог снимка је отац Серафим (Алдеа) из манастира Мaл (Mull Monastery) посвећеног свим келтским светитељима. Његовим благословом делимо га са вама.
      Извор: https://youtu.be/9GyBpF9YfwU
      Званична презентација: https://mullmonastery.com/
    • Од Ćiriličar,
      Ја лично нисам баш љубитељ никавих еуфорије. Када се затекнем на Слави, од мноштва хране коју видим на столу губим апетит, мада сам за то да трпезе буду богате, и волим кад људи и једу, посебно ако и сам спремам храну. Дакле, нема ту осуде. Дешавало се да скоро ништа не поједам на Слави, а кад одем, одједном огладним и једем нешто друго, мање укусно. Није то никакав надриаскетизам, просто је тако.
      Исто тако нисам за велика дружења, неке, ајде да кажем, наметнуте раздраганости и сл. Кажем ово не да бих глумио неког подвижника, јер, да то одмах одстаним као лажну скромност, знам људе који све ово воле, а много су врлинскији од мене. Дакле, то је неки моје унутрашње стање. Не осуђујем људе ако не чине као ја.
      Сад у вези рођендана деце. Сходно реченом, о себи, био сам присутан на рођендану детета, девојчице, код људи непобожних. Изнајме простор; имају много званица, а станови су мали за много деце и за то "растурање" у дечијој радости и игри; позову "стендап" комичаре, дечије, који изводе перформанс да би се деца играла, са музиком, песмом, балоонима и сл. Слављеник, у овом случају слављеница је као мала принцеза...генерално, буде много радости и лепо је. Међутим, потпуно ирационално говорим, без осуде, некако ми то није "потаман". Дакле, говорим ирационално, без осуде, без психолошких анализа, ичега. Просто осећај имам такав да то и није баш корисно за дете. А ни сам не знам зашзо.
      Био сам код добрих хрићаана, већина људи жииве литургијски. Окупили се, много деце и скоро исто све. Изнајмљен простор, перформанс за децу, слављеница у белој хаљини у центру пажње, радосно, бучно, еуфорично.
      Занима ме, баш, мишљење људи са Поука о овоме.
       
    • Од Иван Ивковић,
      Аутор овог снимка је отац Серафим (Алдеа) из манастира Мaл (Mull Monastery) посвећеног свим келтским светитељима. Његовим благословом делимo га са вама.
      Извор: https://youtu.be/iVcOCY6XquE
      Званична презентација: https://mullmonastery.com/
       

      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...