Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
JESSY

Шта је то депресија?

Recommended Posts

пре 1 минут, Juanito рече

Ја то намерно да би после видео да нису жене баш толико лоше. :ani_biggrin:

да знаш да подсећате на старији брачни пар, баш вас је лепо за гледати/читати :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Снежана рече

да знаш да подсећате на старији брачни пар, баш вас је лепо за гледати/читати :D

Ко Жика и Милан смо. :smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Хајде и ја да се "отворим" кад већ добијам поруке типа "не дај се" (фала мсм али То давно беше, сећам се ја...)

Код мене може се рећи да је било неких спољних околности - релативни неофит (неких 5 година у Цркви), са идејом коју је итекако требало деконструисати да ако будем добра девојчица све ће са Богом и светом тећи у исправном правцу и смеру онако линеарно и на дугме, сексуално уздржање од тренутка уласка у веру до тренутка склапања црквеног брака, на наговор духовника рани брак, никаква контрацепција не д'о Бог, и прво дете, и све под конац, и све на месту, и све тотално идеално и - постпорођајна депресија.

И ту је ипак Јуанито у праву да бар понекад нешто просто "кврцне" физиолошки. Јер, можда је требало преиспитати веру у Бога и свет и успут односе са сопственим родитељима и идеје о родитељству и свашта још понешто, али факат је да је суноврат у таму сличну оној о којој је говорила Александра, да не понављам, укратко црни бесмисао који гуши изнутра и онемогућава сваки, и најмањи корак ка ма чему, сва људска осећања осим интензивног сталног бола у грудима, донекле блажу, кренуо од када сам добила ту предивну, савршену бебу, тотално фину и мирну и лагану за одржавање.

И занимљиво је да ми је било мало боље када сам почела да о својој депресивној епизоди разговарам са једним свештеником - нећу га именовати, али мислим да је добро да напоменем да је доктор теологије и "фаца", а довео ме је код њега пријатељ јер је знао да ће ме разумети јер и сам - пати од депресије. Сјајно смо се разумели и разговарали неколико месеци, просто искрено и отворено. Не могу вам описати колико га је нервирало то "Само се моли, пости и живи литургијски & све ће бити сјајно". Јер њему све то никада раније није пало напамет, је л' (иронија). Нико није рекао да се не треба борити, али некад се деси, оће и то, да борба и дисциплина и све како ваља и требује и доведу до депресије. Толико је лако давати правила другима из сопствене жеље да верујемо да се нама тако нешто не може десити, само ако довољно исконтролишемо све. Е па некад и не може, не контролишемо ми баш све.

Занимљиво је и да чим сам затруднела са другим дететом, сваки трачак депресивности је заувек нестао и за почетак био замењен трудничком хиперсимболичком еуфоријом (све нешто значи; живот је сав повезан и предиван; цвеће и пролеће и Васкрсење повезани и истинити и дивни форевер! итд.) а после порођаја се просто никада више није у том облику појавио. Ту стварно мислим да има основа за хипотезу да има ту свашта физиолошки условљено.

А онда је дошло треће дете - предњачећа постељица, високоризична трудноћа од почетка, лекари који ме плаше смрћу мене и бебе на сваком прегледу. И абрупција постељице у 34. недељи, јурњава у болницу, хитан царски, докторка која студенткињама говори "ово је најхитнија ситуација која постоји у гинекологији" (баш хвала на охрабрењу), сићушно млитаво биће које ми показују на трен пре но га одвезу на Институт за неонатологију, где ће провести месец дана у инкубатору са сијасетом језивих дијагноза и сталним страхом да ли ће бити добро. И опет сам ја лично после овога била далеко боље него после рођења првог детета. Имала сам разне забавне моменте после - необично интензивна размишљања о смрти због којих нисам могла да спавам, живописна замишљања смрти своје и најдражих, пливам па ми падне напамет да бих могла, између осталог, да умрем и од дављења или гушења, то је свакако једна од опција, неконтролисани флешбекови када ме нешто подсети на ситуацију, када неко негде помене превремено рођену децу или видим возило Института за неонатологију почнем неконтролисано да плачем - али све ово је неупоредиво боље и лакше зато што су стварна осећања и стварне људске реакције и емоције, и стварна, нормална, премда мало интензивнија, свест о смртности - за разлику од периода депресије, што је и даље убедљиво најстрашнија ствар која ми се десила.  

И нисам сигурна да има правила која се могу извући.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Paradoksologija рече

Занимљиво је и да чим сам затруднела са другим дететом, сваки трачак депресивности је заувек нестао и за почетак био замењен трудничком хиперсимболичком еуфоријом (све нешто значи; живот је сав повезан и предиван; цвеће и пролеће и Васкрсење повезани и истинити и дивни форевер! итд.)

Јбт значи ја имам трудничку хиперсимболичку еуфорију!!!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мислим да сам добио одговор на питање са почетка теме.

Ово је оно јин и јанг, што би рекли Кинезли.

ДаклеМ депресивцима сам ја нешто као  терапија.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 25 минута, Снежана рече

да знаш да подсећате на старији брачни пар, баш вас је лепо за гледати/читати :D

Да смо се раније срели,

било би друкчије све...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Grizli, ja tebe kontam al bojim se da je tesko skontati ljude sa slicnim problemima.

To ti je kao ona prica o ciljevima kojom ti sjajno baratas i sve ti je jasno.

Sta je tebi cilj u razgovoru sa nekim ko ima problem? Da definisemo problem, da se njime bavimo, analiziramo i sve po redu i unesves il da ga zaobidjemo.

Ti ljudi Ekstremno pate i ekstremno im je tesko, to nije umisljena patnja ili isfilozofirana, realna je podjednako kolika i duboki karijes lom kljucne kosti ili upala bubrega. Sta vise, ta patnja je sve vise dokumentovana, promene nivoa hormona i sve dalje sve je to pokazivo, al sta je starije, kokoska ili jaje? Da li su se hormoni promenili usled toga ili je to dovelo do promena hormona. Mislim iskreno da je to i jedno i drugo u isto vreme. Mislim da to nije bila svesna odluka nego sklop licnosti koje je usled nepovoljnih i raznih okolnosti kvrcnuo tako. Zasto? To je onaj deciji mehanizam, zelja da nas neko razume, zelja da te neko vidi kao coveka, da uvazi tvoja osecanja, misli, da se osetis vaznim i bitnim za nekoga "dovoljno" da obrati paznju ali nazalost posto u jednom trenutku ta inace ljudska svacija potreba nije mogla iz ko zna kog razloga da bude zadovoljena neki ljudi se tu jednostavno zakljucaju i stanu. I jednog dana razviju probleme slicne vrste. Neko na slicne takve okolnosti nece razviti depresiju jer ce tu potrebu zadovoljiti na drugaciji nacin ili razviti drugaciju odbranu. To je ekstremno pohednostavljeno, to su one faze odrastanja licnosti da ne davim sada koje su se nekad ucile u skoli, ono analna, oralna i tako dalje i deci je to bilo smesno i nisu kontali sto to uce iz psihologije i kakve to veze ima sa zivotom kad lici na seks a nije seks :D

Zato je neko "sklon" zavisnostima, neko ekstremima, neko depresiji pa tako vec idem u filozofiju.

Mogu ja do sutra o tome kakvi su oni i da li to zapravo znaci manipulaciju ili sebicnost ili kako se to leci, sta je cilj svega toga al ne znam da li bi to koristilo nekom ko to cita. Sretala sam dusevno jako izazovne ljude sa problemima koji su bili duhovno zdraviji od zdravih, ali i obrnuto. Jerotic je pisao lepo na temu o tome sta je zdrav mentalno pojedinac, koje su karakteristike zrelosti i svako moze da nesto tu lepo procita. Ali ako cemo o cilju to upiranje prstom, e ti si vakav nakav, ne pomaze. Jesam ja za otvoren odnos, itekako, ne podnosim ono smeskanje u facu i klimanje glavom i kao uzdisem kad mi neko nesto prica, al ovako u pisanoj reci gde mi ne vidimo ko sve cita i u kom stanju mislim da nase reci moraju biti malo blaze.

Depresivni ljudi kada udju u fazu ispoljavanja besa i ucenja da se oslanjaju samo na sebe, da oni to mogu i znaju, kad uce da usvajaju dobre obrasce komunikacije i izdrzavanja emocija, tad mozemo da pricamo o tome da li su i kakvi bili prema drugima. U svoj toj "njihovoj" boli i beznadju da osveste koliko su oni drugih ljudi povredili nehotice al opet povredili. Tad fokus postaje odgovornost za svoje postupke, a ne krivica. Samo se to uci, to nije neka filozofija, to se uci,trenira, vezba. Depresija je proslost, svima se cini da su osecanja trenutna ali u pitanju je odigravanje nesvesno proslosti. Isto tako anksioznost je unapred odigravanje negativne buducnosti odatle strepnja. Vapaj za smislom koji svako od nas ispoljava u zavisnosti od vaspitanja, primarne porodice, crta licnosti, prezivljenog iskustva. Ali ma kako se cinilo to je sve ljudski, zajednicki, nista tu nema ekskluzivno samo kod jednog coveka.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Paradokso, iskreno ja bre ne znam nikoga ko nije imao post porodjajnu depresiju makar u blazoj formi. Da izvines ja mislim posle svega da je to normalno. Al zaista. Ok, intenzitet i tok se razlikuje al ja nikog ne znam kome hormoni nisu napravili rsum. Pa devet meseci smo filovane hormonima i odjednom bum, na stranu sve drugo. To ne racunam u depresiju jer je cista fiziologija. Ja sam se tako prepala sad poske drugog porodjaja jer mi jr opadala kosa u pecatima i mislila sam ko zna koji je sad to slucaj kad vidim da je i to normalno tj moze itekako i desava se porodiljama i tacno kako su rekli evo to opadanje se zavrsilo, pocela je da mi izrasta kosa. Samo jos da pricekamo da se rupe popune. Al taj osecaj uzasa mene koja bukvalno moram da usisavam dva puta dnevno jer sve oko mene i bebe je puno moje kose i kosa koja opada kako je dodirnem, bre nosila sam kapu onu hirusku da se ne linjam toliko. Al to je normalno. Ne kazem da to nije depresija jeste i podjednako realna, i nazalost trebalo bi pricati o tome otvoreno, jer porodilji jos samo to fali da misli da je flipnula. Nije ti lakse od saznanja da je to normalno i uobicajeno al nekako i jeste jer znas da nisi umislila nista niti si ista uradila po principu to nisam ja to je moja nova sauma. Tu je sad ovo grizlijrvo, kakve bre pozitivne misli, ne pomaze tu bre nista, al kad znas da je nesto fizioloski proces to saznanje ti pomogne da izdrzis i da se ne okrivljujes. Idealno bi bilo da imas podrsku i nekog s kim to da podelis. Al avaj.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Јелена011 рече

Paradokso, iskreno ja bre ne znam nikoga ko nije imao post porodjajnu depresiju makar u blazoj formi. Da izvines ja mislim posle svega da je to normalno. Al zaista. Ok, intenzitet i tok se razlikuje al ja nikog ne znam kome hormoni nisu napravili rsum. Pa devet meseci smo filovane hormonima i odjednom bum, na stranu sve drugo. To ne racunam u depresiju jer je cista fiziologija.

Варира од ничега преко хормонски индуковане пролазне депресивне епизоде до дуготрајне и свегутајуће постпорођајне депресије. Може трајати и годинама. Већина жена има неку реакцију и свима треба нека подршка, свакако.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Paradoksologija рече

Варира од ничега преко хормонски индуковане пролазне депресивне епизоде до дуготрајне и свегутајуће постпорођајне депресије. Може трајати и годинама. Већина жена има неку реакцију и свима треба нека подршка, свакако.

Da, moze doci od bejbi bluza pa i do psihoze. Nije umisljena, nije ono moli se i procice jer ako je blaga da procice ako pa sad ti je sklop takav, okol,osti takve, sistem podrske takav, ali ako nije a ti se nadas prolasku s neba onda su svi na uzasnom gubitku. Zato i mislim da edukacija ne samo porodilje nego svih je preko potrebna.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 55 минута, Жељко рече

Јбт значи ја имам трудничку хиперсимболичку еуфорију!!!

Ko ne veruje u to odlazi u permanetnu depresiju što mu dođe pakao!!!

Share this post


Link to post
Share on other sites

 Заклетва животу

 
75567_1747742312129692_8383207791498214993_n.jpg
 
Никада те нећу издати сасвим, мада сам те издавао и издаваћу те на сваком месту. И када сам те мрзео, нисам могао да те заборавим. Преклињао сам те да те поднесем. Звао сам те али ниси долазио; урликао сам али ми се ниси осмехнуо. Био сам тужан а ниси ме тешио. Плакао сам а ниси ми засладио сузе. Пустиња си био мојим молбама, гроб моме гласу. Тишина си био мојим мукама а пустиња мојим самоћама. Убијао сам у мислима прве тренутке живота а загрмео твоје почетке. Хтедох отров твојих корена, хтедох да пресуше воћке и пресуше извори; жудела је моја душа. Но захвална ти је моја душа за осмех који је видела само она, а нико други, захвална за сусрет који нико никад није сазнао, тај сусрет се не заборавља већ тајном вером у теби одјекује у тишини, озелењава пустињу, заслађује сузе и разведрава самоће.Заклињем се да никада нећеш сазнати за моју велику издају. Заклињем се свим најсветијим – твојем осмеху, да се нећу растати од тебе
Емил Сиоран

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У четвртак 23. јануара 2020. године, у Катедралном храму Светог Преображења Господњег у Загребу, загребачка Црквена општина била је домаћин шесте вечери овогодишње молитвене осмине. Молитвена осмина је период од осам дана, током ког се хришћани различитих деноминација једног града окупљају, свако вече у другој цркви, молећи се притом за јединство хришћана.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Молитвена осмина у испуњеном загребачком православном храму, почела је служењем празничног вечерња, у спомен Преподобног Теодосија Великог, оснивача општежића, уз торжествено појање хора храма Светог Преображења.   Вечерњу су присуствовали домаћин, Митрополит загребачко-љубљански Господин Порфирије, апостолски нунције у Републици Хрватској, надбискуп Ђорђо Лингва, загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, бискуп Евангеличке цркве у Републици Хрватској Бранко Берић и предсједник савеза баптистичких цркава у Републици Хрватској пастор Ивица Хорват.   Након завршетка богослужења услиједила је молитва за јединство хришћана и обраћање представника Цркава.   Митрополит Порфирије је, у свом обраћању, између осталог, рекао да је Господ створио богатство различитости: ”Те различитости су дар Божији људима и израз Његовог човјекољубља, да бисмо ми, имајући свако своју посебност као свој посебни дар, имали шта да дарујемо једни другима. Дајући и примајући, добили смо могућност да обогаћујемо друге и да бивамо обогаћени њима.” Додао је да је ”Господ и Царство небеско довео у нашу везу са другима, називајући сваког другог нашим ближњим. Подсјетио нас је да смо сваки пут, када смо нахранили гладног, посјетили болесног или оног у тамници, то учинили Њему.”   Митрополит је нагласио да је у наше дане, понајвише потребно човјекољубље: ”Човјекољубље није апстрактан појам, нити је, као што ми често чинимо, исказивање љубави према онима који су далеко од нас. Човјекољубљу се учимо у свом свакодневном животу, показујући да једни друге препознајемо као браћу, али, и више од тога, показујући и практичну љубав једни према другима”.   Кардинал Јосип Бозанић истакао је у свом обраћању да се, током молитвених осмина, окупља свети Божији народ, сабран из различитих народа. Нагласио је да „сви заједно припадамо истом Господу, те да не можемо бити хришћани ако се не прикључимо Исусовој молитви, у којој се молио Оцу, да сви буду једно“.   Рекао је и да је „наше заједништво у Христу изнад свих подјела. Христос не укида подјеле и разлике, али оплемењује“. Кардинал је додао и да је прво човјекољубље исказао Бог, по Исусу Христу, показавши нам пут до себе.   Бискуп Бранко Берић рекао је да је ”молитвена осмина врло важан тренутак у животу наших Цркава, због чега треба често да се молимо, како би се васкрсли Христос показао присутним на сваком сусрету хришћана и донио плодове Духа”. Према његовим ријечима, ”познавати се, значи ући у срце другог, схватити ране које је историја оставила у међусобним односима различитих Цркава и исцијелити те ране, снагом љубави тражећи дар Духа Светог”.   Пастор Ивица Хорват је, говорећи о уском путу који води у вјечни живот и широком срцу, на које су позвани сви хришћани, и реферишући се на чињеницу да често тешко прихватамо једни друге, истакао да на уском путу морамо један другога прихватити и да на њему нема национализма.   Говорећи о актуелном проблему емиграната који потреса Европу, пастор је додао да, иако велике економске силе нама сугеришу да су емигранти непријатељи, ”ми као хришћани, немамо право на такво размишљање. Ми морамо, ако је човјек у потреби, да поставимо себи питање шта Христос тражи од нас и шта би он учинио у тој ситуацији”.     Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Дејан,
      – Ако Ђукановић мисли да може отимати, а истовремено жељети да уђе у ЕУ, он не разумије шта је то политика – рекао је Пилсел за сарајевску Фејс телевизију.
      Према његовим ријечима, то је „Ђукановићева глупост“, ако Црногорци желе да направе своју цркву нека то учине, али не на имовини СПЦ.   Пилсел је подсјетио да је недавно црногорски премијер Душко Марковић боравио у посјети Ватикану, гдје се сусрео са поглаваром Римокатоличке цркве, након чега је најави посјету папе Фрање Црној Гори.
      – То је идиотизам Ђукановића који не разумије шта је савремени свијет, шта је Црква, а шта држава – рекао је Пилсел.
      Он је додао да су папа Фрањо и цариградски патријарх Вартоломеј велики пријатељи, као и да се цариградски патријарх изјаснио против аутокефлности црногорске православне цркве, која је „дефакто невладина организација“. – Не разумије да не можеш отићи папи да га позовеш у Црну Гору, а да истовремено шутираш Цркву – додао је Пилсел.
       
       
      ИЗВОР:
      ИН4С
    • Од Milan Nikolic,
      https://video.xx.fbcdn.net/v/t42.9040-2/83495714_1646185408856397_7722680991566790656_n.mp4?_nc_cat=105&efg=eyJ2ZW5jb2RlX3RhZyI6ImxlZ2FjeV9zZCJ9&_nc_ohc=tgj25Cf3cbAAX8_tzRi&_nc_ht=video.fbeg4-1.fna&oh=708d135cc02c1db3fbd82c746a14f8b0&oe=5E28DB4A
    • Од Логос,
      Сведоци смо веома гласних, па и честих критика на рачун Србије да не чини довољно за Србе на  Косову и Метохији, а сада и за Србе у Црној Гори. А потом, када се очигледно покаже да то није баш тако, по строго утврђеном правилу јаве се они који тврде да Србија хоће да отме нечије територије, да се уплиће у живот других држава, да је безмало узрок свег зла и томе слично.     У каквом расположењу и са каквом вером, дочекује Божић српски народ у Хрватској?   Верујући људи, православни Срби, у Хрватској, али и свуда где живе, празник рођења Христа Богомладенца, дочекују у највећој радости, надајући се и верујући у мир, љубав, правду доброту...  Бог у нашу људску историју улази тако што постаје један од нас, тихо и ненаметљиво. Он који је цар неба и земље своје земаљско житије отпочиње у убогој витлејемској пећини, уз славопој анђела и пастира и поклоњење мудраца са Истока. Тиме се све што је створено ставља у службу Ономе који није дошао да му служе, него да служи и даде свој живот у откуп за многе. Он је наш Емануил, што значи с нама је Бог, и као такав остаје у векове векова. Целокупна историја Цркве, посведочена пре свега кроз личности светих Божијих људи, огледа се у овом Христовом месијанском имену. С нама је Бог а и ми с Њим,  у нераскидивом загрљају слободе и љубави, загрљају који се открива кроз Цркву и као Црква. Православни Срби знају да све то у себи садрже речи нашег традиционалног народног поздрава и божићне честитке: Мир Божји, Христос се роди! Тај поздрав, који у себи садржи радост коју нам нико не може одузети и ја упућујем Вама и свим вашим читаоцима. Упућујем поздрав који позива на тржење опроштаја од свих и праштање свима, поздрав који позива на мир са Богом и са ближњима!   Колико су ови дани, с обзиром на оно што се дешава у Црној Гори, а прети и Косову И Метохији, тешки за СПЦ И какаву поруку шаљу српском народу ван Србије.   Заиста, радост празника су потресли и помутили догађаји у Републици Црној Гори. Сви православни Срби, сви православни верници, поглавари сестринских Цркава, једнодушно показују састрадалну љубав и молитвену бригу за положај и права нашег верног народа у тој бившој југословенској републици. Када је наш Патријарх, на свој начин, претходних година указивао на проблеме са којима се Црква и православни народ у Црниј Гори суочавају многи, међу њима и ја, смо мислили да су речи које том приликом користи тек снажна, можда и прејака метафора. Међутим, као и много пута до сада, показало се колики значај за нашу Цркву имају његово животно искуство и, дубље сагледавање ситуације.   Закон, који носи циничан назив, о слободи вероисповести, само је кап која је прелила чашу стрпљења и трпљења. Погледајмо шта се са српским православним народом догађало у протеклих пар деценија у Републици Црној Гори: укинути су му језик и писмо; из наставних програма избачени су српски писци и култура; многи наставници српског језика су остали без посла, а затим им је, као и свим православним Србима уопште, потпуно ускраћена могућност да се запосле у било каквој државној служби. И све то време вршен је перфидни, насилни етнички инжењеринг који је имао за циљ да се Срби одрекну националне припадности и културе, а овим антицивилизацијским и дискриминаторским Законом је дефинисан и начин удаљавања од православне цркве, једном речју одрицања од себе. Е то је, показало се, било превише. Неки старији то изгледа не разумеју: у данашњој Републици Црној Гори стасала су поколења достојна оног нараштаја који су красили: бескомпромисна верска и национална свест и патриотизам, а које су комунисти мислили да су затрли. То су те хиљаде и хиљаде људи који су на улицама тамошњих градова изашли да мирно и достојанствено, ако хоћете демократски, бранећи слободу своје Цркве, у исто време бране будућност своје деце, али и слободу као такву, слободу као принцип. Изашли су да траже, ни више ни мање, него права која важе за све. Ти људи, понос српског народа показују да темељно разумеју да су верска права или права Цркве неодвојива од права народа и личних, грађанских права. Притом, они не оспоравају слободу другима и право било коме да се национално изражава у складу са својим најинтимнијим осећањима, знајући да се у Цркви Христовој превазилазе све супротности и разлике, да по апостолу Павлу, пред Богом нема Грка и Јеврејина. Да је то тако показују и нескривене подршке православној Цркви које долазе од римокатолика и муслимана који живе у Црној гори.   У ове свете дане, молимо се читавим својим бићем за нашу Цркву у Црној Гори, за наше архијереје, свештенство, монаштво и верни народ да им Господ Миротвирац, што пре донесе мир, али и право и правду. Молимо се за све људе добре воље, молимо се и и за оне који нису добре воље да се што пре Христовим рођењем одобровоље!   Како ви видите, критике на рачун државе, с једне стане да благо реагује и не чини ништа у одбрану имовине и права СПЦ у Црној Гори, а са друге стране да покушава да спречи заокруживање државности Црне Горе и да покушава да је  дестабилизује и „врати под   окриље Србије?   Нажалост, то искуство ми је и лично, добро познато: што год да учините, за одређене људе у чије циљеве и пројекте се не уклапате, a priori сте криви. Таквима, јасно је, није важна истина, важан им је само њихов појединачни, голи интерес. Сведоци смо веома гласних, па и честих критика на рачун Србије да не чини довољно за Србе на  Косову и Метохији, а сада и за Србе у Републици Црној Гори. А потом, када се очигледно покаже да то није баш тако, по строго утврђеном правилу јаве се они који тврде да Србија хоће да отме нечије територије, да се уплиће у живот других држава, да је безмало узрок свег зла и томе слично. Продуцент је један, сценарија два, глумци свима добро познати, режија већ монотона, али је представа за неупућене, а нарочито злонамерне ефектна. Не треба се обазирати ни на једне, ни на друге, него имајући Бога пред собом, радити по савести, а време ће показати ко је вера, а ко невера!   Мислите ли да ће исход председничких избора у Хрватској (други круг је 5. јануара) имати  утицаја  на положај српског народа у Хрватској и евентуално каквог?   Иако нисам политичар и у политику се не мешам, не могу а да не приметим да су се кандидати у изборној кампањи више бавили председником Србије, а мање нашим народом и његовим проблемима. Православни Срби, где год да живе, поготово у земљама бивше Југославије, у којима су лојални грађани и у којима без остатка поштују домаћи Устав и законе, сваког председника Србије, актуелног, пређашњег или будућег, виде и видеће и као заступника својих интереса. Тако је и у Хрватској. Лично сам уверен да ће предизборну реторику врло брзо заменити дух заједничких интереса, и то не само Србије и Хрватске и два народа, него свих држава и народа на овом подручју. За Србе у Хрватској, претпостављам и за Хрвате у Србији, добри односи двеју држава отварају перспективу за превазилажење и ублажавање проблема историјског наслеђа, при чему нам мисли и дела морају бити усмерени ка ономе што долази.  Оно што је иза нас, оно знање и сећање које нам доноси велики бол морамо утврђивати  озбиљним научним истраживањима, васпитавањем нових поколења у духу хришћанске културе памћења која јеванђелски упућује на међусобно праштање. Колико до нас стоји, трудићемо се да у духу јеванђеља чинимо све што можемо за добро свих, за изграђивање мира и међусобног поштовања,  за међусобно прихватање и разумевање. Трудићемо се скромно, уздајући се у Бога и подршку и љубав ближњих, а не у своје снаге и своју памет.   Шта бисте поручили верницима и српском народу поводом највећег хришћанског пазника, рођења Христа.   Свим православним верницима, свакој породици желим да у миру са Богом и људима у радости прослави празник  Рођења Христовог: Мир Божји Христос се роди! Ваистину се Христос роди!   Јелена Косановић   Извор: Инфо-служба СПЦ  
      View full Странице
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...