Jump to content

Освештана испосница Св. Зосима и канонизован Св. Јаков Тумански (фотогалерија)

Оцени ову тему


Препоручена порука

Дана 28. маја 2017. године у Манастиру Туману торжествено је прослављен празник. Уз присуство готово десет хиљада верних Св. Архијерејску Литургију служио је архиепископ михоловско-кошицки Г. Георгије уз саслужење епископа браничевског Г. Игнатија и епископа тимочког Г. Илариона. Пре Св. Литургије пресвучене су мошти Св. Зосима. У току Литургије извршен је чин проглашења Св. Јакова Туманског. У свечаној литији мошти су пренете у испосницу, где им се народ поклањао до касних сати.

1.jpg

2.jpg

3.jpg

4.jpg

5.jpg

6.jpg

7.jpg

8.jpg

9.jpg

10.jpg

11.jpg

12.jpg

13.jpg


View full Странице

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Поносни смо на братију манастира Тумане која је, као што можда неки знају, је сакупљена овде код нас на форуму, пошто су тројица отаца из манастира предвођена Архимандритом Димитријем били администратори нашег сајта. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ја и мој драги били јуче у манастиру Тумане.:D  Не може се препричати...било је, било је...немам речи.

пре 42 минута, Поуке.орг инфо рече

пошто су тројица отаца из манастира предвођена

Који је овај највиши, округлог лица...молила и кумила га да ме пусти преко реда, да целивам мошти св.Зосиме у испосници, јер смо имали ограничено време за повратак...ма јок ни да чује...а нисам баш могла да се по " српски " гурам :ani_biggrin: и ловим на мутно :smeh1:.

Шалим се мало, није му било лако.

Ако хоћете још информација из прве руке, реците да причам...:D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Имам пар фотографија, али нису ништа посебно :) Али, ево, мала писана репортажа од мене. Баш је била страшна гужва. Ја сам стигао око 8, и у цркву је већ било практично немогуће ући... тако да сам се мало мотао около у оној гужви и након неког времена отишао право у испосницу, и тамо заузео бусију да сачекам :) пошто сам схватио да ако покушам да се умешам међу онолике људе пропустићу апсолутно све. Тако да сам стајао тамо близу улаза у испосницу, неки су мислили да сам ту на испомоћи па су ме и питали понешто (а ја срећом умео да одговорим), и људи су се полако скупљали све док ред није постао скоро непрекидан, а онда је стигла литија. Искрено, то је баш био хаос. Онај монах (високи, што га и Рапсоди спомену) крете да растерује људе, једва некако их разгрнули с моста и степеница да може литија да прође. А кад су кренули уза степенице, то је било скоро и напето, оне вертикалне даске што су биле пришрафљене за ковчег прво су једва провукли кроз узани пролаз код степеница, а онда нису могле ни да уђу у испосницу, па су морали држати ковчег високо (и ја припомогао с једне стране) док је један монах одшрафљивао, да би могли унети мошти. И онда опет растеривање људи пошто су закрчили степенице, неко је чак и пао, али све се некако примирило, а ја сам успео да уђем трећи по реду, целивам мошти, узмем честицу одежде и збришем из метежа :) Ето, тако, било је то занимљиво искуство :) 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Па да наставим....

Ја лично нисам стигла да се поклоним моштима св.Зосиме. Просто је била немогућа мисија целивати   мошти  како св.Зосиме и св.Јакова тако и скоро свих  целивајућих икона. Успела сам да се поклоним моштима св.Јакова Туманског. Гужва је била незапамћена и лично мислим да су и сами организатори изненађени толиким мноштвом поклоника. Настрану гужва,  јако сунце, пеглање са свих страна....све је то у другом плану и просто занемарљиво насупрот огромне благодати која се осећала у манастиру, посебно за време литије од манастира према испосници са моштима св.Зосиме . Дух св.Зосиме и св.Јакова се осећао свуда.Наша молитвена обраћања светитељима за време Литургије а посебно за време литије нису ништа мање вредна или глува за светитеље, од самог чина целивања и поклоњења моштима.И стога су ми заиста били отужни негативни коментари појединих поклоника у аутобусу на повратку , који су из манастира понели незадовољство уместо благодати и испуњености.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

П у т о п и с   с а   х о д о ч а ш ћ а   с а

пројављења за Светитеља Светог Јакова Туманског

и

пресвлачења (обретења) моштију светог Зосиме Туманског

Окупили смо се испред цркве светог Марка на Ташмајдану. Брат Миодраг је успео да окупи један пун двоспратни аутобус и полако смо кренули. Манастир Тумане је од Београда удаљен око 120 км и налази се у Голубачкој долини на Голубачком потоку само 12 км удаљен од истоименог места . У народу је познат под именом Ђердапски Острог. Када смо стигли дочекала нас је велика гужва. Упућени кажу да је тога дана било око 10.000 људи! Заиста, избројали смо око 50-ак аутобуса на околним ливадама. До нашег аутобуса пешачили смо око 15-ак минута што је раздаљина већа од једног километра. Пошто смо видели Ђердапску клисуру и прелепи километарски низ ветрењача са Румунске стране Дунава обрадовало нас је и ово велико присуство верника. На путу ка манастиру сусрела су нас кола са владикама. Веома смо се намучили да стигнемо пред капију манастира где су требале владике да прођу. Препознао сам владику Илариона Тимочког  и целивао велики посребрени крст који је други владика носио и узео благослов од њега. Касније сам сазнао да је то владика Браничевски Игњатије. Међу њима је био још један архиепскоп. Касније сам сазнао да је у питању архиепископ михоловско-кошицки Г. Георгије. Двориште цркве је било препуно. Некако смо се прогурали кроз капију и сместили поред узвишења. Видећете на сликама да је било доста људи и верника са кишобранима јер је врућина тога дана многима била несносна. Уз благослов божији успели смо да се прогурамо до узвишења и направимо пар фотографија. Након тога поново смо се спустили ниже до манастирског извора. Марија је остала ту за време Литургије а ја сам пришао до врата саме цркве са ранцем од око 4 кила у рукама. Да будем искре имао сам жељу да уђем у цркву али даље се није могло. Млади свештеник молио је људе да се не гурају ка вратима јер је црква препуна и унутра је велика врућина. У току Свете Литургије само је неколико монахиња успело да уђе. После скоро једног сата ставио сам ранац на леђа што је одмах изазвало негодовање иза мене и једне старије жене која је тврдила да је рођака чувеног обућара и великог Београдског ктитора Влајка Каленића. За време Свете Литургије извршен је и чин пројављења у свете Јакова Туманског. Свето Причешће, због великог мноштва народа, било је из 3 Путира и то један на капији црквеног дворишта други пред вратима Цркве и трећи испред самог иконостаса где је и могло да приђе најмањи број људи.  Искористио сам прилику да обиђем око храма и направим неколико фотографија. Након тога Света Литургија се већ завршила и епископ Браничевски г. Игњатије је на озвучењу најављивао следећи ток дешавања. Литија са свештеницима требало је да пође уз један поток до новосаграђене манастирске испоснице и пећиница у којима се молио Свети Зосим Тумански.  На челу Литије са барјацима и рипидама кренуло је свештенство са моштима Светог Зосиме Туманског а Марија и ја смо их пресрели на узвишењу да би сликали тај величанствени Свети Кивот са моштима светог Зосиме. Успут сликали смо и прелепу манастирску продавницу, мермерни крст на брду са натписима са леве стране и мали зоолошки врт са нојем и понићима на путу ка Литији. Огромна густа колона  од преко 100 метара пратила је Мошти а до десетак метара од моштију створили су се  ланци људи и жена повезани рукама на раменима својих ближњих. Величанствен призор за гледање. У том ланцу људи нашли смо се супруга и ја подтркујући да не испаднемо из истог. Ланац је опстајао све до велике лакат кривине ка испосници. На пола пута монаси који су носили кивот су се заменили. Појали су се тропари Вазнесењу и светом Зосиму Туманском. Преко малог потока иде мост којим су Мошти пренесене и уз степенице унесене у малу испосницу. Због велике гужве нисмо успели да уђемо у испосницу али смо одважно прескочили поток и нашли се тик са монаштвом манастира и гостима монасима на самој тараси испоснице. На великим стрмим степеницама које се спуштају из пећинице у којој је унесен кивот пар старијих жена ходочасника пало је стрмоглавце о степенице и једној је мало потекла крв како је лупила о степенице али фала Богу и Светим Туманским Чудотворцима жене су без проблема устале без повреда. Пред неколико стотина зачуђеног народа и нас двоје смо били сведоци овог безболног стрмоглавог пада са стрмих степеница... (Наставиће се)      

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

(наставак 2/2)

Након описаних догађаја када смо прескочили ограду и нашли се на тараси испоснице искористили смо прилику да направимо пар фотографија са овог места а и да обиђемо доњу пећиницу испосницу и да се ту помолимо Светом Зосиму за пород. Пошто је гужва била превелика и требало је на поклоњење чекати још 2 сата у реду, после пола сата боравка одлучили смо да се вратимо доле у манастир Тумане. Пошто нисмо успели да уђемо у горњу пећиницу са моштима где се делило по парче платна са обретења, света вода и свето уље исто смо купили испред. Такође, делиће платна са обретења можете наћи у манастирској продавници са прошлогодишњег и овогодишњег пресвлачења светих моштију. Време које нам је преостало искористили смо да би обишли манастирску цркву и целивали икону Богородице Казанско-туманске са ликом Казанске Пресвете Богородице са чије леве односно десне стране се налазе свети Зосим и свети Јаков Тумански Чудотворци. Направили смо пар фотографија (Свеукупно око 100-тинак). Ушли у цркву посвећену светом Архангелу Гаврилу целивали престону икону и у огромном светом реду дошли до моштију светог Јакова Туманског Чудотворца. Марија је помогла младом свештенику да покупи прилог са икона који нас је посаветовао око молитви за децу (јер их и сам има четворо) целивали смо свете мошти и друге иконе. Успут сам искористио прилику да разгледам прелепе црквене фреске. Заправо прелеп је помало рустични стил којим су сликане. Изашли смо на бочна врата код ушушканог у брдо горионика. Марија је стала у ред за агиазму - Свету воду са прелепог мозаиком украшеног извора. Чекајући на бочној капији видео сам познатог ми хаџију Драгана из Горњег Матејевца крај Ниша. (Он је довео једну групу нишлија.) Видели смо и оца игумана Тумана Димитрија (Плећевића) и оца Петра. Успео сам да узмем благослов од архимандрита оца Јована (Јеленкова) некадашњег игумана Црне реке. Такође и од игумана манастира у Црној гори - Михољска Превлака архимандрита Бенедикта (Јовановића). Он је делио делиће платна са овогодишњег обретења. Марија је као благослов добила део те Свете тканине. Пошто је већ било око 2 сата поподне за када је био заказан полазак из овог својеврсног Ђердапског Острога, велике православне светиње морали смо да кренемо ка аутобусу. Успут смо видели аутобус ходочасника ходочасничке агенције Тимочке епархије "Ходочашће" (ево њиховог краћег извештаја)  и  туристичке агенције "Ловћен" која организује изврсна ходочашћа. У повратку смо обишли и манастир Нимник у коме смо по пола сата чекали у редове за Свету воду на извору, поклоњење моштима Свете Николине у малој цркви и поклоњењу престоној икони у великој Свето Николској цркви.

Ето, надам се да сам у сликама без слика у једном даху успео да вам дочарам  јучерашње необично напорно светотајинско ходочашће. Заиста, попут Неопалиме купине, горели смо пламеном који гори а не сагорева - пламеном који само подвижници осећају и у име Христово улазе и излазе из њега неопаљени. Заправо све ове хиљаде и хиљаде верника које су се јуче обретале у Христа (заједно са светим моштима)  из овог чулног у онај Христов над-духовни свет о овом сведоче. Слава и хвала Богу за све.    

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од uomo del Ve.Te.,
      У наставку ћу окачити неке фотографије које приказују пут у манастир а потом и сам манастир Св. Георгија Хозевита у јудејској пустињи, као и нетљено тело Св. Јована Јакова Румунског које се чува у поменутом манастиру.
      Ево укратко и историјат манастира овде:
      The Holy Monastery of Saint George Hozeva
      EN.JERUSALEM-PATRIARCHATE.INFO The Holy Monastery of Saint George Hozeva  






























































































    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свети Мардарије Љешанско-либертвилиски и свеамерикански: Бесједа изговорена на Ново љето милости Господње у цркви Кишињевске Митрополије – 1. јануар 1911. љ. Г.

       
      „Помолимо се прије свега данас за то, да нам Господ опрости сва наша сагрешења, која смо починили у прошлој години, како би од нас одвратио сав свој праведни гњев.“
      Поздрављам те вољени православни роде, срећна Нова година. Још једна година оде у вјечност.  Заувијек је нестала у простору вјечности, као кап у мору, никада се више неће вратити, неће се појавити.
      Прође година, али запитајмо се, вољена браћо и сестре, да ли је све прошло и нестало оно што смо ми радили у току прошле године? Није, браћо, није! Прође година, али сва наша добра дјела и гријеси остадоше, живе и живеће до самог Суда Христовог. Како могу да нестану и ишчезну наша дјела, када их је записао Анђео у вјечној књизи правде Божје, по којој ћемо се на страшном суду сјећати свега што смо учинили и добро и лоше.
      Још једна година је отишла у море вјечности, а још је у историји додат документ по коме ће Праведни Судија свакога наградити по дјелима његовим.
      На дан Нове године, као обиљежавања линије између одлазеће у вјечност прошле и наступајуће Нове Године, неопходно постоји потреба да се удубимо у унутрашњи смисао управо проживљене године и у њој потражимо лекције које би нам могле бити корисне у будућности.
      Најдубљи смисао празника, који је Црква установила, јесте да они, означавајући границе између појединих периода, пружају прилику свакој души, која још није сасвим пропала и изгубила се у моралном гробу сујете, чак и на тренутке ослободивши се од животног јарма да слободно дише и да се са олакшаним срцем окреће неисцрпном Извору истинског живота и сваке обнове, како би из њега задобио ону живу воду, која ће му, освјежавајући читав духовни живот човјеков, дати снагу за здраву и непристрасну оцјену његове прошлости, тако и за поновно будуће духовно рођење.
      Зато, завиримо у своју душу и дајмо извјештај за протеклу годину. Прије свега упитаћу богаташа. Шта си добро урадио прошле године? Видио си јадног комшију, јеси ли му помогао? Имао си дужника који је усред несреће пао у крајњу нужду и сиромаштво, да ли си му опростио дуг, или бар половину дуга? А ако је неком другом дуговао, а не вама, да ли си му помогао да врати дуг? Да ли си видио пролазника, ходочасника или богомољца, или обичног путника, да ли си га питао и позвао да ти дође у кућу? Да ли си му понудио свој оброк? Да ли си у тешком тренутку живота помогао сиромашној удовици или сирочету са лептом у тешким минутима живота? Чуо си да је твој комшија болестан, да ли си отишао код њега и питао га да ли му нешто треба и шта жели? Да ли си му пружио било какву утјеху?
      А, ти, сиромашни, примивши милостињу од богатог, да ли си му захвалио? Да ли си се помолио Богу? Да ли си гунђао у нужди против Господа, и да ли си трпељиво носио свој животни крст?
      Ти оче, да ли си дјецу своју учио хришћанском животу? Да ли знају да се моле Богу и иду у цркву и поштују своје старешине?
      Ти мати, да ли си научила своју кћерку хришћанској побожности, благочешћу и смирености? А ви, синови и кћери, да ли сте поштовали своје родитеље и слушали их?
      Да их нисте увриједили вашом непослушношћу и грубошћу?
      А ви, мужу и жено, да ли сте сачували свето и поштовали закон брачне заједнице, да ли сте били вјерни великој тајни брака?
      И ако постоји међу нама такав, који је у прошлој години, у све дане и ноћи, сате и минуте примјењивао само гријехе на гријехе, безакоње на безакоње, нека се такав опомене, и уразуми, нека се осврне уназад на свој протекли живот који је прошао у гријесима, и нека погледа унапријед на блиску смрт, нека погледа пред страшног и праведног Судију, нека проникне у понор отвореног пакла и размисли о својој будућности, о судбини која га чека тамо у загробном животу. Мач гњева Божјег виси над тобом, вјечна ватра већ букти под тобом. Устраши се, вољени брате!
      Одмах се обрати Христу Спаситељу са покајањем и молитвом. Узеће на себе све твоје гријехе, иако су били многобројнији од пијеска морскога; Он ће те научити да чиниш добро, научиће те да се молиш, да се трудиш и да волиш; Смиловаће се на тебе и послаће ти своју благодат с небеских висина. Када, коначно, сви схватимо да наша сврха и назначење није овдје на земљи, ни у овом грешном свијету, јер ми: „нова небеса и нову земљу, по обећању Божјем очекујемо, гдје правда Божија обитава“ (2. Петр. 3, 13).
      Погледајмо прошлу годину са највише тачке гледишта, са које се заклањају сви ситни, вјечито противречни интереси и пројављује се нешто заједничко, што је јако важно за читав ток живота, тада ставимо руку на срце, онда најискреније, и с правом рецимо да нам је протекла година донијела бар мало добра и утјехе.
      У протеклој години Русија је уживала погодности спољног и унутрашњег свијета, у како тако могућим за данашње вријеме постојећим условима. Црква Христова је мирно спроводила у живот свето-јаванђелско учење и била је, као и увијек ризница и чуварка истине и знања. Господ је подарио народу и обилан род, обилну жетву.
      У јавном животу примјетан је успон духовних снага и сила, усмјерених ка лијечењу оних дубоких болести и тегоба које су нам остале у наслеђе из преходних година.
      Истина, заједно са тако свијетлим цртама живот није оскудијевао ни у мрачној страни. Било је безбожника, атеиста, хулитеља вјере и побуњеника, као и увијек мање више и прошле године. Душе многих људи у својим дубинама, у дубинама свога бића, прошле године нису запалиле свети огањ вјере, наде и љубави. Било је пљачки, убистава, пожара и самоубистава. Очеви су убијали синове, а синови су убијали очеве и мајке. Мајке су убијале малу дјецу, дјеца су убијала родитеље. Грешни и горки свијет, као и готово увијек, показивао је страшну слику.
      О, безумни луди свијете, докле ћеш дивљати, докле ћеш се борити и ратовати против Бога? Устани из свог духовног слепила и не губи свети завјет нашег Бога. Зашто се безумно предајеш страстима, зашто у теби тако торжествује ген злобе и бијеса, невјерја и жестоке немилосрдности, зашто те је обузела сурова гордост, зашто тражиш нова учења, када је учење Христово побиједило и освојило читав свијет? Знај онда, грешни свијете, да никада нећеш наћи друге узвишене путеве, осим пута који је прокрчен и извучен Христом, осим Христовог пута. Зашто вјерујете и заносите се ријечима и говорима нових лажних пророка и незнавених учитеља који пливају и купају се у крви зликовачкој и у блату порока?
      Знај, о грешни свијете, да мимо Господа Христа нећеш наћи мира ни спокоја за себе, без Њега ћеш заувијек лутати и блудјети. Он једино, само Он, Господар умова и немирних срца може бити твој Исцјелитељ. Земља, вјековна блудница, још увијек није проклета од Бога, још увијек Он није подигао своју осветничку десницу над њом, покај се и смири се и вјеруј у Сина Божјег.
      Научници, публицисти утврђују узрок свих злочина у свијету у низу неповољних политичких и сцојално-економских услова.
      Како ови савремени научни ауторитети грдно гријеше?
      Ипак, истина је, наша политичка и социјално-економска ситуација још увијек није савршена. И у културном погледу нисмо постигли пуни развој , но завирите  у историју и видјећете прве хришћане, који нису имали ни политички ни социјално-економски положај. Били су прогоњени, потлачени, као нико од садашњих који плачу над својом судбином, а њихов морални живот је био многоструко бољи од нашег. Успјели су да разгоре жарки огањ вјере и морала и у својим катакомбама током гоњења, погубљенима и при свој оскудности своје културе. Знали су да буду високоморални у политичким и културним условима много горим, него у оним под којим ми живимо.
      Нека нам служе за примјер  у нашем животу у наступајућој новој години, на чијем почетку нека нам Господ подари да се обновимо и непрестано сјећамо, да смо хришћани и да смо према позвању и призвању дужни да будемо испунитељи закона Христовог, да испуњавамо закон Христов.
      „Бори се добрим повигом вјере, хватај се за живот вјечни у који си и позван,  и исповиједио си добро исповиједање пред многим свједоцима“ ( 1 Тим, 6, 12).
      Одрецимо се од свеобухватног егоизма, кварне гордости, и од привезаности ка земаљском животу. „Иштите најприје Царство Божије и правду Његову, и ово ће вам се све додати“ (Мат. 6, 33), заповиједа нам Господ.
      Помолимо се прије свега данас за то, да нам Господ опрости сва наша сагрешења, која смо починили у прошлој години, како би од нас одвратио сав свој праведни гњев.
      Узнесимо срдачну искрену молитву и за нашех Христољубивог Господара, и за читав Царски Дом, за све који су на власти, за Цркву, и читав православни свијет, за добробит вољеној Русији, да тихо и мирно поживимо у свакој побожности и чистоти. Амин.
       
      Јеромонах Мардарије Ускоковић
       
      *По благослову Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, са руског језика превео Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског и уредник Катихетског програма Радио Светигоре, из књиге „Завјет руском народу“; стр. 183-189; Одеса, 1912.г; издање „Друштва Братољубивог“.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од JESSY,
      Св. Василије Велики БЕСЕДЕ О ПОСТУ
    • Од JESSY,
      Св. Козма Етолски ПОУКЕ И ПРОРОЧАНСТВА
×
×
  • Креирај ново...