Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
JESSY

Шта је то депресија?

Recommended Posts

Starac Tadej je kazao za depresiju da je to kombinovanje misli, kada razmišljamo biće ovo,biće ono...i sapletemo se u te misli kao pile u kučinu. Kada primamo predloge misli koje nisu od Božjeg Duha nego od drugog nekog, a samo primajući misli od Božijeg Duha možemo funkcionisati najbolje i tu je naša velika nemoć zapravo jer bez Njega ne možemo da funkcionišemo, da ne pominjemo da je Životodavac.
Vjerujem da postoje ljudi koji su prostodušni 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 минута, Postomolitvom рече

Starac Tadej je kazao za depresiju da je to kombinovanje misli, kada razmišljamo biće ovo,biće ono...i sapletemo se u te misli kao pile u kučinu. Kada primamo predloge misli koje nisu od Božjeg Duha nego od drugog nekog, a samo primajući misli od Božijeg Duha možemo funkcionisati najbolje i tu je naša velika nemoć zapravo jer bez Njega ne možemo da funkcionišemo, da ne pominjemo da je Životodavac.
Vjerujem da postoje ljudi koji su prostodušni 


Vjerujem da postoje ljudi koji su prostodušni pa i pored toga možda i ne razmišljaju uopšte o Bogu kao ličnosti, neukalupljeni u bilo koji religijski tok, ali primaju Njegove misli i sasvim zdravo funkcionšu, blagi puni mira,dobrote, radosti i ljubavi...
Mi vjerujući najčešće primamo misli malo od Boga malo od drugih nekih mislenih radijusa,nesvjesno, pa funkcionišemo ono ok, umjesto da svijetlimo životom, zaista zapečaćeni Duhom Svetim. Takvi su rijetki, to su sveti, potpuno predani Božjoj volji, Njegovom Duhu, takav ne može drugačiji da bude do pun životne radosti jer takav Duh u njemu obitava. Bog sigurno da nas pušta malo da se sapletemo u razne misli, da bi naučili kako da ih se otarasimo i kako da Mu se predamo, pa onda smo u stanju da životom propovjedamo i drugima pomažemo tom jednostavnom ali za ovaj svijet neobičnom radošću.
Eto to je bila kratka besjeda ljeta Gospodnjeg ovog, Juna prvog baš eeee. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Отворићу се колико могу...

Патим од ове страшне немани дуги низ година. Идем иначе у цркву преко 10 година са мањим паузама. Молим се и постим редовно, некад се и исцрпљујем и одричем скоро свега. Не знам шта све нисам покушавала. Људи из цркве су ме излуђивали својим саветима, трпела сам најстрашније осуде, критике, филозофирања, неки су ликовали, имала сам гадна искуства чак и са неколико духовних лица о којима не бих да причам. Нека им Бог опрости ако је то за опроштај. После свега дуго нисам смела ником да се обратим, да бих некако отишла до једног сеоског свештеника који ми је донекле улио поверење, али и ставио молитвени терет који нисам могла да носим. Метаније, јутарње, вечерње, акатисти, канони, много тога... Од људи углавном кријем да имам проблем, из неколико разлога. Један од главних је што ми не треба ничије сажаљење и лажна утеха, а други што сам желела све време да будем јака и да сама то некако решим. Тачно је да је у питању комбинација мисли, али никакво позитивно размишљање не помаже. То су бајке за малу децу. Слушала сам ја и мотивацијске говорнике и прочитала много књига из психологије.  Оно што могу да кажем је да ми је скоро нешто помогло, мало је фалило да дође до исцељења. Звала сам један манастир у намери да се консултујем с неким од духовника, јавила ми се монахиња која ми је тек на крају разговора рекла да је она ту игуманија. Шта је она урадила мени не знам, није ту било никаквих посебних речи, али ја сам се после тога осећала као нова, добила сам неку силу од Бога. И кренула сам да се молим од свег срца, али наравно да ме је лукави који не жели мени спасење пореметио поново са својим мислима од којих нисам успела да се одбраним. И пала сам у очајање и у страхове и панику. Толико дуго сам чекала тај тренутак и да га тако лако испустим, нисам смела да дозволим. Знам жену верујућу која није могла више да се уздржава, па је рекла да јој не треба Бог, него мушкарац. Ја бих све мушкарце препустила другима, само да крај мене буде Бог. Сви су криви за депресију која некога задеси. Да има више љубави међу људима, не би никад ни дошло до овога.

Жао ми је ако ће се неко осећати повређено, тврдим да је лакше трпети телесни бол, него ово.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Anika рече

Отворићу се колико могу...

Патим од ове страшне немани дуги низ година. Идем иначе у цркву преко 10 година са мањим паузама. Молим се и постим редовно, некад се и исцрпљујем и одричем скоро свега. Не знам шта све нисам покушавала. Људи из цркве су ме излуђивали својим саветима, трпела сам најстрашније осуде, критике, филозофирања, неки су ликовали, имала сам гадна искуства чак и са неколико духовних лица о којима не бих да причам. Нека им Бог опрости ако је то за опроштај. После свега дуго нисам смела ником да се обратим, да бих некако отишла до једног сеоског свештеника који ми је донекле улио поверење, али и ставио молитвени терет који нисам могла да носим. Метаније, јутарње, вечерње, акатисти, канони, много тога... Од људи углавном кријем да имам проблем, из неколико разлога. Један од главних је што ми не треба ничије сажаљење и лажна утеха, а други што сам желела све време да будем јака и да сама то некако решим. Тачно је да је у питању комбинација мисли, али никакво позитивно размишљање не помаже. То су бајке за малу децу. Слушала сам ја и мотивацијске говорнике и прочитала много књига из психологије.  Оно што могу да кажем је да ми је скоро нешто помогло, мало је фалило да дође до исцељења. Звала сам један манастир у намери да се консултујем с неким од духовника, јавила ми се монахиња која ми је тек на крају разговора рекла да је она ту игуманија. Шта је она урадила мени не знам, није ту било никаквих посебних речи, али ја сам се после тога осећала као нова, добила сам неку силу од Бога. И кренула сам да се молим од свег срца, али наравно да ме је лукави који не жели мени спасење пореметио поново са својим мислима од којих нисам успела да се одбраним. И пала сам у очајање и у страхове и панику. Толико дуго сам чекала тај тренутак и да га тако лако испустим, нисам смела да дозволим. Знам жену верујућу која није могла више да се уздржава, па је рекла да јој не треба Бог, него мушкарац. Ја бих све мушкарце препустила другима, само да крај мене буде Бог. Сви су криви за депресију која некога задеси. Да има више љубави међу људима, не би никад ни дошло до овога.

Жао ми је ако ће се неко осећати повређено, тврдим да је лакше трпети телесни бол, него ово.

 

По мојој скромној процени прихватили сте се у потпуности јевањђељског начина живота али остали у простору овога света где за Бога има јако мало места. Требало би пронаћи у животу неки привремени циљ, породица,посао, хоби како би вас одржавао у здравој свести или отићи у манастир. Свети оци су рекли да онај ко покушава да у свету достигне савршено тиховање и безмолвије никада се неће ослободити демонских удара и насртаја и осећаће стални расцеп у души. Жена ће се спасити рађањем деце ако остане у вери и подвиг брака није ништа мањи од монашког за онога који тражи Бога од свег срца.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Anika me je podstakla da kazem nesto.

Cesto među verujucima cujem kako je psihologija, psihijatrija, psihoterapija zlo, nesto lose, bezbozno. Sa svim varijantama i nijansama toga kako oni veruju u Boga a ovi ne priznaju dusu i slicno.

A sa druge strane imamo gomilu zaista depresivnih, anksioznih ljudi među verujucima koji to od muke kriju od drugih verujucih. Sto bi rekao jedan brat koji ide u "dobru" bg crkvu u kojojstoji "agape" posle liturgije, svi su kao veseli, raspolozeni, divni, a pola njih cim stigne kuci popije neki lek jer je u teskoj muci. Samo se to krije jer nije valjda dovoljno pobozno i kao kako su oni verujuci a imaju ... (upisati problem po zelji).

I mnogo puta cuh kovanicu -daj preporuci mi nekog a da je "verujuci psihic", "pravoslavni psiholog" i slicno. Ljudi to je zamka te iste bolesti. Kad polomite nogu ne trazite verujuceg ortopeda jel? Bitno da je covek dobar lekar koji zna posao. Tu vera pistaje teret ne zato sto je vera losa nego sto smo je mi krivo shvatili. To je Ava Zoran bas lepo opisao o Njegosu sada. Psiho strucnjaci ne znaju o vama ono sto vi ne kazete, oni barataju samo onim sto vide i cuju, nemaju magicni stapic ni kristalnu kuglu i ne idete tamo da se ubedjujete da li ima Boga il nema, sta je to njihov problem. Oni su tu da pomognu i da kad vec ste pokusali sami i niste uspeli da vam daju jedan drugaciji pogled na stvari i na vas i to sto vas muci. Niko nije manje ili vise vernik ako pati od depresije ili sizofrenije ili napada panike. Pa ne kazete nikom e ti da si neki vernik ne bi imao lupam upalu pluca. Ako vam treba neko iz tog spektra batalite to da li je vernik il vakav nakav, idite kod strucnjaka koji zna poso. Resite problem, a vasu veeu vam niko ne moze oduzeti. Jer tako upadate u zacarani krug - ne mozete radeci istu stvar dobiti razlicite rezultate. Da je moglo da se sredi samo od sebe sredilo bi se, dajte sansu necem drugacijem, mozda uspe. Nije medicina svemoguca i te lekare vodi Bog ako cemo tako, ne govore oni to sami od swbe eto doslo im. Pruzite ljudima sansu da su dobronamerni.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Отац Арсеније је имао све 'симптоме' данашњих психичких поремећаја.,и страхове и паничне нападе и мисли о самоубиству,па га ено хвала Богу данас срећан и благодаран Богу на свим искушењима јер је кроз њих стекао искуство у борби и милост Божију која спасава све оне који Га призивају..дакле,наде увјек има,ето човјека са искуством који свједочи јавно..проблем је кад мислимо да наде нема,да је све пропало,да ће све тако и заувијек бити..онда се препустимо и то и јесте побједа депресије..чим се боримо она мора да одступа..препоручујем ова задња предавања о. Арсенија из Цириха..

Послато са ST23i уз помоћ Тапатока

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Јелена011 рече

Bitno da je covek dobar lekar koji zna posao.

И мењајте их онолико пута колико буде било потребно док не нађете некога ко ће заиста да вам помогне и где ћете осетити добру, квалитетну климу. Није ниједан лекар (као ни било које друго занимање) крајњи избор под морање. Имате право да мењате и да тражите другог. Сећам се, улазим у ординацију, седи краљ психијатрије, препречио сто тако да можеш да уђеш буквално само један корак у ординацију и да се саплетеш о некакву раздрндану столицу, заваљен у кожну фотељу а иза њега брисан простор ко на минском пољу, намрштено ме гледа, помене моје име, ја оно ОК, он понови моје име повишеним гласом, ја оно опет ОК, шта ти је, он поново готово се продере, ја блејим у њега не знам шта му је, он каже - па јел сте то ви? ја оно, ма не, нисам, украла сам успут другу књижицу па ти увалила, а и питај ме брате лепо, шта си се наместио у ту страшну позу. Понови он  мој датум рођења, ја сада већ издрилована одмах одговорим, да, тада сам рођена, ја Александра од оца тог и тог. Он почне да се смеје и одвали (поприлично онако феминизирано), хихихих, па шта је ово данас, и ви сте ован, данас су ми све били овнови, хихихих лош дан за овнове, а шта вам је подзнак? Ја не верујем. Брате, нађи психијатра и излечи се. Наравно, одмах га променим. Мењајте их мењајте, има их свакаквих. Као када сам добила неку атипичну ишијалгију, каже мени врсни стручњак овако (све пријатељски ме лупкајући по руци) - да вам кажем, све вам је то од деце. Ја гледам, не разумем. А он опет - да, да, све вам је то од деце, троје деце па то сте се исцимали, све сте оптеретили цимајућу децу и ето вам. Брате мили, дијагностичар за медицинску енциклопедију. Мењајте их!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Подсетисте ме на моје авантуре са психијатрима:

- Главно је било пити лекове у јаким дозама, без њих нема боље  (нисам вам ја, бре квочка да ме кљукате)

- Један кад ме погледа овако криве кичме у фази клиничке депресије вели болујем од епилепсије (преплашена на смрт, уби ме у појам)

- Тако вам побегох у бг код садашње докторке, има томе 6 или 7 година.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Јелена011 рече

Anika me je podstakla da kazem nesto.

Cesto među verujucima cujem kako je psihologija, psihijatrija, psihoterapija zlo, nesto lose, bezbozno. Sa svim varijantama i nijansama toga kako oni veruju u Boga a ovi ne priznaju dusu i slicno.

A sa druge strane imamo gomilu zaista depresivnih, anksioznih ljudi među verujucima koji to od muke kriju od drugih verujucih. Sto bi rekao jedan brat koji ide u "dobru" bg crkvu u kojojstoji "agape" posle liturgije, svi su kao veseli, raspolozeni, divni, a pola njih cim stigne kuci popije neki lek jer je u teskoj muci. Samo se to krije jer nije valjda dovoljno pobozno i kao kako su oni verujuci a imaju ... (upisati problem po zelji).

I mnogo puta cuh kovanicu -daj preporuci mi nekog a da je "verujuci psihic", "pravoslavni psiholog" i slicno. Ljudi to je zamka te iste bolesti. Kad polomite nogu ne trazite verujuceg ortopeda jel? Bitno da je covek dobar lekar koji zna posao. Tu vera pistaje teret ne zato sto je vera losa nego sto smo je mi krivo shvatili. To je Ava Zoran bas lepo opisao o Njegosu sada. Psiho strucnjaci ne znaju o vama ono sto vi ne kazete, oni barataju samo onim sto vide i cuju, nemaju magicni stapic ni kristalnu kuglu i ne idete tamo da se ubedjujete da li ima Boga il nema, sta je to njihov problem. Oni su tu da pomognu i da kad vec ste pokusali sami i niste uspeli da vam daju jedan drugaciji pogled na stvari i na vas i to sto vas muci. Niko nije manje ili vise vernik ako pati od depresije ili sizofrenije ili napada panike. Pa ne kazete nikom e ti da si neki vernik ne bi imao lupam upalu pluca. Ako vam treba neko iz tog spektra batalite to da li je vernik il vakav nakav, idite kod strucnjaka koji zna poso. Resite problem, a vasu veeu vam niko ne moze oduzeti. Jer tako upadate u zacarani krug - ne mozete radeci istu stvar dobiti razlicite rezultate. Da je moglo da se sredi samo od sebe sredilo bi se, dajte sansu necem drugacijem, mozda uspe. Nije medicina svemoguca i te lekare vodi Bog ako cemo tako, ne govore oni to sami od swbe eto doslo im. Pruzite ljudima sansu da su dobronamerni.

Dosta vremena sam proveo na Svetoj Gori , i video sam, zaista, razlicite 'slucajeve' laika hriscana ( koji dolaze na Goru ), cak i monaha, koji su pod manjim ili vecim uticajem depresije ( u duhovnoj borbi i prkaksi je poznato,  kao uninije ).

I, u mnogim tim slucajevima, pa, da kazem iskreno , nije bili nekih pozitivnih pomaka u izlecenju od depresije. Cak, i ako su se cesto pricescivali, postili, ispovedali. Gledao sam mnoge od njih, kako 'tumaraju' beznadezno manastirskim zdanjem, kao trazeci neku pomoc svojoj muci.

Ali, ( zaista mislim tako ), ipak, postoji jedno veliko, ...ali. Nije problem ( sto nema nekih pomaka u izlecenju )  u Crkvi, veri ili prebivanju u manastiru koji je radionica blagodati za dusu ( bar po spoljasnjem ustrojstvu, o unutrasnjuem da ne govorimo ),.... nego je problem, glavni je problem, sto NEMA doktora. Nema , nazalost, iskusnih i prekaljenih doktora koji mogu da prepisu lekove za te ranjene duse.  :cmizdrenje:

A, lekovi postoje. Velliki duhonosni oci Crkve,  su kroz svoje mnogobrojne podvige, ocistili i prosvetili svoje duse tako, da su mogli da otrkriju sve duboke tajne, te nase ( duse ).

Teorijski i prakticno, su oni dali zaokruzen sistem koji moze pomoci coveku  u trazenju resenja za svoje probleme. Znaci, kao sto sam vec naveo, lekovi zaista postoje, ali, problem je sto zivimo u vremenu , gde  lekari koji trebaju da prepisu te lekove,  ne postoje ili da budem malo precizniji, tesko je naci iskusnog i proverenog lekara.

Ili, mozda i mogu da se nadju lekari, ali, nisu bas tako 'provereni' kao sto su bili ti nasi 'stari' lekari i ne mogu dati odgovarajuci lek za odgovarajucu bolest ( duse ). Nazalost, mislim, da je takva situiacija danas , sa ovom pricom u pravoslavlju.

Zbog toga, mislim, da je dobro, da, ako ne mozemo naci resenje za svoju depresiju, odemo i do nekog proverenog psihijatra,  ( :suncanje:)  , koji moze putem odredjenih mentalnih tehnika i lekova, da pomogne takvom coveku. Bitno je coveka izvuci iz 'crne rupe', posle se moze nastaviti terapija i duhovnim hriscanskim 'lekovima' itd.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нисам уопште о овоме желела да пишем из милион и једног разлога, али ето десило се. Прво, могу себе да повредим овим огољавањем, а то је нешто што ни најмање не желим. Друго, довољно сам тога прошла да знам да нису сви људи у цркви добронамерни и позитивни, можда се и сами боре, а можда се и крију иза цркве, ко ће га знати. Али да има болесника, има их итекако. И међу мирјанима и међу духовницима. Не знам је ли то мени неко саветовао лекара или сам погрешно схватила, али моја је лична ствар шта ћу радити са својим животом и како ћу се борити, не требају ми ничији савети са интернета. И можда ћу се трајно удаљити са форума, јер ми не требају злонамерни коментари. Трећа ствар, ја себе нимало не жалим. Оно што желим за себе је да се испуни воља Божија, шта год то значило за мене лично.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Аника,

овде делимо своја искуства из ове области

Нико тебе није прозвао и зато те молим да се не удаљваш са форума

Они који су злонамерни сами ће се одати.

Љуби те твоја сеја.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Bokisd рече

Dosta vremena sam proveo na Svetoj Gori , i video sam, zaista, razlicite 'slucajeve' laika hriscana ( koji dolaze na Goru ), cak i monaha, koji su pod manjim ili vecim uticajem depresije ( u duhovnoj borbi i prkaksi je poznato,  kao uninije ).

I, u mnogim tim slucajevima, pa, da kazem iskreno , nije bili nekih pozitivnih pomaka u izlecenju od depresije. Cak, i ako su se cesto pricescivali, postili, ispovedali. Gledao sam mnoge od njih, kako 'tumaraju' beznadezno manastirskim zdanjem, kao trazeci neku pomoc svojoj muci.

Ali, ( zaista mislim tako ), ipak, postoji jedno veliko, ...ali. Nije problem ( sto nema nekih pomaka u izlecenju )  u Crkvi, veri ili prebivanju u manastiru koji je radionica blagodati za dusu ( bar po spoljasnjem ustrojstvu, o unutrasnjuem da ne govorimo ),.... nego je problem, glavni je problem, sto NEMA doktora. Nema , nazalost, iskusnih i prekaljenih doktora koji mogu da prepisu lekove za te ranjene duse.  :cmizdrenje:

A, lekovi postoje. Velliki duhonosni oci Crkve,  su kroz svoje mnogobrojne podvige, ocistili i prosvetili svoje duse tako, da su mogli da otrkriju sve duboke tajne, te nase ( duse ).

Teorisjki i prakticno, su oni dali zaokruzen sistem koji moze pomoci coveku  u trazenju resenja za svoje probleme. Znaci, kao sto sam vec naveo, lekovi zaista postoje, ali, problem je sto zivimo u vremenu , gde  lekari koji trebaju da prepisu te lekovi,  ne postoje ili da budem malo precizniji, tesko je naci iskusnog i proverenog lekara.

Ili, mozda i mogu da se nadju lekari, ali, nisu bas tako 'provereni' kao sto su bili ti nasi 'stari' lekari i ne mogu dati odgovarajuci lek za odgovarajucu bolest ( duse ). Nazalost, mislim, da je takva situiacija danas , sa ovom pricom u pravoslavlju.

Zbog toga, mislim, da je dobro, da, ako ne mozemo naci resenje za svoju depresiju, odemo i do nekog proverenog psihijatra,  ( :suncanje:)  , koji moze putem odredjenih mentalnih tehnika i lekova, da pomogne takvom coveku. Bitno je coveka izvuci iz 'crne rupe', posle se moze nastaviti terapija i duhovnim hriscanskim 'lekovima' itd.

 

Ima tu isto brale kvaka 22 ;)

Znas koliko sam puta cula to -ma samo da mi Bog posalje nekog specijalnog, posebnog, prozorljivog duhovnika da me lepo procita, pomoli se, uradi ciribuciriba, i svi moji problemi bi bili reseni. Eto da ima blagocestivih dovoljno duhovnih dusa oni bi znali sta meni da kazu i ja ne bi imo problem.

Al to ne da je dusevni, to je vec sad duhovni problem koji se zove gordost. Sta, nasa bolest je toliko posebna i mi smo specijalni, jedinstveni i neponovljivi da nam treba "jak" duhovnik, ovakav il onakav biraj karakteristiku po zelji. Nisu nam dovoljno dobri lekari, nije nam obican pop dovoljan, pa onda ne valja ni jeromonah vidi ga kaki je, pa ovaj ma de ces njega ma neee nije njegova molitva opitna i tako sve redom, problem je u drugima jer samo da su drugi kakvi nisu ja bih se sredio. Tu je ta kvaka 22.

Pravoslavlje je jednostavno, smiris se i teras dalje. Nema tu dovoljno nedovoljno dobro. Ako pricamo o duhovnom. Problem je sto kako u dusevnoj tako i u duhovnoj sferi ne postoji recept, univerzalan i konacan. Ne postoji terapija jednoznacna i definitivna niti jednacina kao u matematici. Pa bre i lekova za visok pritisak ima sto vrsta, kako li tek ljudi zamisljaju da postoji tek tako jednostavno resenje za mnogo tananije i kompleksnije stvari.

Sto, jel nekom ispod casti da ode normalno kod psihica, da se smiri i kaze Boze imam frku pomozi pa ako uspe da se jos lepse pomoli Bogu i zahvali mu na daru sto se muke resio?! Nego neee, nije to bas dobro to je nuzno zlo, bilo bi bolje da ga je izlecila molitva iskusnog starca, to bi mu pokazalo kako je on vredan i dostojan? Pa nije Hristos magijom lecio ljude nego lepo uzeo blato i vodu pa malo zamesio stvar pa namazo na oci a prethodno je bilo deder se ti malo pomakni i dodji. Mogo je da dune il da pomisli u svojoj glavi i kvit. Al jok, sta mu je trebalo da prlja ruke?! Nije Njemu trebalo nego da nas nauci da nema tu dostojnog i manje dostojnog, ovo kao misticni prozorljivi starac svi se raspilave stavljaju amine i vicu slava Bogu, a kad ti pomogne obucan covek onda pa kao eto jbg. Pa nije ti covek pomogo jer je svetaki mega car pa ni cak sto je mnogo pametan nego sto mu Bog dao da ti pomogne. Slava Bogu. Jer naravno da je On jedini taj kojim se lecimo.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

A. Šmeman  o depresiji, dnevnik 10.3.1973

...dok smo razgovarali, meni je postalo sasvim  jasno da njena depresija ima demonski karakter. A osjetio sam njeno voljno prihvatanje te hule na Boga. Osjetio sam i koliko su psihijatrija i psihoanaliza nemoćne i manjkave u ovom slučaju. Nema načina da čovjeka izvučete iz mraka "ako je svjetlost u vama mrak". Rekao sam joj: "Možeš jedino da zgaziš na tu hulu, da se izvučeš iz te laži i iz te predaje. Više ne možeš učiniti, ali i to je početak".

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Јелена011 рече

Pravoslavlje je jednostavno, smiris se i teras dalje. Nema tu dovoljno nedovoljno dobro. Ako pricamo o duhovnom. Problem je sto kako u dusevnoj tako i u duhovnoj sferi ne postoji recept, univerzalan i konacan. Ne postoji terapija jednoznacna i definitivna niti jednacina kao u matematici. Pa bre i lekova za visok pritisak ima sto vrsta, kako li tek ljudi zamisljaju da postoji tek tako jednostavno resenje za mnogo tananije i kompleksnije stvari.

Sto, jel nekom ispod casti da ode normalno kod psihica, da se smiri i kaze Boze imam frku pomozi pa ako uspe da se jos lepse pomoli Bogu i zahvali mu na daru sto se muke resio?! Nego neee, nije to bas dobro to je nuzno zlo, bilo bi bolje da ga je izlecila molitva iskusnog starca, to bi mu pokazalo kako je on vredan i dostojan?

Ovo je i sustina moga posta.

Ne treba da trazimo nekog extra sense duhovnika i prozorljivca, nama treba iskusan, proveren lekar duhovnik, koji je upoznat sa duhovnim lecenjem, kako teorijski , tako i prakticno. Koji ce moci, dati odgovarajuci lek za 'odgovarajucu' ( duhovnu ) bolest. Da zna kako prepoznati bolest, koja je ( bolest ) u pitanju, koji je nivo i jacina bolesti, koji su uzroci i na osnovu svega toga da odredi recept.

Gde naci takvog lekara danas ? Licno, nisam ih nesto video, cak i na Svetoj Gori. Postoje, ali, su retki i pitanje koliko su 'provereni' ? Ono sto je cinjenica, sigurno su manje 'kvalifikovani' od nasih 'starih' lekara, koji su i izmislili i nasli te' lekove za dusu.

Ovo za psihijatrijsko lecenje, vec sam rekao ( da se ne ponavljam ). U svakom slucaju, cini mi se, da se u sustini slazemo. ( vise se slazem sa tobom povodom ovog pitanja, nego sa nekim mojim pravoslavcima oko pitanja TE.....0516_music .....:ani_biggrin: )
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 32 минута, Anika рече

Нисам уопште о овоме желела да пишем из милион и једног разлога, али ето десило се. Прво, могу себе да повредим овим огољавањем, а то је нешто што ни најмање не желим. Друго, довољно сам тога прошла да знам да нису сви људи у цркви добронамерни и позитивни, можда се и сами боре, а можда се и крију иза цркве, ко ће га знати. Али да има болесника, има их итекако. И међу мирјанима и међу духовницима. Не знам је ли то мени неко саветовао лекара или сам погрешно схватила, али моја је лична ствар шта ћу радити са својим животом и како ћу се борити, не требају ми ничији савети са интернета. И можда ћу се трајно удаљити са форума, јер ми не требају злонамерни коментари. Трећа ствар, ја себе нимало не жалим. Оно што желим за себе је да се испуни воља Божија, шта год то значило за мене лично.

Аника, као што је и Драгана рекла, делимо своја искуства, ко колико може и хоће, управо да би на тај начин некоме ко чита ове речи дали подршку. Ако мислиш да ћеш себе повредити на овај начин, немој да пишеш на овој теми. А хвала ти бескрајно што си своје искуство поделила са нама. Мислим да ти нико ништа није саветовао, једноставно причамо, надовезујући се једни на друге, а и ако ти неко даје савете, и по овом и по свим другим питањима у животу, твоја је одлука да ли ћеш тај савет узети или не. И не само да не мораш да га усвојиш, него не мораш ни да га упамтиш. Људи дају савете, наше је шта ћемо са тим да урадимо. Не љути се на нас овде на теми, самим тим што смо овде казује да смо или (били) у тој борби, сами или са неким нашим драгим људима или покушавамо да разумемо шта је депресија и како помоћи себи и другима. Ја лично не бих волела да одеш са форума. Свако добро од Бога ти желим!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Milan Nikolic,
      https://video.xx.fbcdn.net/v/t42.9040-2/83495714_1646185408856397_7722680991566790656_n.mp4?_nc_cat=105&efg=eyJ2ZW5jb2RlX3RhZyI6ImxlZ2FjeV9zZCJ9&_nc_ohc=tgj25Cf3cbAAX8_tzRi&_nc_ht=video.fbeg4-1.fna&oh=708d135cc02c1db3fbd82c746a14f8b0&oe=5E28DB4A
    • Од Логос,
      Сведоци смо веома гласних, па и честих критика на рачун Србије да не чини довољно за Србе на  Косову и Метохији, а сада и за Србе у Црној Гори. А потом, када се очигледно покаже да то није баш тако, по строго утврђеном правилу јаве се они који тврде да Србија хоће да отме нечије територије, да се уплиће у живот других држава, да је безмало узрок свег зла и томе слично.     У каквом расположењу и са каквом вером, дочекује Божић српски народ у Хрватској?   Верујући људи, православни Срби, у Хрватској, али и свуда где живе, празник рођења Христа Богомладенца, дочекују у највећој радости, надајући се и верујући у мир, љубав, правду доброту...  Бог у нашу људску историју улази тако што постаје један од нас, тихо и ненаметљиво. Он који је цар неба и земље своје земаљско житије отпочиње у убогој витлејемској пећини, уз славопој анђела и пастира и поклоњење мудраца са Истока. Тиме се све што је створено ставља у службу Ономе који није дошао да му служе, него да служи и даде свој живот у откуп за многе. Он је наш Емануил, што значи с нама је Бог, и као такав остаје у векове векова. Целокупна историја Цркве, посведочена пре свега кроз личности светих Божијих људи, огледа се у овом Христовом месијанском имену. С нама је Бог а и ми с Њим,  у нераскидивом загрљају слободе и љубави, загрљају који се открива кроз Цркву и као Црква. Православни Срби знају да све то у себи садрже речи нашег традиционалног народног поздрава и божићне честитке: Мир Божји, Христос се роди! Тај поздрав, који у себи садржи радост коју нам нико не може одузети и ја упућујем Вама и свим вашим читаоцима. Упућујем поздрав који позива на тржење опроштаја од свих и праштање свима, поздрав који позива на мир са Богом и са ближњима!   Колико су ови дани, с обзиром на оно што се дешава у Црној Гори, а прети и Косову И Метохији, тешки за СПЦ И какаву поруку шаљу српском народу ван Србије.   Заиста, радост празника су потресли и помутили догађаји у Републици Црној Гори. Сви православни Срби, сви православни верници, поглавари сестринских Цркава, једнодушно показују састрадалну љубав и молитвену бригу за положај и права нашег верног народа у тој бившој југословенској републици. Када је наш Патријарх, на свој начин, претходних година указивао на проблеме са којима се Црква и православни народ у Црниј Гори суочавају многи, међу њима и ја, смо мислили да су речи које том приликом користи тек снажна, можда и прејака метафора. Међутим, као и много пута до сада, показало се колики значај за нашу Цркву имају његово животно искуство и, дубље сагледавање ситуације.   Закон, који носи циничан назив, о слободи вероисповести, само је кап која је прелила чашу стрпљења и трпљења. Погледајмо шта се са српским православним народом догађало у протеклих пар деценија у Републици Црној Гори: укинути су му језик и писмо; из наставних програма избачени су српски писци и култура; многи наставници српског језика су остали без посла, а затим им је, као и свим православним Србима уопште, потпуно ускраћена могућност да се запосле у било каквој државној служби. И све то време вршен је перфидни, насилни етнички инжењеринг који је имао за циљ да се Срби одрекну националне припадности и културе, а овим антицивилизацијским и дискриминаторским Законом је дефинисан и начин удаљавања од православне цркве, једном речју одрицања од себе. Е то је, показало се, било превише. Неки старији то изгледа не разумеју: у данашњој Републици Црној Гори стасала су поколења достојна оног нараштаја који су красили: бескомпромисна верска и национална свест и патриотизам, а које су комунисти мислили да су затрли. То су те хиљаде и хиљаде људи који су на улицама тамошњих градова изашли да мирно и достојанствено, ако хоћете демократски, бранећи слободу своје Цркве, у исто време бране будућност своје деце, али и слободу као такву, слободу као принцип. Изашли су да траже, ни више ни мање, него права која важе за све. Ти људи, понос српског народа показују да темељно разумеју да су верска права или права Цркве неодвојива од права народа и личних, грађанских права. Притом, они не оспоравају слободу другима и право било коме да се национално изражава у складу са својим најинтимнијим осећањима, знајући да се у Цркви Христовој превазилазе све супротности и разлике, да по апостолу Павлу, пред Богом нема Грка и Јеврејина. Да је то тако показују и нескривене подршке православној Цркви које долазе од римокатолика и муслимана који живе у Црној гори.   У ове свете дане, молимо се читавим својим бићем за нашу Цркву у Црној Гори, за наше архијереје, свештенство, монаштво и верни народ да им Господ Миротвирац, што пре донесе мир, али и право и правду. Молимо се за све људе добре воље, молимо се и и за оне који нису добре воље да се што пре Христовим рођењем одобровоље!   Како ви видите, критике на рачун државе, с једне стане да благо реагује и не чини ништа у одбрану имовине и права СПЦ у Црној Гори, а са друге стране да покушава да спречи заокруживање државности Црне Горе и да покушава да је  дестабилизује и „врати под   окриље Србије?   Нажалост, то искуство ми је и лично, добро познато: што год да учините, за одређене људе у чије циљеве и пројекте се не уклапате, a priori сте криви. Таквима, јасно је, није важна истина, важан им је само њихов појединачни, голи интерес. Сведоци смо веома гласних, па и честих критика на рачун Србије да не чини довољно за Србе на  Косову и Метохији, а сада и за Србе у Републици Црној Гори. А потом, када се очигледно покаже да то није баш тако, по строго утврђеном правилу јаве се они који тврде да Србија хоће да отме нечије територије, да се уплиће у живот других држава, да је безмало узрок свег зла и томе слично. Продуцент је један, сценарија два, глумци свима добро познати, режија већ монотона, али је представа за неупућене, а нарочито злонамерне ефектна. Не треба се обазирати ни на једне, ни на друге, него имајући Бога пред собом, радити по савести, а време ће показати ко је вера, а ко невера!   Мислите ли да ће исход председничких избора у Хрватској (други круг је 5. јануара) имати  утицаја  на положај српског народа у Хрватској и евентуално каквог?   Иако нисам политичар и у политику се не мешам, не могу а да не приметим да су се кандидати у изборној кампањи више бавили председником Србије, а мање нашим народом и његовим проблемима. Православни Срби, где год да живе, поготово у земљама бивше Југославије, у којима су лојални грађани и у којима без остатка поштују домаћи Устав и законе, сваког председника Србије, актуелног, пређашњег или будућег, виде и видеће и као заступника својих интереса. Тако је и у Хрватској. Лично сам уверен да ће предизборну реторику врло брзо заменити дух заједничких интереса, и то не само Србије и Хрватске и два народа, него свих држава и народа на овом подручју. За Србе у Хрватској, претпостављам и за Хрвате у Србији, добри односи двеју држава отварају перспективу за превазилажење и ублажавање проблема историјског наслеђа, при чему нам мисли и дела морају бити усмерени ка ономе што долази.  Оно што је иза нас, оно знање и сећање које нам доноси велики бол морамо утврђивати  озбиљним научним истраживањима, васпитавањем нових поколења у духу хришћанске културе памћења која јеванђелски упућује на међусобно праштање. Колико до нас стоји, трудићемо се да у духу јеванђеља чинимо све што можемо за добро свих, за изграђивање мира и међусобног поштовања,  за међусобно прихватање и разумевање. Трудићемо се скромно, уздајући се у Бога и подршку и љубав ближњих, а не у своје снаге и своју памет.   Шта бисте поручили верницима и српском народу поводом највећег хришћанског пазника, рођења Христа.   Свим православним верницима, свакој породици желим да у миру са Богом и људима у радости прослави празник  Рођења Христовог: Мир Божји Христос се роди! Ваистину се Христос роди!   Јелена Косановић   Извор: Инфо-служба СПЦ  
      View full Странице
       
    • Од Логос,
      Нова година је диван празник. Тачније: Нова година може да буде диван празник да није пијанства, да није бесане ноћи испред телевизора и да није контраста између очекивања „нечега“ 31. децембра и одсуства тог „нечега“ 1. јануара. А иначе би све било врло симпатично. Мраз, претпразнична врева, свеопште нервозно узбуђење. Деца очекују поклоне, одрасли се труде да што пре оду с посла и пробијају се кроз снежну кашу свраћајући на путу до куће у све продавнице на путу…     Ако је истина да Божић на Западу све више губи религиозни смисао, ако је истина да људи све чешће једни другима тамо не честитају Рођење Месије и Богооваплоћење, већ неки аморфни „празник“, који претпоставља породичне седељке, печену гуску и размену поклона, наша Нова година је скоро „њихов“ Божић. Срећан празник – цмок! Срећан празник – звррр! Срећан празник – гуц-гуц! Срећан празник – лаку ноћ!   На Нову годину нас је научила совјетска власт. Да није било гомиле идеолошких празника нико се тако душевно не би уносио у очекивање промене цифара на календару. Али сви остали празници су захтевали или патетичну тугу или необуздани ентузијазам. Није се имало времена за то да човек просто буде човек. Отуда ова заиста дечја љубав према конфетама за јелке, мирису четинара и мандаринама. То је само још један доказ да стари тело, а душа, обавијена плоћу која умире, не жели да стари, не може и не уме. Она, душа, остаје детиња, жуди за бајком и чудом.   Међутим, у прослави Нове године има и туге. Ова туга се рађа зато што у Новој години нема ничег новог осим промењених цифара на календару. Све остало је старо.   Човеку је својствено да свој стари пртљаг страсти и навика вуче из године у годину са завидном постојаношћу. Зато је свака нова година – стара. „Дрво лежи тамо где падне,“ – каже један од пророка, имајући у виду човекове рђаве навике. И у једној од молитава јелеосвећења се каже да је „јако же руб повержениј, всјакаја наша правда пред Тобоју“ („као посечено дрво свака наша истина пред Тобом“). „Повержениј руб“ је управо оно дрво које је пало и које увек показује на исту страну, као и живот човека огрезлог у грехове.   Потребно је нешто креативно, нека истинска новина, за којом чезну (сигуран сам) многи. Зар није нова, на пример, девиза: „Дочекај Нову годину трезан и без телевизора?“ То је права нова реч и већ је видим на рекламним плакатима великих градова.   Изнад капије Дантеовог пакла је било написано: „Свако ко овамо улази нека остави наду.“ Изнад капије која води у нову календарску годину може се написати: „Остави све рђаво, ти који си започео нову годину.“   Година ће бити заиста нова ако човек који ступа у њу осигура у себи жељу да се обнови: да се бори против рђавих навика, да стиче добре навике. Имамо заповест да будемо мудри као змије. Управо ова животиња редовно мења кожу провлачећи се између оштрог трња у грмљу или тесног камења. Не знам да ли то змију боли или не, али стара кожа спада као чарапа дајући место новом кожном покривачу. Наравно, то је лекција – не само из природе, него и јеванђељска.   Земља је одиграла још један круг валцера око Сунца. Круг који се затворио и почетак новог кретања треба обележити молитвом. Лагано улази у обичај служење литургије у ноћи између 31. и 1. То је још једна ноћна литургија осим Васкршње и Божићне и она није условљена догмом, већ насушном потребом. Већина људи се лудира и с муком се претвара да је весела, јер тако треба. Људи се напијају – можда од туге, можда од радости; тону у сан обучени; буде се на непознатим местима… Или у најбољем случају, муче даљински у потрази за нечим занимљивим у „ТВ-кутији“. А сасвим мали део грађана годину на исходу прати речима: „Господи, помилуј,“ и дочекује наступајућу годину речима: „Господи, благослови.“ Не знам како вама, а мени се чини да је управо то истинска новина и најлепши начин прославе.   Међутим, чак и ако не буде ноћне литургије, нека буде кратка молитва. Не може се смислити ништа боље од „Оче наш“. Сат откуцава, снег лагано пада с друге стране прозора, а нека породица чита молитву Господњу и моли од Бога благослов за наступајућу годину. Лепота!   И још једно. Јер, то је услован датум. Нова година се славила час у марту, час у септембру, час на Василија Великог. Сад ево, на Вонифатија. Плус, свако од нас има своју нову годину. Под тим подразумевам рођендан као почетак нове године у животу. И сваки пут смисао остаје исти: ако желиш да се промениш – ето ти нове године, новог лета благости Божије. Ако не желиш да се мењаш – нема за тебе ничег новог. Биће мандарине, биће „плава ватрица“, биће мигрена ујутру, наравно, биће и туге. А новине неће бити. Дакле, размисли, друже. Без вере у Христа и без молитве све године „свиње“, „пацова“, „пса“, „бивола“ прете да се претворе у читаву годину „магарца“, и то тужног као што је тужно магаренце из нашег познатог цртаног филма, које је изгубило реп.   Зима је наступила с пуним правом без обзира на гласине о глобалном отопљењу. Земља се ушушкала у снежни шал као у паперјасту мараму. Човек баци поглед и нехотице се сети псалма: „Омијеши мја, и паче снега убељусја“ („Омиј ме и бићу бељи од снега“). Већ сам сто пута покушавао да почнем живот из почетка и нисам имао скоро никаквог успеха. Али у мени нема очајања. Ове Нове године ћу покушати поново. Нова година, на крају крајева, заиста треба да буде нова. Помози нам, Господе.     Протојереј Андреј Ткачов     Извор: Епархија жичка
    • Од александар живаљев,
      Календарску 2019. Поуке.орг завршавају као најчитанији црквени сајт у Србији.
      По рангирању Alexa годину завршавамо као 334. од свих могућих сајтова који се прате у Србији ( страних и домаћих).
      Просечни посетилац проведе 13,45 минута дневно уз Поуке.
      Обично, најбољи црквени сајтови у свету се крећу између 400 и 600 места.
      Поуке. орг су у овој години имале експанзивни раст читаности, у једном тренутку смо били на 210. месту.
      Не желимо овим да се хвалимо, на неки начин у питању је већ "лањски снег".
      Желимо нешто друго - да вас питамо шта вас је највише привлачило или одбијало на Поукама и какве би промене на сајту желели?
      Хвала на сарадњи.
      Поуке.орг - ЖРУ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...