Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

JESSY

Шта је то депресија?

Recommended Posts

Управо сада, jedan čovjek рече

Liječi se hladnim tušem i fizičkim radom, česta posljedica je da ljudi tada pretjeruju sa alkoholom, narkoticima, hranom, trgovinom...

Može se prevesti i tako da osoba koja je trenutno duhovno otupjela ili nedovoljno duhovno zrela naspram svoje preizražene empatije

 

Е, погодио си к'о прстом у пекмез ! Не дао Бог да те снађе, па би видео да ли би те излечио хладан туш и физички рад. Говорим из ЛИЧНОГ искуства. И да, нисам користила алкохол, наркотике, храну тек толико да преживим, а ово са трговином не капирам.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Paradoksologija рече

пакао постоји, у мени је.

:skidamkapu:Управо тако . 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, jedan čovjek рече

Ja sam teoretski htio da obuhvatim, sa mojim skromnim iskustvom..

Извини, молим те, ако сам била груба. :blush:

 Једва сам се ишчупала из тог ужаса ( хвала Господу што ми је помогао ), који је увек ту негде, близу, вреба....и добро знам колико снаге је потребно да се човек бори против ње.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Лидија Миленковић рече

Извини, молим те, ако сам била груба. :blush:

 Једва сам се ишчупала из тог ужаса ( хвала Господу што ми је помогао ), који је увек ту негде, близу, вреба....и добро знам колико снаге је потребно да се човек бори против ње.

Сва снага одлази на основно функционисање које наравно мора да укључи фолирање да је стање редовно, јер нећеш свима причати да у сваком тренутку машташ да ће те докрајчити неки астероид јер верујеш да самоубиство може само значити наставак до у бесконачно тог мрачног безнађа у коме си на дну црне рупе док те одозго притиска црна стена.

Нема снаге за борбу против депресије...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 53 минута, Жељко рече

Значи и осећај самоће је ту.

Ne možeš zamisliti to stanje brate a niko te živ ne razume a onaj koji bi mogao da te razume ne može zbog bolesti i takvog stanja da dopre do tebe.

Ne ostavljajte takve ljude same braćo, čak i po cenu da morate rizikovati posao zbog toga ne ostavljajte ih same ipak se na kraju samo bližnjim vraćaju i u njih imaju najviše poverenja.

Mnoge porodice ih šutnu u bolnice sa šakom lekova po čitav dan ili zahtevaju od takvih ljudi magiju u samoizlečenju i to od odmah.

Premnogo je slučajeva samoubistava da bi odćutao sad na ovo.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Жељко рече

Знам дефиницију али не знам како изгледа то стање душе.

Знам шта је туга, жалост и душевни бол, али не разумем како то може бити трајно стање.

Ако вам није тешко објасните ми.




 

Uff, mnogo tesko pitanje. I, teska stvar, bas.

Vec jedno desetak godina, patim se sa bolescu ( na momente bas teska ), i tamo negde na pocetku, posle ( pocetnog ) stanja bolesti, kada sam radio na terenu ( vozac u firmi ) i kada sam bio i po nekoliko nedelja van kuce ( tako nekoliko godina ), narocito mi je tesko padala moja bolest. Ono, van kuce, pa, zaglavis malo po malo u urgentni centar. Pa, nemas odgovarajuce uslove u stranom gradu da se oporavis i mnoge druge poteskoce.

I, tako sam, malo po malo, zapao u dosta jaku depresiju. Ne bih da ulazim u preterano u detalje, ali, jednostavno u jakim napadima, ne osecas nista, ni tugu, ni bol, nego nesto mnogo vise od toga. TOTALNA propast. Neprobojni zid ( skoro fizicki ) koji te okruzuje, kao da si sam na celom svetu. Potpuno odsustvo energije i mislenog pokreta. I tako dalje ( da ne preterujemo ).

Hvala dobrom Bogu, da mi je dao veru i nadu u Njega i zivot, jer, ne znam kako bi se izvukao iz tog stanja. Nazalost, ne dao Bog nikome, ako to stanje preraste u trajno, ne znam kako covek moze da se izvuce iz toga. Verovatno u tom stanju, mnogo ljudi se odluciju na poslednji korak da izvrse samoubisvo, jer, su izgubili i poslednju nadu na izlazak iz teske zivotne situacije. :cmizdrenje:

Verovatno postoje i neke druge psiholoske i mentalne tehnike koje mogu da pomognu takvom coveku, ali, ja iskreno ne vidim bolji i jaci nacin od vere i nade u Boga.

Eto, neko moje iskustvo. Ne bih ni pricao, ali, mozda i nekom pomogne. Bar da se ne udje u depresivno stanje. Kljucno je to spreciti. Uvek postoji resenje za bilo koji zivotni problem. To treba zapamtiti . Pozdrav.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

како помоћи некоме у таквом стању ако не жели да му приђеш?

како се опходити према њему?

чини ми се да се  услед искривљених представа

јавља и несвесна манипулација у таквом стању?

Share this post


Link to post
Share on other sites

...не устаје ти се из кревета, не устаје ти се са столице, не можеш да се покренеш да нешто урадиш, све је око тебе црно, осећаш бол у души...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Bokisha рече

како помоћи некоме у таквом стању?

како се опходити према њему?

чини ми се да се  услед искривљених представа

јавља и несвесна манипулација у таквом стању?

Pa nije to narkomanska manipulacija, pa da se groziš toga.

Pa pripremiš se jače kao na frontu tu spasavaš život takvom čoveku na sve moguće i nemoguće načine.

Ja vam odgovorno tvrdim, zdravi ljudi su odgovorni za bolesne i ako bolestan ode samoubistvom zdravi smo počinili greh.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, JESSY рече

...не устаје ти се из кревета, не устаје ти се са столице, не можеш да се покренеш да нешто урадиш, све је око тебе црно, осећаш бол у души...

A da neko od tvojih legne pored tebe u krevet i izdrži mesec dana, garantujem ti da bi se depresivni barem malo trgao dovoljno da ne zapadne u totalni haos i samoubistvo.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја знам једну ствар а то је да се за мене лепе депресивци ко мушице на вино.

И много ме сморе и исцрпеду.

С друге стране ја немам појма шта је тим људима. Шта год да им кажем да ураде они не ураде. Али ми зато поједоше џигерицу.

Ок ајде један па некако и да издурам, али 5,6 или више, то ми је много.

На крају ја ни не знам шта да им кажем или урадим а да то помогне.

На свако решење које имам они имају нови проблем.

Боједу се без рационалног разлога, тугују без разлога, пате се без разлога, умишљају којешта о животу без разлога.

Кажу: Нама је лепо код тебе, тако се опустимо и дајеш нам снагу и смисао.

Ок је то али мени није лепо с вама. Не знам како је Богу с вама али мени је пакао.

Не знам који је узрок депресије али ми се некако чини да је одсуство вере и наде. Неки од њих имају љубав и то велику али немају наду и веру. Неки имају мало вере али наду никако.

Не верујем да ту лекари шта могу помоћи. Вера и нада и љубав су нешто што човек мора сам да стекне.

Покушавам да схватим то стање да бих некако могао да помогнем или макар да избегнем терет који ми депресивци скоро свакодневно натоваре на главу и то потпуно бзвз.

Видео сам људе који су били оно као нормални и после неког времена проведеног са депресивцима у браку или породици или дружењем и сами би постајали депресивни.

То је нешто као заразна болест а нема вакцине.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, JESSY рече

извини, нисам ово разумела...

Hoću reći da ako neko od tvojih bližnjih dovoljno dobro shvati tvoj problem i recimo da uporedimo depresiju sa tim da si slomio nogu i da moraš da puziš, onda nek taj neko bližnji puzi pored njega i pridržava ga nek se spusti razumevajući na njegovu realnost ne gubeći iz vide istinsku realnost ali mu je ne nametati nego kao što dete uči da hoda i govori uz igru vaspitavati ga ponovo a da se to ne shvati kao vaspitanje...

Mislim ne mogu manje komlikovanije kad je stvar zaista komplikovana.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Помогли си ми, и психијатар, и мој парох, и Црква, и Господ.  Самоубиство није долазило у обзир из три разлога : 

1) то што сам хришћанка

2) то што нисам хтела да нанесем бол онима који ме воле и које волим

А вољу, снагу и мотив за борбу ми је дала свест да собом дајем пример својој деци како да се боре са недаћама у животу. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Volim_Sina_Bozjeg рече

Pa nije to narkomanska manipulacija, pa da se groziš toga.

Pa pripremiš se jače kao na frontu tu spasavaš život takvom čoveku na sve moguće i nemoguće načine.

Ja vam odgovorno tvrdim, zdravi ljudi su odgovorni za bolesne i ako bolestan ode samoubistvom zdravi smo počinili greh.

није грожење у питању него резимирање тј тражење потврде  мог закључка неког искуснијег.

ужас је гледати неког у таквом стању а не моћи утицати да се та особа покрене у тражење стручне помоћи

иначе у случају који знам ,човек је постао омражен депресивној особи и дуго био ужаснут немоћи да икако помогне њеном стању или да је упути на разговоре код  стручњака.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Овим дописом желим да обавестим целокупну јавност истине ради о недавном инциденту који се десио 2. септембра 2019. године око 8:00 часова увече у Сједињеним Америчким Државама у Флориди. Изражавам велико жаљење што су недавно поједини медији писали не баш веродостојно о овом догађају, а који је везан за оца Драгана Жарића, свештеника СПЦ у Петерсбургу (Ст. Петерсбург) у Америци.     Свештеник Драган Жарић је отац три дечака и однедавно девојчице. Горепоменутог дана кад се догодио инцидент породица Жарић је имала госте, једну младу породицу са њихове парохије који су дошли да виде новорођену бебу (Јефимију). После краћег времена отац Драган је изашао напоље заједно са парохијанином М. Ћ. да види ста раде његова два старија синчића Јован (7 година) и Гаврило (9 година) који су се играли на оближњем игралишту. И тако док су свештеник и М. Ћ. разговарали о. Драган је идући погледао према кошаркашком игралишту и видео како један старији дечак Чарлс (12 година Charles), хвата Гаврила (9 година) за врат, ставља-позиционира руку око његовог врата, притеже и онда га брутално баца као лопту на бетонску подлогу игралишта. А што је проузроковало да је Гаврило почео да се привија лежећи на бетону и да плаче у боловима од пада уз многобројне модрице по телу. Чарлс (Charles) се засигурно не може сматрати другаром Гаврила и Јована, а како би то неко можда рекао. Kо је икад пао на бетон са неке висине зна какве опасне повреде по живот могу да буду проузроковане. После овог отац Драган се умешао у догађај и у афекту ударио ћушку Чарлсу. Чарлс је иначе дете проблематичног понашања. На кошаркашком игралишту је било још троје деце и две старије особе, не укључујући парохијана М. Ч. као и дечака Јована који су видели цео догађај. Свештеник није позвао полицију иако је могао и требао то да уради. Раније пре овог догађаја већ неколико пута Гаврило и Јован су долазили кући у сузама, јер их је Чарлс малтретирао. Свештеник Драган како би се то казало народим језиком није хтео да се „замери ником“ да као српски православни свештеник неког пријављује полицији. Српска дијаспора и парохијани свештеника Драгана су изненађени и шокирани оваквим новинским извештавањем, које није веродостојно. Амерички новинари који су описивали овај догађај уопште нису поменули све детаље већ су тенденциозно сву кривицу свалили на њега. Нажалост неки медији у Србији нису чак ни енглески текст веродостојно превели на српски језик   Можемо судити оцу Драгану читајући овакве текстове али засигурно не можемо сазнати целу истину из овако спинованих вести. Неко ко седи за монитором компјутера и чита све ово може претпостављати да је свештеник требао овако или онако да поступи, али је питање како би они у сличној ситуацији поступили да виде да неко њихово дете туче и малтретира притом знајући да то није први такав инцидент учињен од исте насилне особе. Свештеник Драган је направио грешку што није позвао полицију истог тренутка кад се догодио први овакав инцидент. То је на жалост пропуст многих Срба у дијаспори јер се пре свега руководе својом традицијом и културом, а не традицијом и правосуђем држава у којима живе.   Драган је свештеник који је већ десет година у Америци и за све то време ради са децом. У тих десет година није имао никакав инцидент нити је начинио један једини проблем икоме. Инстинктивно да заштити своје дете, га је сад довео у проблем, Уместо, као што то данас чине у западном свету, да забележи камером Гаврила који лези на бетону и превијајући се плаче, да фотографише све модрице, и да позове полицију, Драган је реаговао инстинктивно као родитељ и то га је сад довело у проблем. Ствари су сад на жалост кренуле другим током. Стога апелујемо барем на наше новинаре у Србији да покушају разумети једног родитеља који је заправо само штитио своје дете.   Ма колико то нама можда звучало неуобичајено а некоме и неприхватљиво, отац Драган је ипак требао пријавити Чарлса полицији. Свако од наших људи који живи на Западу у дијаспори требао би да извуче поуку из ових догађаја. Ми смо као народ такви да често желимо да будемо више добри другима него себи, али средина у којој живимо нема разумевања за нашу традицију и културу те је стога паметније да прихватимо обичаје и понашање Запада, макар то било само формално, али да не доводимо себе у ситуацију да се правдамо и страдамо због својих добрих намера.   Мојсије Жарић     Извор: Видовдан
    • Од vinston,
      Pa da krenemo i sa ovom temom.
      Upravo sam zavrshio knjigu "Nepodnoshljiva lakoca postojanja" od Milana Kundere.
      Trebalo mi je vishe vremena nego shto sam mislio. Pa sam celu sliku malo drugachije doziveo, odnosno nije bila onoliko jaka koliko bi trebalo da bude. ALi ipak sam uvatio poslednji voz poslednjih 40-ak strana koji kidaju srce u delice koliko je tuzno.
      Predivna knjiga
    • Од Логос,
      Благословом Његове Светости  Патријарха српског Иринеја, у организацији Одбора за верску наставку Архиепископије београдско-карловачке, 31. августа одржан је саборни призив Светога Духа за почетак нове школске године у Храму Светог Марка на Ташмајдану. Присутнима се тог дана обратио председник Одбора протопрезвитер-ставрофор др Драгомир Сандо, говорећи о значају вероучитељске службе као призива Божјег и као службе која наставља литургијску реалност.       Извор: Телевизија Храм
    • Од Логос,
      Архимандрит Сава (Јањић): „Ми смо стално упаљено кандило. Манастир Високи Дечани је светионик који су нам оставили Немањићи да, свијетлећи, показује пут српском народу“.   Звучни запис емисије     Отац Сава (Јањић) који је у манастир Високи Дечани, заједно са Владиком Теодосијем, дошао из манастира Црна Река 1992. године, сада ове Светиње говорио је за емисију ,,Косметска кандила“ о дечанском бисеру, Немањићком светионику смјештеном у живописној долини ријеке Бистрице, окруженом висовима Проклетија.   „Манастир Високи Дечани има шта и да каже и да покаже. Он свједочи и шта смо били, шта јесмо и шта треба да будемо, што је од значаја за све нас који живимо у данашње вријеме. У манастиру се осјећа један посебан мир и спокој, једна духовна атмосфера која из овог времена и простора људе узводи ка нечем вишем, узвишенијем, љепшем и бољем. Кључни елемент су мошти Светог Краља Стефана Дечанског које, као нека мала духовна електрана исијавају нетварну божанску енергију, испуњавајући не само храм и порту манастира већ и цијелу ову долину. Сви који нам долазе кажу да осјећају као да из једног свијета улазе у неки други свијет, што се одржава и на љепоту природе која је око нас. Иако живимо у политички доста трусном и нестабилном прстору, ријетко гдје на Косову и Метохији може се осјетити један такав мир какав се осјећа у Дечанима. То је тај спој између љепоте архитектуре, фрескописа и један непосредан духовни доживљај присуства Божијег у којем је наша братија, са свим оним што чинимо овдје, само један мали елемент цијеле цјелине. Благодарни смо Господу што нас је удостојио да будемо само дио мозаика који Бог пружа преко Дечана свима који нам долазе да се напоје живе воде. Дечани су кућа свих нас јер Свети Краљ нас је увијек сабирао и сабираће нас у вијекове вјекова ако Бог да“-каже отац Сава (Јањић).     Други дио разговора са оцем Савом (Јањићем) чућете у нашој наредној емисији ,,Косметска кандила“.     Извор: Радио Светигора
      View full Странице
    • Од Логос,
      Архимандрит Сава (Јањић): „Ми смо стално упаљено кандило. Манастир Високи Дечани је светионик који су нам оставили Немањићи да, свијетлећи, показује пут српском народу“.   Звучни запис емисије     Отац Сава (Јањић) који је у манастир Високи Дечани, заједно са Владиком Теодосијем, дошао из манастира Црна Река 1992. године, сада ове Светиње говорио је за емисију ,,Косметска кандила“ о дечанском бисеру, Немањићком светионику смјештеном у живописној долини ријеке Бистрице, окруженом висовима Проклетија.   „Манастир Високи Дечани има шта и да каже и да покаже. Он свједочи и шта смо били, шта јесмо и шта треба да будемо, што је од значаја за све нас који живимо у данашње вријеме. У манастиру се осјећа један посебан мир и спокој, једна духовна атмосфера која из овог времена и простора људе узводи ка нечем вишем, узвишенијем, љепшем и бољем. Кључни елемент су мошти Светог Краља Стефана Дечанског које, као нека мала духовна електрана исијавају нетварну божанску енергију, испуњавајући не само храм и порту манастира већ и цијелу ову долину. Сви који нам долазе кажу да осјећају као да из једног свијета улазе у неки други свијет, што се одржава и на љепоту природе која је око нас. Иако живимо у политички доста трусном и нестабилном прстору, ријетко гдје на Косову и Метохији може се осјетити један такав мир какав се осјећа у Дечанима. То је тај спој између љепоте архитектуре, фрескописа и један непосредан духовни доживљај присуства Божијег у којем је наша братија, са свим оним што чинимо овдје, само један мали елемент цијеле цјелине. Благодарни смо Господу што нас је удостојио да будемо само дио мозаика који Бог пружа преко Дечана свима који нам долазе да се напоје живе воде. Дечани су кућа свих нас јер Свети Краљ нас је увијек сабирао и сабираће нас у вијекове вјекова ако Бог да“-каже отац Сава (Јањић).     Други дио разговора са оцем Савом (Јањићем) чућете у нашој наредној емисији ,,Косметска кандила“.     Извор: Радио Светигора

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...