Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
JESSY

Шта је то депресија?

Recommended Posts

ЧЛАН

Говорите о унинију - гњилости душе. Читајте Свето писмо и тражите молитве цркве. Униније може да се посматра и као сећање на смрт.  О томе мало говоре и свети оци па предлажем да се угледамо на њих и да се тема закључа или да се пређе на језик цркве да свако може да вас разуме. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 3 часа, PredragVId рече

....да се тема закључа или да се пређе на језик цркве да свако може да вас разуме. 

Претера га Пеђа, не постоји језик цркве, бар не колико је мени познато као логопеду, постоји стил који је индивидуално, професионално и интересно обојен и српски језик на којем управо и причамо на теми, а који, колико сам успела да испратим, сви учесници на теми одлично разумеју, иако је увек отворен простор за неспоразуме због личне интерпретације и пројекције у туђе речи, овде смо углавном добро разумели једни друге. Да се тема закључа? Зато што су људи предлагали психијатре и психотерапију? Не могу да верујем да си то предложио. Па Бог исцељује али лекар лечи, то сам мислим сто пута написала, Бог ти је послао лекара да те лечи, немој да дајеш овакве савете, за некога може да буде погубно. Мој брат је исцељен хвала Богу, али је лечен уз помоћ лекова, хемиотерапије и зрачења, а исцељен по Божијој вољи. И шта, ја мање верујем у Бога зато што сам га вукла по лекарима него неко ко је чекао чудесно исцељење и пустио да га рак убије? Ми овде управо и причамо да је стварно сваки човек непоновљиво искуствен и да може делећи своју причу другима да да подршку и да га упути, али не да га критикује због избора који је направио, нити да га убеђује да је пут којим је он ишао једини исправан пут. Немојмо се играти са животима других гурајући их у своју искључивост и плашећи их својим страховима. Ја конкретно за депресију нисам попила нити један једини лек никада, осим што су ми пар пута звекнули некакве ињекције, али ни једну једину таблету нисам попила нити сам ишла на психотерапије. АЛИ! То не препоручујем као једини исправан пут, чак не препоручујем уопште, заправо ништа не препоручујем, само могу да поделим своје искуство са надом да ће некоме значити и помоћи! Нити знам да сутра нећу пити шаке антидепресива ако ме зграби та звер. Ко то може да каже?! Шта је Богу драже, особа која се упорно само моли али упада дубље у муљ и на крају се убије или повреди другог, или особа која се смирује, која је функционална, која изроди децу, која живот учини питомим, наравно уз молитву у срцу?

Униније и депресија нису исто.

"Постоји танка граница између унинија и депресије коју је важно разликовати. У првом случају је у питању поробљеност душе греховним страстима (унинија и туге), у другом случају је болест коју је потребно лечити методама савремене медицине (депресија). Молити се, обраћати се Господу за помоћ потребно је у оба случаја. Међутим, у другом случају потребна је и помоћ лекара. Да би неко био у стању да разликује једно од другог потребно је да се заинтересује за ову тему, да прочита нешто. У правцу помоћи верујућим људима и свештеницима написао сам чак и књигу „Униније и депресија: сличности, разлике, лечење“. Важно је и неопходно разликовати их јер је у првом случају потребно пронаћи грех и покушати са исцељењем духовним средствима, а у другом случају је у питању болест коју је такође потребно лечити и медикаментима. Најважније је да овде нема никаквог супротстављања, већ напротив, треба да постоји синергија, као два крила птице, сарадња лекара и свештеника."
Димитрије А. Авдејев
ЧАМОТИЊА И ДЕПРЕСИЈА
СЛИЧНОСТИ, РАЗЛИКЕ И ЛЕЧЕЊЕ
ПРАВОСЛАВНИ ПОГЛЕД

http://www.patrijarsija-puo.rs/e-prodavnica/knjige/duhovna-literatura/lecenje-duse-u-pravoslavnoj-crkvi/

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Takoe :) Aleks potpuno potpisujem.

To je vestacki sukob, kao sto rekoh, zasto ljudi stalno ocekuju neka cudesna isceljenja na koja ce da lupe krstice i amine na fejsu i vicu slava Bogu a kad odu kod lekara ne kazu slava Bogu pa sam sad dobro, slava Bogu nemam vise upalu pluca ili karijes ili napad kolika...

O tempora o mores!

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Волела бих да су сви могли да чују оца Ненада Андрића на промоцији књиге, његово искуство и његов став по питању улоге лекара у лечењу и исцељењу. Ми смо заиста скрајнули, испада да свако ко се лечи код лекара издаје Бога.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

У Светом Писму Господ  је интервенисао у оним случајевима у којима су лекари били немоћни. Ниједно исцељење није учинио тамо где је постојала могућност да то учини човек. На једном месту се спомиње жена која је све имање потрошила на лекаре, такође имамо слепог,раслабљењог,ђавоиманог итд. Мислим да се исцељења по овом принципу и данас догађају, Бог помаже када ми исцрпимо све своје могућности и методе лечења. Психологија ми се чини као спона између менталног здравља тј. свакодневног живота и дубље духовности. Неки људи захтевају духовне разговоре и исповести као и интервенцију благодати али у суштини имају проблем са обичним животним проблемима и здравим менталним поимањем ствари. Али имамо и ону другу крајност када се духован човек додирујући више нивое разума и мудрости савременом непродуховљеном човеку учини луд као што каже Павле,јер свет итекако зна да изврши замену теза и да у своме неразуму и слепилу духовног прогласи за неразумног зато што не може да докучи његове висине. Стога нам Господ и говори ,, ево вас шаљем у свет међу људе будите дакле кротки као голубови и мудри као змије,, јер Бог ће дати реч  Духа и мудрости онима који га траже да могу свакоме одговорити о разлогу своје наде и којему се неће моћи супротставити ниједна овосветска философија.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 45 минута, АлександраВ рече

Волела бих да су сви могли да чују оца Ненада Андрића на промоцији књиге, његово искуство и његов став по питању улоге лекара у лечењу и исцељењу. Ми смо заиста скрајнули, испада да свако ко се лечи код лекара издаје Бога.

Naravno, jer da je dovoljno pobozan da se pomolio samo i verovao dovoljno bi o bi zdrav :D

To je muka nasa :(

A imas i gomilu svestenika koji podrzavaju takva shvatanja :(

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
1 hour ago, АлександраВ рече

Претера га Пеђа, не постоји језик цркве, бар не колико је мени познато као логопеду, постоји стил који је индивидуално, професионално и интересно обојен и српски језик на којем управо и причамо на теми, а који, колико сам успела да испратим, сви учесници на теми одлично разумеју, иако је увек отворен простор за неспоразуме због личне интерпретације и пројекције у туђе речи, овде смо углавном добро разумели једни друге. Да се тема закључа? Зато што су људи предлагали психијатре и психотерапију? Не могу да верујем да си то предложио. Па Бог исцељује али лекар лечи, то сам мислим сто пута написала, Бог ти је послао лекара да те лечи, немој да дајеш овакве савете, за некога може да буде погубно. Мој брат је исцељен хвала Богу, али је лечен уз помоћ лекова, хемиотерапије и зрачења, а исцељен по Божијој вољи. И шта, ја мање верујем у Бога зато што сам га вукла по лекарима него неко ко је чекао чудесно исцељење и пустио да га рак убије? Ми овде управо и причамо да је стварно сваки човек непоновљиво искуствен и да може делећи своју причу другима да да подршку и да га упути, али не да га критикује због избора који је направио, нити да га убеђује да је пут којим је он ишао једини исправан пут. Немојмо се играти са животима других гурајући их у своју искључивост и плашећи их својим страховима. Ја конкретно за депресију нисам попила нити један једини лек никада, осим што су ми пар пута звекнули некакве ињекције, али ни једну једину таблету нисам попила нити сам ишла на психотерапије. АЛИ! То не препоручујем као једини исправан пут, чак не препоручујем уопште, заправо ништа не препоручујем, само могу да поделим своје искуство са надом да ће некоме значити и помоћи! Нити знам да сутра нећу пити шаке антидепресива ако ме зграби та звер. Ко то може да каже?! Шта је Богу драже, особа која се упорно само моли али упада дубље у муљ и на крају се убије или повреди другог, или особа која се смирује, која је функционална, која изроди децу, која живот учини питомим, наравно уз молитву у срцу?

Униније и депресија нису исто.

"Постоји танка граница између унинија и депресије коју је важно разликовати. У првом случају је у питању поробљеност душе греховним страстима (унинија и туге), у другом случају је болест коју је потребно лечити методама савремене медицине (депресија). Молити се, обраћати се Господу за помоћ потребно је у оба случаја. Међутим, у другом случају потребна је и помоћ лекара. Да би неко био у стању да разликује једно од другог потребно је да се заинтересује за ову тему, да прочита нешто. У правцу помоћи верујућим људима и свештеницима написао сам чак и књигу „Униније и депресија: сличности, разлике, лечење“. Важно је и неопходно разликовати их јер је у првом случају потребно пронаћи грех и покушати са исцељењем духовним средствима, а у другом случају је у питању болест коју је такође потребно лечити и медикаментима. Најважније је да овде нема никаквог супротстављања, већ напротив, треба да постоји синергија, као два крила птице, сарадња лекара и свештеника."
Димитрије А. Авдејев
ЧАМОТИЊА И ДЕПРЕСИЈА
СЛИЧНОСТИ, РАЗЛИКЕ И ЛЕЧЕЊЕ
ПРАВОСЛАВНИ ПОГЛЕД

http://www.patrijarsija-puo.rs/e-prodavnica/knjige/duhovna-literatura/lecenje-duse-u-pravoslavnoj-crkvi/

Држи се ти својих књига.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
МОДЕРАТОР

Претерали сте много.

Ни слепорођени није прогледао одмах, него је морао да послуша и уложи труд  хитајући да се умије.

Да ли смо свесни те чињенице?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 27 минута, PredragVId рече

Држи се ти својих књига.

Aha, cuti zeno vrati se u kuhinju, sta ti znas.

Predraze da li umes da iskazes svoje misljenje i svoj stav ne govoreci drugima sta oni da rade i sta da misle? Jel toliko tesko da kazes ja mislim da ja ovako treba i za mene mislim tako i tako, a sta ce drugi da rade to se mene ne tice. Od kad je biti pravoslavan sinonim "znati sta drugi treba da misli, radi i oseca".

Ova tvoja recenica je zrela za prijavu moderatorima jer je nipodastavajuca prema osobi.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 21 минута, Драгана Милошевић рече

Ни слепорођени није прогледао одмах, него је морао да послуша и уложи труд  хитајући да се умије.

Или да као хананејка идеш за Господом и вапијеш и онда се Он тек на молбу апостола осврне и назове те псом, и ти се још више смириш и унизиш тако да се и Господ задиви и подари јој што је тражила. Али има и оних који су као деветорица губаваца који пошто примише исцељење не вратише се да заблагодаре Господу. Тако има и неких што дођу у Цркву само са намером да приме исцељење али обожење и сједињење са Христом не траже, па иако се и исцеле потом напуштају Цркву или пак ни не примају благодат исцељења због промашаја циља. Исцељење ће се догодити само уколико нам је на спасење, у супротном уколико нам је болест на спасење мораћемо до краја да је одболујемо.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 52 минута, PredragVId рече

Држи се ти својих књига.

Ја још увек ниједну нисам написала.

Ако си на то мислио.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 10 минута, АлександраВ рече

Ја још увек ниједну нисам написала.

Ако си на то мислио.

Сестро заобиђи ме мало.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 4 минута, PredragVId рече

Сестро заобиђи ме мало.

Не Пеђа, нећемо тако. Не можеш да напишеш овако нешто

пре 5 часа, PredragVId рече

 О томе мало говоре и свети оци па предлажем да се угледамо на њих и да се тема закључа или да се пређе на језик цркве да свако може да вас разуме. 

а да не преузмеш одговорност за написано и да се љутиш када ти одговорим како се са тобом не слажем, а онда да тражиш да те заобиђем. Е па не може тако!

Шта си ти заправо написао? Написао си - сви ви са гњилим душама, будите као свети оци, не читајте медицинско већ само црквено штиво, и не слушајте никога ко не прича као да цитира свете оце. А онда одговориш да се држим својих књига при чему сам ти послала линк на књигу са сајта Патријаршијског Управног Одбора – Врховне извршне (управна и надзорна) власти над црквено-самоуправним органима, којим председава патријарх српски Иринеј.

А шта ако је неко верујућ под тим лековима почео да се опоравља и прочита да то није православни пут и престане да узима терапију и потоне у безнађе и на крају не дај Боже изврши самоубиство? Шта онда?

Сада веома, веома озбиљно! Добро размислите шта пишете и какве савете и упутства дајете људима који су у озбиљним здравственим проблемима!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
МОДЕРАТОР

Пеђа, размисли шта си написао.

Људи, лекове морате да пијете редовно ако су преписани.

Лекове узимам од 2005. године. Није ме брига ако морам да их пијем до краја живота. Прошла ме та фаза одавно.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Српски превод књиге Његовог Високопреосвештенства Митрополита волоколамског Илариона (Алфејева) "У шта верују православни хришћани", биће представљен у свечаној дворани спомен храма Светог Саве на Врачару, у понедељак  17. Фебруара од 17. Часова. О књизи ће говорити Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски др Иларион (Алфејев), Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки др Иринеј и презвитер др Зоран Деврња.   
    • Од Логос,
      Свако од нас има познанике, или чак и родбину, који са чуђењем гледају на наша окупљања у храму. На њиховим лицима се оцртава дубоко неразумевање, некада и нервоза са љутњом. Некад се то преточи у речи сличне овим: “У реду, ударио си у веру, хајде, нека ти буде. Али, зашто још и у Цркву ићи и толико времена и снаге на то траћити? Ево, нпр. ја такође верујем у Бога. Али, ја верујем у својој души. Ја носим Бога у својој души и нису ми потребне никакве спољашње церемоније и ритуали. Сети се само шта рече недавно сатиричар Михаил Задорнов: да бих општио с Богом, мени нису потребни никакви посредници!”    Да, наравно, такво стање представља највиши идеал духовног живота. То нам је желео још апостол Павле: ''... да се утврдите Духом Његовим у унутрашњем човеку, вером да се усели Христос у срца ваша'' (Ефес. 3, 16-17). Да је речи Бог је унутар мене рекао преподобни Серафим Саровски - те речи би имале тежину, зато што би оне представљале поштено сведочанство о плоду његовог подвига. Да пустињак каже да је он себе приучио непрестаној унутрашњој молитви, тако да се због тога удаљеност храма, који он посећује тек понекад, и не осећа толико - из таквих уста такве би речи такође биле оправдане. Али, када такве речи слушамо од малограђана. Тада имамо пуно право да се заинтересујемо: а, какви су вас конкретно ваши духовни подвизи довели до таквог успеха? Имате Бога у души? Појасните, молимо вас, какав је био ваш молитвени пут? Колико често изговарате Молитву Господњу? Шта - Оченаш и не знате баш напамет? У реду, онда нам барем испричајте на који конкретно начин ви проживљавате присуство Бога у вашој души? Какве плодове дарова Духа ви у себи осећате?  Да вам припомогнемо: А плод је Духа љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, милосрђе, вера, кротост, уздржавање (Гал. 5,22-23). Имате ли ви та осећања? Не, не мислимо на особине вашег карактера, него на дарове. Дар - то је оно што раније нисмо имали, али је, приликом нашег духовног рођења, ушло у наш живот, обновило га. Није ваљда да се не сећате тог обновљења? Надамо се да у вашем душевном искуству можете разликовати: ово је присуство Бога, а ово је испољавање обичних, људских особина: осећање лепоте, хармоније, осећање савести, људски афинитет према некоме? Не можете? Да ли то значи да ви уопште нисте приметили тренутак када је Бог, Творац Васељене, ушао у ваш живот и у вашу душу? Зар се то може не приметити?  Дакле, можда Он није ни улазио? Јер, вера није обична пасивна сагласност: “Но, добро, слажем се, тамо негде постоји оно Нешто”. Вера - то је стремљење ка томе да се истинитим покаже оно што је одлучила да заволи душа. Вера не уступа пасивно притиску ауторитета или аргумената; вера активно жуди. Вера - то је дејство. То је стремљење ка ономе што се већ предосећа, али још није постало очигледно. Стремљење ка ономе што је већ дотакло наш живот, бацило на њега свој одбљесак, али још није ушло у њега целовито. Вера - то је жељење новог искуства. Али, они који говоре: “Ја имам своју веру, она је у мојој души” - говоре то са тако покислим очима да је веома тешко поверовати да су икада осећали икакво стремљење ка Богу.  Не можемо волети а да не испољавамо своју љубав, да не чинимо баш никакве покрете према вољеном човеку. Исто тако, не можемо веровати, а да никако не испољавамо своју веру у неким спољашњим дејствима. Ви који тврдите да имате “Бога у души” - шта сте ви то учинили да бисте очистили своју душу за тако предивну Посету? Како и којим именом сте Га позвали? Како Га чувате у себи? Шта се у вама променило од тог Сусрета? Да ли сте заволели Оног Којег сте срели? И, шта ви то радите ради те љубави? Ако ли вас, пак, оваква питања наводе да збуњено ћутите, па немојте бар сматрати да сте превазишли оне који макар нешто чине да би пребивали са Богом! Ви који вечно стојите на једном месту, не презирите оне који корачају, чак и ако се успут и спотичу.  Али, и ми сами морамо знати због чега идемо у цркву. Да чујемо проповед? За то је данас довољно укључити радио. Да се помолимо? Молити се можемо свуда и у сваком тренутку. Да бисмо принели жртву? Данас има много скупљача прилога и на улицама. Да предамо цедуљицу са именима за молитвени помен ближњих? Њу можемо предати преко познаника. Да запалимо свећу? И њу можемо поставити пред кућном иконом. Зашто, онда, ми идемо у храм? Тек се десетим или стотим делићем религија састоји од онога што у њу уносе људи.  Главно у религији је оно што у њу уноси Бог. Главно није оно што људи чине ради Бога, него оно што Бог чини ради људи. Главно у религији није оно што људи доносе у храм, него оно што из храма износе. Оно што ми можемо принети Богу, можемо то учинити на било ком месту. Све што постоји на свету и онако припада Њему. Али, има један такав делић бивствовања, у коме је Бог дозволио да царује не Он, него други. Тај други, то је моја душа. То је тај собичак у бесконачном здању Васељене, у који Градитељ свега не улази без питања. И, од нас зависи - на службу чему ћемо ми поставити своју слободу, коју нам је даровао Бог. Да ли ћемо служити Богу, или себи самима, и својим прохтевима и страстима.  У религији не постоји само оно што ми дајемо. Важније је оно што добијамо. Важније од онога зашто ми тражимо Бога је - зашто Он тражи нас. Зашто ми најчешће долазимо у цркву и обраћамо се молбом Богу - добро је познато. Ми смо склони да у Богу видимо један подобар генератор хуманитарне помоћи: “Дај нам, Господе, много здравља, успеха и додатака на плату!” Али, зашто зове Његова Реч: Приђите Мени, сви који сте уморни и обремењени? Нема у том позиву понуде као: И, дајте Ми то и то... Тај позив говори о томе шта ће Бог учинити онима који се одазову: И ја ћу вас одморити... Наћи ћете покој душама вашим. Дакле, у храм ми идемо да бисмо у њему нешто добили.  Храм – то су зидови подигнути око Тајанства причешћивања. А, Тајанство се састоји у томе да је људима пружена рука са Даровима. Због тога посећивање храма није тешка обавеза, него предивна привилегија. Нама је дато право да постанемо саучесници Тајне вечере. Нама је дата могућност да постанемо причасници Божанске природе. Бог је нас тражио. И нашао. А, ми, једноставно треба да пођемо и станемо на место где Бог ближе него игде прилази људима, на место где Он људима раздаје најневероватније Дарове. Ако Чашу са Причешћем Христос нама даје иза Царских двери храма - треба ли, заиста, да окрећемо нос од њих и тврдимо: “Бог је мени и онако у души”? Он, Вечни, жели да се са нама састане и сједини се са нама још у овом животу - да у будућем, вечном нашем животу, не бисмо остали непоправљиво усамљени. ...Није ваљда да је тако неподношљиво тешко раширити своје руке да би се у њих могли положити Дарови?    Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Српски превод књиге Његовог Високопреосвештенства Митрополита волоколамског Илариона (Алфејева) "У шта верују православни хришћани", биће представљен у свечаној дворани спомен храма Светог Саве на Врачару, у уторак 17. Фебруара од 17. Часова. О књизи ће говорити Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски др Иларион (Алфејев), Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки др Иринеј и презвитер др Зоран Деврња.   
    • Од Milica Bajic,
      Професор из Ниша се огласио поводом све очигледније покондирености ,,Београђана" у односу на - Србијанце, ове доле, унутрашњост и сл. 
      Да не буде забуне, имам срећу да познајем многе културне, могу слободно рећи, праве Београђане и код њих се заиста овај синдром не може уочити. Напротив, њима смо ми, провинцијалци интересантни, они кроз нас гледају да прошире своје видике.  Не, неки други полу-свет је окупирао медије и изгледа да сe све више отима контроли...где ће нас овакво понашање одвести?
       
    • Од Логос,
      У недељу о митару и фарисеју, када наша Православна црква прославља успомену на Пренос моштију Светог Јована Златоуста, у својој првој канонској посјети парохији љељеначкој боравио је Епископ зворничко-тузлански  г. Фотије.     Свету архијерејску Литургију, у храму Свете Тројице у Љељенчи, Преосвећени владика Фотије је служио уз саслужење пароха бијељинских, протојерејâ-ставрофорâ Жике Мићановића и Горана Ненића те протођакона Богдана Стјепановића.   На Светој Литургији је узело учешће мноштво народа како ове тако и сусједних парохија, нарочито оних најмлађих који су великом броју приступили Светом Причешћу.   У својој бесједи, Епископ Фотије је честитајући данашњи празник, кроз примјере из приче О царинику и фарисеју из данашњег Светог Јеванђеља, говорио о  правој и истинској вјери, о битности искреног покајања и исповјести, као и начину припреме правог вјерника за приступ Светом Причешћу.     ''Свако од нас зна шта Бог треба да му опрости, јер имамо савест која нас испитује и говори нам шта не чинимо добро. Да слушамо своју савест онда бисмо дошли код свога свештеника и исповедали се и кајали као цариник из данашње јеванђељска приче'' - поручио је Епископ Фотије.     Извор: Епархија зворничко-тузланска
×
×
  • Креирај ново...