Jump to content
JESSY

Шта је то депресија?

Recommended Posts

пре 2 часа, Dragi рече

depresija prođe posle nedelju, dve, njoj nije potrebno lečenje.

To nije depresija, to je trenutno nezadovoljstvo kroz koje svi prolazimo. Depresija ne prolazi sama od sebe. U pitanju je ozbiljno stanje.

Hvala Bogu, nije me za života snašla, ali često čitam i slušam predavanja o depresiji. Zanimljiv mi je fenomen da u ovom vremenu gde svi jurcaju za srećom nikad više depresije. Treba čovek da definiše pojmove sreća/zadovoljstvo/smisao. Pobrkali smo pojam sreće sa prolaznim zadovoljstvom. Jurimo neke gluposti umesto smislenih stvari, a smislene stvari zahtevaju žrtvu i odricanje....a to niko neće. I onda čovek ostane praznih ruku i eto depresije.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Natasa. рече

I pitanje je da li ikad zauvek ode ili se samo drži pod kontrolom uz terapiju.

Чучи аветиња негде дубоко. Успавана, али ту је. Ако успеш да је нокаутираш чим почне да се буди и не дозволиш да те обузме, може да прође и без терапије. Ако видиш да не иде, онда је боље што пре почети са терапијом. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zaboravio sam da sam nesto i pisao na ovoj temi (imao sam problema sa bas jakom depresijom) i sad sam procitao uvodne poruke o depresiji i iz mog licnog iskustva i nekog mog rasudjivanja mogu da kazem da dosta dobro opisuje stanje depresije i sta depresivna osoba oseca i misli.

Bas, bas teska tema i teska bolest sa kojom bi i sama Crkva i episkopi i svestenici i duhovnici i sami vernici trebalo bolje da se upoznaju kako bi znali da je prepoznaju i da imaju neke uvide kako se izbaviti od ove teske duhovne i psihicke pocasti'.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mislim da je korisno da čovek zna šta oseća, pošto mi imamo toliko emocija i u datom trenutku možemo da osećamo dosta različitih. Pa je korisno reći samom sebi, "da, sad sam tužan, da, sad sam usamljen, sad se plašim..." itd. itd. Ha, nekako mi se čini da kad je čovek u redu ne zanima ga mnogo zašto i kako, nego eto, nek ide.

Šta je vaše mišljenje o prostom prihvatanju loših emocija? Postoji ustvari jedna terapija koja je nalik tome, zove se ACT (Acceptance and Commitment Therapy) koja kaže da ta neka osećanja kao što su strah, tuga i tako dalje treba jednostavno prihvatiti i to je to. Na taj način, čovek prestaje da se bori sa njima, što zapravo ima i smisla, jer kad se čovek nervira zato što se nervira, ili je tužan zato što je tužan, to je samo dodatno ulje na vatru. Posle toga, skapira da su ta osećanja tu pa su tu, prošle strategije koje su isprobavane da bi se ta osećanja izbegla ne funkcionišu, i krene da donosi racionalnije odluke.

Pitanje koje se nameće jeste, šta kaže Crkva o ovakvom načinu gledanja na stvari? Mnogi tvrde da su mnoge bolesti kao što su anksioznost, depresija, itd. itd. posledica čovekovog udaljavanja od Boga. Iskreno, ja se jesam udaljio od Boga, ali ne vidim kako moji strahovi, sumnje, tuge imaju veze sa time, pošto, su bazirane na konkretnim stvarima, ne na jednom opštem osećanju. Da li su možda ona negativna osećanja jednostavno naš krst koji treba da nosimo, pa na neki način, Pravoslavna tradicija to i zagovara, samo drugačije rečeno?

Da li je molitva bolje rešenje što se tiče toga? U tom slučaju, to bi nekako bilo kontraproduktivno, sa jedne strane, prihvatamo ta osećanja, a sa druge strane, svom silom se trudimo da ih izbacimo iz sebe. Možda to nije lepo shvaćeno, jer onda mi se ne trudimo svojim silama? Negde sam pročitao da je neko rekao da religija nije bensedin. Mada, o. Arsenije, recimo, dolazi iz tog nekog pravca. Možda je drugačije kada se koristi religija (Pravoslavlje, odnos sa Bogom) kao uteha ili kao suprotstavljenje tim negativnim osećanjima, pošto to možda treba razumeti kao jedan lek koji se uzima svaki dan, ali ima svoj efekat tek posle dugog korišćenja.

Što se mene tiče, imam negativna osećanja, no najiskrenije rečeno, bez ikakve želje da kritikujem Pravoslavlje, ne vidim kako će da mi pomogne da ispočetka krenem trud u veri. Jedina želja koju imam jeste da odem na nedeljnu Liturgiju i da se pričestim i to je to.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Al kako je moguće da neko bude u depresiji, a ide na liturgije i moli se. To je neko maloverje, loš odnos sa Bogom, promašen život... To je posledica loših izbora hteli to da priznamo ili ne, a ono što ne možemo da promenimo time ne treba ni da se bavimo nego da prihvatimo i trpimo ili jednostavno budemo ravnodušni prema tome, jer život ubija njegove preterane ljubavnike...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kad sam jednom stajala na liturgiji, citale su se molitve, a ja sam u sebi molila Boga za ovo i ono, uglavnom trazila sam nesto sto ja zelim, kako bih ja volela da bude, znaci neka bude volja moja u prevodu i u tom trenutku u hramu punom ljudi jedva nekako se vuce sav iskrivljen decko, znaci jedva hoda, al kad stane pravilno se prekrsti, oci mu lepe, a telo mu nikako ne sluzi. Sta on da trazi?! Moze samo da se moli. U tom trenutku shvatis koliko si nezahvalan... On svojim zivotom je primer trpeljivosti... On u ovom zivotu nista nema...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Ana B. рече

neko bude u depresiji, a ide na liturgije

 pored  liturgije depresija se  leči i lekovima,  ako  se  to zanemari tj lekovi se ne uzimaju onda čak i odlazak na liturgiju ne moze to promeniti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ranije sam mislio da imam veru da gore premeštam. No gore se nisu premestile. Ispada da sam samo maštao da imam jaku veru.

Mnogo sam nezadovoljan, ali kad se pitam šta bi to hteo da budem zadovoljan: Ne znam. Danas na liturgiji vidim mlade devojke, lepe. U jednom trenutku poželim da budem mlad kao one. Možda bi se i našo sa jednom, nju oženio. I pomislim: I onda, šta onda? I ta devojka će da bude starija i starija. Svemu ima kraj. Možemo li da budemo srećni ako znamo da ovaj život ima kraj? I onda pomislim: Možda bi bilo najbolje u manastir i da sam mrtav za ovaj svet kada ionako svemu ima kraj, da se fokusiram na budući život, na budućeg Dragana? Ali sa obzirom da manastirski život jeste težak život, za manastir treba da se ima jaka vera. I tako sam opet na početku, sve se vrti u krug. Glupo.

Od lekara sam dobio fluoksetin, uzimam sad nedelju dana, ali kao potrajaće dve do četiri nedelje da se primeti jedno bolje. Za prvo pola godine taj fluoksetin. Juče na ispovesti rekoh svešteniku da me muči depresija tj. uninije, on meni da se depresija leči, par puta naglasi da se leči, pak postom i molitvom itd., ali leči se. Leči! U redu. Hajde da je lečim. Drugi vele da mi je potrebna psihoterapija. Pa da, ako mi je platite. A i psihoterapeuti su samo ljudi. Nadam se da će onaj šugavi fluoksetin nešto da pomogne.

Jedno mislim da sam naučio, naime da žene bolje osećaju život od nas muškaraca, njegove lepe i loše strane, rađanje ali i prolaznost, početak i kraj. Zato su valjda i više depresivne..?

Ranije sam govorio da savršen čovek treba da upozna i pakao da bi bio savršen. Danas velim: Bože, daj dosta je pakla, vreme je za raj :D

Ma kakav pakao, hvala lepo...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da se oslobodis tuge pomaze trcanje, al mnogi su lenji za to. Aha dolazimo do zakljucka da smo lenji, pa jesmo. Ne trudimo se dovoljno. Moramo biti strogi prema sebi ako zelimo neke rezultate. Svi imamo padove. Pad ne sme dugo da traje, onda kao da hulimo na zivot. Moramo da posmatramo zivot kao trku. Ne smemo da stojimo u mestu i kad Bog vidi nas trud onda daje. Dakle da bi otisli na trcanje treba odricanja, odvojiti vreme, biti uporan, to deluje besmisleno, ali daje rezultate za pocetak... Drugo moramo ziveti u skladu sa Njegovom voljom. Ako nesto ne daje to je za nase dobro, pa se onda zapitajmo zasto ne daje. Treba vise da se trudimo i radimo na sebi to je jedini lek...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Стихови другог антифона опевају само Царство и славу и силу Сина Божијег, које је Он Својим добровољним понижењем и својим осиромашењем стекао. Али, каква је овде потреба за тим речима? И шта од свеукупног домостроја Спаситељевог оне назначују?      Назначују почетак Његовог присуства на земљи, односно време кад је већ био присутан, али се још не беше открио многима; када „у свету беше… и свет Га не позна“; назначују време пре Јована Крститеља, пре но што светиљка беше упаљена. Тада Њему још увек беху потребне речи пророка. А потом се појавио и Сам Пророковани, те више није било потребе ни за самим пророцима, него Га је Јован објављивао, а пре Јована Сам Отац. Због тога се каже: „Сви Пророци… прорицали су до Јована“. Према томе, то време, односно време пре Јована, назначују пророчке речи које се певају, јер ни часни Дарови, који Христа показују, још увек не бивају унесени, него су одложени по страни и прекривени.   2. Толико о овоме. Сагледајмо сада речи псалма.   3. „Господ се зацари, у лепоту се одену“. Познање које су људи стекли о Господу, те су се Њему потчинили, псалам назива царством, јер су Га познали као славнога и лепога и силнога, као што је и требало да Га познају. То значе речи Господње:, Даде ми се свака власт на небу и на земљи“, јер су, заједно са онима који су на небу, Владику познали и они који су на земљи. Но, ако неко погледа и следеће стихове псалма, наћи ће то исто.   4. Тумачећи појам Царства и власти, Пророк каже: „Јер утврди васељену, и неће се померити“; а рекавши утврди, имао је на уму веру. Наиме, Господ је учврстио оне који се због заблуда колебају и привезао их је уза се; јер онај ко тумара, нигде не може да се заустави. А Господ каже: „Идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа“, што представља поуку вере.   5. Али, вера није довољна за стицање Царства, нити би се на тај начин народи у потпуности потчинили Богу. Стога је Пророк, знајући да је потребно да овоме придода и очување заповести, рекао: „Сведочанства су твоја веома тврда ; а Господ у Својој беседи о крштењу народа придодаје и речи о заповестима: „Учећи их да држе све што сам вам заповедио“. Јер, то што Спаситељ назива заповестима, Пророк назива сведочанствима. У целом Светом Писму наћи ћеш да се закони Божији називају сведочанством.   6. Затим Пророк каже:, Дому Твојему приличи светиња, Господе“; а светињом назива жртве, дарове, односно свако служење које Богу припада. Говорећи како све то Дому Божијем приличи, Пророк казује да тај дом није празан, нити је без Бога, него да је и Сам његов Домаћин у њему присутан. Јер, кад не би било Бога у њему, тада му не би приличило оно што само Богу доликује. То исто је и Господ изрекао речима које малочас поменусмо, обећавајући како ће увек бити са Црквом Својом: „И ево, ја сам с вама“. Оно што Пророк вели: „На дуго време“, то Господ изражава речима: „У све дане до свршетка века“. А апостол Павле Цркву назива домом Бога живога, јер каже: „… Да знаш како се треба владати у дому Божијему, који је Црква Бога живога“.   7. Ово појање, дакле, представља тачно пророштво свега онога што ће Спаситељ Својим Распећем и Својом смрћу остварити.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Тражитељ,
      Помаже Бог!
      Активније се укључујем у црквени живот, а иначе сам целог живота верник, али нажалост нисам најбоље упознат са неким ритуалним и/или обичајним деловима црквеног обреда. Одлично је што постоји овакав форум и извињавам се унапред ако је ово питање било раније постављано. Вероватно ћу отворити још пар сличних тема.
      Нафора би требало да је освећен хлеб који представља тело Христово и даје се заједно са вином при узимању причешћа и ту ми је све јасно. Али која је тачно функција њеног дељења свима након литургије и шта тада представља? Да ли ју је обавезно узети? Да ли и за њу важи правило да не треба јести пре ње, то јест да је треба узети на празан стомак?
      Како се правилно узима нафора? У мојој цркви се испружи рука и сагне се глава и целива свештеникова рука док је даје, што свему даје свечани чин. Да ли неко може да баци мало више светла на овај део литургије?
      Унапред хвала!
    • Од Логос,
      Свештеник наставља са приносом, и вадећи по једну честицу из сваког хлеба, користи их као Дарове. Али, не говори и не чини, као на почетку, оно што је изображавало смрт Господњу; јер, сматра се да оно што је једанпут изговорено, то важи за целу службу. Наиме, целокупно приношење Дарова бива у спомен Господа, и оно у целости објављује Његову смрт.     2. Које се речи сада изговарају? У славу Пресвете Мајке Божје, … у част и спомен овога или онога светога, … за спомен и отпуштење грехова душа живих или умрлих.   3. Шта значи све то? Благодарност Богу и прозбу, а то су разлози за приношење Дарова.   4. Овако ствари стоје: ниједан дар не даје се узалуд – било да се њиме угађа Богу, било да се он дарује људима – него се приноси зарад каквог добра које се збило, или које се очекује. Заиста, даровима или узвраћамо своме добротвору за оно што смо примили, или њима угађамо ономе који је у стању да нам подари оно што још нисмо примили.   5. Чини се да се ови Дарови Богу приносе изоба разлога: и зато што смо већ примили, и зато да бисмо примили, односно и да заблагодаримо Богу, и да Га молимо – да заблагодаримо за све добро које нам је учињено, и да Га молимо да би нам добро чинио. Према томе, Дарови су израз и благодарности и молбе.   6. Која су то добра која су нам већ дата? И која су то добра која иштемо? Свакако једна иста: отпуштење грехова и наслеђе Царства. Јер, то су она добра за која нам је Он Сам заповедио да их тражимо пре свега другог; то су она добра која је Црква већ задобила, а то су и она добра за које Црква моли. Како је она стекла та добра? Икако их то још увек није стекла, те се моли Богу да их задобије?   7. Задобила их је, најпре, тако што је стекла могућност да их прими. Јер, примили су „власт да буду деца Божија“, а то је свим хришћанима заједнички дар, који нам је дат смрћу Спаситељевом. То су божанско крштење и остале свете Тајне, кроз које примамо усиновљење од Бога и постајемо наследници Царства небеског.   8. Затим, Црква је делатно већ наследила и само Царство небеско, и то кроз безбројно мноштво својих чланова које је као какво изасланство послала на небо; те чланове блажени Павле је назвао „Црквом првородних, записаних на небесима“. На тај начин је, дакле, Црква стекла та велика добра.   9. За ону своју децу која још увек хитају за наградом, и уопште за све оне који живе у овоме животу а чија је кончина неизвесна, као и за оне који су се преставили, али не са неким великим и нарочитим надањима, Црква још увек није обезбедила Царство. Због тога се она сећа смрти Господње и сећа се светих који су доспели до савршенства, али се сећа и оних који још увек нису савршени – за оне прве благодари, а за ове друге се моли.   10. Отуда први део приношења Дарова, аслично њему и други, представља благодарење, док оно што после тога следи, представља прозбу у спомен Господа, у славу Његове Блажене Мајке и у част светих наших заступника.   11. Благодаримо Ти, вели Црква, што си нам Својом смрћу врата Живота отворио, што си Мајку од нас примио, што је толику славу стекао човек између нас, што имамо заступнике из рода нашега и што си толику слободу дао људима као што смо ми.   12. Јер, речи у славу и у част значе ради славе и ради части, као што речи за отпуштење грехова значе исто што и ради отпуштења грехова. А речи ради нечега имају двојако значење:или ради онога што је већ присутно, или ради онога чему се надамо. Ко је тај, дакле, ко не зна да слава Блажене Дјеве и част и заступништво светих представљају добра која су већ сада присутна? Приношење Дарова за добра која су већ присутна није ништа друго до чисто благодарење. Из овога што је овде речено, јасно је да и речи у спомен Господа значе некакво уздарје и благодарност Њему због Његове смрти. Због тога се, дакле, приликом приношења Дарова изговарају најпре речи које указују на то да је смрт Господња била узрочник свих наших добара.   13. На послетку, свештеник упућује прозбу молећи се за отпуштење греха, за упокојење душа, и томе слично. Јер, благодарности је својствено следеће: кад се Богу обраћамо, не износимо одмах какве су нам потребе, нити тражимо оно што нам недостаје, него се најпре присећамо свега онога што смо већ примили, те због тога благодаримо и славословимо; на тај начин славу Божију постављамо изнад наших потреба.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Милан Ракић,
      Ече теме.
      ДаклеМ, да ли ће или неће бити, углавном, постоји могуЧност да новоорденисани Председник Србије пристане на поделу Космета, популарну замену територија и проче. Да ли ће бити тако или не, време ће показати...
      Но, сем што ће Сунце (ваљда) опет изаћ` и заћи, да видимо шта би се још нешта могло десити, ако и када дође до тога!?
      Дела!
    • Од Логос,
      Пошто узме хлеб из којег ће извадити свету честицу, свештеник најпре каже: У спомен Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, што је у складу са оним што је Он Сам заповедио. Јер, каже: „Ово чините за мој спомен“.      2. Свештеник ово не каже само за тај хлеб, већ за целокупну службу као да од тога трена започиње свештено дејство. Јер, после савршавања целе свете Тајне, и Господ је додао ове речи:„Ово чините за мој спомен“.   3. Али у чему је тај спомен? Како ћемо се у служби споменути Господа? Којим радњама и у каквом расположењу? Другим речима, чега да се присетимо у вези са Њим и шта да приповедамо о Њему? Можда то да је васкрсао мртве, да је слепима даровао вид, да је укротио ветрове, да је са неколико хлебова наситио хиљаде људи – све оно што је показало да је Бог и да је свемоћан? Свакако да не, Он нам је, пре свега, заповедио дасе сећамо оних догађаја који показују Његову слабост, односно Његово Распеће, страдање и смрт. У чему се то јасно види? Тако је то схватао апостол Павле, који добро познаје све што се тиче Христа.   4. Наиме, пишући Коринћанима о Тајни Евхаристије и поменувши да је Господ рекао: „Ово чините за мој спомен“, он додаје: „Јер кад год једете овај Хлеб и Чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете. „ То је и Сам Господ објавио предајући нам ову свету Тајну. Наиме, кад је рекао: „Ово је Тело моје“, и „ово је Крв моја“, Он тим речима није придодао знамење чудеса, те није рекао да је то оно што мртве васкрсава и што губаве чисти. Него шта је рекао? Поменуо је само страдање и смрт: „које се за вас ломи“ и „која се за вас пролива“.    5. Зашто Он не помиње чудеса него помиње страдања? Зато што су ова друга, то јест страдања Господња, нужнија од чудеса, утолико више што у већој мери доприносе нашем спасењу ишто без њих човек не може васкрснути; док она прва само показују силу Његову – јер чудеса сусе одиграла само зато да бисмо поверовали у Господа као у истинског Спаситеља.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...