Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

JESSY

Шта је то депресија?

Recommended Posts

Depresija je stanje koje često nailazi ne samo na neprepoznavanje, već i nerazumevanje, a katkad i osudu. Mnogi od nas nemaju dovoljno informacija u vezi sa  teškoćama sa kojima se pojedini ljudi sreću, čak ne uviđajući razliku između depresije, tuge ili potištenosti.

Pojašnjenje i približavanje ovakvog problema važno je zbog svih onih ljudi koji ovakve teškoće imaju u iskustvu, ali svakako i zbog toga što omogućava uključivanje drugih važnih ljudi (porodice, prijatelja), kao adekvatan sistem podrške.

Ono što bi uvek trebalo da imamo na umu kada smo u kontaktu sa ljudima koji se bore sa depresijom, a kada želimo da im pomognemo, jeste to da ne govorimo neke od navedenih stvari koje su opisane u nastavku.

„Praviš problem ni oko čega”

Depresija i poremećaji raspoloženja često imaju širok raspon ekstremnih emocija. Ukoliko umanjujete ili banalizujete probleme sa kojima se ove osobe suočavaju, postoji mogućnost ne samo da osete da nemaju podršku, već i da su napadnuti. To može da dovede do daljeg povlačenja ili to pogoršanja njihovog stanja. Iako vi, vrlo verovatno, imate drugačiju perspektivu njihovog stanja, to ne menja činjenicu da su njihova osećanja zaista snažna što, zapravo, za njih i predstavlja problem.

Umesto toga, pokušajte da razumete da vaša perspektiva možda nije merodavna i pokušajte da budete saosećajni. Nastojte da razumete da raspoloženje ovih osoba može biti loše bez ikakve promene spoljnih faktora. Probajte da se poistovetite sa depresivnom osobom i stavite joj do znanja da razumete da je njihovo stanje nezavisno od spoljnih problema. Najvažnije od svega, pružite osobi podršku, bez osude.

„Sam(a) si kriv(a)”

Nemojte da govorite depresivnoj osobi da se suočava sa depresijom zbog sopstvenih postupaka. Baš kao i u slučaju nekih drugih teškoća sa kojima se ljudi suočavaju, poput stanja anksioznosti, ljudi koji su depresivni vrlo često nemaju pravo glasa. Istraživači pretpostavljaju da su poremećaji raspoloženja rezultat dejstva genetskih predispozicija i socijalnih faktora, što ukazuje na to da osobe nisu birale da prolaze kroz ovakvo iskustvo i ne treba ih tako ni tretirati. Umesto osuđivanja i optuživanja depresivne osobe da se ne bori dovoljno, ohrabrite ih da govore kakva je borba za opstanak kada sve deluje potpuno bezizlazno.

Share this post


Link to post
Share on other sites

„Proći će”

Ne govorite depresivnoj osobi da će njena osećanja proći sama od sebe. Svako ovakvo stanje se menja u zavisnosti od ozbiljnosti i drugih, često nekontrolabilnih faktora. Iako neka istraživanja pokazuju da se neke depresivne osobe spontano oporavljaju, to ne mora uvek biti tako. Psihoterapijski ili medicinski tretman je često neophodan većini ljudi koji se suočavaju sa ovakvim teškoćama. Bilo da je u pitanju depresivno raspoloženje ili pak depresija, poželjno je da budemo na oprezu vezano za svoje stanje ili stanje naših bližnjih. Ljudi koji boluju od depresije se neretko suočavaju sa nerazumevanjem okoline, koja njihovo stanje ne prepoznaje kao dovoljno ozbiljno, te misli i govori kako će se osoba iz depresije „trgnuti” ili „treba nešto da radi” da ne bi imala vremena da bude depresivna.

Budite glas razuma koji će staviti do znanja svom prijatelju ili članu porodice da razumete da se suočavaju sa realnim problemom. Recite svom prijatelju da je depresija katkad vrlo teško stanje i da je sigurno teško i mučno suočavati se sa njom. Ohrabrite ih da potraže adekvatnu pomoć, a ako nemaju dovoljno informacija o problemima iz oblasti mentalnog zdravlja, možete im pomoći da ih pronađu.

„Šta je sa tvojim životnim stilom?”

Ne tražite „dežurnog krivca” za probleme svog prijatelja ili člana porodice. Naravno, neke okolnosti ili postupci imaju uticaj na naše raspoloženje, ali ni savršeno izbalansiran život ne bi imao moć da nas nas u potpunosti sačuva od svih uzroka depresije. Loše životne odluke često mogu biti posledica depresije, a ne njen uzrok. Pravljenje različitih životnih izbora u budućnosti će pomoći vašoj dragoj osobi, ali oni prvo treba dovoljno da se oporave i osnaže kako bi mogli da budu motivisani da donose promišljene odluke.

Umesto preispitivanja životnog stila osobe sa depresijom, saosećajte i naglasite stvari koje mogu da im pomognu. Podsetite ih da male odluke mogu da budu korisne za oporavak. Ponuda za šetnju je bolji izbor od kritikovanja – ma koliko delovalo dobronamerno – njihovih odluka. Podsetite ih da će mali koraci pomoći u oporavku, ali da će nekada adekvatan psihoterapijski ili medicinski tretman biti neophodan.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Bolje biti depresivan nego…”

Minimiziranje problema depresivne osobe može da izgleda kao da im dajemo neku drugu perspektivu, ali u stvari dovodi do toga da depresivna osoba može da ima utisak da drugi misle da ona preteruje, da je previše osetljiva ili da izmišlja svoje stanje. Dok osobe koje nisu depresivne mogu lakše da promene svoju perspektivu i stav, kod depresivnih osoba je otežano razmišljanje koje dovodi do ovih procesa.

Umesto što podsećate osobu sa čime sve ne treba da se suočava, pokušajte da saslušate njene brige i uvažite činjenicu da je depresija zaista teško i mučno iskustvo. Pokazivanje zainteresovanosti i brige za depresivnu osobu je mnogo korisnije i neće dovesti do toga da osoba pomisli da su njeni problemi minimizovani ili čak banalizovani.

 

„Misli pozitivno”

Iako se razni mentalni procesi konstantno odvijaju u mozgu, oni najčešće nisu kontrolabilni. Istraživanja pokazuju da su problemi sa depresivnošću (ali i nekim drugim psihičkim teškoćama) povezani sa hemijskom neravnotežom u mozgu. Uzimajući u obzir ovaj podatak, mozak osobe koja boluje od depresije nema kapacitet da se bavi pozitivnim mislima i pozitivnim osećanjima. Ovo ne polazi za rukom ni onima koji su daleko funkcionalniji u svakodnevici, jer kako smo pomenuli, to nije stvar voljne kontrole. Iako takav savet često možemo čuti u poslednje vreme, to nije nešto što će osobi sa ovakvim teškoćama pomoći.

Umesto što ćemo osobi koja se bori sa depresivnošću reći da misli pozitivno, poželjno je da joj kažemo da je sigurno iscrpljujuće to što nije u mogućnosti da misli na drugačiji način ili sagleda stvari iz drugačije perspektive. Uvažavajući probleme depresivne osobe je od pomoći za samu osobu, jer što više ima znanja o tome kroz šta prolazi, biće opremljenija za njeno prevazilaženje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da li si pokušao da se baviš sportom?”

Slično kao kod pozitivnog razmišljanja, vežbanje nije lek za probleme sa psihičkim teškoćama, već je aktivnost koja donosi pozitivne efekte na zdravlje uopšte. Vežbanje je korisno za podizanje raspoloženja, ali depresivnoj osobi može biti teško i da ustane iz kreveta, a kamoli da trenira.

Umesto što ćete predložiti vežbanje kao lek za depresiju, recite da verujete, iako bi to bilo korisno, da je sigurno teško pronaći motivaciju i energiju za trening. Uvažite da njihovo stanje svesti ima ogroman uticaj na samo postignuće u toku treninga, i da takva nova navika, poput vežbanja, neće biti dovoljna za prevazilaženje depresije. Ponudite svoje društvo za brzu šetnju, ili trčanje, ali bez sugerisanja da je vežbanje lek za njihovo celokupno stanje.

„Nađi novi posao”

Nađi novi posao je još jedna naizgled korisna sugestija koja to zapravo uopšte nije. Mnogi od nas znaju da nije lako raditi osam sati dnevno pod pritiskom ili u nezdravoj atmosferi i da bi nam promena posla i te kako bila korisna. Osim toga, iako stres i pritisci na poslu mogu da pogoršaju problem sa mentalnim zdravljem, nedostatak, ili manjak stresa, ili čak eliminisanje ovih nepovoljnih faktora ne mora da izleči ozbiljne probleme poput depresije.

Umesto ove rečenice, pokažite brigu da pritisak koji osećaju na poslu otežava oporavak od depresije. Uvažite njihove probleme, uključujući i stres na poslu, ali ipak naglasite to da potencijalno postoji fiziološki disbalans u mozgu koji ne mogu da kontrolišu i koji je prisutan bez obzira da li su spoljašnje okolnosti povoljne ili nepovoljne.

Share this post


Link to post
Share on other sites

„Budi zahvalan/a na svemu što imaš”

Iako je stavljanje u širi kontekst nekada korisno, malo je verovatno da ćemo ovom rečenicom osobi sa depresijom ponuditi novu perspektivu – naprotiv; ona može da je navede da se oseća mnogo lošije ili da čak potkrepi osećanje krivice koje često prati ovakav problem. Osoba koja se bori sa depresijom se ne oseća samo loše, ona prolazi kroz kontinuirano mučno iskustvo, iz kog neretko ne vidi nikakav izlaz. Čak iako se osoba, nabrajajući pozitivne stvari u svom životu, koncentriše na pozitivno, to nije dovoljno za nekoga ko prolazi kroz ovakve teškoće. Pored toga, imajte na umu da je ova osoba najverovatnije mnogo puta, bezuspešno, pokušala da „izvuče” sebe iz depresije.

Umesto da sugerišete da je problem u životnom stavu osobe, jer sada možete pretpostaviti da to možda nije stvar slobodnog izbora, recite im da razumete da ih depresija sprečava u ostvarivanju nekih pozitivnih stvari u životu. Pokažite saosećanje da je sigurno teško kada se dešavaju situacije na koje nismo u mogućnosti da utičemo, i recite osobi da razumete da pokušava da se oporavi na najbolji način na koji ume. I verujte, oni zaista rade najbolje što umeju. Ponudite im pomoć i stavite im do znanja da ste tu. Nekada će to biti razgovor, nekada će biti dovoljno samo da ste prisutni.

„Svi imaju neki problem”

Izjednačavanjem depresije sa suočavanjem sa odgovornošću koje donosi život odraslih ljudi zapravo pokazujemo nerazumevanje za to šta je i kako zbilja izgleda depresija. Osoba koja ima odgovornost je u stanju da prevaziđe probleme radom na sebi i/ili na problemima. U trenucima kada poredimo neke druge životne probleme sa depresijom, ili je stavimo u isti koš sa nekim manje teškim stanjima ili problemima, ozbiljno rizikujemo da omalovažimo samu osobu ili sve ono sa čim se suočava i pokušava da prebrodi.

Umesto korišćenja rečenice „Svi imaju neki problem” prihvatljivije je da podsetimo osobu koja je depresivna da nije usamljena u svojoj borbi. Podsetite svoje prijatelje da je depresija realna, da je to fiziološki uslovljeno stanje koja pogađa mnoge ljude. I to je zaista tako. Upravo zbog toga što je depresija toliko rasprostranjena i, iako se čini da iz tog tunela nema izlaza, dostupnost tretmana je velika.

Share this post


Link to post
Share on other sites

„Ne sažaljevaj sebe”

Ova rečenica takođe može da ukazuje na duboko nerazumevanje šta je to depresija i kako se i zašto ona javlja. Slika prave depresije može biti drugačija od osećanja tuge ili potištenosti, koje pre ili kasnije svi imamo u iskustvu i koje, radi postizanja poboljšanja, zahteva mnogo više od prihvatanja nekih nepovoljnih okolnosti ili, na primer, promene perspektive.

Pokušajte da ohrabrite prijatelja ili člana porodice koji se bori sa depresijom da osvesti da, imajući je u iskustvu, verovatno nije u stanju da razmišlja van depresivnog okvira, umesto što ćete mu reći da prestane da sažaljeva samog sebe. Recite mu da verujete da je teško kada se osoba nađe u takvom stanju u kome se oni nalaze, kada ima doživljaj nemoći ili kada sumnja u sebe i svoje kapacitete za prevazilaženje problema.

„Znam kako se osećaš”

Iako se čini da ova fraza može da bude od pomoći za vašeg prijatelja, zapravo se može protumačiti kao uvredljiva. Depresivno raspoloženje, koje svi pre ili kasnije imamo u iskustvu je potpuno drugačije od depresivnosti kao kontuniranog mučnog stanja, koje nekada može da traje i godinama, tako da izjednačavanje ove dve stvari može da bude vrlo štetno. Neretko se radi se o tome da se ljudi bore da osete bilo kakvu nadu mesecima, a to jedino možemo da znamo samo ako smo lično prošli kroz takvo iskustvo.

Ono što možete da kažete svom prijatelju ili bliskoj osobi koja se bori sa depresijom je da ste imali periode kada ste se osećali depresivno i da je bilo grozno, ali da vam to iskustvo, makar izdaleka, pokazuje koliko je njihovo stanje teško. Pokažite empatiju da je prolazak kroz složeniju i intenzivniju verziju vaših osećanja sigurno veoma naporno i bolno.

Sa druge strane, ukoliko ste i sami imali lično iskustvo sa depresijom, ljudima oko vas može biti od izuzetnog značaja da sa njima podelite vaša iskustva, ali uvek procenite koliko je osoba u tom momentu u stanju da primi. Nekada to neće biti mnogo. Nekim drugim danom će to možda biti malo više. Zato ne insistirajte na tome kako je bilo vama, već se fokusirajte na ono što se dešava ovde i sada – raspoložive resurse i podršku koju možete pružiti osobi koja se suočava sa depresijom koju je izuzetno teško nositi i živeti sa njom svaki dan.

http://www.psihoverzum.com/stvari-koje-ne-treba-govoriti-ljudima-koji-se-bore-sa-depresijom/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+psihoverzum+(Psihoverzum)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Знам дефиницију али не знам како изгледа то стање душе.

Знам шта је туга, жалост и душевни бол, али не разумем како то може бити трајно стање.

Ако вам није тешко објасните ми.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Џуманџи рече

 

2 stvari: veoma suzen fokus (i to na sve sto jeste (pa i na ono sto nije) realno negativno) i bezvoljnost.

 

и безнађе

Share this post


Link to post
Share on other sites

То је када устанеш ујутру и осећаш се као најгоре гов*о, легнеш увече и осећаш се исто тако. Нема неког објективног разлога зашто, живот ти је бољи него већини људи, али би само да плачеш, да спаваш јер је то лепше од јаве. Причаш са драгим људима, али те реално заболе шта причају јер је једино што осећаш то да је све грозно, да си дубоко несрећан, празан и сам на овоме свету.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Lady Godiva рече

То је када устанеш ујутру и осећаш се као најгоре гов*о, легнеш увече и осећаш се исто тако. Нема неког објективног разлога зашто, живот ти је бољи него већини људи, али би само да плачеш, да спаваш јер је то лепше од јаве. Причаш са драгим људима, али те реално заболе шта причају јер је једино што осећаш то да је све грозно, да си дубоко несрећан, празан и сам на овоме свету.

у јбт!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Укратко, што неко овде рече: пакао постоји, у мени је.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Овим дописом желим да обавестим целокупну јавност истине ради о недавном инциденту који се десио 2. септембра 2019. године око 8:00 часова увече у Сједињеним Америчким Државама у Флориди. Изражавам велико жаљење што су недавно поједини медији писали не баш веродостојно о овом догађају, а који је везан за оца Драгана Жарића, свештеника СПЦ у Петерсбургу (Ст. Петерсбург) у Америци.     Свештеник Драган Жарић је отац три дечака и однедавно девојчице. Горепоменутог дана кад се догодио инцидент породица Жарић је имала госте, једну младу породицу са њихове парохије који су дошли да виде новорођену бебу (Јефимију). После краћег времена отац Драган је изашао напоље заједно са парохијанином М. Ћ. да види ста раде његова два старија синчића Јован (7 година) и Гаврило (9 година) који су се играли на оближњем игралишту. И тако док су свештеник и М. Ћ. разговарали о. Драган је идући погледао према кошаркашком игралишту и видео како један старији дечак Чарлс (12 година Charles), хвата Гаврила (9 година) за врат, ставља-позиционира руку око његовог врата, притеже и онда га брутално баца као лопту на бетонску подлогу игралишта. А што је проузроковало да је Гаврило почео да се привија лежећи на бетону и да плаче у боловима од пада уз многобројне модрице по телу. Чарлс (Charles) се засигурно не може сматрати другаром Гаврила и Јована, а како би то неко можда рекао. Kо је икад пао на бетон са неке висине зна какве опасне повреде по живот могу да буду проузроковане. После овог отац Драган се умешао у догађај и у афекту ударио ћушку Чарлсу. Чарлс је иначе дете проблематичног понашања. На кошаркашком игралишту је било још троје деце и две старије особе, не укључујући парохијана М. Ч. као и дечака Јована који су видели цео догађај. Свештеник није позвао полицију иако је могао и требао то да уради. Раније пре овог догађаја већ неколико пута Гаврило и Јован су долазили кући у сузама, јер их је Чарлс малтретирао. Свештеник Драган како би се то казало народим језиком није хтео да се „замери ником“ да као српски православни свештеник неког пријављује полицији. Српска дијаспора и парохијани свештеника Драгана су изненађени и шокирани оваквим новинским извештавањем, које није веродостојно. Амерички новинари који су описивали овај догађај уопште нису поменули све детаље већ су тенденциозно сву кривицу свалили на њега. Нажалост неки медији у Србији нису чак ни енглески текст веродостојно превели на српски језик   Можемо судити оцу Драгану читајући овакве текстове али засигурно не можемо сазнати целу истину из овако спинованих вести. Неко ко седи за монитором компјутера и чита све ово може претпостављати да је свештеник требао овако или онако да поступи, али је питање како би они у сличној ситуацији поступили да виде да неко њихово дете туче и малтретира притом знајући да то није први такав инцидент учињен од исте насилне особе. Свештеник Драган је направио грешку што није позвао полицију истог тренутка кад се догодио први овакав инцидент. То је на жалост пропуст многих Срба у дијаспори јер се пре свега руководе својом традицијом и културом, а не традицијом и правосуђем држава у којима живе.   Драган је свештеник који је већ десет година у Америци и за све то време ради са децом. У тих десет година није имао никакав инцидент нити је начинио један једини проблем икоме. Инстинктивно да заштити своје дете, га је сад довео у проблем, Уместо, као што то данас чине у западном свету, да забележи камером Гаврила који лези на бетону и превијајући се плаче, да фотографише све модрице, и да позове полицију, Драган је реаговао инстинктивно као родитељ и то га је сад довело у проблем. Ствари су сад на жалост кренуле другим током. Стога апелујемо барем на наше новинаре у Србији да покушају разумети једног родитеља који је заправо само штитио своје дете.   Ма колико то нама можда звучало неуобичајено а некоме и неприхватљиво, отац Драган је ипак требао пријавити Чарлса полицији. Свако од наших људи који живи на Западу у дијаспори требао би да извуче поуку из ових догађаја. Ми смо као народ такви да често желимо да будемо више добри другима него себи, али средина у којој живимо нема разумевања за нашу традицију и културу те је стога паметније да прихватимо обичаје и понашање Запада, макар то било само формално, али да не доводимо себе у ситуацију да се правдамо и страдамо због својих добрих намера.   Мојсије Жарић     Извор: Видовдан
    • Од vinston,
      Pa da krenemo i sa ovom temom.
      Upravo sam zavrshio knjigu "Nepodnoshljiva lakoca postojanja" od Milana Kundere.
      Trebalo mi je vishe vremena nego shto sam mislio. Pa sam celu sliku malo drugachije doziveo, odnosno nije bila onoliko jaka koliko bi trebalo da bude. ALi ipak sam uvatio poslednji voz poslednjih 40-ak strana koji kidaju srce u delice koliko je tuzno.
      Predivna knjiga
    • Од Логос,
      Благословом Његове Светости  Патријарха српског Иринеја, у организацији Одбора за верску наставку Архиепископије београдско-карловачке, 31. августа одржан је саборни призив Светога Духа за почетак нове школске године у Храму Светог Марка на Ташмајдану. Присутнима се тог дана обратио председник Одбора протопрезвитер-ставрофор др Драгомир Сандо, говорећи о значају вероучитељске службе као призива Божјег и као службе која наставља литургијску реалност.       Извор: Телевизија Храм
    • Од Логос,
      Архимандрит Сава (Јањић): „Ми смо стално упаљено кандило. Манастир Високи Дечани је светионик који су нам оставили Немањићи да, свијетлећи, показује пут српском народу“.   Звучни запис емисије     Отац Сава (Јањић) који је у манастир Високи Дечани, заједно са Владиком Теодосијем, дошао из манастира Црна Река 1992. године, сада ове Светиње говорио је за емисију ,,Косметска кандила“ о дечанском бисеру, Немањићком светионику смјештеном у живописној долини ријеке Бистрице, окруженом висовима Проклетија.   „Манастир Високи Дечани има шта и да каже и да покаже. Он свједочи и шта смо били, шта јесмо и шта треба да будемо, што је од значаја за све нас који живимо у данашње вријеме. У манастиру се осјећа један посебан мир и спокој, једна духовна атмосфера која из овог времена и простора људе узводи ка нечем вишем, узвишенијем, љепшем и бољем. Кључни елемент су мошти Светог Краља Стефана Дечанског које, као нека мала духовна електрана исијавају нетварну божанску енергију, испуњавајући не само храм и порту манастира већ и цијелу ову долину. Сви који нам долазе кажу да осјећају као да из једног свијета улазе у неки други свијет, што се одржава и на љепоту природе која је око нас. Иако живимо у политички доста трусном и нестабилном прстору, ријетко гдје на Косову и Метохији може се осјетити један такав мир какав се осјећа у Дечанима. То је тај спој између љепоте архитектуре, фрескописа и један непосредан духовни доживљај присуства Божијег у којем је наша братија, са свим оним што чинимо овдје, само један мали елемент цијеле цјелине. Благодарни смо Господу што нас је удостојио да будемо само дио мозаика који Бог пружа преко Дечана свима који нам долазе да се напоје живе воде. Дечани су кућа свих нас јер Свети Краљ нас је увијек сабирао и сабираће нас у вијекове вјекова ако Бог да“-каже отац Сава (Јањић).     Други дио разговора са оцем Савом (Јањићем) чућете у нашој наредној емисији ,,Косметска кандила“.     Извор: Радио Светигора
      View full Странице
    • Од Логос,
      Архимандрит Сава (Јањић): „Ми смо стално упаљено кандило. Манастир Високи Дечани је светионик који су нам оставили Немањићи да, свијетлећи, показује пут српском народу“.   Звучни запис емисије     Отац Сава (Јањић) који је у манастир Високи Дечани, заједно са Владиком Теодосијем, дошао из манастира Црна Река 1992. године, сада ове Светиње говорио је за емисију ,,Косметска кандила“ о дечанском бисеру, Немањићком светионику смјештеном у живописној долини ријеке Бистрице, окруженом висовима Проклетија.   „Манастир Високи Дечани има шта и да каже и да покаже. Он свједочи и шта смо били, шта јесмо и шта треба да будемо, што је од значаја за све нас који живимо у данашње вријеме. У манастиру се осјећа један посебан мир и спокој, једна духовна атмосфера која из овог времена и простора људе узводи ка нечем вишем, узвишенијем, љепшем и бољем. Кључни елемент су мошти Светог Краља Стефана Дечанског које, као нека мала духовна електрана исијавају нетварну божанску енергију, испуњавајући не само храм и порту манастира већ и цијелу ову долину. Сви који нам долазе кажу да осјећају као да из једног свијета улазе у неки други свијет, што се одржава и на љепоту природе која је око нас. Иако живимо у политички доста трусном и нестабилном прстору, ријетко гдје на Косову и Метохији може се осјетити један такав мир какав се осјећа у Дечанима. То је тај спој између љепоте архитектуре, фрескописа и један непосредан духовни доживљај присуства Божијег у којем је наша братија, са свим оним што чинимо овдје, само један мали елемент цијеле цјелине. Благодарни смо Господу што нас је удостојио да будемо само дио мозаика који Бог пружа преко Дечана свима који нам долазе да се напоје живе воде. Дечани су кућа свих нас јер Свети Краљ нас је увијек сабирао и сабираће нас у вијекове вјекова ако Бог да“-каже отац Сава (Јањић).     Други дио разговора са оцем Савом (Јањићем) чућете у нашој наредној емисији ,,Косметска кандила“.     Извор: Радио Светигора

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...