Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
  1. Desiderius Erasmus

    Desiderius Erasmus

  2. Натан

    Натан

  3. Рапсоди

    Рапсоди

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      У петак увече група младих људи окупљења око народне иницијативе, „Нема предаје Косова и Метохије”, кренула је у обилазак централних београдских улица да би у разговору са интерно расељеним лицима из Трећег света, који тренутно бораве у Србији, поделила памфлет на српском, енглеском и арапском језику, на којем је писало:
        „Због учесталих болесних напада на српске жене и девојке, забрањено вам је кретање ван мигрантских центара од 22 часова до 6 часова ујутру. И кретање више од три особе у групи током дана. Напади на наше грађане вам неће проћи некажњено.”
      На простору од Зеленог венца до аутобуске станице ова група младића је срела више мигрантских група, са којима је разговарала и којима је уручила споменути памфлет.
        „Ми знамо да сте овде у Србији на пропутовању ка ЕУ и да не желите се да дуже задржавате у нашој земљи. Док сте овде не дирајте наше жене, нашу децу и грађане и нико ни вас неће дирати. Уколико неког нападните, ми ћемо одговорити. Ми нисмо држава, ни полиција, ми смо народ. И наш одговор ће бити жесток. Наше патроле ће од сада повремено патролирати Београдом, тамо где ви будети и реаговати ако буде насиље са ваше стране. Не дирајте нико и у миру можете да наставите свој пут. Као што ми у вашој држави морамо да поштујемо ваше законе и обичаје, поштујте и ви наше или ћете се суочити са одговором који бисте и ви дали нама у вашој земљи када би вас ми малтртирали. Раширите ову нашу поруку и својим сународницима. Желимо вам све најбоље и срећан пут”, казао би неко из народне иницијативе, „Нема предаје Косова и Метохије” приликом сусрета са мигрантима.
      Након патроле, ексклузивно за Србин.инфо, у име народне иницијативе „Нема предаје Косова и Метохије” и њихових пријатаља, Дамњан Кнежевић је изјавио:
        „Ми смо данас братски прошетали улицама Београда. Хтели смо да видимо каква је ситуацију у граду пошто је било много проблема како у београду тако и у другим местима у Србији везано са мигрантима. Ми нисмо овде дошли како би радили кампању против миграната, већ против мигрантског насиља. Нико нема право да изазива насиље у нашим градовима и у нашој земљи. И оно што смо обећали мигрантима у непосредном контакту са њима је то да ћемо ми ове вечери, и свих наредних вечери, бити на овим улицима, ппоручивши им да им се не исплати да праве глупости – да дирају наше жене, децу и људе – јер ми ћемо одговорити. Ми нисмо Влада, нити смо полиција. Одговорићемо народски, а то никоме не иде у прилог. Надам се да ће они схватити поруку, да ће бити мање проблема у наредном периоду и да ће органи реда радити свој посао. Али, ако они не могу или неће да раде посао за који су плаћени, ми нећемо седети скрштених руку, него ћемо бранити овај град, нашу земљу и наше грађане“.
      А шта се све збивало током патроле народне иницијативе, „Нема предаје Косова и Метохије”, погледајте у видео прилогу горе.
        Србин.инфо
       
       
       
    • Од Логос,
      Сваком разумном човеку је јасно да став који заступа Епископ Иринеј није његов лични, већ званични став Српске Православне Цркве. Тужно је, при томе, што он своју част мора да брани на суду.
       
      Роман Анатоливич Силантјев је руски верски аналитичар, историчар религије и исламолог. Доктор је историјских наука, професор Московског државног лингвистичког универзитета. Аутор је више од стотину публикација, укључујући Велику руску енциклопедију, Православну енциклопедију и Енциклопедију народа и религија света. Аутор је више од 100 публикација и 10 књига о проучавању ислама, аутор је и састављач Интерактивне мапе свих верских заједница у Русији
      Извршни је директор Центра за људска права Светског руског народног савета који је под покровитељством Руске православне цркве. Заменик председавајућег Стручног већа за државну верску експертизу при Министарству правде Руске Федерације. Члан стручног већа Више комисије за сертификацију при Министарству просвете и науке Руске Федерације о теологији.
      За руски портал РЕГНУМ Силантјев је написао чланак о медијској хајци на епископа бачког Иринеја Буловића, који преносимо у целости:
      Суд одбранио српског епископа од напада медија
      Роман Силантјев, REGNUM
      14. новембар 2019.
      Сваком разумном човеку је јасно да став који заступа Епископ Иринеј није његов лични, већ званични став Српске Православне Цркве. Тужно је, при томе, што он своју част мора да брани на суду.
      Недавно ми је бивши колега послао врло занимљив линк са црквеног интернет-портала из Србије о томе како је суд донео пресуду у корист тужбе епископа Српске Православне Цркве против новинара који су током прошле године ширили клевете против њега у разним издањима.
      Истраживши на интернету, са осећам емпатије сам схватио да је тај човек – Епископ бачки Иринеј Буловић – стално изложен нападима. Претраживач ме је одмах одвео до српског превода анонимног аутора црквеног блога из Турске „Светлост Фанара“ (Φως Φαναρίου) који садржи буквално бујицу негативних коментара у прилично увредљивом облику. Нисам могао да верујем да је аутор блога, по свему судећи, неки Грк из Турске – црквен човек.
      За шта то окривљују Епископа Иринеја? Да је „сателит Москвe“, да је „апсолутно на страни Москве“, приписују му неке закулисне изјаве…
      Као што се види и на званичном сајту Српске патријаршије, Епископ бачки Иринеј Буловић је портпарол Српског Синода, то јест лице које је пред целом јавношћу одговорно за извештавање о његовом раду. Већ само то показује колико је позиција Епископа Иринеја Буловића изложена притисцима. При томе, сваком разумном човеку је јасно да став који заступа Епископ Иринеј није његов лични, него званични став Српске Православне Цркве.
      Тужно је, при томе, што он своју част мора да брани на суду.
      Епископ Иринеј је веома учен човек, коме је Санктпетербуршка духовна академија недавно доделила почасни докторат. На интернету није тешко пронаћи његове текстове. Он брани поредак којим се Православна Црква вековима руководи и који је сада нарушен уплитањем Цариградске патријаршије у црквени живот Православне Украјине. Брине га раскол који је почео у целом Православљу, и издајнички став који су заузели поједини архијереји. То сада брине и сваког православног човека. Пошто сам прочитао његове текстове, у своје име могу рећи да бих био спреман да станем иза сваке његове речи. Одатле је и овај човек, који тако храбро и отворено брани традиције Православља, стално изложен нападима. А брани их „подигнутог визира“, не скривајући ни од кога своја гледишта.
      Атмосфера у Српској Православној Цркви је врло напета. О томе говори и саопштење Информативне службе Српске патријаршије.
      Српска Црква подржава канонску Цркву у Украјини. Српски епископи нису ради да им за анонимним критикама из Турске поново по главама падају бомбе, нити да им једног лепог дана, по препоруци Стејт дипартмента САД, дођу неки незвани „егзарси“ ради преуређења црквеног живота на Балкану. И управо у тој непоколебивости се састоји српски национални карактер, који је из историје тако добро познат. Док су многи народи покорно страдали под турским ропством, Срби су се борили и супротстављали се, што добро зна свако ко је учио историју. Чудно је да се то данас не узима у обзир у неким земљама на Западу и Истоку – изгледа да су лоше учили историју. Зато за сада и унајмљују новинаре у Русији.
      Наиме, неки Георгије Матвијенко – нисам могао да схватим ко је то, с обзиром да је његова ауторска биографија на сајту ИА REGNUM празна – написао је чланак у којем такође окривљује епископа Иринеја, овога пута читавим низом клевета. Не, не криви га зато што је он „апсолутно на страни Москве“, већ у стилу, буквално дословце истом: да Епископ Иринеј наводно жели да заоштри сукоб „на линији Београд – Фанар“ и да тако помогне Цариграду у решавању македонског питања.
      Као и увек – никаквих доказа.
      Г. Матвијенко пише да је Београд недавно посетила делегација архијереја Цариградске патријаршије – исти они Грци из Турске – а да су их Епископ Иринеј, заједно са Патријархом српским и другим митрополитима и епископима, топло примили. И у чему је ту кривица? Мислим да би им у овом тренутку и у Московској патријаршији пожелели топлу добродошлицу – нису обавезни да се моле и заједно служе – али је ствар у томе да они сами не желе да дођу. Сећам се како је прошле године цариградска делегација била у Кијеву и како ни са ким није желела да разговара, осим са локалним расколницима и председником П. А. Порошенком који је водио рат на Донбасу.
      Узгред, према истој страници Српске патријаршије, у сусрету није учествовао само епископ Иринеј, већ и митрополити из Хрватске и Црне Горе и низ других епископа – о којима Матвијенко из неког разлога не пише, него своје спекулације приписује управо Епископу бачком Иринеју. Да ли стога што је Епископ Иринеј портпарол Синода? Или пак зато што, за разлику од сабраће, храбро износи свој став, не улепшавајући изразе и схватања?
      Г. Матвијенко се, узгред буди речено, користио информацијама, према сопственом признању, из „провладиних новина Курир“ (sic!). Уколико неко жели да схвати о каквој врсти новина је реч, довољно је да на претраживачу укуца адресу овог издања, па да се својим очима увери да термин „провладин“ не би пао на памет никоме ко иоле нешто зна о српским медијима.
      Уколико се пак погледа садржај других извора, који су пригоднији за доношење одговорнијих увида, постаје јасно да је током сусрета српске и делегације из Истамбула дневни ред чинио читав низ питања, а да су српски јерарси по питању Украјине остали непоколебиви и верни свом начелном ставу. Гости из Истамбула су обећали да се неће уплитати ни у питање Северне Македоније где већ пола века траје раскол. Зато нам остаје да се радујемо за српску браћу. А ауторима, који желе да осветле црквене новости, упутио бих савет – да не испуњавају нечије задатке у клеветању јерараха и распаљивању ватре у међуцрквеним односима, него да пажљиво проучавају тему о којој пишу.
       
      Детаљније: https://regnum.ru/news/polit/2778356.html
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј присуствовао је 19. октобра 2019. године свечаној академији у београдском Центру Сава којом је обележено 75 година од ослобођења Београда у Другом светском рату.     Свечаности су, поред председника Републике Србије г. Александра Вучића, председника Владе Руске Федерације г. Дмитрија Медведева и највиших представника Републике Србије и Републике Српске, присуствовали и чланови Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве Преосвећена господа Епископи бачки Иринеј, шумадијски Јован и крушевачки Давид. Опширнији извештај на званичној интернет страници Председника Републике Србије.
    • Од Милан Ракић,
      Поводом 20. октобра, Дана ослобођења Београда у Другом светском рату, на аеродрому "Пуковник-пилот Миленко Павловић" крај села Батајница данас је изведен приказ способности Војске Србије где су њени припадници јавности презентовали свве оно са чиме тренутно располаже Специјална бригада и КоВ, односно РВ и ПВО.

      Била је ово прилика да се прикажу средства купљена и набаљена путем донација из Руске Федерације, али и САД-што наравно нико није поменуо.

      Било је ту и наших производа НВО, а око 2500 припадника војске је у динамичком приказу, дефилеу јединица и налету авијације ангажовало 100-ак борбених и неборбених возила, те 30-ак ваздухоплова.

      Пре 75 година, од 12. до 20. октобра се одвијала "Београдска операција", као део опсежног заједничког плана НОВЈ и Црвене Армије са циљем наношења удара немачкој Армисјкој групи у Србији, те ослобођења Београда.

      Двадесетог октобра је окончана 1287 дана дуга немачка окупација главног града. У току "Београдске операције" је погинуло 2953 припадника НОВЈ и 976 војника Црвене Армије.

      Поводом овог јубилеја, свечаности на сремској аеродромској просторији је присуствовао и Премијер РФ, те добро нам знани домаћин.

      Поред њих двојице и остали су били ту. Поједини министри наши, српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, те остали високи државни званичници, представници Министарства одбране и Војске Србије, МУП-а, БИА, представници дипломатског и војно-дипломатског кора, верских заједница, многобројни гости и грађани Републике Србије. Према процени "безебдњака", њих 15 тисућа. Заклоњених видео-бимом од државне "елите"

      Кацсмо код представника верских заједница, у оној гужви представника РКЦ нисам видео, ИВЗ је представљао реис Сеад ефендија Насуфовић, док је СПЦ представљао протојереј ставрофор, отац Стојадин Павловић.

      Након интонирања химни наше Републике и РФ, заменик команданта РВ и ПВО бригадни генерал Жељко Билић је наредио почетак динамичког приказа вежбе који је подразумевао решавање неколико засебних тактичких задатака са акцентом на интероперабилност јединица КоВ, Специјалне бригаде и РВ и ПВО.

      Према супозицији вежбе, извиђачко-диверзантски тимови у борбеним возилима "Лазар" и "Хамви", уз ваздушну подршку хеликоптера "Газела", извршили су препад на терористе у за ту намену изграђеним објектима инфраструктуре испред аеродромске платформе.

      Након почетног удара уследило је дејство јуришне авијације по објектима "плавог" на земљи, након чега је уследило дејство противтерористичких тимова из неколико пешадисјких борбених возила, те падобрански десант из транспортних хеликоптера.

      Тим службе трагања и спасавања је имао задатак да из зоне борбених дејстава извуче катапултираног пилота, где је први пут у борбеним условима престоничкој јавности приказан Х-145.

      Обезбеђење просторије за извлачење "медевак" тима су вршили припадници Специјалне бригаде десантирани из Ми-17, док су противоклопну и јуришну подршку истовремено вршили хеликоптери типа "Гама" и авиони "Супергалеб Г-4".

      Високо изнад њих, ловачку заштиту су вршиле "двадесетдеветке", са по први пут "употребљеним" посадама састављеним од младих поручника који су у РФ завршили преобуку почетком септембра ове године.

      Након извлачења снага "црвеног" из објекта дејства, завршни удар на "плавог" је извела ловачко-бомабрдерска авијација на авионима типа "Орао".

      Дејством "Орлова" је завршен ваздушни и копнени "дисплеј" бременит мешавином мириса сагорелог барута и благоухане ароме керозина ангажованог на 400-600 степени Целзијусове скале.

      "Одлазак" те димне завесе у више делове атмосфере је означио почетак "мирнијег" дела представе-дефилеа јединица у три ешелона. Пешадијском, моторизованом и наравно ваздухопловном.

      На челу пешадисјког ешелона, наступили су питомци (нек` опросте ови "нови" са кадетима, ја сам научио на термин "питомац") Војне академије, који су носили пуковске и заставе из Народноослободилачке борбе - јединица Народноослободилачке Војске Југославије и Црвене армије које су учествовале у ослобађању Београда.

      После указане части настрадалима у НОБ и "Београдској операцији", наступио је (по други пут-први пут у Ниш о.г. за Дан победе) подешелон ветерана којег су чинили учесници ратова деведесетих, противтерористичке операције 1998. године и учесници у одбрани од НАТО агресије 1999. године, а командант подешелона био је бригадни генерал у пензији Стојан Коњиковац, учесник Битке на Паштрику.

      Потом су се ређале све јединице КоВ. Прва, Друга, Трећа и Четврта бригада. Подешелени 72. извиђачко-диверзантског батаљона и 63. падобранског батаљона- Потом батаљон за противтерористичка дејства, Трећи и Пети батаљон војне полиције и напослетку два подешелона састављена од војника на служењу војног рока.

      Припадници пешадијског ешелона су били наоружани личним наоружањем и опремом по пројекту "1500+", који у најкраћем подразумева стрељачко наоружање по НАТО стандарду (Скар-Л, Хелклер & Кох, М21 и лаки ПМ Миними, као и пиштољ Глок 9мм).

      Од опреме се издваја неколико "чудеса" (пасивни ноћни монокулар Дедал, ласерски даљиномер Москито, рефлексни нишан Еимпоинт, термовизијски двоглед са ласерским даљиномером, етц.), као и нови делови заштитне опреме, пре свега борбени балистички прслук МД-12, нове чизме и заштитна маска М3.

      Погледом у небо, гледаоци су могли да испрате и наступ ваздухопловног ешелона јединица Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране.

      У подешелону ловачко-бомбардерске и ловачке авијације РВ и ПВО, гледаоци на небу изнад батајничког аеродрома могли да виде налет школско-борбених авиона „Супер галеб Г-4“, налет авиона јуришника типа „Орао“

      и налет авиона ловаца „МиГ-29“ намењених за ловачко-пресретачка дејства у задацима контроле и заштите ваздушног простора.

      Посетиоци су на данашњем приказу имали прилику да виде и хеликоптере Ми-35 ("Вучићеве"ђавоље кочије"") из Руске Федерације (којима ће у 4 номере од 2020. године адреса бити 714. противоклопна хеликоптерска ескадрила из Лађеваца крај Краљева града),

      затим хеликоптере „Х-145М“, „Ми-8“ и „М-17“, као и хеликоптере „Газела“ и „Гама“.

      Након пешадије и ваздуплоХоваца, наступио је моторизовани ешелон. Овај део ћу копипејстовати са МОРС. Дакле(м).

      Након пешадијског и ваздухопловног ешелона, продефиловао је и моторизовани ешелон, у коме су била возила и средства ратне технике на употреби у јединицама Војске Србије и средства по пројекту „1500+“ која својим капацитетима развија и производи Одбрамбена индустрија Србије. Командант моторизованог ешелона био је пуковник Владан Милосављевић.

      Гледаоци су могли да виде и модернизовани тенк Т-72 руске производње Руске Федерације, којим ће у наредном периоду бити опремљене и јединице Војске Србије. (Овај тенк је наравно деценијама већ у употреби у нашој војсци, али је потребна "медијска прдаљка")

      У оквиру осам подешелона, наступио је подешелон оклопних извиђачких аутомобила БРДМ-2МС, која су опремљена савременим термовизијским средствима за осматрање и нишањење, а систем управљања ватром обезбеђује дејство из покрета. Пријемом ових борбених возила са респектабилним маневарским способностима, ватреном моћи и балистичком заштитом на нивоу 3+, значајно са унапређене оперативне способности Копнене војске.

      Уследили су подешелони возила полицијских борбених „ВПБ М-86“, подешелон специјалних вишенаменских моторних возила „Хамер“,

      подешелон вишенаменских оклопних борбених возила „Лазар-3",

      мешовити подешелон борбених и теренских возила у коме су била вишенаменска оклопна возила „Милош"

      и нова теренска возила „Застава".

      У саставу мешовитог подешелона беспосадних земаљских и ваздухопловних платформи, биле су даљински управљане беспосадне земаљске платформе „Мали Милош",

      беспилотна летелица „Врабац", као и борбени, извиђачки и ометачки дронови.

      Наредни подешелон чинили су самоходни топови хаубице 155 мм „НОРА“ Б52 М15, које се налазе у наоружању јединица Војске Србије

      и самоходна хаубица „Александар“, а ту су биле и универзална покретна артиљеријска рачунарска станица (Упарс) и модификовани преносни ракетни систем ПВО „Игла”.

      У наступу подешелона нових и модернизованих система ракетне артиљерије, гледаоци су могли да виде БОВ КИВ артиљеријско возило, модернизовани „Огањ дигитални“, самоходно вишецевно лансирно оруђе „Шумадија",

      самоходни вишецевни ракетни систем „Тамнава“ намењен за ватрену подршку јединица Копнене војске, систем „Пасарс“ и радарски систем „Жирафа“.

      За разлику од претпрошле године када је "седма сила" могла нешто да приупита Председник и госта му из РФ, овога пута то није био случај. Разлог за то је ипак био у протоколу због пријема у Палати Србија, те је Прворођени након што је са "врлодобро" оценивши вежбу са високим гостом из РФ отишао пут Новог Београда оставивши неколико десетина новинарских екипа без одговора на нека питања.

      Иначе, морам признати да је у кратком обраћању био врло одмерен и није искористио (личан утисак) ову пригоду за предизборну кампању као што увек и свуда чини. Шта је рекао може се видети на снимку нпр.

      Такође, што је врло необично, новинарским екипама није био омогућен иозалазак на платформу. Без икаквог објашњења. Нпр., приликом доласка на батајники аеродром, срео сам неколико класића који су у Немецкој завршили преобуку за Х-145. Међутим у журби, било је оно: "Класо, ајд` кад се заврши званичан део, видимо се поред машина да се мало испричамо."

      Међутим, иако је након одласка званичника било приметно да се посаде постојавају испред летелица на којима су летели, једноставно су људи из протокола наредили да се крене пут аутобуса и назад пред зграду Палате "Србија" одакле смо јутрос и пошли.

      За мене лично велики пропуст и разочарење (као да ми није довољно било гледање Шизоја, Милета и Чалета и осталих  ).

      Ипак и поред тога, остаје понос због беспрекорног програма који су извели припадници наше војске. То је на концу и оно што треба да нас интересује, без обзира на "елиту" којој ће надам се у оваквој констелацији ускоро доћи крај.
      За Поуке.орг, Милан Ракић
      фото: мало МОРС, мало ја (ове сликане "фиксним" телефоном)
       
       
       
       
    • Од Логос,
      Важна основна искуства за мене су криза протестантског библијског принципа, губитак односа живота према теологији уопште и посебно према библијској науци, „нестанак“ Бога из нашег животног света и све веће самозапуштање Цркве у већем делу Западне Европе. Црква ми је важна. Моја ерминевтика се стално окреће око Цркве. (U. Luz, Theologische Hermeneutik des Neuen Testaments, Neukirchen-Vluyn: 2014, VI)     Др Улрих Луц (Ulrich Luz), професор емеритус на катедри за Нови Завет Теолошког факултета Универзитета у Берну, упокојио се у недељу, 13. октобра 2019. године, у 82. години живота.   Рођен је 23. фебруара 1938. године у селу Менендорф на Циришком језеру у чувеној породици Луц, из које је потекла и Елизабет Луц која се за време Другог светског рата нарочито ангажовала на помоћи размене писама између чланова насилно протераних јеврејских породица. Одраставши у родном селу, Луц је 1956. године завршио Слободну циришку гимназију. Потом је студирао протестантску теологију на универзитетима у Цириху, Гетингену и Базелу. Од 1963. до 1968. године радио је као асистент код Едуарда Швајцера (Eduard Schweizer) на Теолошком факултету Циришког универзитета. На истом факултету, 1967. године, одбранивши дисертацију Das Geschichtsverständnis des Paulus („Схватање историје код апостола Павла”), стекао је звање доктора теолошких наука, а затим је, 1968. године, завршивши процес хабилитације, стекао услове за универзитетску професуру. Од 1968. до 1969. служио је као свештеник Реформатске Цркве Цирих Зебах (Zürich Seebach). Животни пут га је потом одвео у Јапан, где је од 1969. до 1971. био ангажован као гостујући професор  на Интернационалном хришћанском универзитету Токио (International Christian University Tokyo). Евангелички теолошки факултет Георг-Аугустовог универзитета у Гетингену изабрао га је 1972. године за редовног професорa на катедри за Нови Завет. На овом месту остаје до 1980. године, када се враћа у родну Швајцарску, где је на Теолошком факултету Универзитета у Берну изабран у звање редовног професора и где остаје до пензионисања 2003. године.   Импресивно научно дело професора Луца обележиле су три главне теме: Еванђеље по Матеју, историја раног хришћанства и библијска ерминевтика. У оквиру 1968. године покренутог пројекта Евангеличко-католичког коментара Новог Завета (Evangelisch-Кatholischer Kommentar zum Neuen Testament) Улриху Луцу је поверено писање тумачења Еванђеља по Матеју, чији је први том (Мат. 1 – 7) угледао светлост дана 1985. године, да би последњи, четврти, био објављен 2002. године. Монографије попут Die Jesusgeschichte des Matthäus („Историја Исуса по Матеју”, 1993) и Theologische Hermeneutik des Neuen Testaments („Богословска ерминевитика Новог Завета”, 2014) сврставају се у капитална дела новозаветникâ немачког говорног подручја.   Улрих Луц је наследио Едуарда Швајцера у уредништву Евангеличко-католичког коментара, а било му је поверено и уређивање научних часописа попут Evangelische Theologie, Judaica и New Testament Studies. Од 1997. до 1998. председавао је удружењем Studiorum Novi Testamenti Societas (SNTS).  Био је гостујући професор на универзитетима у Преторији, Риму, Нишиномији. Добитник је десет почасних доктората, носилац Медаље Јана Коменског Карловог Универзитета у Прагу и медаље за библијске науке Буркит (Burkitt) Британске академије хуманистичких и друштвених наука.   У историји српске теолошке мисли остаће упамћен као велики пријатељ и добротвор. По сопственој жељи ангажовао се на оснивању Библијског института при Православном богословском факултету Универзитета у Београду, коме је 2015. године поклонио своју целокупну библиотеку и додатни новчани износ за куповину нових књига. Посебно ће се памтити његови напори да и друге институције у свету подрже Православни богословски факултет у Београду.   Улрих Луц је био хришћанин и научник. У свом животу и раду несумњиво је спојио академски и црквени идентитет. Његови ученици посебно ће памтити упутства, личне контакте и искрену хришћанску љубав коју је несебично пружао.   Вечан му спомен!   Милан Кострешевић, Теолошки факултет Универзитета у Берну     Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...