Jump to content
JESSY

Шта је то депресија?

Recommended Posts

пре 3 минута, Матусал рече

Успевао сам да их активирам у борбу против мене

Njima to ne treba brate.

Njima treba da znaju, da budu sigurni, da budu uvereni makar i na "silu", da je Bog zbog njih i zbog njihovog takvog stanja sve vreme sa njima, kao majka koja brižno bdi nad bolesnim detetom i da ih neće nikada napustiti ni kad oni sami misle da su ostali ostavljeni od svih.

I ja odgovorno tvrdim i svim srcem verujem, takoreći znam da je to tako, ispovedam Boga koji bdi nad svojom slabom decom koliko god da se ona nama učine i jakim i bezobraznim i neodgovornim i napornim i teškim i nepodnošljivim i zlim i teškosvarljivim, njih Bog ne da nikome i čuva ih svojim životom po svaku cenu.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Pokaznom vežbom jer svi mi ponekad moramo da se iscelimo od samih sebe.

Oni nam mogu poslužiti kao dar spasavajući njih spasavamo sebe, isceljujući se pred njima od nas samih.

Да, али, што каже Матусал, једино активирати жељу за опстанком...јер ипак, колико знам, нико није другога ослободио од њега самог...он то мора сам. Да се ослободи од себе, или да изађе из себе...како год се већ каже. Други може само да га подстакне и усмери.

:scratch_head:Не знам, можда и грешим... ne_shvata

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Сања Т. рече

Да, али, што каже Матусал, једино активирати жељу за опстанком...јер ипак, колико знам, нико није другога ослободио од њега самог...он то мора сам. Да се ослободи од себе, или да изађе из себе...како год се већ каже. Други може само да га подстакне и усмери.

:scratch_head:Не знам, можда и грешим... ne_shvata

Grešiš.

Ne može niko na svetu sam.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Volim_Sina_Bozjeg рече

Grešiš.

Ne može niko na svetu sam.

Али пази

пре 2 минута, Сања Т. рече

Да, али, што каже Матусал, једино  му активирати жељу за опстанком...јер ипак, колико знам, нико није другога ослободио од њега самог...он то мора сам. Да се ослободи од себе, или да изађе из себе...како год се већ каже. Други може само да га подстакне и усмери.

:scratch_head:Не знам, можда и грешим... ne_shvata

И наравно уз Божју помоћ. 

Значи ипак није сам у том смислу, али ако ( и док )  сАм не пожели да изађе из тог стања, не мислим да се може пуно урадити.

Мора да сарађује. На то мислим.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Сања Т. рече

Да се ослободи од себе, или да изађе из себе...како год се већ каже.

пре 5 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Ne može niko na svetu sam.

Обоје сте у праву

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Сања Т. рече

Али пази

И наравно уз Божју помоћ. 

Значи ипак није сам у том смислу, али ако ( и док )  сАм не пожели да изађе из тог стања, не мислим да се може пуно урадити.

Мора да сарађује. На то мислим.

 

пре 21 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Pokaznom vežbom jer svi mi ponekad moramo da se iscelimo od samih sebe.

Oni nam mogu poslužiti kao dar spasavajući njih spasavamo sebe, isceljujući se pred njima od nas samih.

Vidiš?

Misliš da ti ne moraš sama sebi pomoći? Moraš. Moramo i mi ponekad da se iscelimo od samih sebe,

Dakle isceljujte se pred njima, dajte im primer, krenite pred njima i pred Bogom da se menjate, da oni vide kako se i vi isceljujete, pa će onda i oni učiniti napor i isceliti se od samih sebe.

Ne tražite od nikoga ono što mu pre toga sami niste pokazali, zato i lekari znaju da ljubavbližnjih može da izleči uz pomoć farmako terapije, jer bez tih pokaznih vežbi izlečenja nema.

A pogotovo to važi za popove :))

Share this post


Link to post
Share on other sites

Своју маму сам на превару одвела психијатру. Лажно сам посржавала њене илузије, и саглашава се са њом. Наравно, ни тренутка није посумњала. Тек након , око годину дана лечења, је била спремна да први пут помене да је сама допринела свему.

Након 4 године! се кајала и жалила за све што је "урадила". Наравно, није ни била свесна тада, када је започела лечење, шта се тачно дешава. Измењена свест, отприлике. 

Још увек постоје " бичеви" , али их сада препознаје и контролише. И и зе како се труди! 

Наравно, сви смо уз њу, али је и она уз себе, Богу хвала за све. Узајамно се лечимо,тачно је, али брате...она слуша, као мало дете...само да опет не залута.Ро су њене речи, не моје.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Лидија Миленковић рече

Не волем равницу. Тако ми је монотона, једнолична, депресивна. Валовита Шумадија ме разгаљује. Наравно, то је индивидуалнно . Несмо сви исти.

Navika...ja medj planinama ne mogu da disem, fali mi prostora :)

Mislim da u familiji imam jednog teskog depresivca...vec dugo ima psihickih problema, a ne znam kako se moze znati da li je sve to preraslo u depresiju...uglavnom, uz tu osobu je tako tesko biti...stalno se pitas da li je njeno ponasanje uslovljeno bolescu ili je prosto bezobrazluk i razmazenost u pitanju...ne znam...mozda je bolje udaljiti se ako vec vidis da ne mozes da pomognes i ako primetis da iz tebe izbija netrpeljivost...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Сања Т. рече

Наравно, сви смо уз њу, али је и она уз себе, Богу хвала за све. Узајамно се лечимо,тачно је, али брате...она слуша, као мало дете...само да опет не залута.Ро су њене речи, не моје.

Kaži ti njoj sa puno ljubavi, mama mogu i ja da zalutam ali nekako mi i ti daješ snagu i veru da je sve moguće da se popravi i da nije strašna stranputica, nego je strašno to što se stranputice svi tako nerealno plašimo kao da nikada nismo makar delom i sami zgazili na nju.

Zato mama ja jesam uz tebe i budi i ti uz mene i meni je bitno da se svaki dan menjam i da svaki dan budem bolja.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Сања Т. рече

само да опет не залута

Jako je teško tome se odupreti... tuga donosi zadovoljstvo... najjednostavnije rečeno. Navučen si na to. Osećaš gotovo fizičku potrebu za tim stanjem, da uroniš potpuno u tu lepljivost. Kao droga. Prepoznaješ to svuda oko sebe. Treba ti ogromna snaga da ne sklizneš. Ogromna. Tvoje telo oseća fizičku zavisnost od tog mulja. Skoro da te boli kada se nasmeješ. Boli te sve što nije lepljivo, močvarno, tupo. I duboko u tebi, nije te briga. Osećaš stalno to u sebi - nije me briga. Ogromna je to borba.

Svim srcem sam uz tvoju mamu. Želim joj radost, želim joj istinsko smirenje.

Ljubim te.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Kaži ti njoj sa puno ljubavi, mama mogu i ja da zalutam ali nekako mi i ti daješ snagu i veru da je sve moguće da se popravi i da nije strašna stranputica, nego je strašno to što se stranputice svi tako nerealno plašimo kao da nikada nismo makar delom i sami zgazili na nju.

Zato mama ja jesam uz tebe i budi i ti uz mene i meni je bitno da se svaki dan menjam i da svaki dan budem bolja.

 

Све је то речено...и више од тога...драги мој брате. Невероватно је колико смо " голе" сада једна пред другом. И она јесте сада уз мене, и пуно пута мудро посаветује....ма веома сложено, али , чини ми се да осећамо једна другу. 

Теби велико хвала за учешће на оваквим темама, пуно значе.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

nije strašna stranputica, nego je strašno to što se stranputice svi tako nerealno plašimo

:aplauz::aplauz::aplauz::aplauz::aplauz:

        :dobro:          :skidamkapu: :skidamkapu:

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Сања Т. рече

:aplauz::aplauz::aplauz::aplauz::aplauz:

        :dobro:          :skidamkapu: :skidamkapu:

 

Pa da, svima nama treba neka vera da će sve biti u redu i ako ti njoj pokazuješ svaki dan da ti sama imaš želju da se menjaš na bolje i da o tome slobodno govoriš onda će i ona dobiti tu želju i početi svaki dan da uvodi u svoj život neke novine. Sitnice su ponekad najbolji pokretač sreće i promene celokupnog bića na bolje.

Radujte se sitnicama i sitnicama krenite svaki dan napred, videćete da ubrzo koračate krupnim koracima kao džinovi koji se uzdižu na nebo i ne shvatajući da  sada već koračaju po oblacima a pri tom ne menjajući svoje navike da sitnicama ulepšavaju život sebi i svima oko sebe svet.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

veoma znacajno:

 

''Mi ne možemo da biramo svoje okolnosti niti svoju prošlost. Ne možemo da biramo u kakvim ćemo se okolnostima zateći. Mi možemo da biramo samo jednu stvar- možemo da biramo kako ćemo posmatrati te okolnosti. Neko može istu okolnost da posmatra i kao nužno užasnu, ili moguće izazovnu iz koje se nešto može naučiti. Kada bismo i depresiju tako posmatrali, mogli bismo reći da je i ona slična okolnosti iako sama nije okolnost- ali je svakako poziv na promenu. Depresija je poziv na potragu za smislom, za drugačijim životom i srećom. Nećemo mi promeniti okolnosti. Okolnosti mogu biti grozne, užasne, mogu nas boleti. Okolnosti mogu biti i ponižavajuće. Mogu nas koštati čak i života, naših voljenih. Mogu nas koštati svega što volimo. Ali, one nam ne mogu oduzeti jedno- pravo na izbor. Mi biramo kako ćemo razumeti te okolnosti.'' 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Још само једно питање. :)))

Кажу да превише времена на уређајима доводи до депресије.

Да ли је тачно?

Ако јесте - како и зашто, молим.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Тражитељ,
      Помаже Бог!
      Активније се укључујем у црквени живот, а иначе сам целог живота верник, али нажалост нисам најбоље упознат са неким ритуалним и/или обичајним деловима црквеног обреда. Одлично је што постоји овакав форум и извињавам се унапред ако је ово питање било раније постављано. Вероватно ћу отворити још пар сличних тема.
      Нафора би требало да је освећен хлеб који представља тело Христово и даје се заједно са вином при узимању причешћа и ту ми је све јасно. Али која је тачно функција њеног дељења свима након литургије и шта тада представља? Да ли ју је обавезно узети? Да ли и за њу важи правило да не треба јести пре ње, то јест да је треба узети на празан стомак?
      Како се правилно узима нафора? У мојој цркви се испружи рука и сагне се глава и целива свештеникова рука док је даје, што свему даје свечани чин. Да ли неко може да баци мало више светла на овај део литургије?
      Унапред хвала!
    • Од Логос,
      Свештеник наставља са приносом, и вадећи по једну честицу из сваког хлеба, користи их као Дарове. Али, не говори и не чини, као на почетку, оно што је изображавало смрт Господњу; јер, сматра се да оно што је једанпут изговорено, то важи за целу службу. Наиме, целокупно приношење Дарова бива у спомен Господа, и оно у целости објављује Његову смрт.     2. Које се речи сада изговарају? У славу Пресвете Мајке Божје, … у част и спомен овога или онога светога, … за спомен и отпуштење грехова душа живих или умрлих.   3. Шта значи све то? Благодарност Богу и прозбу, а то су разлози за приношење Дарова.   4. Овако ствари стоје: ниједан дар не даје се узалуд – било да се њиме угађа Богу, било да се он дарује људима – него се приноси зарад каквог добра које се збило, или које се очекује. Заиста, даровима или узвраћамо своме добротвору за оно што смо примили, или њима угађамо ономе који је у стању да нам подари оно што још нисмо примили.   5. Чини се да се ови Дарови Богу приносе изоба разлога: и зато што смо већ примили, и зато да бисмо примили, односно и да заблагодаримо Богу, и да Га молимо – да заблагодаримо за све добро које нам је учињено, и да Га молимо да би нам добро чинио. Према томе, Дарови су израз и благодарности и молбе.   6. Која су то добра која су нам већ дата? И која су то добра која иштемо? Свакако једна иста: отпуштење грехова и наслеђе Царства. Јер, то су она добра за која нам је Он Сам заповедио да их тражимо пре свега другог; то су она добра која је Црква већ задобила, а то су и она добра за које Црква моли. Како је она стекла та добра? Икако их то још увек није стекла, те се моли Богу да их задобије?   7. Задобила их је, најпре, тако што је стекла могућност да их прими. Јер, примили су „власт да буду деца Божија“, а то је свим хришћанима заједнички дар, који нам је дат смрћу Спаситељевом. То су божанско крштење и остале свете Тајне, кроз које примамо усиновљење од Бога и постајемо наследници Царства небеског.   8. Затим, Црква је делатно већ наследила и само Царство небеско, и то кроз безбројно мноштво својих чланова које је као какво изасланство послала на небо; те чланове блажени Павле је назвао „Црквом првородних, записаних на небесима“. На тај начин је, дакле, Црква стекла та велика добра.   9. За ону своју децу која још увек хитају за наградом, и уопште за све оне који живе у овоме животу а чија је кончина неизвесна, као и за оне који су се преставили, али не са неким великим и нарочитим надањима, Црква још увек није обезбедила Царство. Због тога се она сећа смрти Господње и сећа се светих који су доспели до савршенства, али се сећа и оних који још увек нису савршени – за оне прве благодари, а за ове друге се моли.   10. Отуда први део приношења Дарова, аслично њему и други, представља благодарење, док оно што после тога следи, представља прозбу у спомен Господа, у славу Његове Блажене Мајке и у част светих наших заступника.   11. Благодаримо Ти, вели Црква, што си нам Својом смрћу врата Живота отворио, што си Мајку од нас примио, што је толику славу стекао човек између нас, што имамо заступнике из рода нашега и што си толику слободу дао људима као што смо ми.   12. Јер, речи у славу и у част значе ради славе и ради части, као што речи за отпуштење грехова значе исто што и ради отпуштења грехова. А речи ради нечега имају двојако значење:или ради онога што је већ присутно, или ради онога чему се надамо. Ко је тај, дакле, ко не зна да слава Блажене Дјеве и част и заступништво светих представљају добра која су већ сада присутна? Приношење Дарова за добра која су већ присутна није ништа друго до чисто благодарење. Из овога што је овде речено, јасно је да и речи у спомен Господа значе некакво уздарје и благодарност Њему због Његове смрти. Због тога се, дакле, приликом приношења Дарова изговарају најпре речи које указују на то да је смрт Господња била узрочник свих наших добара.   13. На послетку, свештеник упућује прозбу молећи се за отпуштење греха, за упокојење душа, и томе слично. Јер, благодарности је својствено следеће: кад се Богу обраћамо, не износимо одмах какве су нам потребе, нити тражимо оно што нам недостаје, него се најпре присећамо свега онога што смо већ примили, те због тога благодаримо и славословимо; на тај начин славу Божију постављамо изнад наших потреба.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Милан Ракић,
      Ече теме.
      ДаклеМ, да ли ће или неће бити, углавном, постоји могуЧност да новоорденисани Председник Србије пристане на поделу Космета, популарну замену територија и проче. Да ли ће бити тако или не, време ће показати...
      Но, сем што ће Сунце (ваљда) опет изаћ` и заћи, да видимо шта би се још нешта могло десити, ако и када дође до тога!?
      Дела!
    • Од Логос,
      Пошто узме хлеб из којег ће извадити свету честицу, свештеник најпре каже: У спомен Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, што је у складу са оним што је Он Сам заповедио. Јер, каже: „Ово чините за мој спомен“.      2. Свештеник ово не каже само за тај хлеб, већ за целокупну службу као да од тога трена започиње свештено дејство. Јер, после савршавања целе свете Тајне, и Господ је додао ове речи:„Ово чините за мој спомен“.   3. Али у чему је тај спомен? Како ћемо се у служби споменути Господа? Којим радњама и у каквом расположењу? Другим речима, чега да се присетимо у вези са Њим и шта да приповедамо о Њему? Можда то да је васкрсао мртве, да је слепима даровао вид, да је укротио ветрове, да је са неколико хлебова наситио хиљаде људи – све оно што је показало да је Бог и да је свемоћан? Свакако да не, Он нам је, пре свега, заповедио дасе сећамо оних догађаја који показују Његову слабост, односно Његово Распеће, страдање и смрт. У чему се то јасно види? Тако је то схватао апостол Павле, који добро познаје све што се тиче Христа.   4. Наиме, пишући Коринћанима о Тајни Евхаристије и поменувши да је Господ рекао: „Ово чините за мој спомен“, он додаје: „Јер кад год једете овај Хлеб и Чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете. „ То је и Сам Господ објавио предајући нам ову свету Тајну. Наиме, кад је рекао: „Ово је Тело моје“, и „ово је Крв моја“, Он тим речима није придодао знамење чудеса, те није рекао да је то оно што мртве васкрсава и што губаве чисти. Него шта је рекао? Поменуо је само страдање и смрт: „које се за вас ломи“ и „која се за вас пролива“.    5. Зашто Он не помиње чудеса него помиње страдања? Зато што су ова друга, то јест страдања Господња, нужнија од чудеса, утолико више што у већој мери доприносе нашем спасењу ишто без њих човек не може васкрснути; док она прва само показују силу Његову – јер чудеса сусе одиграла само зато да бисмо поверовали у Господа као у истинског Спаситеља.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Постоји жанр у историјској црквеној књижевности под називом егземпла, односно пример. То је средњовековни књижевни жанр који се састоји од мноштва животних примера који имају за циљ да код слушалаца изазову радост или одвратност, одушевљење или ужас, у зависности од говорниковог циља.      Упечатљиво и кратко испричана прича могла је боље и делотворније да утиче на душе обичних слушалаца него дуга размишљања поучног верског карактера. Разуме се, егземплее су долазиле из уста путујућих проповедника или парохијских патера. Егземпла која је у прво време била усмено оружје фрањеваца и доминиканаца временом је забележена на папиру и претворила се у зборник текстова. У богословији је зборник оваквих средњовековних поучних прича ишао из руке у руку и за њим је владала велика потражња међу ученицима који су волели да читају још нешто осим уџбеника.   Добро се сећам једне приче.   Забринут због тога што људи нерадо и у малом броју долазе у свој храм свештеник је одлучио да их продрма. Једне недеље је објавио парохијанима да ће им на следећој служби показати правог ђавола. Разуме се, идуће недеље дошло је огромно мноштво народа на молитву. Храм је био пун и сви су ишчекивали оно што им је обећано.   Патер на проповеди рече:   – Дошли сте да видите ђавола? Јасно. Иначе вас човек више не може намамити у храм. Добро, погледајте са своје десне и леве стране. Погледајте једни друге. Управо ви сте ђаволи! Од чега се састоји ваш живот? Од гордости, свађа у кући, од зависти и проклетстава, од срамотних песама, од међусобних увреда. Ваш живот се састоји од истих ствари као и ђаволов. Могу да се кладим да нисте бољи од њега. И тако даље у истом стилу. Нема сумње да су људи били зачуђени, уплашени и увређени, али да су се делимично опаметили. Истина, црква је следеће недеље опет била празна. Не треба очекивати да се људи брзо промене, а не жели баш свако да поново слуша о својим греховима. Ефекат свештеникове досетке је био делимичан и краткотрајан.   Ми смо се смејали овим примерима замишљајући како бисмо могли да их остваримо у данашње време. Тешко је замислити овакво „нетолерантно“ и разобличавајуће понашање у нашем раслабљеном веку свеопштег појачаног самољубља. Међутим, били смо у заблуди мислећи да су сличне ствари потпуно немогуће.   За време перестројке у једној од бивших балтичких република на сличан начин је поступио један угледни патер. Он је у совјетско време претрпео прогоне због вере и чини ми се да је био у затвору. Народ га је волео, а он је у односима према пастви био тих и предусретљив. Кад су после перестројке у читавом Совјетском Савезу у храмове похрлиле огромне масе људи (од којих су се неки заиста кајали, а други су долазили да им праве друштво) он је на служби рекао: „Зашто сте дошли овамо? Овде се људи моле Богу, а ево вашег бога!“ Рекавши ово просуо је на мермерни под цркве звонку прегршт ситних новчића показујући на тај начин да људи ногама стоје у храму, али њихово срце не признаје друге богове осим новца.   Ко хоће може да ме грди због примера преузетих од католика, а ја ћу и даље узимати разноразне примере од свих чим их спазим. Ако видим код древних незнабожаца, преузећу од њих. Нећу се гнушати ни примера из живота будиста или атеиста, а не само протестаната или католика, зато што онај ко жели да учи – учи од свих, а о онима који то не желе довољно је речено у Соломоновим књигама.   Уосталом, навешћу вам пример једног свеца који је наше вере. Док је светитељ Николај Жички служио на Охриду био је потресен и потиштен због равнодушности мештана према молитви и црквеној служби. Људи су постали себични и сујетни. Ништа свето их није занимало. Једном је светитељ узјахао магарца наопако и пројахао по читавом Охриду. Притом је светитељ био бос и гологлав. Људи су почели да се дошаптавају, веле, човек је полудео. Много је читао, много је размишљао, па је полудео. И следеће недеље је већ читав град био на литургији. Чекали су да Николај још нешто „испали“. А владика је служио као обично и после службе је рекао:   – Шта сте дошли да видите? Лудог Николу? Другачије више не могу да вас намамим у цркву? Никад немате времена. То вас више не занима. Друга је ствар ако треба да причате о моди, или о политици, или о цивилизацији. О томе да смо Европљани. А шта је наследила данашња Европа? Европа која је само у последњем рату истребила више људи него цела Азија за хиљаду година (ово је било речено 1920-их година, убрзо после завршетка Првог светског рата)?! Ах, браћо моја, зар ништа не видите?   Владичина проповед је оставила дубок утисак на паству, каже Николајево житије, али (наставља) није могла да заустави свеопште одступање од вере.   Свеци не могу да зауставе масовно одступништво од вере! Зар то није најстрашнија несрећа?! Жалост срца појединих праведника не ублажава свеопшту окамењеност. Ако је то закон, с њим се треба помирити, без обзира на његову суровост. Али да ли нешто ипак може да промени људска срца? О, да. Слушајте.   Исти овај свети владика Николај у књижици „Сто речи о чудима“ каже: „Кад Бог жели да уразуми народ казном и да га духовно пробуди Он чешће користи безбожнике и мучитеље него праведнике и свеце.“ Затим се укратко сећа историје Израиља која је пуна заслуженог кажњавања Јевреја због гажења закона Божијих и савести. Долазили су пророци, али их нису слушали. Међу грешницима су живели праведници, али су им се смејали. Колико год чудно звучало може се рећи: „Јеремија није поправио људе. Ни Исаија их није поправио. А Навуходоносор их је поправио.“   После вавилонског ропства Јевреји су се поправили као никада пре тога. Више није било забрањених бракова и служења идолима. Пророци нису могли да убеде народ. Успела је да их убеди вавилонска шиба. Праведници га нису научили. Научило их је тешко ропство.   Ето, то је једина ствар која преостаје Богу од мера за утицање на народ, кад људи више не слушају ни свеце, ни праведнике.   Још више чуди што управо овај, већ покајани народ, који је добио историјске лекције, није препознао Спаситеља и што је старим греховима додао нечувено – одбацивање Месије. Али то говори само о тешкој оштећености људске природе, која се не исцељује козметичким поправкама, већ захтева потпуно преуређење.   У сваком случају, Николајеве речи и историја Јевреја подижу крајичак (не откривају у потпуности већ само подижу крајичак) покрова тајне над страхотама историје наше отаџбине. Постоји сетва, а постоји жетва. И ако се сеје ветар жање се бура (уп. Ос. 8, 7). Кошмарна жетва наше недавне историје повезана је са сетвом из старије прошлости. Желели бисмо да поправимо наш народ литургијом и проповеђу, литијама и свенародним постом, речју Божијом и међусобним праштањем. Али можда су трудбеници на овој њиви малобројни и неискусни, или је сам народ добровољно глув и тврдоглав, па се грех и даље лагано шири. А то значи да предстојеће невоље попримају карактер неизбежних. Јер је то последња ствар која је највише у стању да продрма и очисти човека и да га, окренутог наглавачке, врати на ноге.   Онај ко се поправља добровољно у мирно време бољи је од хиљада оних који се буду кајали под бомбама или у гладним данима. Онај ко има савест и веру не чека невоље и несреће да би се повио у покорности и заплакао пред Господом.   И млади кромпир треба само мало огулити да би се очистио за спремање јела. А стари прво даје своју огрубелу црну кору ножу – па тек онда постаје чист.   Управо о томе говори владика Николај.   Способност за покајање и промену набоље представља главни нерв светске историје. Недостатак ове способности или одсуство жеље да се она гаји у себи објашњава велико море невоља које не напуштају човечанство.   Једном од Анђела Откровења је речено нешто слично: „Сети се, дакле, откуда си пао, и покај се, и она прва дела чини; ако ли не, доћи ћу ти ускоро, и уклонићу свећњак твој с места његова ако се не покајеш“ (Откр. 2, 5).   Тамо се често понавља: „Ко има ухо нека чује шта Дух говори Црквама“ (Откр. 2, 17).     Извор: Православие.ру

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...