Jump to content
JESSY

Шта је то депресија?

Recommended Posts

пре 12 минута, Матусал рече

Sve je ok sto kazes, izgleda ja bas nisam talentovan da budem utesitelj. Osecam potrebu da u takvim situacijama zauzmem aktivan stav da ne bi i mene uvukli u bolest, jer ako slep slepoga vodi onda idu u jamu obojica. Prihvatam njih (bolesne)ali ne mogu da prihvatim bolest, osecam je kao stanca i imam neku vrstu reakcije na nju i trazim oruzije da joj objavim rat. Ne znam drugacije inace tonem i ja.

Mени је и тај твој став сасвим ок. 

Не узимаш на себе више него што можеш да носиш ( а ниси приморан ) , и мени је то стварно фер .

Нисмо сви за све.На крају крајева, теби је сигурно дато нешто друго, са чиме се фантастично ( или под нуждом) носиш, а чему неки други људи не би пришли никако.

Share this post


Link to post
Share on other sites

VSB sve to stoji, nazalost nas drzavni zdravstveni sistem je haos. Kad sam jednom slicno rekla glede psihoterapije za mal ne dobih batine. U subotu sam dozivela da vidim nervni slom nekoga ko se bavi ljudima u zdravstvu, doktorke, jer su im ovim izisom napravili toliki haos, ne stizu lekari nista, uzasno mnogo pacijenata imaju, zena se srucila posle napornog dana u kojem je dosla ranije na posao i jednom otisla do wca na kratku pauzu i sve vreme radila, dobila je blagi nervni slom i samo jecala - toliko posla imamo da vise ne znam ni kome sta prepisujem od terapije, bojim se da cu na kraju pogresiti jer je pritisak uzasan a vremena sve manje.

Ima savesnih i dobrih lekara ali nazalost u drzavnim uslovima rad je retko gde moguc. Pored sve njihove volje i zelje. Ima kretena naravno ima ih svugde, al ima sjajnih ljudi kojima su ruke vezane.

Psihoterapija jos je redak slucaj, svodi se na ogromnu licnu inicijativu i to je to, pa psihoterapeut jos ni ne postoji kao zanimanje u nomenklaturi, nego psihijatri i psiholozi koji rade kao takvi a obuceni su terapeuti rade i to.

Stigma jeste ogromna, medju verujucim pogotovo, a veliki broj verujucih ima slicnih problema, samo cuti. To je sramota reci. Postoji pomak i medju njima i svestenstvom i prepoznavanje da postoji potreba i za dusevnim radom sa ljudima ne samo duhovnim. Samo to mora jos da raste.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Volim_Sina_Bozjeg рече

Vidi, ja znam ne mali broj ljudi koji su psihički oboleli ali su prihvatili svoj krst i prilepili se uz Spasitelja svim srcem.

Ti ljudi podnose svoje muke ali muke ne prestaju, to nemojte da se zavaravamo. Možemo mi biti istinski radosni radi spasenja ali moramo biti i istinski pošteni i reći da ti ljudi trpe i to jako u ovom životu.

Međutim poenta sve priče je kako dovesti te ljude do takvog stanja da taj krst nose hrabro i pošteno. Borbeno i dostojanstveno, pri tom boreći se protiv stigmatizacije koja je nažalost ogromna pošast i tuče te ljude svaki dan.

Једноставно не желим да их видим болесне него као здраве, онако како их види Христос и који може једном речју да их исцели. Стога се трудим да се у опхођењу са њима понашам као и са свима другима игноришући болест или јој пак не придајући никакав значај.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Матусал рече

Стога се трудим да се у опхођењу са њима понашам као и са свима другима игноришући болест или јој пак не придајући никакав значај.

I to je sasvim OK. Interakcija između dva čoveka je jedinstvena, posebna, pa tako gradeći odnos sa osobom koja ima problem mi ne stavljamo u centar bolest nego čoveka, ali ipak čoveka sa svim njegovim ispoljavanjima, među kojima je i ono što donosi bolest. To je onoliko neponovljivih i posebnih relacija koliko imamo ljudi u svom okruženju. Nema tu pravila. Osluškujemo se, posmatramo, dajemo i primamo, vodimo se zajedno ka nečem dobrom. Tako bi trebalo da bude sa svima, i sa znanima i sa nepoznatim ljudima koje svakodenvno susrećemo. Ali, nažalost, ljudi to jednostavno ne rade. Neko ko se bori sa depresijom ne može da je prenese nama, može da nas unervozi, smori, rastuži, uguši, da jednostavno ne razvijamo empatiju, itd, ali nešto što je loše to je stigmatizacija i tu se slažem sa VSB. Protiv toga se moramo boriti, bez obzira koliko "loših" ličnih iskustava imamo sa takvim osobama. Bolest nikome nije prijatna. Ljudi beže od bolesnih. Ljudi se upravo plaše da se tako nešto i njima ne dogodi, i to je prvi i osnovni i najčešće potisnut razlog zašto ljudi stigmatizuju obolele i ljude sa invaliditetom. Strah za sebe. A zaboravljamo da smo svi jedno - ako si ti bolestan i ja sam. Ne moram aktivno da učestvujem u konkretno tvom ozdravljenju, isceljenju, ali mogu svojim stavom i onim šta pričam i kako se ponašam da doprinesem da ljudima u mom okruženju bude bolje. Tako nekako...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 25 минута, Матусал рече

Једноставно не желим да их видим болесне него као здраве, онако како их види Христос и који може једном речју да их исцели. Стога се трудим да се у опхођењу са њима понашам као и са свима другима игноришући болест или јој пак не придајући никакав значај.

To ti radis po svojoj slabosti i to je ok, ljudski i legitimno. Al da se ne lazemo nisi ti Hristos koji vidi u punoci preobrazenog vaskrslog coveka komplet, nego neko kome je tesko da gleda bolesnog i da izdrzi sve to, pa je lakse da otfikaris jedan deo koji ti tesko pada i da se pravis kao da ne postoji. To je ljudski, svi mi to nekad radimo, al to nije ono kako nas Bog vidi jer kao sto rekoh da se ne lazemo mi te sposobnosti nemamo. Mi spadamo pod obicne smrtnike koji kao sto apostol kaze sam za sebe -zlo koje ne zelim da cinim cinim, a dobro koje zelim ne cinim. Vaskrsli preobrazeni covek nije krnji covek nego potpuno realizivani covek.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, АлександраВ рече

Ljudi se upravo plaše da se tako nešto i njima ne dogodi, i to je prvi i osnovni i najčešće potisnut razlog zašto ljudi stigmatizuju obolele i ljude sa invaliditetom.

То је посматрање света и човека само материјалне и телесне перспективе. Григорије Богослов држећи једну беседу којој су присуствовали неки губавци, се осврнуо на њих и рекао да нико од нас није мање губав него они и да смо пред Господом сви губави и болесни једни телом а други душом носећи губу грехова на себи. Из Божије перспективе нас је све захватила болест и то тешка, зато никада нисам у појединима гледао обележене, више сам то видео као њихов крст и борбу која ће им донети венце. Они који сада живе немарно, немајући никакву муку и предавши  се у потпуности свету и његовим жељама су из перспективе вечности много угроженији од ових.

Share this post


Link to post
Share on other sites

У некој фази болести "верујући душеврижници" донесу ми житије Блажене Матроне... ваљда да схватим да инвалидност пред Богом не значи пуно...

Читање је дало тада у том моменту контраефекат, а мени је дошло да ове душебрижник ошамарим.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Postoje ljudi koji se zahvaljuju Bogu sto im dade taj krst bolesti,jer kakvi su bili pre tog nuznog smirenja nikad se ne bi spasili.

Zaista postoje i to su njihove reci potkrepljene pricama kako su ziveli pre obolenja.

Ima svega samo ljubavi i dobre volje sve tje biti ok.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Bokisha рече

да ли  су чести психотерапијски разговори кључ у бржем изласку из депресије?

По причи програм  познанице је у ЗЗМЗ је трајао можда 8 месеци до годину дана.након тога контрола на 6 месеци.иде нисам сигуран на колико ради усклађивања  терапије лековима,али колко сам схватио нема психотерапија.Колико је то добро?

Koliko kontam stvari, trebalo bi da deluje. Ipak je i psihologija nauka, sigurno postoje mentalne tehnike koje mogu pomoci.

Najbitnije je, da se covek izvadi iz 'crne rupe'. Kada se mentalno otkravi, onda je posle sigruno mnogo lakse napredovati ka konacnom izlecenju.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

немам одговор на питање..мислим можда је у вези са жељама...желиш нешто па ти се деси, па видиш да си се негде прерачунао

или, кад ти се деси нешто за спасење душе твоје, а ти ниси баш то замислио

замишљаји

у свету, ко нема учитеља,или духовника бар, и никако да га сретне, тај осети колико је вера у Господа нашег једина Истинита, и једина Живот

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Жељко је као сви духовити људи кандидат за депресију и на вријеме је покренуо тему:)

Не ваља му једино што избјегава љекара (психијатра, психолога, психотерапеута). Јелена011 је објаснила много ствари значајних за тему, понешто бих придодао. Код "депресије" ради се о читавом спектру поремећаја од неуротичних до психотичних. То могу да буду повремене анксиозности (о страху је овдје мало писано, а он је врло битан), панични напади и фобије, карактеропатије, поремећаји у склопу хормонских промјена (40% жена у перименопаузи или менопаузи има депресију), до потпуне радне онеспособљености, некада и самоубиства ( некада само један "психотични шуб(епизода)" депресије којој ништа није претходило може да доведе до самоубиства, најчешће су таква "ђачка самоубиства"). Разлика између неуротичне и психотичне депресије није у поријеклу (етиологији) већ само у "квалитету", интензитету поремећаја.

Сада знамо да се ради не само о недостатку серотонина код депресије, мада је и он присутан, већ о читавом спектру можданих промјена у дјеловима задуженим за наше расположење. Оне су и полигенетске и посљедица раног одвајања од мајке ("сепарациони страх" у 8-9 мјесецу живота), а "окидачи" могу да буду најразличитији, од класичног губитка вољене особе до све чешћег насиља на послу (мобинга). Ако сте социопата, мала је вјероватноћа да ћете обољети од депресије, штавише лакше ћете се уклопити у "би хепи" савремену културу.

По мени, погрешно је изједначавати депресију и "униније". Тачно је да цјеловитог зацјељења нема без духовног, литургијског причешћа Христом, али за претходно  отклањање душевне патње (која често има и тјелесне манифестације, главобоља и др) напходна је и фармако и психотерапија и окупационо-радна терапија.

Због тога је јако добра иницијатива која се успјешно спроводи, нажалост само у Београду, постојање Пастирско-православног саветодавног центра у коме раде заједно и духовници и разни специјалисти. У парохијским заједницама би од присиљавања депресивца на "самокритику" што раде неискусни духовници, много корисније било организовати за њих осим молитвеног и радна послушања (у којима би учествовали равноправно и "здрави").

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

Naravno da ti opraštam.

No da se ja uporno vrnem na moju tvrdnju.

Nagledao sam se i suviše ostavljenih bolesnih ljudi po ustanovama psihijatrijskog tipa, gde lekari nemoćno sležu ramenima jer nisu čudotvorci niti imaju adekvatan lek i program za takve ljude, oni su hteli mi to priznati ili ne a po samim rečima lekara specijalista, zaista jedino oslonjeni na bližnje i jedino im bližnji uz pomoć lekara mogu pomoći.

Dakle terapija sama zahteva pomoć bližnjih bez te pomoći Snežana mi gubimo čoveka za navek, jer čovek sam ne može da se izbori sa tom opakom bolešću.

Stigmatizacija je prevelik problem čak i za članove porodice a kamoli za bolesnog čoveka kome u tom momentu odbrambeni mehanizam jeste oslabljen i koji samim tim jeste osetljiviji i nemoćniji da se odbrani od takvih udaraca.

Dakle sama terapija uključuje pomoć bližnjih, prema tome odgovornost postoji, žao mi je ali to je tako.

Komfornije je takvog pacijenta terati da pije lekove i slati ga u ustanove, nego se uhvatiti zaista razumevajuće u problem i pomoći mu.

Ima jedna stvar koje je istinita a to je da kod psihijatrijskog bolesnika strada cela porodica, međutim porodice na žalost ne žele da snose taj teret i bolest ne smatraju kao svoju nego kao lični problem onoga koji je oboleo.

Terapija je nemilosrdna ona uključuju pomoć bližnjih i ko to negira taj onda ukida terapiju samom bolesnom čoveku.

Žao mi je ali to je tragedija cele porodice i nema veze sa narkomanskom pričom.

Наравно Марко, нико није ни рекао да болесне треба препустити саме себи, ја се дивим твојој борби, али ти си један од хиљаду. Као што се здрави подсвесно плаше болести тако се и болесни плаше болести, морам рећи да је врло мало болесних који пе свега прихвате ту чињеницу, који пприхвате одговорност лечења, а то је први корак који болесни мора да направи, без тог првог корака околина па и ам Бог не могу да учине много. Много више штете направе болесни ами себи не признавањем болести, немарношћу у лечењу и не узимањем терапије.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, александар живаљев рече

Ако сте социопата, мала је вјероватноћа да ћете обољети од депресије, штавише лакше ћете се уклопити у "би хепи" савремену културу.

Нама је лако... :smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја не знам медецину, ту слушајте доктора.

Оно што овако народски могу да саветујем - код нас нажалост не постоји баш та "култура" да се свесно води рачуна о својем менталном стању. То је као хигијена, као што переш руке, зубе, тушираш се итд. да би тело било чисто, тако треба свакодневно радити и на уму. Сваки дан човек треба себи да испланира неко време "за себе" где ће мало да седне и преиспита се, да прочита нешто охрабрујуће, да се сети добрих ствари у животу.

Јер ако то препустиш "случају", онда мозак ради хаотично. Он стално нешто мува, нешто претумбава, неке ствари преувеличава, неке заборавља... То је превише битна ствар да би се препустила случају. Ето за хришћане је лакше јер већ имају молитву изјутра/увече, па је то већ (или би требало да буде) једно "сређивање ума". Али ништа не смета, с обзиром на убрзано и хаотично време у ком живимо, да се на то дода и мало "световног сређивања". Прочитај нешто лепо, подсети се добрих ствари у животу, само то што си жив је добро.

Јер те ствари, по неком мом лаичком мишљењу, је много боље и лакше превентирати, него после лечити. Јер се у тај бездан (ако није у питању нека физичка повреда или сл.) упада постепено, кроз низ дана, месеци и година када запустимо "менталну хигијену. А окружени смо свакаквим глупостима, негативни вестима итд. Искључи ТВ. Дођи на Поуке. Подели песму дана и уживај мало.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zanimljiv i poucan teskt o depresiji, koja je vidjena sa hriscanske strane ( vredi procitati ) :

http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=327

Samo da izdvojim od sv. Jovana Zlatoustog :

“Uninije je teško mučenje duše, neizrečena muka i kazna koja je mnogo gorča od svake druge kazne i mučenja” 
“Uninije i neprestana nespokojstva mogu da skruše duševnu snagu i dovedu dušu do kranje iznemoglosti”
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
This topic is now closed to further replies.

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг - инфо
      Црква Преноса моштију Светог Николаја на београдском Новом гробљу прославила је данас, 22. маја, своју храмовну славу Светом Литургијом коју је служио викарни Епископ ремезијански Стефан.   Звучни запис беседе   "Нека да Бог да разумемо нашу веру и шта значи бити са Христом, да друге поштујемо јер и у другима се налази Христос и други је створен по лику Божијем."  Овим речима нас је Владика Стефан у празничној беседи подсетио да ми не можемо живети као други народи и не можемо дозволити да нам се урушава породица и да треба да волимо и непријатеље своје.   На Светој Литургији Његовом преосвештенству прислуживало је свештенство храма а сав присутни верни народ учестовао је у појању.     Извор: Радио Слово љубве
    • By Поуке.орг - инфо
      Доносимо предавање протојереја-ставрофора др Драгана Милина, професора Светог писма Старога завета на Православном богословском факултету у Београду у пензији. Отац Драган бесједио је у парохијском дому при храму светог Александра Невског у Београду на тему „Шта је то Библија?“   Звучни запис предавања   Извор: Радио Светигора
    • By Поуке.орг - инфо
      На празник Светог свештеномученика  Платона Бањалучког, 5. маја 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион началствовао је светом Литургијом у манастиру Буково уз саслуживање сабраће ове свете обитељи.     У свом обраћању, Епископ Иларион је најпре честитао монаху Платону имендан и свима пожелео срећан празник. Тумачећи свето Јеванђеље владика је истакао да Господ није учинио никаква чуда у Капернауму не због немоћи своје већ због неверја и равнодушности тамошњег народа.   „Нека би нам Господ даровао све оно што је добро и корисно, а Он најбоље зна  шта нам је и када потребно“ закључио је Епископ тимочки.     Извор: Инфо-служба Епархије тимочке
    • By Поуке.орг - инфо
      Будући да је у протеклих годину дана веома актуелно питање „5г“ стандарда, доносимо текст нашег брата у Христу Александра Арсенина, сталног стручног сарадника Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ.      Зрачења у природи као и зрачења изазвана технолошком иницијативом јесу свакодневно окружење човека који живи у систему савремене градске инфраструктуре. Могло би се, можда, рећи да смо (изузимајући природна зрачења), урбанизовањем природе према потребама човека донели додатну и константну енергију атмосфери која никада у историји човечанства није постојала изузев у случајевима екстремних природних непогода. Треба напоменути да природна зрачења потичу из само два извора: сунца и атмосферских пражњења. Електрификацијом урбаног простора и дистрибуцијом електричне енергије, па и самом употребом електричних уређаја у домаћинству, подложни смо утицају вештачки изазваних електромагнетних таласа. Практично сви електрични уређаји врше емисију електромагнетног зрачења до те мере да би нпр. дужи сусрет са обичним феном за косу био смртоносан или бар допринео развоју поремећаја у организму. Дакле, електромагнетно зрачење је таква неизбежна цивилизацијска „привилегија“ да већ и само удаљавање на краћи период из урбаних средина има позитиван утицај на расположење и менталну хигијену човека.    Емисију радио таласа у (рекло би се) здравствено неутралном опсегу вршимо намерно ради комуникацијских и других потреба (радарских система, антена различитих намена, базних станица и других система који спадају у групу преноса података), а у дозвољени спектар електромагнетних таласа спадају нејонизујућа зрачења – која не могу утицати на биолошко тело. Нејонизујуће зрачење је општи израз за део електромагнетног спектра у коме је енергија фотона толико мала да сама не може разбити везе између делова атома озраченог материјала, али може изазвати јаке последице као што је загревање (систем микроталасне рерне). Насупрот томе, јонизујућа зрачења врше утицаје на атомском нивоу и тиме мењају градивни материјал озраченог дела, што у живим организмима изазива брзе дегенаративне поремећаје и извесну смрт у случајевима јаког или дугорочног периода озрачења. Како не бисмо упадали у замку квазитеорија, веома је битно за даљу расправу да препознамо групу и спектар зрачења као и физику деловања на окружење.   Зрачења настала намерном емисијом зарад потреба човечанства називамо „техничким зрачењем“ или „електромагнетним смогом“ и прорачуни потврђују да су та зрачења чак до 70.000 пута већа од природних! При том сабирамо емисије далековода, електромреже, трафостаница, базних станица, ТВ и интернет предајника и сл. Према физици деловања у нормалним околностима повећаног степена зрачења она немају утицај на човека. Међутим, сама бројка од 70.000 делује забрињавајуће, тако да и у овом случају као и у другим ситуацијама прекомерног конзументског приступа, разум упозорава да се не може проћи без последица по живе организме у окружењу урбаних средина.   Вратимо се науци и осврнимо се на истраживања која посматрају дугорочне утицаје електромагнетног зрачења. Она потврђују забринутост да дуготрајнија изложеност утицају вештачког електромагнетног поља ниског нивоа доводи до дегенеративних промена и могући је узрок разним болестима. При томе најјачи утицај и, свакако, најопаснији јесте на све организме у развоју, нарочито на нерођене бебе и малу децу. С друге стране, сви без изузетка смо приметили осећаје неразјашњене тескобе у урбаним окружењима, немање концетрације, осећај менталне „тежине“, нервозе и сл. који нестају одласком у природна и чиста окружења. Исти утицаји су примећени и на промене у понашању животиња, које су такве да оно драстично одступа од природног. Поменимо да је Светска здравствена организација електромагнетно зрачење прогласила највећим загађивачем човекове околине, а за овај синдром званично је уведен медицински термин „Осетљивост на електромагнетно зрачење“.   Да бисмо допунили причу о ефектима техничког зрачења на човека навешћемо то да је сваки биолошки организам у сталном међудејству са окружењем, а тело, па и органи засебно, поседују свој електромагнетни систем (најпознатија су изучавања на можданим импулсима). Из овог податка логичким закључивањем долазимо до тога да сваки спољни утицај мења биолошку резонанцу, што сигурно не може бити од користи по здравље. На физичком нивоу рада ћелија, објашњени су и утицаји овог зрачења током сна и одатле потичу савети о гашењу свих емитера у дому током ноћи и у периоду одмора. Како се не би удаљили од основне теме, нећу подробније објашњавати све детаље научних истраживања на које се ослањамо, али можемо извести закључак да се у сваком случају морамо штитити од електромагнетних зрачења колико год је то у нашој моћи.    На интернету у овом тренутку можете пронаћи на стотине „стручних“ објашњења, ставова и података који на један неадекватан начин говоре о проблему зрачења и „5г“ мреже. Морам да упозорим да ови писани или снимани материјали нису адекватни за доношење ваљаних закључака, те да су углавном лишени стручне утемељености, засновани на острашћеним параноичним изјавама и зато је савет читаоцима да се клоне таквих садржаја.    Република Србија је поставила „Закон о заштити животне средине“ који одређује употребу свих врста зрачења, а нека објашњења се могу прочитати на сајту Министарства заштите животне средине, на страници https://www.ekologija.gov.rs/informacije/najcesca-pitanja-i-odgovori-inspekcГija/?lang=cir   „5г“ технологија   Када говоримо о „5г“ мрежи са једног свесног нивоа, суочавамо се са питањем елементарних физичких особина фреквентног опсега, али и са етичким питањем. Нажалост, етика и овде губи битку ношена низводним цивилизацијским током који диктира робусни корпоративни капитал, који нема слух за социолошке последице оваквог приступа, нити емпатију према другом људском или живом бићу.   „5г“ мрежа јесте пета генерација система преноса података који обезбеђује и до 100 пута већи проток података од данашњег. То је уједно и последњи корак у овој врсти стандарда јер је достигнута технолошка граница унутар спектралног дела електромагнетног зрачења. Са употребне стране, овакве брзине нам омогућавају пренос података скоро у реалном времену, тј. са минималним кашњењем (унутар толеранција за употребу у реалном времену), те нам омогућавају напредак у медицини, вештачкој интелигенцији, омогућавају немерљиву помоћ особама са инвалидитетом и сметњама у развоју, аутоматизацији управљања и сл. Међутим, не смемо заборавити да постоји и „тамна страна месеца“ и да је избор искључиво на људској савести да ли ће технологију користити у добре сврхе.   Са гледишта физике, „5г“ мрежа за разлику од досадашњих користи високи распон фреквенција са краћим таласним дужинама. Основни проблем је што су ове фреквенције веома осетљиве на препреке, те је потребан већи број базних станица – што јесте разлог за забринутост. С друге стране „5г“ базне станице раде са мањом снагом него досадашње па се заиста поставља реално питање шта је штетније: да ли мањи број емисионих антена веће снаге или већи број емитера мање снаге!? Нажалост, одговор тренутно не постоји осим у теоријским прорачунима и испитивањима који немају довољну временску инстанцу да би нам дали поуздан одговор. Поставља се и питање саме врсте радио таласа. На основу досадашњих истраживања та забринутост је неоснована.   Колико треба да нас брине „5г“ технологија   На почетку текста објаснио сам спектре зрачења. Фреквентни опсег „5г“ мреже свакако спада у нејонизујући део спектра и самим тим по правилима физике због мале снаге нема могућност да раскида везе унутар атома озраченог тела и не врши апсолутно никакву промену материје. Основна бојазан јесте дугорочни утицај овог опсега на околину. Немамо довољан узорак ни за фреквенције које употребљавамо током последњих деценија. Досадашњи резултати истраживања проистичу из малих лабораторијских узорака (малих за ову врсту проблема и изучавања) и једино што можемо знати јесте да електромагнетно зрачење неоспорно врши утицај на биологију човека, па тиме и на ментално здравље. На личном искуственом нивоу се можемо уверити колико је растерећење одлазак у окружења која нису под утицајима техничког зрачења. Ослањајући се на научне изворе, верујем да „5г“ спектар неће утицати на промену окружења ни мање ни више него досадашњи фреквентни опсези, али да морамо да утичемо на глобално смањење емисије било каквих врста фреквенција – што би довело до растерећења од електромагнетног смога. Подсећам да је бројка од 70.000 (колико пута су техничка зрачења већа од природних) заиста забрињавајућа, чак и без употребе нових фреквентних опсега!    ЦЕПИС – Центар за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ је јасно изнео званичан став о „5г“ технологијама, који овде у целости износим као званичан документ:    С обзиром да је у протеклих годину дана „5г“ стандард довео до великог броја контроверзи у светској и српској јавности, као и због питања и недоумица која верни народ поставља својим пастирима, у складу са својим назначењем, Центар за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ даје следећу концизну анализу у десет тачака:   1. „5г“ стандарду претходиле су „г“ мреже које су користиле фреквенцијски опсег између 700 MHz и 6 GHz. Оно што нову генерацију („5г“) суштински разликује од претходних је фреквенцијски опсег таласа који иде од 700 MHz па до чак 100 GHz. У пракси, брзина „5г“ мрежа би требало да буде и до 1000 пута већа него код тренутно актуелног „4г“ стандарда.   2. „5г“ подразумева бржи и већи пренос података, али истовремено захтева и сложенију инфраструктуру, која подразумева велики број додатних антена у урбаним срединама. Уз већ присутно електромагнетно зрачење које потиче од „2г“, „3г“, „4г“ и „вај-фај“ уређаја, „5г“ стандард представља значајан додатак у свеукупном електромагнетном загађењу које нас окружује.   3. Иако према свом фреквенцијском опсегу (милиметарски спектар) „5г“ спада у категорију која је далеко од изразито по здравље штетних јонизујућих зрачења, не може се са сигурношћу тврдити да изложеност великој количини нејонизујућег зрачења дугорочно нема утицаја на човека и природну средину, поготово јер су неки ефекти тзв. „електромагнетног смога“ већ јасно дијагностификовани у претходној деценији. Овде се посебна пажња даје вишем опсегу фреквенцијског спектра који ће бити у употреби. Када је реч о „5г“, проблем представља кратак временски период испитивања да би се са сигурношћу утврдиле могуће медицинске импликације на човеково здравље, поготово у близини извора где је снага емитованих таласа велика.    4. Већа фреквенција подразумева мању „пробојну моћ“ те је из тог разлога потребно, да би „5г“ мрежа функционисала у урбаним срединама (у којима има много препрека), да буде инсталиран велики број примопредајника. У пракси, растојање међу примопредајницима би било не веће од 200 м, што практично значи да је немогуће да човек у граду у коме је инсталирана „5г“ мрежа буде ван његовог спектра зрачења.    5. Веома је важно узети у обзир и утицај који свака нова технологија, па тако и „5г“, има на биљни и животињски свет, а који у случају „5г“ мреже још увек није довољно испитан. С тим у вези посебну пажњу је потребно обратити на анализе организација које се баве заштитом животне средине и узети у обзир резултате њихових истраживања.    6. „5г“ технологија не омогућава само напредак у брзини преноса. Њена парадигма „технолошког скока“ је сличнија преласку са машине за куцање на рачунарску обраду текста јер отвара могућност примене у „Internet оf Things“ (интернет ствари), што је донедавно била област виђана само у научнофантастичним филмовима – пример су паметни градови са апсолутним надзором грађана, интелигентно предвиђање потреба људи и сл. Овакав нагли развој отвара одређена етичка питања, поготово она која се тичу заштите приватности грађана и слободе људског избора у потпуно аутоматизованом окружењу.    7. Посебан проблем „5г“ су биоетичка питања која се тичу технологије са којом је посредно у вези. Један од примера је употреба биочипова (микрочипова у телу) који се већ најављују као пратећа технолошка инфраструктура у оквиру једног од аспеката употребе „5г“. Потребно је стога већ сада радити на законском оквиру који би омогућио да се биочип решења повезана са употребом „5г“ не смеју наметати становништву у будућем периоду, и да они делови становништва који из било ког разлога не желе да их приме не буду изоловани или дискриминисани по било ком основу.    8. Политичке импликације које „5г“ мрежа носи са собом су тренутно највећи проблем и генератор забринутости јер однос између великих глобалних сила (особито САД и Кине), које свака за себе развијају овај стандард, уноси једну јасну политичку конотацију која одавно није виђена у свету технолошких новина.    9. Због свега наведеног важно је да се у Србији отвори јавни дискурс на тему „5г“ који би окупио све релевантне саговорнике из области електротехнике, информатике, права, економије, медицине, екологије, политикологије, социологије и осталих релевантних научних области. Свака једнострана анализа и имплементација „5г“ биће проблематична.   10. Центар за проучавање и употребу савремених технологија је, следећи своју деценијску праксу, отворен за развијање јавног дискурса у вези са овом темом и биће активан чинилац на стручном разматрању ове проблематике у нашем друштву.      *Текст објављен у "Православљу" - новинама Српске Патријаршије (бр. 1266, од 15. Децембра 2019)

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...