Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Зосима

Упокојио се наш брат Крис Корнел

Оцени ову тему

Recommended Posts

Иначе им`о је гласину, мог`о је у опери певати

Ево ова из Бонда 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да су многи уметници кроз своја дела трагали за Смислом, то и није некаква новост. Да се Смисао најбоље може уочити кроз визуелни доживљај, сведоче нам многа ликовна дела, како црквена, тако и профана.

Можда Га ја мало теже пронаћи и уочити у музичким делима, сем ако она нису a priori настала за религијске потребе, али као теорема, веома велику потребу за доказивањем имају многе песме и уметници из света рок музике.

Иако су за рок музику везане многе контроверзе које се „врте“ око распусног живота музичара испуњеног дрогом, алкохолом и промискуитетним понашањем, постоје и многи другачији примери.

wBoktkqTURBXy81NDdjZjQwNGEwYWQ0MDBhNGNkZGVjZTZkMWM0ZjMxMy5qcGVnkZMCzQOOAA

Град Сијетл је као и многи други индустријски центри у Америци, 90-их година упао у велику економску кризу, која је резултовала депресијом. Како економском, тако и у сваком другом погледу. Ипак, тај период је „породио“ један нови правац у оквиру рок музике, који ево већ готово четврт века има своје присталице широм света, па тако и код нас у Србији. Неку врсту „неопанка“. Амери су га назвали „гранџ“, а „покер гранџ асова“ из Сијетла су „Нирвана“, „Алис ин чејнс“, „Прл џем“ и „Саунд Гарден“. Сваки особен на свој начин, а за нас је занимљив овај потоњи, по свом певачу Крису Корнелу.

Крис Корнел је рођен у Сијетлу 1964. године, а музичку каријеру, за коју је инспирацију нашао у опусу „Битлса”, почео је као гитариста у бенду „Шемпс”, који је изводио обраде туђих хитова.

chris-cornell-640x360

А онда је 1984. године основао „Саундгарден“. Ипак, требало је читавих седам година, до албума „Badmotorfinger”, и платинастог тиража, па да се за Корнела и екипу чује. И ван граница САД.

А планетарни успех стиже са плочом „Superunknown” из 1994. године. Синглови са овог албума, који је дебитовао на првом месту „Билбордове” листе, „Spoonman” и „Black Hole Sun” овенчани су и са две „Греми” награде.

Крајем деведесетих, Корнел започиње соло каријеру, али 2001. година означава још једну прекретницу у његовом музичком развоју, с обзиром на то да тада са неким члановима чувеног америчког састава „Rage Against the Machine” оснива бенд „Аудиослејв”. Истоимени албум ове групе достигао је троструки платинасти тираж широм света.

qfxktkqTURBXy8yZDg4YzY0Mjk5M2I5ZWQwZGQxOTNkZDYzNWNjZjIyZC5qcGVnkZMCzQOOAA

Током каријере овај певач, композитор и гитариста објавио је пет соло албума и сарађивао је са многим колегама. Као и многе музичаре, и његову каријеру пратиле су приче о зависности од наркотика и алкохола, што је и сам Корнел, познат и по снажном вокалу, са распоном од безмало четири октаве, признао у више интервјуа.

„Дуго ми је требало да схватим да је боље бити ’чист’. Лечење ми је доста помогло да избегнем тешку депресију у коју упадну готово сви који су били зависни од дроге и алкохола”, изјавио је једном приликом.

Прекретницу у његовом животу, како је и сам признао више пута чини склапање брака са Вики Карајанис, када Крис који је иначе рођен и одгајан као римокатолик, прелази у православну веру. 

chris cornell 2

Иако се на први поглед кроз један део његовог музичког израза не може приметити утицај православља и религиозности уопште, ипак нека његова промишљања о животу, о односу према ближњем, о одрастању њихове деце, кћерке Антоније (Тони) и сина Кристофера, њиховог крштења у православној цркви, оснивање хуманитарне фондације за сиромашну и децу без дома, ипак указују да је Крис на неки начин спознао Смисао…

Нажалост, како су агенције јавиле, Крис је након јучерашњег концерта у Детроиту преминуо. Бог нека му души опрости.

01.png

Share this post


Link to post
Share on other sites

Након концерта се вратио на бину и свирао још сат времена за пар људи који су остали у сали...после неколико сати је извршио самоубиство :-( 

Нека га Бог у Царство своје прими.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Протонамесник Слободан Алексић, главни и одговорни уредник радија „Источник“ Епархије ваљевске, објашњавајући шта је прво, а што дрго бденије, каже да ова богослужења имају покајни карактер, али и позивају на будност човека да стражи над самим собом. Отац Слободан истиче да ова бденија имају сличности, али и разлике у односу на службе које се служе уочи празника. „Ово богослужење се назива јутрење са каноном Светог Андреје Критског“, каже уредник нашег радија који позива вернике на ово богослужење „јер бденије траје цео наш земни живот“.
       
       
    • Од PredragVId,
      Уочи упокојења је рекао: ”Радујте се! тек сада сам са вама! ”.
      Отац Тадеј рођен је 19. 10. 1914. године у Петровцу на Млави. Првобитно по рођењу је био слеп и пошто су родитељи мислили да неће ни преживети позвали су свештеника да га крсти. После крштења Тома је прогледало и родитељи су били срећни што ће преживети. Мајка му је преминула још када је био мали. Због тога је одрастао уз маћехе. Више пута би га у кући тако истукли да је узимао комад хлеба и бежао од куће. Као млад био је јако слаб и није могао да се бави земљорадњом. Зато су га, након што је завршио основну школу у родној Витовници, родитељи дали на кројачки занат у занатско-трговачку школу у Петровцу (као јеромонах је завршио и иконографску школу). По завршеном занату он се запошљава у Београду и ту остаје 6 година. Ту се и разбољева и доктори му прогнозирају још 5 година живота. Због тога је жудећи за Богом отишао код руских монаха у манастир Миљково код Свилајнца. Ту је упознао архимандрита Амвросија који је доста утицао на њега. Замонашен је 10. марта 1935. године у манастиру Горњак, а потом је 14. (1.) јула исте године рукоположен у чин јерођакона, као сабрат манастира Горњака. Упућен је одмах после монашења 1935. године у иконографску школу у манастиру Раковица.
      У чин јеромонаха рукуположен је 3. фебруара 1938. године у манастиру Раковица. Рукоположио га је епископ харковски Митрофан. У чин игумана произведен је 1949. године Саборној цркви у Београду. Производство је обавио викар Његове Светости Патријарха епископ Висарион, бивши епископ банатски. Октобра 1938. године, јеромонах Тадеј је премештен у Пећку Патријаршију. По избијању Другог светског рата, старац Тадеј је избегао из Пећи и поново дошао у манастир Раковицу. Априла 1947. године старац Тадеј се враћа у браничевску епархију и постаје сабрат манастира Горњак. По жељи патријарха Гаврила Тадеј се поново враћа у Пећку Патријаршију 1949. године, и постаје њен намесник. Године 1955. из здравствених разлога, по други пута се враћа у браничевску епархију. У овој епархији је био привремени парох печанско-кленовачки и шапинске епархије,а затим од 1957. године старцу Тадеју подељен је канонски отпуст за манастир Хиландар. После непуна четири месеца, старац Тадеј је пре свега вољом Божијом после јављања Пресвете Богородице и речи да му ваља да утеши многе у Србији а онда и вољом грчких власти, враћен из Хиландара, са Свете Горе у Србију. Ту је, привремено, био парох бистрички,затим старешина манастира Туман. Са ове дужности,по молби 1962. године премештен је за старешину манастира Витовница.
      На овој дужности је провео десет година,да би најзад,као парох влашкодолски, био пензионисан, а затим постављен за старешину манастира Покајница код Велике Плане, па за духовника манастира Туман, а одатле по други пут, за старешину манастира Витовница. У чин архимандрита произведен је 1989. године у манастиру Горњак пред моштима кнеза Лазара.
      Радујте се! Тек сада сам са вама!
       
      Извор: www.svetigora.com
    • Од Логос,
      У трећу недјељу Часног поста, у Недјељу Крстопоклону, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света Литругија. Предстојао је протојереј Миладин Кнежевић, саслуживали су му протојереји-ставрофори: Драган Митровић и Далибор Милаковић, протојереји: Мирчета Шљиванчанин, Бранко Вујачић, као и протођакон Владимир Јарамаз. Пјевала мјешовита пјевница, као и храмовни хор ,,Свети апостол и јеванђелиста Марко“ који води диригент мр Људмила Радовић. Свима сабранима обратио се протојереј Мирчета Шљиванчанин, он се у почетном дијелу свог пастирског обраћања осврнуо на значење и смисао прослављања Крстопоклоне недјеље и самога Крста Часног:

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.
      „Ову недјељу поста зовемо крстопоклоном јер износимо у току службе Крст, да му се поклонимо. Њему, Крсту пјевамо – не као ствари, него као личности, јер се Христос поистовјетио са Крстом бивши распет на њему. Зато је Крст, знак и симбол наше вјере, ракав симбол да му се поклањамо и да га славимо као Онога који је на њему распет“, рекао је отац Мирчета. Отац Мирчета је даље указао на двојаки разлог због којег прослављамо Часни Крст Господњи: „Дакле данас славимо Часни Крст из два разлога. Први је да се подсјетимо куд смо кренули овим постом и гдје је наш циљ? А циљ су нам крст и Васкрсење Христово. А други је да нас оснажи, да нас окријепи, да нам да снаге да иддмо овим путем – путем Христовим. Да се што боље припремимо за васкрсење Христово, јер је крст наш живот“, закључио је протојереј Мирчета Шљиванчанин.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг инфо,
      @Александар Милојков браво Ацо! Мање од тебе нисмо очекивали! Кажи, како је било? Како је твоја о бл. Августину прошла? 
    • Од Поуке.орг инфо,
      Архиепископ Аустралије Стилианос Харкианакис је умро након дуготрајне болести у Сиднеју 25. марта 2019. године. Рођен је у Ретимну, на острву Крит, у Грчкој 29. децембра 1935. Студирао је теологију на Теолошкој школи у Халкију у близини Истанбула и дипломирао 1958. Рукоположен је за ђакона 1957. и свештеник 1958. године.
      Завршио је постдипломске студије из систематске теологије и философије религије на Универзитету у Бону, у Немачкој од 1958. до 1966. године). Предмет његове докторске тезе било је “Непогрешивост Цркве у православној теологији”, анализирајући повезаност непогрешивости и саборности Цркве.
      Године 1965. док је још завршавао постдипломске студије, Стилианос Харкианакис је именован за професора теологије на Универзитету у Атини. Године 1966. именован је за игумана Светог патријаршијског манастира Влатодон, у Солуну. Био је оснивач, а касније и потпредсједник и предсједник Патријархалног института за патристичке студије у оквиру манастира. Од 1969. до 1975. предавао је систематску теологију на Универзитету у Солуну.
      Године 1970. изабран је за титуларног митрополита Милитуполиса (док је остао у Светом манастиру Влатадон) као егзарх у питањима која се односе на сјеверну Грчку и планину Атос. Године 1975. изабран је за архиепископа Аустралије и егзарха Океаније. Од 1975. предавао је православну теологију и духовност на Универзитету у Сиднеју. Године 1986. постао је декан Православног теолошког колеџа Светог Андрије, где је такође био предавач у систематској теологији.
      Архиепископ Стилианос је представљао Васељенску патријаршију на скупштинама Светског савета цркава и у билатералним дијалозима. Био је копредсједавајући Мешовите међународне комисије за теолошки дијалог између католичке и православне Цркве од 1980. до 2003. године. Такође је учествовао у Међународној комисији за англиканско-православни теолошки дијалог.
       
       
      Царство му небеско!
       
       
      превео за Поуке.орг, Божидар Васиљевић
×
×
  • Create New...