Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

JESSY

Шта је то депресија?

Recommended Posts

пре 13 минута, JESSY рече

него све већи број људи има предиспозиције да се нађе у таквом стању...

Које су то предиспозиције?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Јој, враћате ми сећање.. јако болно... немоћ и  у физичком смислу толика да је неко морао да ме храни... страх превелиики да ће трајати вечно... нема излаза... сужени ум витла у круг.

Вероватно су се доктори послужили шок терапијом да би ме извукли, а онда решавање једног по једног проблема.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Жељко рече

Али не контам ја то какве то везе има са равницом, равница је баш кул ко свемир.

 

Не волем равницу. Тако ми је монотона, једнолична, депресивна. Валовита Шумадија ме разгаљује. Наравно, то је индивидуалнно . Несмо сви исти.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Bokisha рече

Мисија немогућа 

Brate veruj mi da je toliko nelogičnosti ako analiziraš svaki pojedinačan problem, da prosto moraš doći do zida smrti i nemoguće misije u startu.

Zato više ni lekari ne analiziraju situaciju niti se vode nekim dubokoumnim mogućim razlozima zašto je neko stanje trenutno takvo kakvo jeste. Nego brate gledaju da te uhvate u neki tren i taj trenutak razvuču što duže i opšte se ne bave prošlošću niti mogu da očekuju da depresivan čovek shvati zbog čega je opšte sada u takvom stanju i šta ga je do toga dovelo.

Prošlost više za takve ljude ne treba da postoji, negde su zbog nečega u vazduhu izgubili smisao da realno sagledaju situaciju i to je neppopravljivo otišlo u nepovrat. Dakle sagradite trenutak i od trenutka gradite zajedničku budućnost ne vraćajući se nazad i ne rešavajući ono što realno zdravi ljudi mogu da reše sagledaju i dogovore se.

Prošlost i razlozi više ne postoje, bolje da izvadite album se slikama iz detinstva ili iz nekih divnih zajedničkih životnih situacija i da mesecima samo o tome pričate i samo se tome radujete bez ikakvih drugih planova ili obaveza bilo čega.

Bolje "izgubiti" mesec dva dana nego nekoga za ceo život...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Сања Т. рече

Да ли депресивни људи осећају умор , иако ништа посебно  не раде? Типа: тешка ми глава. Стално сам уморан.

Od jutra do mraka su stalno umorni kao da kopaju po čitav dan. Nije šala. iscrpljeni su fizički do maksimuma iako samo leže.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Сања Т. рече

Да ли депресивни људи осећају умор , иако ништа посебно  не раде? Типа: тешка ми глава. Стално сам уморан.

Да, константан умор. Немају вољу ни зашта, чак и одлазак под туш представља невиђен напор.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Bolje "izgubiti" mesec dva dana nego nekoga za ceo život...

скоро 6 година је прошло њима брате.она на лековима без жеље да иде на психотерапије .Само је на контролама за промену доза лекова.он и даље на опрезу да било какву иницијативу покрене због њених могућих реакција.јер ту се десио и развод и трагови тога су у мислима...и још којшта што може особа у таквом стању да учини

Share this post


Link to post
Share on other sites

По светим оцима то је стање душе у промашају циља. Стога су често и људи којима ништа не недостаје у овоме свету ипак депресивни. Ја ову појаву знам да проценим само кроз добротољубље, где се депресија ( туга ) наводи као једна од седам страсти и супротна је хришћанској нади. Углавном је њен узрок у жељама које су овладале срцем а потом остале неиспуњене, те стога доводе до осећаја празнине и немоћи.

Share this post


Link to post
Share on other sites

У данашње време је сама реч депресија злоупотребљена, исто као "искушење"

Није то свака туга, ни немоћ у датом трену. Много је сложеније , неки пут налик живом песку.

Кад су ми дали задатак да напишем десет особина које волим код себе, помислих да се шегаче... тад написах само две.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Матусал рече

Углавном је њен узрок у жељама које су овладале срцем а потом остале неиспуњене, те стога доводе до осећаја празнине и немоћи.

Код мене је био страх од болести и смрти најдражих.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Матусал рече

По светим оцима то је стање душе у промашају циља. Стога су често и људи којима ништа не недостаје у овоме свету ипак депресивни. Ја ову појаву знам да проценим само кроз добротољубље, где се депресија ( туга ) наводи као једна од седам страсти и супротна је хришћанској нади. Углавном је њен узрок у жељама које су овладале срцем а потом остале неиспуњене, те стога доводе до осећаја празнине и немоћи.

донекле тачно. Некад  те околина, сплет околности, гурну у провалију.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Лидија Миленковић рече

Код мене је био страх од болести и смрти најдражих.

Зато сада имамо наду васкрсења

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Bokisha рече

скоро 6 година је прошло њима брате.она на лековима без жеље да иде на психотерапије .Само је на контролама за промену доза лекова.он и даље на опрезу да било какву иницијативу покрене због њених могућих реакција.јер ту се десио и развод и трагови тога су у мислима...и још којшта што може особа у таквом стању да учини

Na žalost brate nikad više neće biti isto.

Međutim na sreću, može još puno lepih ali drugačiji trenutaka da se desi iako je ona još pod lekovima ili će te lekove sa manjim ili većim prekidima piti čitav život.

Bolje je za sve vas da znate da prošlost ne možeš vratiti i tamo gde je bio prekid zalepiti otkinuti tih 6 godina i zalepiti i krenuti sve po starom i lepom.

Razgovarajte sa onim što je trenutno činjenično stanje i nadjite neku lepotu tu, i odatle krenite, izgleda da je glavni problem samo u tome što je jedino ona koja je bolesna svesna da više povratka nema a vi zdravi se nadate da je to neki san koji će proći i da ćete se jednog dana probuditi i biće sve po starom od pre 6 godina.

M jock, nego lepo da vidite šta sada imate i da od toga izvučete maksimum radosti jer život je jedan i kratko traje a ljubav ne prašta ako stagnira i ne razvija se kakva god da je situacija ili stanje u kom se čovek nalazi.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Матусал рече

Зато сада имамо наду васкрсења

Наравно, она ме је излечила. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Овим дописом желим да обавестим целокупну јавност истине ради о недавном инциденту који се десио 2. септембра 2019. године око 8:00 часова увече у Сједињеним Америчким Државама у Флориди. Изражавам велико жаљење што су недавно поједини медији писали не баш веродостојно о овом догађају, а који је везан за оца Драгана Жарића, свештеника СПЦ у Петерсбургу (Ст. Петерсбург) у Америци.     Свештеник Драган Жарић је отац три дечака и однедавно девојчице. Горепоменутог дана кад се догодио инцидент породица Жарић је имала госте, једну младу породицу са њихове парохије који су дошли да виде новорођену бебу (Јефимију). После краћег времена отац Драган је изашао напоље заједно са парохијанином М. Ћ. да види ста раде његова два старија синчића Јован (7 година) и Гаврило (9 година) који су се играли на оближњем игралишту. И тако док су свештеник и М. Ћ. разговарали о. Драган је идући погледао према кошаркашком игралишту и видео како један старији дечак Чарлс (12 година Charles), хвата Гаврила (9 година) за врат, ставља-позиционира руку око његовог врата, притеже и онда га брутално баца као лопту на бетонску подлогу игралишта. А што је проузроковало да је Гаврило почео да се привија лежећи на бетону и да плаче у боловима од пада уз многобројне модрице по телу. Чарлс (Charles) се засигурно не може сматрати другаром Гаврила и Јована, а како би то неко можда рекао. Kо је икад пао на бетон са неке висине зна какве опасне повреде по живот могу да буду проузроковане. После овог отац Драган се умешао у догађај и у афекту ударио ћушку Чарлсу. Чарлс је иначе дете проблематичног понашања. На кошаркашком игралишту је било још троје деце и две старије особе, не укључујући парохијана М. Ч. као и дечака Јована који су видели цео догађај. Свештеник није позвао полицију иако је могао и требао то да уради. Раније пре овог догађаја већ неколико пута Гаврило и Јован су долазили кући у сузама, јер их је Чарлс малтретирао. Свештеник Драган како би се то казало народим језиком није хтео да се „замери ником“ да као српски православни свештеник неког пријављује полицији. Српска дијаспора и парохијани свештеника Драгана су изненађени и шокирани оваквим новинским извештавањем, које није веродостојно. Амерички новинари који су описивали овај догађај уопште нису поменули све детаље већ су тенденциозно сву кривицу свалили на њега. Нажалост неки медији у Србији нису чак ни енглески текст веродостојно превели на српски језик   Можемо судити оцу Драгану читајући овакве текстове али засигурно не можемо сазнати целу истину из овако спинованих вести. Неко ко седи за монитором компјутера и чита све ово може претпостављати да је свештеник требао овако или онако да поступи, али је питање како би они у сличној ситуацији поступили да виде да неко њихово дете туче и малтретира притом знајући да то није први такав инцидент учињен од исте насилне особе. Свештеник Драган је направио грешку што није позвао полицију истог тренутка кад се догодио први овакав инцидент. То је на жалост пропуст многих Срба у дијаспори јер се пре свега руководе својом традицијом и културом, а не традицијом и правосуђем држава у којима живе.   Драган је свештеник који је већ десет година у Америци и за све то време ради са децом. У тих десет година није имао никакав инцидент нити је начинио један једини проблем икоме. Инстинктивно да заштити своје дете, га је сад довео у проблем, Уместо, као што то данас чине у западном свету, да забележи камером Гаврила који лези на бетону и превијајући се плаче, да фотографише све модрице, и да позове полицију, Драган је реаговао инстинктивно као родитељ и то га је сад довело у проблем. Ствари су сад на жалост кренуле другим током. Стога апелујемо барем на наше новинаре у Србији да покушају разумети једног родитеља који је заправо само штитио своје дете.   Ма колико то нама можда звучало неуобичајено а некоме и неприхватљиво, отац Драган је ипак требао пријавити Чарлса полицији. Свако од наших људи који живи на Западу у дијаспори требао би да извуче поуку из ових догађаја. Ми смо као народ такви да често желимо да будемо више добри другима него себи, али средина у којој живимо нема разумевања за нашу традицију и културу те је стога паметније да прихватимо обичаје и понашање Запада, макар то било само формално, али да не доводимо себе у ситуацију да се правдамо и страдамо због својих добрих намера.   Мојсије Жарић     Извор: Видовдан
    • Од vinston,
      Pa da krenemo i sa ovom temom.
      Upravo sam zavrshio knjigu "Nepodnoshljiva lakoca postojanja" od Milana Kundere.
      Trebalo mi je vishe vremena nego shto sam mislio. Pa sam celu sliku malo drugachije doziveo, odnosno nije bila onoliko jaka koliko bi trebalo da bude. ALi ipak sam uvatio poslednji voz poslednjih 40-ak strana koji kidaju srce u delice koliko je tuzno.
      Predivna knjiga
    • Од Логос,
      Благословом Његове Светости  Патријарха српског Иринеја, у организацији Одбора за верску наставку Архиепископије београдско-карловачке, 31. августа одржан је саборни призив Светога Духа за почетак нове школске године у Храму Светог Марка на Ташмајдану. Присутнима се тог дана обратио председник Одбора протопрезвитер-ставрофор др Драгомир Сандо, говорећи о значају вероучитељске службе као призива Божјег и као службе која наставља литургијску реалност.       Извор: Телевизија Храм
    • Од Логос,
      Архимандрит Сава (Јањић): „Ми смо стално упаљено кандило. Манастир Високи Дечани је светионик који су нам оставили Немањићи да, свијетлећи, показује пут српском народу“.   Звучни запис емисије     Отац Сава (Јањић) који је у манастир Високи Дечани, заједно са Владиком Теодосијем, дошао из манастира Црна Река 1992. године, сада ове Светиње говорио је за емисију ,,Косметска кандила“ о дечанском бисеру, Немањићком светионику смјештеном у живописној долини ријеке Бистрице, окруженом висовима Проклетија.   „Манастир Високи Дечани има шта и да каже и да покаже. Он свједочи и шта смо били, шта јесмо и шта треба да будемо, што је од значаја за све нас који живимо у данашње вријеме. У манастиру се осјећа један посебан мир и спокој, једна духовна атмосфера која из овог времена и простора људе узводи ка нечем вишем, узвишенијем, љепшем и бољем. Кључни елемент су мошти Светог Краља Стефана Дечанског које, као нека мала духовна електрана исијавају нетварну божанску енергију, испуњавајући не само храм и порту манастира већ и цијелу ову долину. Сви који нам долазе кажу да осјећају као да из једног свијета улазе у неки други свијет, што се одржава и на љепоту природе која је око нас. Иако живимо у политички доста трусном и нестабилном прстору, ријетко гдје на Косову и Метохији може се осјетити један такав мир какав се осјећа у Дечанима. То је тај спој између љепоте архитектуре, фрескописа и један непосредан духовни доживљај присуства Божијег у којем је наша братија, са свим оним што чинимо овдје, само један мали елемент цијеле цјелине. Благодарни смо Господу што нас је удостојио да будемо само дио мозаика који Бог пружа преко Дечана свима који нам долазе да се напоје живе воде. Дечани су кућа свих нас јер Свети Краљ нас је увијек сабирао и сабираће нас у вијекове вјекова ако Бог да“-каже отац Сава (Јањић).     Други дио разговора са оцем Савом (Јањићем) чућете у нашој наредној емисији ,,Косметска кандила“.     Извор: Радио Светигора
      View full Странице
    • Од Логос,
      Архимандрит Сава (Јањић): „Ми смо стално упаљено кандило. Манастир Високи Дечани је светионик који су нам оставили Немањићи да, свијетлећи, показује пут српском народу“.   Звучни запис емисије     Отац Сава (Јањић) који је у манастир Високи Дечани, заједно са Владиком Теодосијем, дошао из манастира Црна Река 1992. године, сада ове Светиње говорио је за емисију ,,Косметска кандила“ о дечанском бисеру, Немањићком светионику смјештеном у живописној долини ријеке Бистрице, окруженом висовима Проклетија.   „Манастир Високи Дечани има шта и да каже и да покаже. Он свједочи и шта смо били, шта јесмо и шта треба да будемо, што је од значаја за све нас који живимо у данашње вријеме. У манастиру се осјећа један посебан мир и спокој, једна духовна атмосфера која из овог времена и простора људе узводи ка нечем вишем, узвишенијем, љепшем и бољем. Кључни елемент су мошти Светог Краља Стефана Дечанског које, као нека мала духовна електрана исијавају нетварну божанску енергију, испуњавајући не само храм и порту манастира већ и цијелу ову долину. Сви који нам долазе кажу да осјећају као да из једног свијета улазе у неки други свијет, што се одржава и на љепоту природе која је око нас. Иако живимо у политички доста трусном и нестабилном прстору, ријетко гдје на Косову и Метохији може се осјетити један такав мир какав се осјећа у Дечанима. То је тај спој између љепоте архитектуре, фрескописа и један непосредан духовни доживљај присуства Божијег у којем је наша братија, са свим оним што чинимо овдје, само један мали елемент цијеле цјелине. Благодарни смо Господу што нас је удостојио да будемо само дио мозаика који Бог пружа преко Дечана свима који нам долазе да се напоје живе воде. Дечани су кућа свих нас јер Свети Краљ нас је увијек сабирао и сабираће нас у вијекове вјекова ако Бог да“-каже отац Сава (Јањић).     Други дио разговора са оцем Савом (Јањићем) чућете у нашој наредној емисији ,,Косметска кандила“.     Извор: Радио Светигора

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...