Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

JESSY

Шта је то депресија?

Recommended Posts

Depresija je stanje koje često nailazi ne samo na neprepoznavanje, već i nerazumevanje, a katkad i osudu. Mnogi od nas nemaju dovoljno informacija u vezi sa  teškoćama sa kojima se pojedini ljudi sreću, čak ne uviđajući razliku između depresije, tuge ili potištenosti.

Pojašnjenje i približavanje ovakvog problema važno je zbog svih onih ljudi koji ovakve teškoće imaju u iskustvu, ali svakako i zbog toga što omogućava uključivanje drugih važnih ljudi (porodice, prijatelja), kao adekvatan sistem podrške.

Ono što bi uvek trebalo da imamo na umu kada smo u kontaktu sa ljudima koji se bore sa depresijom, a kada želimo da im pomognemo, jeste to da ne govorimo neke od navedenih stvari koje su opisane u nastavku.

„Praviš problem ni oko čega”

Depresija i poremećaji raspoloženja često imaju širok raspon ekstremnih emocija. Ukoliko umanjujete ili banalizujete probleme sa kojima se ove osobe suočavaju, postoji mogućnost ne samo da osete da nemaju podršku, već i da su napadnuti. To može da dovede do daljeg povlačenja ili to pogoršanja njihovog stanja. Iako vi, vrlo verovatno, imate drugačiju perspektivu njihovog stanja, to ne menja činjenicu da su njihova osećanja zaista snažna što, zapravo, za njih i predstavlja problem.

Umesto toga, pokušajte da razumete da vaša perspektiva možda nije merodavna i pokušajte da budete saosećajni. Nastojte da razumete da raspoloženje ovih osoba može biti loše bez ikakve promene spoljnih faktora. Probajte da se poistovetite sa depresivnom osobom i stavite joj do znanja da razumete da je njihovo stanje nezavisno od spoljnih problema. Najvažnije od svega, pružite osobi podršku, bez osude.

„Sam(a) si kriv(a)”

Nemojte da govorite depresivnoj osobi da se suočava sa depresijom zbog sopstvenih postupaka. Baš kao i u slučaju nekih drugih teškoća sa kojima se ljudi suočavaju, poput stanja anksioznosti, ljudi koji su depresivni vrlo često nemaju pravo glasa. Istraživači pretpostavljaju da su poremećaji raspoloženja rezultat dejstva genetskih predispozicija i socijalnih faktora, što ukazuje na to da osobe nisu birale da prolaze kroz ovakvo iskustvo i ne treba ih tako ni tretirati. Umesto osuđivanja i optuživanja depresivne osobe da se ne bori dovoljno, ohrabrite ih da govore kakva je borba za opstanak kada sve deluje potpuno bezizlazno.

Share this post


Link to post
Share on other sites

„Proći će”

Ne govorite depresivnoj osobi da će njena osećanja proći sama od sebe. Svako ovakvo stanje se menja u zavisnosti od ozbiljnosti i drugih, često nekontrolabilnih faktora. Iako neka istraživanja pokazuju da se neke depresivne osobe spontano oporavljaju, to ne mora uvek biti tako. Psihoterapijski ili medicinski tretman je često neophodan većini ljudi koji se suočavaju sa ovakvim teškoćama. Bilo da je u pitanju depresivno raspoloženje ili pak depresija, poželjno je da budemo na oprezu vezano za svoje stanje ili stanje naših bližnjih. Ljudi koji boluju od depresije se neretko suočavaju sa nerazumevanjem okoline, koja njihovo stanje ne prepoznaje kao dovoljno ozbiljno, te misli i govori kako će se osoba iz depresije „trgnuti” ili „treba nešto da radi” da ne bi imala vremena da bude depresivna.

Budite glas razuma koji će staviti do znanja svom prijatelju ili članu porodice da razumete da se suočavaju sa realnim problemom. Recite svom prijatelju da je depresija katkad vrlo teško stanje i da je sigurno teško i mučno suočavati se sa njom. Ohrabrite ih da potraže adekvatnu pomoć, a ako nemaju dovoljno informacija o problemima iz oblasti mentalnog zdravlja, možete im pomoći da ih pronađu.

„Šta je sa tvojim životnim stilom?”

Ne tražite „dežurnog krivca” za probleme svog prijatelja ili člana porodice. Naravno, neke okolnosti ili postupci imaju uticaj na naše raspoloženje, ali ni savršeno izbalansiran život ne bi imao moć da nas nas u potpunosti sačuva od svih uzroka depresije. Loše životne odluke često mogu biti posledica depresije, a ne njen uzrok. Pravljenje različitih životnih izbora u budućnosti će pomoći vašoj dragoj osobi, ali oni prvo treba dovoljno da se oporave i osnaže kako bi mogli da budu motivisani da donose promišljene odluke.

Umesto preispitivanja životnog stila osobe sa depresijom, saosećajte i naglasite stvari koje mogu da im pomognu. Podsetite ih da male odluke mogu da budu korisne za oporavak. Ponuda za šetnju je bolji izbor od kritikovanja – ma koliko delovalo dobronamerno – njihovih odluka. Podsetite ih da će mali koraci pomoći u oporavku, ali da će nekada adekvatan psihoterapijski ili medicinski tretman biti neophodan.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Bolje biti depresivan nego…”

Minimiziranje problema depresivne osobe može da izgleda kao da im dajemo neku drugu perspektivu, ali u stvari dovodi do toga da depresivna osoba može da ima utisak da drugi misle da ona preteruje, da je previše osetljiva ili da izmišlja svoje stanje. Dok osobe koje nisu depresivne mogu lakše da promene svoju perspektivu i stav, kod depresivnih osoba je otežano razmišljanje koje dovodi do ovih procesa.

Umesto što podsećate osobu sa čime sve ne treba da se suočava, pokušajte da saslušate njene brige i uvažite činjenicu da je depresija zaista teško i mučno iskustvo. Pokazivanje zainteresovanosti i brige za depresivnu osobu je mnogo korisnije i neće dovesti do toga da osoba pomisli da su njeni problemi minimizovani ili čak banalizovani.

 

„Misli pozitivno”

Iako se razni mentalni procesi konstantno odvijaju u mozgu, oni najčešće nisu kontrolabilni. Istraživanja pokazuju da su problemi sa depresivnošću (ali i nekim drugim psihičkim teškoćama) povezani sa hemijskom neravnotežom u mozgu. Uzimajući u obzir ovaj podatak, mozak osobe koja boluje od depresije nema kapacitet da se bavi pozitivnim mislima i pozitivnim osećanjima. Ovo ne polazi za rukom ni onima koji su daleko funkcionalniji u svakodnevici, jer kako smo pomenuli, to nije stvar voljne kontrole. Iako takav savet često možemo čuti u poslednje vreme, to nije nešto što će osobi sa ovakvim teškoćama pomoći.

Umesto što ćemo osobi koja se bori sa depresivnošću reći da misli pozitivno, poželjno je da joj kažemo da je sigurno iscrpljujuće to što nije u mogućnosti da misli na drugačiji način ili sagleda stvari iz drugačije perspektive. Uvažavajući probleme depresivne osobe je od pomoći za samu osobu, jer što više ima znanja o tome kroz šta prolazi, biće opremljenija za njeno prevazilaženje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da li si pokušao da se baviš sportom?”

Slično kao kod pozitivnog razmišljanja, vežbanje nije lek za probleme sa psihičkim teškoćama, već je aktivnost koja donosi pozitivne efekte na zdravlje uopšte. Vežbanje je korisno za podizanje raspoloženja, ali depresivnoj osobi može biti teško i da ustane iz kreveta, a kamoli da trenira.

Umesto što ćete predložiti vežbanje kao lek za depresiju, recite da verujete, iako bi to bilo korisno, da je sigurno teško pronaći motivaciju i energiju za trening. Uvažite da njihovo stanje svesti ima ogroman uticaj na samo postignuće u toku treninga, i da takva nova navika, poput vežbanja, neće biti dovoljna za prevazilaženje depresije. Ponudite svoje društvo za brzu šetnju, ili trčanje, ali bez sugerisanja da je vežbanje lek za njihovo celokupno stanje.

„Nađi novi posao”

Nađi novi posao je još jedna naizgled korisna sugestija koja to zapravo uopšte nije. Mnogi od nas znaju da nije lako raditi osam sati dnevno pod pritiskom ili u nezdravoj atmosferi i da bi nam promena posla i te kako bila korisna. Osim toga, iako stres i pritisci na poslu mogu da pogoršaju problem sa mentalnim zdravljem, nedostatak, ili manjak stresa, ili čak eliminisanje ovih nepovoljnih faktora ne mora da izleči ozbiljne probleme poput depresije.

Umesto ove rečenice, pokažite brigu da pritisak koji osećaju na poslu otežava oporavak od depresije. Uvažite njihove probleme, uključujući i stres na poslu, ali ipak naglasite to da potencijalno postoji fiziološki disbalans u mozgu koji ne mogu da kontrolišu i koji je prisutan bez obzira da li su spoljašnje okolnosti povoljne ili nepovoljne.

Share this post


Link to post
Share on other sites

„Budi zahvalan/a na svemu što imaš”

Iako je stavljanje u širi kontekst nekada korisno, malo je verovatno da ćemo ovom rečenicom osobi sa depresijom ponuditi novu perspektivu – naprotiv; ona može da je navede da se oseća mnogo lošije ili da čak potkrepi osećanje krivice koje često prati ovakav problem. Osoba koja se bori sa depresijom se ne oseća samo loše, ona prolazi kroz kontinuirano mučno iskustvo, iz kog neretko ne vidi nikakav izlaz. Čak iako se osoba, nabrajajući pozitivne stvari u svom životu, koncentriše na pozitivno, to nije dovoljno za nekoga ko prolazi kroz ovakve teškoće. Pored toga, imajte na umu da je ova osoba najverovatnije mnogo puta, bezuspešno, pokušala da „izvuče” sebe iz depresije.

Umesto da sugerišete da je problem u životnom stavu osobe, jer sada možete pretpostaviti da to možda nije stvar slobodnog izbora, recite im da razumete da ih depresija sprečava u ostvarivanju nekih pozitivnih stvari u životu. Pokažite saosećanje da je sigurno teško kada se dešavaju situacije na koje nismo u mogućnosti da utičemo, i recite osobi da razumete da pokušava da se oporavi na najbolji način na koji ume. I verujte, oni zaista rade najbolje što umeju. Ponudite im pomoć i stavite im do znanja da ste tu. Nekada će to biti razgovor, nekada će biti dovoljno samo da ste prisutni.

„Svi imaju neki problem”

Izjednačavanjem depresije sa suočavanjem sa odgovornošću koje donosi život odraslih ljudi zapravo pokazujemo nerazumevanje za to šta je i kako zbilja izgleda depresija. Osoba koja ima odgovornost je u stanju da prevaziđe probleme radom na sebi i/ili na problemima. U trenucima kada poredimo neke druge životne probleme sa depresijom, ili je stavimo u isti koš sa nekim manje teškim stanjima ili problemima, ozbiljno rizikujemo da omalovažimo samu osobu ili sve ono sa čim se suočava i pokušava da prebrodi.

Umesto korišćenja rečenice „Svi imaju neki problem” prihvatljivije je da podsetimo osobu koja je depresivna da nije usamljena u svojoj borbi. Podsetite svoje prijatelje da je depresija realna, da je to fiziološki uslovljeno stanje koja pogađa mnoge ljude. I to je zaista tako. Upravo zbog toga što je depresija toliko rasprostranjena i, iako se čini da iz tog tunela nema izlaza, dostupnost tretmana je velika.

Share this post


Link to post
Share on other sites

„Ne sažaljevaj sebe”

Ova rečenica takođe može da ukazuje na duboko nerazumevanje šta je to depresija i kako se i zašto ona javlja. Slika prave depresije može biti drugačija od osećanja tuge ili potištenosti, koje pre ili kasnije svi imamo u iskustvu i koje, radi postizanja poboljšanja, zahteva mnogo više od prihvatanja nekih nepovoljnih okolnosti ili, na primer, promene perspektive.

Pokušajte da ohrabrite prijatelja ili člana porodice koji se bori sa depresijom da osvesti da, imajući je u iskustvu, verovatno nije u stanju da razmišlja van depresivnog okvira, umesto što ćete mu reći da prestane da sažaljeva samog sebe. Recite mu da verujete da je teško kada se osoba nađe u takvom stanju u kome se oni nalaze, kada ima doživljaj nemoći ili kada sumnja u sebe i svoje kapacitete za prevazilaženje problema.

„Znam kako se osećaš”

Iako se čini da ova fraza može da bude od pomoći za vašeg prijatelja, zapravo se može protumačiti kao uvredljiva. Depresivno raspoloženje, koje svi pre ili kasnije imamo u iskustvu je potpuno drugačije od depresivnosti kao kontuniranog mučnog stanja, koje nekada može da traje i godinama, tako da izjednačavanje ove dve stvari može da bude vrlo štetno. Neretko se radi se o tome da se ljudi bore da osete bilo kakvu nadu mesecima, a to jedino možemo da znamo samo ako smo lično prošli kroz takvo iskustvo.

Ono što možete da kažete svom prijatelju ili bliskoj osobi koja se bori sa depresijom je da ste imali periode kada ste se osećali depresivno i da je bilo grozno, ali da vam to iskustvo, makar izdaleka, pokazuje koliko je njihovo stanje teško. Pokažite empatiju da je prolazak kroz složeniju i intenzivniju verziju vaših osećanja sigurno veoma naporno i bolno.

Sa druge strane, ukoliko ste i sami imali lično iskustvo sa depresijom, ljudima oko vas može biti od izuzetnog značaja da sa njima podelite vaša iskustva, ali uvek procenite koliko je osoba u tom momentu u stanju da primi. Nekada to neće biti mnogo. Nekim drugim danom će to možda biti malo više. Zato ne insistirajte na tome kako je bilo vama, već se fokusirajte na ono što se dešava ovde i sada – raspoložive resurse i podršku koju možete pružiti osobi koja se suočava sa depresijom koju je izuzetno teško nositi i živeti sa njom svaki dan.

http://www.psihoverzum.com/stvari-koje-ne-treba-govoriti-ljudima-koji-se-bore-sa-depresijom/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+psihoverzum+(Psihoverzum)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Знам дефиницију али не знам како изгледа то стање душе.

Знам шта је туга, жалост и душевни бол, али не разумем како то може бити трајно стање.

Ако вам није тешко објасните ми.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Џуманџи рече

 

2 stvari: veoma suzen fokus (i to na sve sto jeste (pa i na ono sto nije) realno negativno) i bezvoljnost.

 

и безнађе

Share this post


Link to post
Share on other sites

То је када устанеш ујутру и осећаш се као најгоре гов*о, легнеш увече и осећаш се исто тако. Нема неког објективног разлога зашто, живот ти је бољи него већини људи, али би само да плачеш, да спаваш јер је то лепше од јаве. Причаш са драгим људима, али те реално заболе шта причају јер је једино што осећаш то да је све грозно, да си дубоко несрећан, празан и сам на овоме свету.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Lady Godiva рече

То је када устанеш ујутру и осећаш се као најгоре гов*о, легнеш увече и осећаш се исто тако. Нема неког објективног разлога зашто, живот ти је бољи него већини људи, али би само да плачеш, да спаваш јер је то лепше од јаве. Причаш са драгим људима, али те реално заболе шта причају јер је једино што осећаш то да је све грозно, да си дубоко несрећан, празан и сам на овоме свету.

у јбт!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Укратко, што неко овде рече: пакао постоји, у мени је.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      Протојереј Николај Балашов – Унија напредује ка истоку Украјине (други део)
      Наташа Јовановић 05/04/2019 Печат БРОЈ 564 
        Шта Русија заправо брани у Украјини?
      Шта за сваког Србина значи Косово, где је Пећка патријаршија, где је срце српске историје, где је њена права домовина, где је она настајала – ми разумемо. Треба ли било какве економске и друге предности условити одрицањем од сопствених корена, од светог срца своје националне историје. Мени се чини да не треба – каже у разговору за „Печат“ протојереј Николај Балашов, заменик председника Одељења за спољне црквене везе Руске православне цркве.
      У трезору српске националне свести остало је сачувано уверење да је српска слобода скопчана с руском снагом. Сматрате ли да би припајањем Косова „Великој Албанији“ Русија изгубила важан део свог цивилизацијског простора? Може ли се помирити, на шта је приликом своје посете Београду указао митрополит Алфејев, пут ка ЕУ и очување Косова и Метохије?
      Ми осећамо горчину због тога што се трагедија Косова дешавала оних година када је Русија била веома слаба. Намеће ми се помисао, да косовске трагедије не би било да Русија није била тако слаба. Али историја не зна за кондиционал, десило се то што се десило… Наравно, то је тежак избор за српски народ. Ми желимо да будемо с вама у том смислу. И мислим да смо у стању да схватимо то што знатни део света који нас окружује изгледа као ружан бесмислен сан, и директно игнорисање очигледне реалности. Ми знамо шта Косово значи за Српску православну цркву, пошто ми никада нећемо свикнути да прихватимо да је град нашег крштења – Кијев – само главни град једне стране државе. Ми се с разумевањем односимо према тој политичкој реалности која данас постоји. И још једном ћу рећи, током страшних година 20. века наша црква се уверила да смо у стању да преживимо много тога ако у нашем срцу чувамо верност духа наших очева.
      Није ли Русији, по неком вишем промислу, пало у задатак да одбрану канона, те права на слободу и традиционалне вредности започне баш на месту где је крштена?
      То је наша обавеза. А шта заправо значи да Русија брани? Ми бранимо нашу прогоњену браћу. Ми се трудимо да чинимо све што можемо да подржимо оне којима је заиста тешко. Треба разумети то што се сада дешава у Украјини. Јер нити је црква већине, нити је црква православне Украјине тражила аутокефалност. То је вероватно једини случај у историји када је аутокефалност наметнута силом. Тога никада раније није било. Заиста у случајевима када се радило о националним црквама које су тежиле аутокефалности, њих је одликовало унутрашње јединство. Ми сада видимо како се храмови освајају силом, а подвргавају се шиканирању, исмевају, извргавају руглу људи који остају верни канонској цркви, а који при томе ни у ком случају нису присталице ни Русије ни Путина, јер они само желе да живе у правој православној цркви, а не у оној вештачки скрпљеној противно канонским нормама. Нашу браћу у Украјини прогоне, њих шиканирају, на њих се врши веома јак административни, пропагандни и полицијски притисак. Наравно да је наша обавеза да будемо уз њих у овим тешким временима, и веома нам је драго што ту солидарност, ту подршку изражавају наша православна браћа у многим земљама света. И то што је Српска православна црква ту обавезу љубави и братске подршке испунила можда најбоље од свих – то је за нас велики извор утехе, радости и подршке.
      Један од лидера екстремиста у Кијеву, поводом додељивања томоса украјинским расколницима, недавно је рекао: Остварио се вековни сан унијата. Наша нога је ступила на леву обалу Дњепра. Да ли ова, као и чињеница да је папа Франциско највећи донатор за нову, највећу унијатску катедралу у Харкову, упућује на закључак да је аутокефална расколничка УПЦ можда део стратегије Ватикана?
      Унија је нанела огромну штету животу украјинског народа, његовом интегритету, његовом јединству. То је био покушај да се у цивилизацијском смислу реформишу земља и народ. Недавно је нови такозвани предстојатељ Православне цркве Украјине Епифаније рекао да су добили томос захваљујући Мајдану. Мајдан је био скуп протестаната на главном тргу 2013. и 2014. године, и ни за кога данас није тајна да су идејни творци и главни организатори тога мајдана биле украјинске унијате. Они су били његов борбени одред и главна покретачка снага. Према томе, оно што се десило у православном свету је продубљивање раскола, легализација раскола уз помоћ Цариградске патријаршије, то је био даљи развој у оквиру тих догађаја који су заиста отпочели с политичким иступањима унијата. Унија сада напредује ка истоку Украјине где је никада није било. Историјски тамо није била присутна унијатска црква. Многи директно говоре да је раскол православља само станица на пола пута ка Унији. И да ће на крају крајева управо унијатство завладати захваљујући догађајима који се сада одвијају као последица подела и сукоба између православаца. У којој мери сада Ватикан одобрава и подржава унијатизам, то је отворено питање. Мислим да је Ватиканска курија велики и разнородни механизам, то су људи који поступају различито. Ми видимо да изјаве Свете столице везане за оно што се догађа у Украјини генерално имају уздржани и одмерени карактер. Видимо да руководство унијата у неким случајевима отворено критикује свог папу, што је раније било апсолутно немогуће. А посебно смо имали врло отворену критику папе Франциска од стране украјинских унијата после сусрета с патријархом московским и све Русије Кирилом у Хавани и потписивања заједничке декларације у којој су, између осталог, први пут на нивоу папе Римокатоличке цркве изречене одређене речи о унијатизму као ћорсокаку који не води до црквеног јединства. Али то да снага Уније представља један од водећих енергетских токова у процесима који се сада одвијају у Украјини, не треба сумњати.
      Николај Јаковљевич Данилевски говорио је да „нас Европа не признаје за своје“ зато што јој „не можемо послужити као прости материјал из кога би могла извлачити користи, као што извлачи из Кине, Индије, Африке, већег дела Америке“. Сматрате ли да је реч о константи европске и евроатлантске геополитике?
      Наравно да се од времена Данилевског у свету много тога променило. Ни Кина више није она каквом ју је видео у своје време Николај Јаковљевич. Чак су и земље Африке почеле да говоре својим гласом. Али то што Русија, које се због њене огромне величине боје, према речима цара Александра III, заиста повремено неким људима на Западу улива, по мом мишљењу, ирационални страх, остаје реалност. Но за то је везана нека посебна мисија Русије у савременом свету. Она ће на нашој планети доследно штитити коегзистенцију различитих погледа на свет, различите системе вредности, и неће покушавати да се претвара да сви ми делимо некакве заједничке општељудске вредности. То није истина. Општељудским се често називају појмови које присталице једног западног модела уређења света желе да наметну читавом свету, и чине то углавном доста успешно. Морамо бити у стању да будемо самосвојни, онакви каквим нас је Господ Бог створио, онакви каквима су нас начинили наши праоци и оци.
      Да алтернативу западном погледу на свет потражимо у јеванђељу?
      Да, јеванђеље Христово у његовом чистом и нетакнутом облику, у којем су га прихватили, преносили и тумачили црквени оци.
    • Од Предраг М,
      Преносим овај текст у целости и нећу сада ништа коментарисати, стидим се. 
      МАНЕ ТАКОЗВАНЕ "ГРАЂАНСКЕ ДРЖАВЕ", А У ОКОЛНОСТИМА ПОПУТ НАШИХ 
      Ето, група младих Албанаца, ”спортиста”, је, без пардона, развила своју џиновску заставу НА ДАН ПОЧЕТКА НАТО АГРЕСИЈЕ на Србију и Југославију. Све то кроз трик учешћа на новосадском полумаратону, одржаном истог дана. 
      То су урадили, све смејући се и без скривања, на сред Варадинског моста, једног од три које су срушили непријатељски бомбардери пре тачно двадесет година. Пред стотинама ту присутних Срба, такође присутних, али без икакве реакције. 
      Само један је како-тако одреаговао, али и он не директно, већ зовући полицију, која је, затим, нешто и пробала да уради - али је став нашег тужилаштва да овде ”нема елемената кривичног дела”, па су шесторица обесних Албанаца пуштени на слободу! 
      Као да нас нема; као да немамо част, ни образ; као да се нама може радити ма шта (без икаквих последица), за разлику од третмана било каквих наших акција. И због тога више нема никкавог смисла понављати оно: Како би реаговали Шиптари (Хрвати, ”Бошњаци”...) да смо ми урадили исто што и они, рецимо - у Приштини (Загребу, Сплиту, Сарајеву...)?  Јер је разлика између њих и нас, њихове осетљивости на оно што сматрају повредом њихове суверености и недопустивом провокацијом и наше млитаве о кукавичке попустљивости (шта год се десило, шта год нас урадили) толико велика да се, одавно још, не може поредити.
      Туга. И ужас, у сред ове овдашње, вишегодишње мазохистичке праксе, која се још дичи таквим својим ставом - аутодеструктивном логиком како смо ми, наводно, ”много хуманији (бољи, грађански освешћенији, мање националистички) од њих” кад се понашамо на самопоричући начин, и да, тобоже, ”прво треба 'чистити у свом дворишту', а нека се они сами позабаве својим екстремистима и инцидентним ситуацијама" (што они, наравно, никада неће да ураде, ни под разно, па онда испада да се њиховим нескривеним и непокајаним злочинима не бави нико, чак ни ми, као жртве, а нашим и најситнијим преступима - сви, од реда, до нивоа пребацивања ”стопроцентне кривице” искључиво на наш рачун)... 
      Па онда Јасеновац (са СТОТИНАМА ХИЉАДА побијених српских цивила) добија мањи значај у оваквој дегенеричној, наметнутој нам пропорцији од (намештеног) стрељања НЕКОЛИКО МУШКАРАЦА, БОШЊАКА, У УНИФОРМАМА од стране групе српских диверзаната (под називом ”Шкорпиони”), а планетарно оплакана Сребреница (са искључиво мушким, пунолетним жргвама, без убијених цивила, а камоли жена и деце) лицемерно прекрива ужасе које су над Србима у том истом крају чинили баш ти у Сребреници побијени муслимански војници (и то ужасе почињене и над српском децом, па чак и нашим псима и домаћим животињама, у крвавом процесу геноцидног истребљења свих наших сународника - до бебеће колевке, али и последње животиње у некој српској штали у општинама Сребреница, Скелани и Братунац).   
      Ми не бранимо жустро и са потребном озбиљношћи и непопустљивошћу своје страдале, за разлику од наших непријатеља, и још се, приде, тиме поносимо и бестидно хвалимо пред читавим светом. Просто призивамо нове некажњене покоље над нама, јер ће и они убрзо постајати прошлост (мало се сачека и - ето), а зна се, политички, другосрбијански оријентисани овдашњи политичари, говоре да треба заборавити прошлост и ”бавити се будућношћу”. Будућношћу која ће собом опет донети нова српска страдања, која ће, онда, поново постати прошлост (након неколико деценија, рецимо) и тиме нестати из програма и агенди наших према новој будућности опет окренутих политичких елита. И тако у круг, док не нестанемо. 
      Све то зато што о страдању и неподношљивим боловима и језивим мучењима Срба, Српкиња и Српчади говоре њихови заштићени сународници из својих кабинета, фотеља и луксузних хотела, као о ликовима из романа или филма, нечем што више не постоји, него што постоји (поготово када је овај срамни процес подмазан новцем, наградама и привилегијама моћних заштитника наших џелата и непријатеља).    
      И сад, ево, догађа нам се и ова шиптарско-албанска проба докле може да се иде у овој и оваквој држави. То су, пре њих, увежбавали и сплитски хулигани (са безболкама, гвозденим штанглама и ножевима) на једној бензинској пумпи у сред Србије, и ко зна ко све још. Пре пар дана су се тако играле и ”шиптарске делије” крај Панчева у својој пекарској (!!!) радњи, све сликајући се са пумпарицама и рукама у положају нацистичког орла са раширеним крилима. И све то - без казне, самим тим и без превентивног укидања сличних ситуација у непосредној будућности. 
      Полако схватају да овде може све шта год хоће, како хоће и колико хоће, јер наше целокупно друштво (и његова режимска и она опозициона половина) даје сигнале ненормалне попустљивости, до аутошовинизма и уживања у томе да смо само ми - жртве, а сви други неваљали дерани који се понашају дивљачки и екстремно. 
      Почињемо да забављамо своје противнике оваквим дизнијевским реакцијама на насиље и иживљавања свих врста. 
      Ускоро, изгледа, можемо да очекујемо и организоване сафарије из суседних држава, за ”лов на људе” и некажњено малтретирање ”небрањених Срба”. А има и згодних Српкиња, приде. 
      Ма, уживанција за сваког србождера из региона (и шире).
      Морамо да почнемо да се бранимо, сами ако треба, јер овако више не може и не сме.
      Постајемо народ за исмевање и шегу, као циркуски кловнови који урнебесно забављају своје гледаоце у овој балканској шатри (у коју свет не гледа, нити га интерсује шта се под њом збива - осим ако је реч о српским реакцијама и отпору безочним нападима). 
      На путу смо ка националној држави или коначном нестанку! 
      Још увек можемо да бирамо један од та два пута. 
      Драгослав Бокан
       
      https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3225756/bezobzirna-provokacija-u-novom-sadu-rasirili-albansku-zastavu-na-mostu-gde-je-nato-ubio-mladog-olega-nasova-29-prvu-zrtvu-agresije?utm_medium=push&utm_source=pushpushgo&utm_campaign=CampaignName
    • Од Логос,
      У другу недјељу пред Васкршњи пост – Месопусну, 3.марта 2019. љета Господњег, када наша Света Црква прославља Светог Лава Римског и Светог Флавијана Цариградског, молитвено је било у острошком манастиру. Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је протосинђел Сергије, економ острошке обитељи, а саслуживали су му протојереј Василије Брборић из Никшића и јеромонах Владимир острошки сабрат.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        -ФОТОГАЛЕРИЈА-       У евхаристијском сабрању молитвено је учествовало бројно монаштво и вјерни народ, а након читања зачала из Светог Јеванђеља сабране је бесједећи поучавао о. Сергије. Он је подсјетио да је припремна недјеља пред Часни пост у богослужењу пуна поука које поучавају, припремају и подсјећају како вјерни треба да проводе и вријеме поста, али и читав свој живот. – Апостол Павле у посланици подсјећа на врло важну ствар да нас храна не поставља пред Господа, а ни спољашњи изглед, па ако то саблажњава нашег брата, треба сви да учинимо све да наше понашање, да ријечи, дјела, покрети буду такви да нашу браћу утврђују на правом путу ка Господу – рекао је о. Сергије. Казао је да у данашњем Јеванђељу сам Господ поучава шта је суштина подвига, односно шта треба радити да би стекли благодат Духа Светог.   – Господ напомиње шест врло битних ствари које треба да имамо на уму, а које чине пуноћу нашег поста. Да поновимо, кад Он каже праведнима, који Га смирено слушају, да му дођу са десне стране, огладњех и дадосте ми да једем, ожедњех и напојисте ме, странац бијах и примисте ме, наг бијах и одјенусте ме, болестан бијах и посјетисте ме, у тамници бијах и дођосте ми. Видите како је велики дијапазон могућности како да испунимо заповијест Божију – додао је о. Сергије и закључио да уколико се вјерни придржавају ових правила испуниће и ријечи Патријарха Павла и свих светих из рода нашега који су упорно понављали да треба да ”будемо људи”. Он је подсјетио да је припремна недјеља пред Часни пост у богослужењу пуна поука које поучавају, припремају и подсјећају како вјерни треба да проводе и вријеме поста, али и читав свој живот. Сабрани који су се припремали постом, молитвом и исповијешћу примили су Свето Причешће, а велику радост литургијском сабрању дало је присуство великог броја дјеце.     Извор: Манастир Острог
×
×
  • Create New...