Jump to content
  • ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Из Острога се више види. А понајвише када се држите за руку Светог Василија. На дежурству сам поред Ћивота Светог Василија Острошког. Нема гужве као оно љети, али ипак долази народ, свако са својим бременом не би ли му га Свети Василије олакшао. Долазе стари и млади, и дјеца. Долазе не само са Балкана, него из читавог свијета. Нема болесног човјека у Црној Гори који није дошао Светом Василију да га замоли за помоћ. Страшно је видјети колико је болесне дјеце, посебно након што нас је НАТО испрашио бомбама.     Светом Василију под Острог долазе болни већ више од три и по вијека. Долазили су му још за његовог земаљског живота.   И овдје стижу вијести о накани садашњег црногорског режима да Православној цркви у Црној Гори отме добар дио имовине, па и сам манастир Острог. Људи су забринути. Знају да сила Бога не моли.   А зна ли сила да њу Бог не воли?   Нијесу данашњи црногорски богоборци једина сила која је ударала на Светог Василија Острошког. Ударио је Нуман-паша Ћуприлић 1714, Омер-паша Латас 1852, па турска војска 1876-77. и Њемци 1942. године. И ево га Свети и даље на послушању код Бога да помаже народу. Све те силе су пропале, а Свети Василије је опстао.   Све то вријеме народ је био уз Светог Василија Острошког. Црногорци нијесу жалили главе да одбране Светог Василија. И Свети им је обилно узвраћао. Помагао је и онима који су на њега насртали, када би се искрено, истински покајали.   Црногорски народ овог доба нашао се на провјери своје оданости Светом Василију Острошком, већој него што су то били Црногорци у вријеме Турака и Њемаца.   Раније је непријатељ нападао на Црну Гору; данас је непријатељ црногорског народа у његовој кући. Црногорски режим насрнуо је на највећу црногорску светињу манастир Острог и свако ко је макар једном био код Светог Василија, или макар једном је завапио: „Свети Василије помози ми, помози моме дјетету“, дужан је да сада стане у одбрану острошке светиње.   Режим је најавио отимање манастира Острога и друге црквене имовине без оружја. Народ је призван да Острог и друге манастире одбрани без оружја. Призвани су у одбрану Острога сви који потребују помоћ Светог Василија, не само православни, него и римокатолици, и муслимани, и они који кажу да су атеисти а када оболе, или им дијете оболи, долазе код Свеца. Призвани су и они који мисле да им не треба помоћ од Светог Василија, али понијели су од родитеља кућно васпитање и имају осјећај цивилизацијских вриједности.   Партијска дисциплина, страх за радно мјесто, недостатак личне храбрости… не могу нам бити оправдање да 21. децембра не будемо на великом Црквено-народном сабору у Никшићу. Ни обавезе на послу, евентуално невријеме, проблем превоза, ни јака прехлада, ни не знам што све, не смију бити разлози да тог дана не будемо уз Светог Василија; ни поломљена нога не смије нас тог дана одвојити од њега.   Наше партијске и било које друге међусобне нетрпељивости не смију у нама будити инат да не одемо у Никшић.   Ко заиста тог дана не буде могао да дође у Никшић, може опште-народну одбрану Острога подржати тако што ће послати телеграм подршке, потписан именом и презименом, са бројем своје личне карте, овој светињи, или Митрополији црногорско-приморској, или Епархији будимљанско-никшићкој. Или ће телеграм, такође потписан именом и презименом, са бројем своје личне карте, у којем ће исказати свој протест због најаве отимања Острога послати Влади и Скупштини Црне Горе.   Одбрану Острога дужни су да подрже и они чији су коријени у Црној Гори а сада живе у Србији, Босни и Херцеговини, негдје у иностранству – доласком у Никшић или, барем, телеграмом.   У дан великог Црквено-народног сабора у Никшићу можемо само бити са Светим Василијем Острошким или против њега, можемо бити или они који су устали у одбрану Острога или они који су на Острог насрнули. Нема између.   Ако сада издамо Светог Василија Острошког, када оболимо, или оболи неко наш, хоћемо ли имати образа и храбрости да му дођемо и молимо га да нас избави? Хоће ли нас бити срамота да му се молимо, а када смо ми њему требали имали смо „преча посла“? Мислите да ћемо моћи да се сакријемо, или да ће он заборавити да смо га издали? Нећемо се моћи сакрити, нити ће он заборавити наш кукавичлук. То је правда Божија: „А ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима“, каже нам Господ.   Кнез Раич је чинио велики зулум манастиру Острогу, па му је шест синова погинуло. Када је видио што је учинио мислећи да је силан, да му нико ништа не може, покорно је дошао Светом Василију и замолио га да му опрости. И Свети Василије га је благословио дјецом уз коју је провео остатак живота вриједно радећи на свом имању. Али, Раич се искрено покајао за своја недјела. Зулум који најављује црногорски режим много је већи од зулума кнеза Раича.   Ако мислимо да сада можемо да издамо Светог Василија, па онда да му дођемо с покајањем, у грдној смо заблуди. Не може то тако, не можемо да чинимо безакоње с планом да ћемо се покајати. Не можемо Бога преварити.     На великом сабрању у Никшићу, засигурно, биће и људи које ће убацити полиција да компромитују скуп. Препознаћете их: правиће неред, гађаће полицију каменицама, носиће четничке барјаке и неприкладне транспаренте, и снимаће их камере и фото апарати режимских медија… Хватајте их, па видите што ћете са њима.     Извор: Портал Ин4с
    • Од Логос,
      У Солуну је успешно завршена 4. Међународна научна конференција Светогорског дома (Η Αγιορειτική Εστία / Mount Athos Center) чији су оснивачи Град Солун и Свештена општина Свете Горе. У оквиру скупа који је трајао од 7. до 9. децембра, последњег дана, организована је једнодневна конференција под називом „Светогорски и хиландарски монах Свети Сава – први Архиепископ српски“. Скуп је одржан у сали Стефанос Драгумис, Музеја византијске културе у Солуну.     Конференција је део општег програма који се одржава у Солуну и Београду поводом прославе 800 година самосталности Српске православне цркве и посвећења Светог Саве за првог српског архиепископа.   Организатори програма су Светогорски дом, Задужбина Светог манастира Хиландара из Београда, у сарадњи са Српском академијом наука и уметности и Друштвом пријатеља Свете Горе из Београда.    На отварању конференцију говорили су градоначелник Солуна и председник Управног одбора Светогорског дома, Константинос Зервас; у име Његове Свесветости Васељенског Патријарха Г. Вартоломеја, Високопреосвећени Митрополит вриулонски Г. Пантелејмон; заменик министра унутрашњих послова за Македонију и Тракију, Теодорос Караоглу;  представник Свештене општине Свете Горе и члан Управног одбора Светогорског дома, јеромонах Теофилос Пантократорски; представник Високопреосвећеног Митрополита Солунског г. Антима, архимандрит Силуан.   Сви говорници су једногласно поздравили идеју о одржавању конференције о Светом Сави, као јединственој историјског личности изузетне духовне снаге, коју је изнедрила монашка заједница Свете Горе и утрла пут стварању самосталне Српске цркве 1219. године.   Детаљнији извештај доступан је на званичној интернет страници манастира Хиландара
    • Од Логос,
      Центар за литургичке студије Монс Хемус и Институт за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду организују научни скуп под називом „Богословље и духовни живот Карловачке митрополије у оквиру 800 година аутокефалије Српске Православне Цркве“. Овај научни симпосион биће одржан у понедељак и уторак, 16. и 17. децембра, у Београду и Новом Саду.     Поздравну реч у Матици српској, у уторак, 17. децембра 2019. године од 9 часова, учесницима ће упутити професор доктор Драган Станић, председник Матице српске, и протопрезвитер-ставрофор Владимир Вукашиновић, редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      У понедељак, 9. децембра 2019. године, Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу прославио је своју крсну славу – Светог Алимпија Столпника.     Тим поводом, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован пререзао је славски колач у Деканату Факултета заједно са овогодишњим свечаром проф. др Жељком Мијаиловићем, као и са деканом факултета проф. др Владимиром Јаковљевићем. Владика Јован пожелео је срећну крсну славу свим запосленима у овој високошколској установи.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Другог дана прославе 800 година аутокефалности Српске православне Цркве, у суботу 7. децембра 2019. године, служена је Света архијерејска Литургија у Саборном храму Светог Саве у Бечу коју је служио Његово Преосвештенство Епископ пакрачко-славонски Господин Јован уз саслужење бечког свештенства.     У пригоној беседи Владика Јован још је једном честитао јубилеј целокупној пуноћи наше Цркве и истакао је неопходност истрајавања у еванђелском животу. Након Сабрања, у Епархијском двору, уприличен је доручак за драге госте а све то са великим трудом и љубављу организатора.     Извор: Епархија аустријско-швајцарска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...