Jump to content
александар живаљев

Професор Здравко Пено: Колеге из Београда бране крајње понижавајућу Дарвинову антропологију

Оцени ову тему

Recommended Posts

Професор догматике и етике на Богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи, др Здравко Пено, огласио се данас у Политици против недавне Петиције колега са београдског Православног Богословског факултета. Данашњи чланак др Пена не можемо да пренесемо у целини поштујући ауторска права Политике, али желимо да скренемо Вашу пажњу на њега, како би различита мишљења уважених српских теолога стигла до читалаца Поука.

Како сазнајемо професор Здравко Пено је и аутор ширег елабората на ову тему који је запажен и на овогодишњем заседању Светог Архијерејског Сабора

Апел на апел

Зачуђујуће је заузимање потписника Апела за крајње понижавајућу Дарвинову антропологију
Аутор: Здравко Пеночетвртак, 25.05.2017. у 08:00
Gatalo.jpg
И. Гатало

Поводом „Јавног апела“ наставника и сарадника ПБФ у Београду, у вези са „Петицијом за ревизију изучавања теорије еволуције“, осећам потребу да, као наставник догматике и етике, верујућим и свим људима добре воље, изнесем следеће мишљење:

Подсећање потписника Апела да ниједна од институција којима је Петиција упућена „немају надлежност да задиру у ма коју научну област и врше ’ревизију’”, представља криво тумачење тог документа. Потписници траже преиспитивање једне недостатне теорије, али која је и атак на здраву памет и вређа интегритет људске личности. Она не говори о далеким галаксијама, него о настанку човека и људском идентитету. За разлику од многих других, ова научна теорија није донела благодети људском роду, а породила је и друштвени дарвинизам, чији је поборник, Херберт Спенсер, настојао да принципе природне селекције и право јачег примени на људско друштво. Теорија еволуције била је и један од стубова идеологије марксизма–лењинизма?

Редовни професор Богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи Универзитета у Источном Сарајеву


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, александар живаљев рече

Потписници траже преиспитивање једне недостатне теорије

Teorija nije nedostatna vec najbolje potkrepljena teorija u naucnom svijetu. 

 

пре 16 минута, александар живаљев рече

али која је и атак на здраву памет и вређа интегритет људске личности.

Naprotiv. Ovo kukumacenje i protivljenje TE bez ijednog argumenta, plus iskazivanje slicnih nebuloza poput covjek nastao od majmuna, darvinova teorija i eugenika itd...zaista predstavlja atak na zdravu pamet i vrijedjanje integriteta ljudske licnosti. 

 

пре 18 минута, александар живаљев рече

друштвени дарвинизам, чији је поборник, Херберт Спенсер, настојао да принципе природне селекције и право јачег примени на људско друштво. Теорија еволуције била је и један од стубова идеологије марксизма–лењинизм

Ovo je tacno koliko i da je hriscanstvo porodilo principe duhovne selekcije i pravo jaceg da druge spaljuje na lomaci. 

Dajte gospodo okacite vase diplome na klin i bavite se necim plodnosnijim u zivotu. Osramotiti se nije strasno kad covjek prizna gresku, strasno je kad se ne znanje i konstantno sramocenje promovise kao vrhunska nauka i utemeljno znanje. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Justin Waters рече

Teorija nije nedostatna vec najbolje potkrepljena teorija u naucnom svijetu. 

И то је једна од "научених фраза" која се упорно понавља.

Ко нека секта...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Grizzly Adams рече

И то је једна од "научених фраза" која се упорно понавља.

Ко нека секта...

To ce se ponavljati jos narednih 100 godina jer ocigledno je da mnogim u prosjeku toliko treba da shvate neke osnovne stvari. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Justin Waters рече

To ce se ponavljati jos narednih 100 godina jer ocigledno je da mnogim u prosjeku toliko treba da shvate neke osnovne stvari. 

Да бре, као што "веома добро знамо" како је настао живот из неживе материје... Све то само треба поновити довољан број пута и постаће истина.

Ооооммммм....

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Grizzly Adams рече

Да бре, као што "веома добро знамо" како је настао живот из неживе материје...

Eto i sta sad da ja tebi dalje pricam....da li ovo pises namjerno ili ne nemam pojma. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Спенсер је независно од Дарвина развијао свој "социјалдарвинизам" односно друштвену теорију и он је такорећи један од првих који је тражио изузеће државног интервенционизма али пре свега у расистичке сврхе опстанка "јаке" буржоазије на рачун "слабих" сиромашних маса које су требале да цркну и ишчезну.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, grigorije22 рече

Jel moze da se usklade evoluciona i hriscanska antropologija?

Cvrsti u veri mogu da odgovore na ovo pitanje, kao sto su I Sveti Oci kroz istoriju Crkve.

Mi mozemo samo da izrazimo licno misljenje, koje je subjektivno, tj uslovljeno stepenom vere, znanja, strahova I sl..

Kada bismo mogli da prodjemo neke diskusije bez osudjivanja, bilo bi korisnije svima nama koji zelimo da cujemo rec Crkve I rec nauke, bez nepotrebnih sukoba.

Pretpostavljam da bi svi nasi teolozi imali svoja licna misljenja povodom peticije I apela, ali da li je svrsihodno voditi bogoslovski dijalog putem medija? Da li neko moze da linkuje prof.Peno intervju u celini?

 

@Grigorije22 u slucaju da nisi procitao intervju vl.Maksima sa Serbica-americana sajta, mozda odgovor nadjes u redovima ispod:

"Сматрам да значајан број професора теологије врло озбиљно и одговорно, годинама прате расправе о теорији еволуције, читају релевантне књиге и студије, учествују у научним дискусијама са присталицама еволуционе теорије. Њима се не може приговорити да им недостаје подлога за изношење промишљених ставова на ову тему. Подсећам да је у свету огроман број хришћана научника који заступају теорију еволуције али им то не представља препреку да верују у све основне истине хришћанске вере: Свету Тројицу, Христа, Цркву, светитеље, благодат Духа Светога, Свете тајне и тако даље. Помиривши у себи веру и науку, они не сматрају да врше анти-евхаристијско дело у својој професији. Познајем грчког академика физичара који не помишља да подржи „алтернативна” и „паралелна” тумачења постанка живота и универзума.

Као што су Оци Цркве у своје доба водили дијалог са важећим научним теоријама, тако и ми можемо - то је принцип кога се придржавају поменути православни научници и професори теологије – водити дијалог са савременом науком."

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 26 минута, Justin Waters рече

Eto i sta sad da ja tebi dalje pricam....da li ovo pises namjerno ili ne nemam pojma. 

Кажем зато што није тачно. Само се понављају неке фразе које ништа не значе...

Еволуција није "најбоље поткрепљена теорија у научном свету". Није ни у првих 100. Свака теорија у физици је боље поткрепљена од еволуције.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Grizzly Adams рече

Еволуција није "најбоље поткрепљена теорија у научном свету". Није ни у првих 100. Свака теорија у физици је боље поткрепљена од еволуције.

Nije. :) 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Justin Waters рече

Teorija nije nedostatna vec najbolje potkrepljena teorija u naucnom svijetu.

Mozda i jeste, .....ako, kao sto neko vec rece,.....da što se više ide unazad imamo manje tragova, pa ih treba brižljivije tražiti .....mozda i bude najbolje potkrepljena.....ako, budemo pazljiviji u trazenju tragova. ( :ani_biggrin:).....( da idemo manje unazad i da , opet, brizljivo trazimo, imali bi vise tragova, pa, bi TE mozda i bila jos vise potkrepljena :945729: ).....

Tako da, naravucenije, :dedica:..... smanjite malo te' godine, bolje ce biti potkrepljena TE........:)))
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Grizzly Adams рече

У праву си, ниједна нема иза себе култ и следбенике који понављају мантре... ;)

Sve je u redu... samo  tri, četiri puta očitaj "Teorija evolucije nije ništa dokazala" ujutru i 10 puta "Naučnici ne znaju ništa o nastanku života" pred spavanje... ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј присуствовао је 19. октобра 2019. године свечаној академији у београдском Центру Сава којом је обележено 75 година од ослобођења Београда у Другом светском рату.     Свечаности су, поред председника Републике Србије г. Александра Вучића, председника Владе Руске Федерације г. Дмитрија Медведева и највиших представника Републике Србије и Републике Српске, присуствовали и чланови Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве Преосвећена господа Епископи бачки Иринеј, шумадијски Јован и крушевачки Давид. Опширнији извештај на званичној интернет страници Председника Републике Србије.
    • Од Милан Ракић,
      Поводом 20. октобра, Дана ослобођења Београда у Другом светском рату, на аеродрому "Пуковник-пилот Миленко Павловић" крај села Батајница данас је изведен приказ способности Војске Србије где су њени припадници јавности презентовали свве оно са чиме тренутно располаже Специјална бригада и КоВ, односно РВ и ПВО.

      Била је ово прилика да се прикажу средства купљена и набаљена путем донација из Руске Федерације, али и САД-што наравно нико није поменуо.

      Било је ту и наших производа НВО, а око 2500 припадника војске је у динамичком приказу, дефилеу јединица и налету авијације ангажовало 100-ак борбених и неборбених возила, те 30-ак ваздухоплова.

      Пре 75 година, од 12. до 20. октобра се одвијала "Београдска операција", као део опсежног заједничког плана НОВЈ и Црвене Армије са циљем наношења удара немачкој Армисјкој групи у Србији, те ослобођења Београда.

      Двадесетог октобра је окончана 1287 дана дуга немачка окупација главног града. У току "Београдске операције" је погинуло 2953 припадника НОВЈ и 976 војника Црвене Армије.

      Поводом овог јубилеја, свечаности на сремској аеродромској просторији је присуствовао и Премијер РФ, те добро нам знани домаћин.

      Поред њих двојице и остали су били ту. Поједини министри наши, српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, те остали високи државни званичници, представници Министарства одбране и Војске Србије, МУП-а, БИА, представници дипломатског и војно-дипломатског кора, верских заједница, многобројни гости и грађани Републике Србије. Према процени "безебдњака", њих 15 тисућа. Заклоњених видео-бимом од државне "елите"

      Кацсмо код представника верских заједница, у оној гужви представника РКЦ нисам видео, ИВЗ је представљао реис Сеад ефендија Насуфовић, док је СПЦ представљао протојереј ставрофор, отац Стојадин Павловић.

      Након интонирања химни наше Републике и РФ, заменик команданта РВ и ПВО бригадни генерал Жељко Билић је наредио почетак динамичког приказа вежбе који је подразумевао решавање неколико засебних тактичких задатака са акцентом на интероперабилност јединица КоВ, Специјалне бригаде и РВ и ПВО.

      Према супозицији вежбе, извиђачко-диверзантски тимови у борбеним возилима "Лазар" и "Хамви", уз ваздушну подршку хеликоптера "Газела", извршили су препад на терористе у за ту намену изграђеним објектима инфраструктуре испред аеродромске платформе.

      Након почетног удара уследило је дејство јуришне авијације по објектима "плавог" на земљи, након чега је уследило дејство противтерористичких тимова из неколико пешадисјких борбених возила, те падобрански десант из транспортних хеликоптера.

      Тим службе трагања и спасавања је имао задатак да из зоне борбених дејстава извуче катапултираног пилота, где је први пут у борбеним условима престоничкој јавности приказан Х-145.

      Обезбеђење просторије за извлачење "медевак" тима су вршили припадници Специјалне бригаде десантирани из Ми-17, док су противоклопну и јуришну подршку истовремено вршили хеликоптери типа "Гама" и авиони "Супергалеб Г-4".

      Високо изнад њих, ловачку заштиту су вршиле "двадесетдеветке", са по први пут "употребљеним" посадама састављеним од младих поручника који су у РФ завршили преобуку почетком септембра ове године.

      Након извлачења снага "црвеног" из објекта дејства, завршни удар на "плавог" је извела ловачко-бомабрдерска авијација на авионима типа "Орао".

      Дејством "Орлова" је завршен ваздушни и копнени "дисплеј" бременит мешавином мириса сагорелог барута и благоухане ароме керозина ангажованог на 400-600 степени Целзијусове скале.

      "Одлазак" те димне завесе у више делове атмосфере је означио почетак "мирнијег" дела представе-дефилеа јединица у три ешелона. Пешадијском, моторизованом и наравно ваздухопловном.

      На челу пешадисјког ешелона, наступили су питомци (нек` опросте ови "нови" са кадетима, ја сам научио на термин "питомац") Војне академије, који су носили пуковске и заставе из Народноослободилачке борбе - јединица Народноослободилачке Војске Југославије и Црвене армије које су учествовале у ослобађању Београда.

      После указане части настрадалима у НОБ и "Београдској операцији", наступио је (по други пут-први пут у Ниш о.г. за Дан победе) подешелон ветерана којег су чинили учесници ратова деведесетих, противтерористичке операције 1998. године и учесници у одбрани од НАТО агресије 1999. године, а командант подешелона био је бригадни генерал у пензији Стојан Коњиковац, учесник Битке на Паштрику.

      Потом су се ређале све јединице КоВ. Прва, Друга, Трећа и Четврта бригада. Подешелени 72. извиђачко-диверзантског батаљона и 63. падобранског батаљона- Потом батаљон за противтерористичка дејства, Трећи и Пети батаљон војне полиције и напослетку два подешелона састављена од војника на служењу војног рока.

      Припадници пешадијског ешелона су били наоружани личним наоружањем и опремом по пројекту "1500+", који у најкраћем подразумева стрељачко наоружање по НАТО стандарду (Скар-Л, Хелклер & Кох, М21 и лаки ПМ Миними, као и пиштољ Глок 9мм).

      Од опреме се издваја неколико "чудеса" (пасивни ноћни монокулар Дедал, ласерски даљиномер Москито, рефлексни нишан Еимпоинт, термовизијски двоглед са ласерским даљиномером, етц.), као и нови делови заштитне опреме, пре свега борбени балистички прслук МД-12, нове чизме и заштитна маска М3.

      Погледом у небо, гледаоци су могли да испрате и наступ ваздухопловног ешелона јединица Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране.

      У подешелону ловачко-бомбардерске и ловачке авијације РВ и ПВО, гледаоци на небу изнад батајничког аеродрома могли да виде налет школско-борбених авиона „Супер галеб Г-4“, налет авиона јуришника типа „Орао“

      и налет авиона ловаца „МиГ-29“ намењених за ловачко-пресретачка дејства у задацима контроле и заштите ваздушног простора.

      Посетиоци су на данашњем приказу имали прилику да виде и хеликоптере Ми-35 ("Вучићеве"ђавоље кочије"") из Руске Федерације (којима ће у 4 номере од 2020. године адреса бити 714. противоклопна хеликоптерска ескадрила из Лађеваца крај Краљева града),

      затим хеликоптере „Х-145М“, „Ми-8“ и „М-17“, као и хеликоптере „Газела“ и „Гама“.

      Након пешадије и ваздуплоХоваца, наступио је моторизовани ешелон. Овај део ћу копипејстовати са МОРС. Дакле(м).

      Након пешадијског и ваздухопловног ешелона, продефиловао је и моторизовани ешелон, у коме су била возила и средства ратне технике на употреби у јединицама Војске Србије и средства по пројекту „1500+“ која својим капацитетима развија и производи Одбрамбена индустрија Србије. Командант моторизованог ешелона био је пуковник Владан Милосављевић.

      Гледаоци су могли да виде и модернизовани тенк Т-72 руске производње Руске Федерације, којим ће у наредном периоду бити опремљене и јединице Војске Србије. (Овај тенк је наравно деценијама већ у употреби у нашој војсци, али је потребна "медијска прдаљка")

      У оквиру осам подешелона, наступио је подешелон оклопних извиђачких аутомобила БРДМ-2МС, која су опремљена савременим термовизијским средствима за осматрање и нишањење, а систем управљања ватром обезбеђује дејство из покрета. Пријемом ових борбених возила са респектабилним маневарским способностима, ватреном моћи и балистичком заштитом на нивоу 3+, значајно са унапређене оперативне способности Копнене војске.

      Уследили су подешелони возила полицијских борбених „ВПБ М-86“, подешелон специјалних вишенаменских моторних возила „Хамер“,

      подешелон вишенаменских оклопних борбених возила „Лазар-3",

      мешовити подешелон борбених и теренских возила у коме су била вишенаменска оклопна возила „Милош"

      и нова теренска возила „Застава".

      У саставу мешовитог подешелона беспосадних земаљских и ваздухопловних платформи, биле су даљински управљане беспосадне земаљске платформе „Мали Милош",

      беспилотна летелица „Врабац", као и борбени, извиђачки и ометачки дронови.

      Наредни подешелон чинили су самоходни топови хаубице 155 мм „НОРА“ Б52 М15, које се налазе у наоружању јединица Војске Србије

      и самоходна хаубица „Александар“, а ту су биле и универзална покретна артиљеријска рачунарска станица (Упарс) и модификовани преносни ракетни систем ПВО „Игла”.

      У наступу подешелона нових и модернизованих система ракетне артиљерије, гледаоци су могли да виде БОВ КИВ артиљеријско возило, модернизовани „Огањ дигитални“, самоходно вишецевно лансирно оруђе „Шумадија",

      самоходни вишецевни ракетни систем „Тамнава“ намењен за ватрену подршку јединица Копнене војске, систем „Пасарс“ и радарски систем „Жирафа“.

      За разлику од претпрошле године када је "седма сила" могла нешто да приупита Председник и госта му из РФ, овога пута то није био случај. Разлог за то је ипак био у протоколу због пријема у Палати Србија, те је Прворођени након што је са "врлодобро" оценивши вежбу са високим гостом из РФ отишао пут Новог Београда оставивши неколико десетина новинарских екипа без одговора на нека питања.

      Иначе, морам признати да је у кратком обраћању био врло одмерен и није искористио (личан утисак) ову пригоду за предизборну кампању као што увек и свуда чини. Шта је рекао може се видети на снимку нпр.

      Такође, што је врло необично, новинарским екипама није био омогућен иозалазак на платформу. Без икаквог објашњења. Нпр., приликом доласка на батајники аеродром, срео сам неколико класића који су у Немецкој завршили преобуку за Х-145. Међутим у журби, било је оно: "Класо, ајд` кад се заврши званичан део, видимо се поред машина да се мало испричамо."

      Међутим, иако је након одласка званичника било приметно да се посаде постојавају испред летелица на којима су летели, једноставно су људи из протокола наредили да се крене пут аутобуса и назад пред зграду Палате "Србија" одакле смо јутрос и пошли.

      За мене лично велики пропуст и разочарење (као да ми није довољно било гледање Шизоја, Милета и Чалета и осталих  ).

      Ипак и поред тога, остаје понос због беспрекорног програма који су извели припадници наше војске. То је на концу и оно што треба да нас интересује, без обзира на "елиту" којој ће надам се у оваквој констелацији ускоро доћи крај.
      За Поуке.орг, Милан Ракић
      фото: мало МОРС, мало ја (ове сликане "фиксним" телефоном)
       
       
       
       
    • Од Логос,
      Важна основна искуства за мене су криза протестантског библијског принципа, губитак односа живота према теологији уопште и посебно према библијској науци, „нестанак“ Бога из нашег животног света и све веће самозапуштање Цркве у већем делу Западне Европе. Црква ми је важна. Моја ерминевтика се стално окреће око Цркве. (U. Luz, Theologische Hermeneutik des Neuen Testaments, Neukirchen-Vluyn: 2014, VI)     Др Улрих Луц (Ulrich Luz), професор емеритус на катедри за Нови Завет Теолошког факултета Универзитета у Берну, упокојио се у недељу, 13. октобра 2019. године, у 82. години живота.   Рођен је 23. фебруара 1938. године у селу Менендорф на Циришком језеру у чувеној породици Луц, из које је потекла и Елизабет Луц која се за време Другог светског рата нарочито ангажовала на помоћи размене писама између чланова насилно протераних јеврејских породица. Одраставши у родном селу, Луц је 1956. године завршио Слободну циришку гимназију. Потом је студирао протестантску теологију на универзитетима у Цириху, Гетингену и Базелу. Од 1963. до 1968. године радио је као асистент код Едуарда Швајцера (Eduard Schweizer) на Теолошком факултету Циришког универзитета. На истом факултету, 1967. године, одбранивши дисертацију Das Geschichtsverständnis des Paulus („Схватање историје код апостола Павла”), стекао је звање доктора теолошких наука, а затим је, 1968. године, завршивши процес хабилитације, стекао услове за универзитетску професуру. Од 1968. до 1969. служио је као свештеник Реформатске Цркве Цирих Зебах (Zürich Seebach). Животни пут га је потом одвео у Јапан, где је од 1969. до 1971. био ангажован као гостујући професор  на Интернационалном хришћанском универзитету Токио (International Christian University Tokyo). Евангелички теолошки факултет Георг-Аугустовог универзитета у Гетингену изабрао га је 1972. године за редовног професорa на катедри за Нови Завет. На овом месту остаје до 1980. године, када се враћа у родну Швајцарску, где је на Теолошком факултету Универзитета у Берну изабран у звање редовног професора и где остаје до пензионисања 2003. године.   Импресивно научно дело професора Луца обележиле су три главне теме: Еванђеље по Матеју, историја раног хришћанства и библијска ерминевтика. У оквиру 1968. године покренутог пројекта Евангеличко-католичког коментара Новог Завета (Evangelisch-Кatholischer Kommentar zum Neuen Testament) Улриху Луцу је поверено писање тумачења Еванђеља по Матеју, чији је први том (Мат. 1 – 7) угледао светлост дана 1985. године, да би последњи, четврти, био објављен 2002. године. Монографије попут Die Jesusgeschichte des Matthäus („Историја Исуса по Матеју”, 1993) и Theologische Hermeneutik des Neuen Testaments („Богословска ерминевитика Новог Завета”, 2014) сврставају се у капитална дела новозаветникâ немачког говорног подручја.   Улрих Луц је наследио Едуарда Швајцера у уредништву Евангеличко-католичког коментара, а било му је поверено и уређивање научних часописа попут Evangelische Theologie, Judaica и New Testament Studies. Од 1997. до 1998. председавао је удружењем Studiorum Novi Testamenti Societas (SNTS).  Био је гостујући професор на универзитетима у Преторији, Риму, Нишиномији. Добитник је десет почасних доктората, носилац Медаље Јана Коменског Карловог Универзитета у Прагу и медаље за библијске науке Буркит (Burkitt) Британске академије хуманистичких и друштвених наука.   У историји српске теолошке мисли остаће упамћен као велики пријатељ и добротвор. По сопственој жељи ангажовао се на оснивању Библијског института при Православном богословском факултету Универзитета у Београду, коме је 2015. године поклонио своју целокупну библиотеку и додатни новчани износ за куповину нових књига. Посебно ће се памтити његови напори да и друге институције у свету подрже Православни богословски факултет у Београду.   Улрих Луц је био хришћанин и научник. У свом животу и раду несумњиво је спојио академски и црквени идентитет. Његови ученици посебно ће памтити упутства, личне контакте и искрену хришћанску љубав коју је несебично пружао.   Вечан му спомен!   Милан Кострешевић, Теолошки факултет Универзитета у Берну     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      У Бијељини је у четвртак одржан концерт Српског византијског хора "Мојсије Петровић" из Београда, под хоровођством Николе Попмихајлова, који је извео химне из старих српских рукописа и сплет српских народних пјесама.     У богатом репертоару црквене византијске, Хор је извео и четири композиције карактеристичне за подручје Косова и Метохије. Хоровођа Попмихајлов рекао је да је тај начин нотног записивања везан само за црквено појање, а да је једна од најстаријих композиција коју они изводе из 16. вијека и налази се у неким књигама у Сремским Карловцима.   Хор се бави изучавањем, очувањем и извођењем аутентичног, традиционалног источно-православног, српског и византијског стила црквене музике. Српски византијски хор "Мојсије Петровић" из Београда први је те врсте у Србији, на чијем се репертоару налазе композиције православних мелографа од средњег вијека до данас, као и мелодије непознатих аутора чије је извориште усмено црквено предање. Цјелокупан извођачки опус забиљежен је византијском нотацијом.   Концерт је одржан у Епархијском културном центру, а организовао га је, уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Господина Фотија, Мисијски фонд Епархије.     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Ђовани Гагић,
      Има много разбацаних тема о професору Милу Ломпару на форуму, овде ће бити све о њему на једној теми.

      12. септембар 2013.
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...