Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
JESSY

Шта је то депресија?

Recommended Posts

пре 12 минута, Матусал рече

Sve je ok sto kazes, izgleda ja bas nisam talentovan da budem utesitelj. Osecam potrebu da u takvim situacijama zauzmem aktivan stav da ne bi i mene uvukli u bolest, jer ako slep slepoga vodi onda idu u jamu obojica. Prihvatam njih (bolesne)ali ne mogu da prihvatim bolest, osecam je kao stanca i imam neku vrstu reakcije na nju i trazim oruzije da joj objavim rat. Ne znam drugacije inace tonem i ja.

Mени је и тај твој став сасвим ок. 

Не узимаш на себе више него што можеш да носиш ( а ниси приморан ) , и мени је то стварно фер .

Нисмо сви за све.На крају крајева, теби је сигурно дато нешто друго, са чиме се фантастично ( или под нуждом) носиш, а чему неки други људи не би пришли никако.

Share this post


Link to post
Share on other sites

VSB sve to stoji, nazalost nas drzavni zdravstveni sistem je haos. Kad sam jednom slicno rekla glede psihoterapije za mal ne dobih batine. U subotu sam dozivela da vidim nervni slom nekoga ko se bavi ljudima u zdravstvu, doktorke, jer su im ovim izisom napravili toliki haos, ne stizu lekari nista, uzasno mnogo pacijenata imaju, zena se srucila posle napornog dana u kojem je dosla ranije na posao i jednom otisla do wca na kratku pauzu i sve vreme radila, dobila je blagi nervni slom i samo jecala - toliko posla imamo da vise ne znam ni kome sta prepisujem od terapije, bojim se da cu na kraju pogresiti jer je pritisak uzasan a vremena sve manje.

Ima savesnih i dobrih lekara ali nazalost u drzavnim uslovima rad je retko gde moguc. Pored sve njihove volje i zelje. Ima kretena naravno ima ih svugde, al ima sjajnih ljudi kojima su ruke vezane.

Psihoterapija jos je redak slucaj, svodi se na ogromnu licnu inicijativu i to je to, pa psihoterapeut jos ni ne postoji kao zanimanje u nomenklaturi, nego psihijatri i psiholozi koji rade kao takvi a obuceni su terapeuti rade i to.

Stigma jeste ogromna, medju verujucim pogotovo, a veliki broj verujucih ima slicnih problema, samo cuti. To je sramota reci. Postoji pomak i medju njima i svestenstvom i prepoznavanje da postoji potreba i za dusevnim radom sa ljudima ne samo duhovnim. Samo to mora jos da raste.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Volim_Sina_Bozjeg рече

Vidi, ja znam ne mali broj ljudi koji su psihički oboleli ali su prihvatili svoj krst i prilepili se uz Spasitelja svim srcem.

Ti ljudi podnose svoje muke ali muke ne prestaju, to nemojte da se zavaravamo. Možemo mi biti istinski radosni radi spasenja ali moramo biti i istinski pošteni i reći da ti ljudi trpe i to jako u ovom životu.

Međutim poenta sve priče je kako dovesti te ljude do takvog stanja da taj krst nose hrabro i pošteno. Borbeno i dostojanstveno, pri tom boreći se protiv stigmatizacije koja je nažalost ogromna pošast i tuče te ljude svaki dan.

Једноставно не желим да их видим болесне него као здраве, онако како их види Христос и који може једном речју да их исцели. Стога се трудим да се у опхођењу са њима понашам као и са свима другима игноришући болест или јој пак не придајући никакав значај.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Матусал рече

Стога се трудим да се у опхођењу са њима понашам као и са свима другима игноришући болест или јој пак не придајући никакав значај.

I to je sasvim OK. Interakcija između dva čoveka je jedinstvena, posebna, pa tako gradeći odnos sa osobom koja ima problem mi ne stavljamo u centar bolest nego čoveka, ali ipak čoveka sa svim njegovim ispoljavanjima, među kojima je i ono što donosi bolest. To je onoliko neponovljivih i posebnih relacija koliko imamo ljudi u svom okruženju. Nema tu pravila. Osluškujemo se, posmatramo, dajemo i primamo, vodimo se zajedno ka nečem dobrom. Tako bi trebalo da bude sa svima, i sa znanima i sa nepoznatim ljudima koje svakodenvno susrećemo. Ali, nažalost, ljudi to jednostavno ne rade. Neko ko se bori sa depresijom ne može da je prenese nama, može da nas unervozi, smori, rastuži, uguši, da jednostavno ne razvijamo empatiju, itd, ali nešto što je loše to je stigmatizacija i tu se slažem sa VSB. Protiv toga se moramo boriti, bez obzira koliko "loših" ličnih iskustava imamo sa takvim osobama. Bolest nikome nije prijatna. Ljudi beže od bolesnih. Ljudi se upravo plaše da se tako nešto i njima ne dogodi, i to je prvi i osnovni i najčešće potisnut razlog zašto ljudi stigmatizuju obolele i ljude sa invaliditetom. Strah za sebe. A zaboravljamo da smo svi jedno - ako si ti bolestan i ja sam. Ne moram aktivno da učestvujem u konkretno tvom ozdravljenju, isceljenju, ali mogu svojim stavom i onim šta pričam i kako se ponašam da doprinesem da ljudima u mom okruženju bude bolje. Tako nekako...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 25 минута, Матусал рече

Једноставно не желим да их видим болесне него као здраве, онако како их види Христос и који може једном речју да их исцели. Стога се трудим да се у опхођењу са њима понашам као и са свима другима игноришући болест или јој пак не придајући никакав значај.

To ti radis po svojoj slabosti i to je ok, ljudski i legitimno. Al da se ne lazemo nisi ti Hristos koji vidi u punoci preobrazenog vaskrslog coveka komplet, nego neko kome je tesko da gleda bolesnog i da izdrzi sve to, pa je lakse da otfikaris jedan deo koji ti tesko pada i da se pravis kao da ne postoji. To je ljudski, svi mi to nekad radimo, al to nije ono kako nas Bog vidi jer kao sto rekoh da se ne lazemo mi te sposobnosti nemamo. Mi spadamo pod obicne smrtnike koji kao sto apostol kaze sam za sebe -zlo koje ne zelim da cinim cinim, a dobro koje zelim ne cinim. Vaskrsli preobrazeni covek nije krnji covek nego potpuno realizivani covek.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, АлександраВ рече

Ljudi se upravo plaše da se tako nešto i njima ne dogodi, i to je prvi i osnovni i najčešće potisnut razlog zašto ljudi stigmatizuju obolele i ljude sa invaliditetom.

То је посматрање света и човека само материјалне и телесне перспективе. Григорије Богослов држећи једну беседу којој су присуствовали неки губавци, се осврнуо на њих и рекао да нико од нас није мање губав него они и да смо пред Господом сви губави и болесни једни телом а други душом носећи губу грехова на себи. Из Божије перспективе нас је све захватила болест и то тешка, зато никада нисам у појединима гледао обележене, више сам то видео као њихов крст и борбу која ће им донети венце. Они који сада живе немарно, немајући никакву муку и предавши  се у потпуности свету и његовим жељама су из перспективе вечности много угроженији од ових.

Share this post


Link to post
Share on other sites

У некој фази болести "верујући душеврижници" донесу ми житије Блажене Матроне... ваљда да схватим да инвалидност пред Богом не значи пуно...

Читање је дало тада у том моменту контраефекат, а мени је дошло да ове душебрижник ошамарим.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Postoje ljudi koji se zahvaljuju Bogu sto im dade taj krst bolesti,jer kakvi su bili pre tog nuznog smirenja nikad se ne bi spasili.

Zaista postoje i to su njihove reci potkrepljene pricama kako su ziveli pre obolenja.

Ima svega samo ljubavi i dobre volje sve tje biti ok.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Bokisha рече

да ли  су чести психотерапијски разговори кључ у бржем изласку из депресије?

По причи програм  познанице је у ЗЗМЗ је трајао можда 8 месеци до годину дана.након тога контрола на 6 месеци.иде нисам сигуран на колико ради усклађивања  терапије лековима,али колко сам схватио нема психотерапија.Колико је то добро?

Koliko kontam stvari, trebalo bi da deluje. Ipak je i psihologija nauka, sigurno postoje mentalne tehnike koje mogu pomoci.

Najbitnije je, da se covek izvadi iz 'crne rupe'. Kada se mentalno otkravi, onda je posle sigruno mnogo lakse napredovati ka konacnom izlecenju.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

немам одговор на питање..мислим можда је у вези са жељама...желиш нешто па ти се деси, па видиш да си се негде прерачунао

или, кад ти се деси нешто за спасење душе твоје, а ти ниси баш то замислио

замишљаји

у свету, ко нема учитеља,или духовника бар, и никако да га сретне, тај осети колико је вера у Господа нашег једина Истинита, и једина Живот

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Жељко је као сви духовити људи кандидат за депресију и на вријеме је покренуо тему:)

Не ваља му једино што избјегава љекара (психијатра, психолога, психотерапеута). Јелена011 је објаснила много ствари значајних за тему, понешто бих придодао. Код "депресије" ради се о читавом спектру поремећаја од неуротичних до психотичних. То могу да буду повремене анксиозности (о страху је овдје мало писано, а он је врло битан), панични напади и фобије, карактеропатије, поремећаји у склопу хормонских промјена (40% жена у перименопаузи или менопаузи има депресију), до потпуне радне онеспособљености, некада и самоубиства ( некада само један "психотични шуб(епизода)" депресије којој ништа није претходило може да доведе до самоубиства, најчешће су таква "ђачка самоубиства"). Разлика између неуротичне и психотичне депресије није у поријеклу (етиологији) већ само у "квалитету", интензитету поремећаја.

Сада знамо да се ради не само о недостатку серотонина код депресије, мада је и он присутан, већ о читавом спектру можданих промјена у дјеловима задуженим за наше расположење. Оне су и полигенетске и посљедица раног одвајања од мајке ("сепарациони страх" у 8-9 мјесецу живота), а "окидачи" могу да буду најразличитији, од класичног губитка вољене особе до све чешћег насиља на послу (мобинга). Ако сте социопата, мала је вјероватноћа да ћете обољети од депресије, штавише лакше ћете се уклопити у "би хепи" савремену културу.

По мени, погрешно је изједначавати депресију и "униније". Тачно је да цјеловитог зацјељења нема без духовног, литургијског причешћа Христом, али за претходно  отклањање душевне патње (која често има и тјелесне манифестације, главобоља и др) напходна је и фармако и психотерапија и окупационо-радна терапија.

Због тога је јако добра иницијатива која се успјешно спроводи, нажалост само у Београду, постојање Пастирско-православног саветодавног центра у коме раде заједно и духовници и разни специјалисти. У парохијским заједницама би од присиљавања депресивца на "самокритику" што раде неискусни духовници, много корисније било организовати за њих осим молитвеног и радна послушања (у којима би учествовали равноправно и "здрави").

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

Naravno da ti opraštam.

No da se ja uporno vrnem na moju tvrdnju.

Nagledao sam se i suviše ostavljenih bolesnih ljudi po ustanovama psihijatrijskog tipa, gde lekari nemoćno sležu ramenima jer nisu čudotvorci niti imaju adekvatan lek i program za takve ljude, oni su hteli mi to priznati ili ne a po samim rečima lekara specijalista, zaista jedino oslonjeni na bližnje i jedino im bližnji uz pomoć lekara mogu pomoći.

Dakle terapija sama zahteva pomoć bližnjih bez te pomoći Snežana mi gubimo čoveka za navek, jer čovek sam ne može da se izbori sa tom opakom bolešću.

Stigmatizacija je prevelik problem čak i za članove porodice a kamoli za bolesnog čoveka kome u tom momentu odbrambeni mehanizam jeste oslabljen i koji samim tim jeste osetljiviji i nemoćniji da se odbrani od takvih udaraca.

Dakle sama terapija uključuje pomoć bližnjih, prema tome odgovornost postoji, žao mi je ali to je tako.

Komfornije je takvog pacijenta terati da pije lekove i slati ga u ustanove, nego se uhvatiti zaista razumevajuće u problem i pomoći mu.

Ima jedna stvar koje je istinita a to je da kod psihijatrijskog bolesnika strada cela porodica, međutim porodice na žalost ne žele da snose taj teret i bolest ne smatraju kao svoju nego kao lični problem onoga koji je oboleo.

Terapija je nemilosrdna ona uključuju pomoć bližnjih i ko to negira taj onda ukida terapiju samom bolesnom čoveku.

Žao mi je ali to je tragedija cele porodice i nema veze sa narkomanskom pričom.

Наравно Марко, нико није ни рекао да болесне треба препустити саме себи, ја се дивим твојој борби, али ти си један од хиљаду. Као што се здрави подсвесно плаше болести тако се и болесни плаше болести, морам рећи да је врло мало болесних који пе свега прихвате ту чињеницу, који пприхвате одговорност лечења, а то је први корак који болесни мора да направи, без тог првог корака околина па и ам Бог не могу да учине много. Много више штете направе болесни ами себи не признавањем болести, немарношћу у лечењу и не узимањем терапије.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, александар живаљев рече

Ако сте социопата, мала је вјероватноћа да ћете обољети од депресије, штавише лакше ћете се уклопити у "би хепи" савремену културу.

Нама је лако... :smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја не знам медецину, ту слушајте доктора.

Оно што овако народски могу да саветујем - код нас нажалост не постоји баш та "култура" да се свесно води рачуна о својем менталном стању. То је као хигијена, као што переш руке, зубе, тушираш се итд. да би тело било чисто, тако треба свакодневно радити и на уму. Сваки дан човек треба себи да испланира неко време "за себе" где ће мало да седне и преиспита се, да прочита нешто охрабрујуће, да се сети добрих ствари у животу.

Јер ако то препустиш "случају", онда мозак ради хаотично. Он стално нешто мува, нешто претумбава, неке ствари преувеличава, неке заборавља... То је превише битна ствар да би се препустила случају. Ето за хришћане је лакше јер већ имају молитву изјутра/увече, па је то већ (или би требало да буде) једно "сређивање ума". Али ништа не смета, с обзиром на убрзано и хаотично време у ком живимо, да се на то дода и мало "световног сређивања". Прочитај нешто лепо, подсети се добрих ствари у животу, само то што си жив је добро.

Јер те ствари, по неком мом лаичком мишљењу, је много боље и лакше превентирати, него после лечити. Јер се у тај бездан (ако није у питању нека физичка повреда или сл.) упада постепено, кроз низ дана, месеци и година када запустимо "менталну хигијену. А окружени смо свакаквим глупостима, негативни вестима итд. Искључи ТВ. Дођи на Поуке. Подели песму дана и уживај мало.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zanimljiv i poucan teskt o depresiji, koja je vidjena sa hriscanske strane ( vredi procitati ) :

http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=327

Samo da izdvojim od sv. Jovana Zlatoustog :

“Uninije je teško mučenje duše, neizrečena muka i kazna koja je mnogo gorča od svake druge kazne i mučenja” 
“Uninije i neprestana nespokojstva mogu da skruše duševnu snagu i dovedu dušu do kranje iznemoglosti”
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У четвртак 23. јануара 2020. године, у Катедралном храму Светог Преображења Господњег у Загребу, загребачка Црквена општина била је домаћин шесте вечери овогодишње молитвене осмине. Молитвена осмина је период од осам дана, током ког се хришћани различитих деноминација једног града окупљају, свако вече у другој цркви, молећи се притом за јединство хришћана.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Молитвена осмина у испуњеном загребачком православном храму, почела је служењем празничног вечерња, у спомен Преподобног Теодосија Великог, оснивача општежића, уз торжествено појање хора храма Светог Преображења.   Вечерњу су присуствовали домаћин, Митрополит загребачко-љубљански Господин Порфирије, апостолски нунције у Републици Хрватској, надбискуп Ђорђо Лингва, загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, бискуп Евангеличке цркве у Републици Хрватској Бранко Берић и предсједник савеза баптистичких цркава у Републици Хрватској пастор Ивица Хорват.   Након завршетка богослужења услиједила је молитва за јединство хришћана и обраћање представника Цркава.   Митрополит Порфирије је, у свом обраћању, између осталог, рекао да је Господ створио богатство различитости: ”Те различитости су дар Божији људима и израз Његовог човјекољубља, да бисмо ми, имајући свако своју посебност као свој посебни дар, имали шта да дарујемо једни другима. Дајући и примајући, добили смо могућност да обогаћујемо друге и да бивамо обогаћени њима.” Додао је да је ”Господ и Царство небеско довео у нашу везу са другима, називајући сваког другог нашим ближњим. Подсјетио нас је да смо сваки пут, када смо нахранили гладног, посјетили болесног или оног у тамници, то учинили Њему.”   Митрополит је нагласио да је у наше дане, понајвише потребно човјекољубље: ”Човјекољубље није апстрактан појам, нити је, као што ми често чинимо, исказивање љубави према онима који су далеко од нас. Човјекољубљу се учимо у свом свакодневном животу, показујући да једни друге препознајемо као браћу, али, и више од тога, показујући и практичну љубав једни према другима”.   Кардинал Јосип Бозанић истакао је у свом обраћању да се, током молитвених осмина, окупља свети Божији народ, сабран из различитих народа. Нагласио је да „сви заједно припадамо истом Господу, те да не можемо бити хришћани ако се не прикључимо Исусовој молитви, у којој се молио Оцу, да сви буду једно“.   Рекао је и да је „наше заједништво у Христу изнад свих подјела. Христос не укида подјеле и разлике, али оплемењује“. Кардинал је додао и да је прво човјекољубље исказао Бог, по Исусу Христу, показавши нам пут до себе.   Бискуп Бранко Берић рекао је да је ”молитвена осмина врло важан тренутак у животу наших Цркава, због чега треба често да се молимо, како би се васкрсли Христос показао присутним на сваком сусрету хришћана и донио плодове Духа”. Према његовим ријечима, ”познавати се, значи ући у срце другог, схватити ране које је историја оставила у међусобним односима различитих Цркава и исцијелити те ране, снагом љубави тражећи дар Духа Светог”.   Пастор Ивица Хорват је, говорећи о уском путу који води у вјечни живот и широком срцу, на које су позвани сви хришћани, и реферишући се на чињеницу да често тешко прихватамо једни друге, истакао да на уском путу морамо један другога прихватити и да на њему нема национализма.   Говорећи о актуелном проблему емиграната који потреса Европу, пастор је додао да, иако велике економске силе нама сугеришу да су емигранти непријатељи, ”ми као хришћани, немамо право на такво размишљање. Ми морамо, ако је човјек у потреби, да поставимо себи питање шта Христос тражи од нас и шта би он учинио у тој ситуацији”.     Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Дејан,
      – Ако Ђукановић мисли да може отимати, а истовремено жељети да уђе у ЕУ, он не разумије шта је то политика – рекао је Пилсел за сарајевску Фејс телевизију.
      Према његовим ријечима, то је „Ђукановићева глупост“, ако Црногорци желе да направе своју цркву нека то учине, али не на имовини СПЦ.   Пилсел је подсјетио да је недавно црногорски премијер Душко Марковић боравио у посјети Ватикану, гдје се сусрео са поглаваром Римокатоличке цркве, након чега је најави посјету папе Фрање Црној Гори.
      – То је идиотизам Ђукановића који не разумије шта је савремени свијет, шта је Црква, а шта држава – рекао је Пилсел.
      Он је додао да су папа Фрањо и цариградски патријарх Вартоломеј велики пријатељи, као и да се цариградски патријарх изјаснио против аутокефлности црногорске православне цркве, која је „дефакто невладина организација“. – Не разумије да не можеш отићи папи да га позовеш у Црну Гору, а да истовремено шутираш Цркву – додао је Пилсел.
       
       
      ИЗВОР:
      ИН4С
    • Од Milan Nikolic,
      https://video.xx.fbcdn.net/v/t42.9040-2/83495714_1646185408856397_7722680991566790656_n.mp4?_nc_cat=105&efg=eyJ2ZW5jb2RlX3RhZyI6ImxlZ2FjeV9zZCJ9&_nc_ohc=tgj25Cf3cbAAX8_tzRi&_nc_ht=video.fbeg4-1.fna&oh=708d135cc02c1db3fbd82c746a14f8b0&oe=5E28DB4A
    • Од Логос,
      Сведоци смо веома гласних, па и честих критика на рачун Србије да не чини довољно за Србе на  Косову и Метохији, а сада и за Србе у Црној Гори. А потом, када се очигледно покаже да то није баш тако, по строго утврђеном правилу јаве се они који тврде да Србија хоће да отме нечије територије, да се уплиће у живот других држава, да је безмало узрок свег зла и томе слично.     У каквом расположењу и са каквом вером, дочекује Божић српски народ у Хрватској?   Верујући људи, православни Срби, у Хрватској, али и свуда где живе, празник рођења Христа Богомладенца, дочекују у највећој радости, надајући се и верујући у мир, љубав, правду доброту...  Бог у нашу људску историју улази тако што постаје један од нас, тихо и ненаметљиво. Он који је цар неба и земље своје земаљско житије отпочиње у убогој витлејемској пећини, уз славопој анђела и пастира и поклоњење мудраца са Истока. Тиме се све што је створено ставља у службу Ономе који није дошао да му служе, него да служи и даде свој живот у откуп за многе. Он је наш Емануил, што значи с нама је Бог, и као такав остаје у векове векова. Целокупна историја Цркве, посведочена пре свега кроз личности светих Божијих људи, огледа се у овом Христовом месијанском имену. С нама је Бог а и ми с Њим,  у нераскидивом загрљају слободе и љубави, загрљају који се открива кроз Цркву и као Црква. Православни Срби знају да све то у себи садрже речи нашег традиционалног народног поздрава и божићне честитке: Мир Божји, Христос се роди! Тај поздрав, који у себи садржи радост коју нам нико не може одузети и ја упућујем Вама и свим вашим читаоцима. Упућујем поздрав који позива на тржење опроштаја од свих и праштање свима, поздрав који позива на мир са Богом и са ближњима!   Колико су ови дани, с обзиром на оно што се дешава у Црној Гори, а прети и Косову И Метохији, тешки за СПЦ И какаву поруку шаљу српском народу ван Србије.   Заиста, радост празника су потресли и помутили догађаји у Републици Црној Гори. Сви православни Срби, сви православни верници, поглавари сестринских Цркава, једнодушно показују састрадалну љубав и молитвену бригу за положај и права нашег верног народа у тој бившој југословенској републици. Када је наш Патријарх, на свој начин, претходних година указивао на проблеме са којима се Црква и православни народ у Црниј Гори суочавају многи, међу њима и ја, смо мислили да су речи које том приликом користи тек снажна, можда и прејака метафора. Међутим, као и много пута до сада, показало се колики значај за нашу Цркву имају његово животно искуство и, дубље сагледавање ситуације.   Закон, који носи циничан назив, о слободи вероисповести, само је кап која је прелила чашу стрпљења и трпљења. Погледајмо шта се са српским православним народом догађало у протеклих пар деценија у Републици Црној Гори: укинути су му језик и писмо; из наставних програма избачени су српски писци и култура; многи наставници српског језика су остали без посла, а затим им је, као и свим православним Србима уопште, потпуно ускраћена могућност да се запосле у било каквој државној служби. И све то време вршен је перфидни, насилни етнички инжењеринг који је имао за циљ да се Срби одрекну националне припадности и културе, а овим антицивилизацијским и дискриминаторским Законом је дефинисан и начин удаљавања од православне цркве, једном речју одрицања од себе. Е то је, показало се, било превише. Неки старији то изгледа не разумеју: у данашњој Републици Црној Гори стасала су поколења достојна оног нараштаја који су красили: бескомпромисна верска и национална свест и патриотизам, а које су комунисти мислили да су затрли. То су те хиљаде и хиљаде људи који су на улицама тамошњих градова изашли да мирно и достојанствено, ако хоћете демократски, бранећи слободу своје Цркве, у исто време бране будућност своје деце, али и слободу као такву, слободу као принцип. Изашли су да траже, ни више ни мање, него права која важе за све. Ти људи, понос српског народа показују да темељно разумеју да су верска права или права Цркве неодвојива од права народа и личних, грађанских права. Притом, они не оспоравају слободу другима и право било коме да се национално изражава у складу са својим најинтимнијим осећањима, знајући да се у Цркви Христовој превазилазе све супротности и разлике, да по апостолу Павлу, пред Богом нема Грка и Јеврејина. Да је то тако показују и нескривене подршке православној Цркви које долазе од римокатолика и муслимана који живе у Црној гори.   У ове свете дане, молимо се читавим својим бићем за нашу Цркву у Црној Гори, за наше архијереје, свештенство, монаштво и верни народ да им Господ Миротвирац, што пре донесе мир, али и право и правду. Молимо се за све људе добре воље, молимо се и и за оне који нису добре воље да се што пре Христовим рођењем одобровоље!   Како ви видите, критике на рачун државе, с једне стане да благо реагује и не чини ништа у одбрану имовине и права СПЦ у Црној Гори, а са друге стране да покушава да спречи заокруживање државности Црне Горе и да покушава да је  дестабилизује и „врати под   окриље Србије?   Нажалост, то искуство ми је и лично, добро познато: што год да учините, за одређене људе у чије циљеве и пројекте се не уклапате, a priori сте криви. Таквима, јасно је, није важна истина, важан им је само њихов појединачни, голи интерес. Сведоци смо веома гласних, па и честих критика на рачун Србије да не чини довољно за Србе на  Косову и Метохији, а сада и за Србе у Републици Црној Гори. А потом, када се очигледно покаже да то није баш тако, по строго утврђеном правилу јаве се они који тврде да Србија хоће да отме нечије територије, да се уплиће у живот других држава, да је безмало узрок свег зла и томе слично. Продуцент је један, сценарија два, глумци свима добро познати, режија већ монотона, али је представа за неупућене, а нарочито злонамерне ефектна. Не треба се обазирати ни на једне, ни на друге, него имајући Бога пред собом, радити по савести, а време ће показати ко је вера, а ко невера!   Мислите ли да ће исход председничких избора у Хрватској (други круг је 5. јануара) имати  утицаја  на положај српског народа у Хрватској и евентуално каквог?   Иако нисам политичар и у политику се не мешам, не могу а да не приметим да су се кандидати у изборној кампањи више бавили председником Србије, а мање нашим народом и његовим проблемима. Православни Срби, где год да живе, поготово у земљама бивше Југославије, у којима су лојални грађани и у којима без остатка поштују домаћи Устав и законе, сваког председника Србије, актуелног, пређашњег или будућег, виде и видеће и као заступника својих интереса. Тако је и у Хрватској. Лично сам уверен да ће предизборну реторику врло брзо заменити дух заједничких интереса, и то не само Србије и Хрватске и два народа, него свих држава и народа на овом подручју. За Србе у Хрватској, претпостављам и за Хрвате у Србији, добри односи двеју држава отварају перспективу за превазилажење и ублажавање проблема историјског наслеђа, при чему нам мисли и дела морају бити усмерени ка ономе што долази.  Оно што је иза нас, оно знање и сећање које нам доноси велики бол морамо утврђивати  озбиљним научним истраживањима, васпитавањем нових поколења у духу хришћанске културе памћења која јеванђелски упућује на међусобно праштање. Колико до нас стоји, трудићемо се да у духу јеванђеља чинимо све што можемо за добро свих, за изграђивање мира и међусобног поштовања,  за међусобно прихватање и разумевање. Трудићемо се скромно, уздајући се у Бога и подршку и љубав ближњих, а не у своје снаге и своју памет.   Шта бисте поручили верницима и српском народу поводом највећег хришћанског пазника, рођења Христа.   Свим православним верницима, свакој породици желим да у миру са Богом и људима у радости прослави празник  Рођења Христовог: Мир Божји Христос се роди! Ваистину се Христос роди!   Јелена Косановић   Извор: Инфо-служба СПЦ  
      View full Странице
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...