Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
александар живаљев

Просечне плате у Србији ниже него у 2/3 афричких земаља

Оцени ову тему

Recommended Posts

Rajić: Plate manje nego u dve trećine afričkih zemalja

Rajić: Plate manje nego u dve trećine afričkih zemaljaIzvor: Shutterstock

Autor teksta:Beta

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Prosečne neto plate (bez poreza i doprinosa) su prošle godine u čak 21 afričkoj zemlji bile veće nego u Srbiji, a samo u 12 država su bile niže, rekao je agenciji Beta direktor Mreže za poslovnu podršku u Srbiji Dragoljub Rajić.

On je podsetio da je u 2016. godini prosečna neto pata u Srbiji iznosila 397,49 dolara ili 46.097 dinara.

Rekao je da su više prosečne plate od građana u Srbiji u prošloj godini imali zaposleni u Angoli, Libiji, Zambiji, Lesotu, Južnoafričkoj Republici i Malaviju, gde su iznosile od 1.806,50 do 1.126,12 dolara.

"Srbiju su pretekli i Liberija, Namibija, Gabon, Svazilend, Kongo, Bocvana, Sudan, Džibuti, Obala Slonovače, Čad, Tanzanija, Ekvatorijalna gvineja, Maroko, Mozambik i Zimbabve, gde su plate iznosile od 998,93 do 397,78 dolara", rekao je Rajić.

"Ovakvi rezultati pokazuju da koncepciju razvoja ekonomije u Srbiji treba pod hitno preispitati jer je Srbija po stanju u ekonomiji na nivou srednjerazvijenih afričkih zemalja u kojima vlada bezakonje i korupcija", ocenio je Rajić.

 Većini tih zemalja, prema njegovim rečima, nedostaju osnovne životne namirnice i prinuđene su da ih uvoze, za razliku od Srbije koja ima i viškova za izvoz.

Niže prosečne neto plate nego u Srbiji u prošloj godini imali u zaposleni u Mauritaniji, Gani, Keniji, Ruandi, Tunisu, Togu, Nigeriji, Somaliji, Ugandi, Egiptu, Senegalu i državi Mali, gde su zarade bile u iznosu od 332,68 do 114, 20 dolara, rekao je Rajić.

"Do 2008. godine neto zarade u Srbiji osetno su rasle jer je to bio period privatizacije pa je država punila budžet za zarade u javnom sektoru koje u značajnoj meri utiču na prosek zarada u zemlji jer u javnom sektoru, javnim preduzećima, državnoj upravi i lokalnim samoupravama radi više od 42 odsto zaposlenih u Srbiji", rekao je Rajić.

Dodao je da je 2008. godine započela svetska kriza ali da je značajan broj afričkih zemalja i u tom periodu imao stalan razvoj i rast u odnosu na Srbiju.

Privrednici u Srbiji, prema njegovim rečima, godinama traže promene u privrednom sistemu zemlje i drugačiji pristup razvoju u kome će se dati veći prostor preduzetničkim idejama i obrazovanim i kreativnim pojedincima.

Dodao je da se parafiskalni nameti moraju ukinuti i smanjiti birokratija da bi se olakšalo poslovanje.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, александар живаљев рече

Prosečne neto plate (bez poreza i doprinosa) su prošle godine u čak 21 afričkoj zemlji bile veće nego u Srbiji, a samo u 12 država su bile niže, rekao je agenciji Beta direktor Mreže za poslovnu podršku u Srbiji Dragoljub Rajić.

 

Ma nije moguće?! Kleveću Ćirko, klevećuuu...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 часа, александар живаљев рече

Rajić: Plate manje nego u dve trećine afričkih zemalja

Rajić: Plate manje nego u dve trećine afričkih zemaljaIzvor: Shutterstock

Autor teksta:Beta

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Prosečne neto plate (bez poreza i doprinosa) su prošle godine u čak 21 afričkoj zemlji bile veće nego u Srbiji, a samo u 12 država su bile niže, rekao je agenciji Beta direktor Mreže za poslovnu podršku u Srbiji Dragoljub Rajić.

On je podsetio da je u 2016. godini prosečna neto pata u Srbiji iznosila 397,49 dolara ili 46.097 dinara.

Rekao je da su više prosečne plate od građana u Srbiji u prošloj godini imali zaposleni u Angoli, Libiji, Zambiji, Lesotu, Južnoafričkoj Republici i Malaviju, gde su iznosile od 1.806,50 do 1.126,12 dolara.

"Srbiju su pretekli i Liberija, Namibija, Gabon, Svazilend, Kongo, Bocvana, Sudan, Džibuti, Obala Slonovače, Čad, Tanzanija, Ekvatorijalna gvineja, Maroko, Mozambik i Zimbabve, gde su plate iznosile od 998,93 do 397,78 dolara", rekao je Rajić.

"Ovakvi rezultati pokazuju da koncepciju razvoja ekonomije u Srbiji treba pod hitno preispitati jer je Srbija po stanju u ekonomiji na nivou srednjerazvijenih afričkih zemalja u kojima vlada bezakonje i korupcija", ocenio je Rajić.

 Većini tih zemalja, prema njegovim rečima, nedostaju osnovne životne namirnice i prinuđene su da ih uvoze, za razliku od Srbije koja ima i viškova za izvoz.

Niže prosečne neto plate nego u Srbiji u prošloj godini imali u zaposleni u Mauritaniji, Gani, Keniji, Ruandi, Tunisu, Togu, Nigeriji, Somaliji, Ugandi, Egiptu, Senegalu i državi Mali, gde su zarade bile u iznosu od 332,68 do 114, 20 dolara, rekao je Rajić.

"Do 2008. godine neto zarade u Srbiji osetno su rasle jer je to bio period privatizacije pa je država punila budžet za zarade u javnom sektoru koje u značajnoj meri utiču na prosek zarada u zemlji jer u javnom sektoru, javnim preduzećima, državnoj upravi i lokalnim samoupravama radi više od 42 odsto zaposlenih u Srbiji", rekao je Rajić.

Dodao je da je 2008. godine započela svetska kriza ali da je značajan broj afričkih zemalja i u tom periodu imao stalan razvoj i rast u odnosu na Srbiju.

Privrednici u Srbiji, prema njegovim rečima, godinama traže promene u privrednom sistemu zemlje i drugačiji pristup razvoju u kome će se dati veći prostor preduzetničkim idejama i obrazovanim i kreativnim pojedincima.

Dodao je da se parafiskalni nameti moraju ukinuti i smanjiti birokratija da bi se olakšalo poslovanje.

Bez namere da na bilo koji način branim aktuelni režim bitangi i klovnova, ali ovaj tekst je blago rečeno, potpuna glupost.  Evo i zašto:

Kada se meri standard neke zemlje, obično se po raznoraznim tabloidima i u politikantskim izjavama uzima kao mera standarda prosek plata. To veze s vezom nema. Ali nikakve. Prosek je aritmetička sredina koja se dobije kad se saberu sve realne brojčane vrednosti i onda podele brojem istih tih vrednosti. I ona dobijemo čuvenu "prosečnu platu" koja realno ne postoji. Recimo da u nekoj "tranzicionoj" zemlji lokalni kontrovewrzni bizmismen:ani_biggrin: koji je blagodaću naklonosti režima pokupovao baš sve što je vredelo prijavi neto platu na recimo tri miliona nečega. Recimo da u toj zemlji pored njega živi još 20 ljudi (ovo je model za uprošćavanje) koji zarađuju trojica 20.000 nečega, petorica 3000 nečega i 10 -1000 nečega, a dvojica ne rade. Dakle, saberemo tri miliona i 20.000 i 20.000 i 20.000 i 3000 i 3000 i 3000 i 3000 i 3000 i 1000 i 1000 i 1000 i 1000 i 1000 i 1000 i 1000 i 1000 i 1000 i 1000  i onda zbir podelimo sa 21. Rezultat je 146904,7619 ili ti prosečna plata u našoj državi modelu je sto četrdeset šest hiljada devet stotina četiri koma nešto. Naravno, u ovakav račun ne ulazi broj nezaposlenih ali i onih koji rade na crno, pa tako recimo da imamo zemlju u kojoj živi 10 ljudi. Osam ne radi, deveti prima 20.000 a deseti 200.000 nečega. Prosek je sledeći 220.000 podeljeno sa 10. Prosečna plata u toj model državi jeste 22.000 a to što je 80% ljudi nezaposleno nema veze, jer se iz prosečne plate to ne vidi. Da bi se sagledao realni standard stanovnika jedne države, mora se uzeti gomila parametara:

1)mod zarade (statistička vrednost koja nam govori koja je cifra zarade koju prima najveći broj ljudi pod uslovom da primaju istu zaradu, drugim rečima koja je iznos zarade koju prima najveći broj ljudi a da prima istu zaradu. Recimo ako se vratimo na naš prvi primer, iako je prosečna plata (koja ne mora da bude realna, osim ako se prosek ne poklopi slučajno sa nečijom realnom zaradom) 146904,7619 nečega, modalna plata (a to su svakako realne plate koje prima najveći broj članova izabranog uzorka jeste 1000 nečega. 

2) Razlika između najviše i najniže plate. To pokazuje kolike su socijalne razlike. Na primer u državi u kojoj živi deset ljudi i jedan prima 2000, a ostalih devet 1000 nečega, prosek koji se odatle vadi mnogo realnije govori o realnim zaradama. Taj prosek je 1100 i vrlo malo se razlikuje od moda. Ali ako bi jedan primao 100.000 nečega, a drugih devet 1000 nečega, prosečna plata bi bila 10.900 ali bi ona već bila dalje od moda. Videli smo u prvom primeru koliko se prosečna plata razlikuje od modalne. Iako tako ekstremni primeri (govorim o prvom) ne postoje nigde, jasna je poenta. Što je opseg različitih iznosa rasutiji, veća je šansa da se prosek nađe dalje od moda. A to nam onda daje potpuno lažnu informaciju o platama ljudi ispitanog uzorka. Jer ponovimo, modalna plata je realna plata i što je prosečna bliža modalnoj, to dobijamo realniju sliku iz proseka o realnim zaradama. 

3) Da li su prijavljene plate realne ili su pak umanjene (zbog manjih poreza i doprinosa, dok se radnicima na ruke uvek doplati deo. Pošto je ovo u Srbiji dosta često, prosečna plata u Srbiji nije realan pokazatelj bilo čega.

4) Kolike su i kakve zarade koje se ne prijavljuju. Bez njihje prosek sasvim nevalidan (a i sa njima bi bio dosta slab pokazatelj) 

5) Kakav je odnos plata i cena robe koje se smatraju nužnim za egzistenciju.

6) Šta su to robe nužne za egzistenciju (neko ne može bez automobila, ali ne jede voće. Neko pak može bez auta ali puši cigarete...i tako dalje i tome slično.

7) Koje su realne cifre nezaposlenih (zaposleni na crno nije nezaposleni. 

8) Da li je iznos socijalne pomoći takav da pruža šansu za život dostojan čoveka.

9) Šta je život dostojan čoveka? Nekome je dovoljno da ima da jede, struju, tekuću vodu koja je ispravna i televizor, a neko ukoliko nema automobil i ne ode na letovanje i zimovanje smatra sebe bednikom.

I još mnogo toga drugog.

No na stranu sve to, postavlja se pitanje, koji su statistički uredi radili ove statistike za recimo Libiju, kada tamo vlada anarhija, zattim za koju Libiju (onu kojom vlada Kalifa Haftar, Islamska država ili Tuarezi ili milicija iz Misrate). Dalje, prosečna plata u Zimbabveu je kao pojam dostigla montipajtonovske konotacije s obzirom na to da je u toj zemljido pre neku godinu vladala jedan od najrazornijih inflacija ikada (uporediva sa našom 93 i nemačkom 29). I ako je recimo Mugabe rešio da obriše nekoliko desetina nula, a dopiše nekoliko nenula, to "prosečnu" platu Zimbabvea ne čini većom od one u Srbiji. A posebna priča je Čad, kao i Kongo (koji Kongo? Zair ili onaj drugi?). Sa druge strane, Tunis koji je relativno sređena zemlja, koja je nabezbolnije prošla kroz "arapsko proleće"  šatro ima manji prosek nego Srbija. Od svegaovoga, jedino verujem da su veće u Južnoafričkoj republici i Angoli. Pa i tu se postavljaju sva ostala pitanja vezana za prosek. I bilo bi mi logičnije da su još veće u Tunisu i Alžiru. I tako dalje i tome slično...inače, od ovog Rajića sam se i ranije naslušao raznih gromopucateljnih nebuloza. Oće čovek da mu se skinuili ukinu porezi pa da radi kao u Monaku. Biće to kad se pojavi neki Albert ili Leopold. Msm, ako već moramo da slušamo RTS/PINK/Happy budalaštine od strane režima, pa ne moramo baš i soroševske nebuloze sa Bete i tipično prenemaganje srpskog kapitaliste koji bi u jednom životu i jednoj generaciji da zaradi ko Rokfeler, a da mu radnici kad se smanje porezi idu kod privatnog lekara na banalne operacije i plaćaju privatno školovanje ali sa platama koje im Rajić da. Msm, koji licemer...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Данас, у петак 9. августа 2019. године, у храму св. Николе на Новом гробљу у Београду, молитвено је испраћен проф. Предраг Ристић. Опело су служили Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. др Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ ремезијански Г. Стефан, викар Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, уз саслуживање више свештеника АЕМ.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
          Од вољеног архитекте и професора молитвено су се орпостили чланови породице, свештенство из епархија СПЦ у којима је проф. Предраг Ристић пројектовао храмове и увек био радо виђен гост, као и многобројне јавне личност из различитих културних и друштвених сфера јавног живота Србије, а који су били поштоваоци дела и пријатељи покојног проф. Предрага Ристића.   Након читања Светог Јеванђеља, беседио је Митрополит Амфилохије и у својој надахнутој беседи истакао је да „Смрт није нестанак него је задобијање новог квалитета живота. Нове истине о човјеку, оне истине коју је сами Бог подарио људској природи тиме што је постао човјек, примио људску природу. Тиме што се уселио у нас пун благодати истине. Од његовог оваплоћења, од његовог рођења, његовог распећа и његовог васкрсења људско биће је постало вјечно и бјесмртно биће. Човек није роб смрти, ништавила и пролазности, него је, како је говорио старац Јустин Ћелијски, осуђен на бесмртност, на непролазност.“   После одслуженог опела од вољеног професора су се опростили и чланови удружења УЛУПУДС-а испред ког је посмртни говор одржала Лидија Јовановић, председник удржења и историчар уметности Душан Миловановић.   На крају молитвеног испраћаја присутнима се обратио и Епископ Стефан који је породици и пријатељима пренео благослове Његове Светости Патријарха Г. Иринеја и том приликом позвао проф. др Мила Ломпара да изговори опроштајно слово. Проф. др Мило Ломпар је том приликом указао да је веома тешко: „у пар речи дозвати живот који је био пун, плодоносан, атрактиван, динамичан, буран и тих у исто времеме. Треба сузбити оно што осећамо да би испливало оно што ће прећи преко нас и наших осећања заувек.“   Испред пријатеља од покојника се опростио и проф. Никола Живковић који у једном емотивном излагању евоцирао на кратку успену на проф. Предрага Ристића, а у којој је на најбољи начин описао однос који је професор имао према својим вољеним пријатељима.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      У среду, 31. јула 2019. године, када Црква Божја молитвено прославља Свете мученике Емилијана из тракијског Доростола и Јакинта из Амистрида, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Јоаникија Девичког и Црноречког у Бресници.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        Епископу су саслуживали: протојереј Саша Антонијевић старешина храма, јереј Милош Ђурић и ђакон Урош Костић, а чтецирали су вероучитељи Стефан Радисављевић, Марко Гаљак и студент богословља и наш брат у Христу Александар Цалић.   Литургију је својим појањем улепшао протојереј Драгослав Милован и гимназијалац Димитрије Васковић и будући студент теолошких наука у Прагу.   После прочитаног јевађељског штива беседом се верном лаосу обратио владика Јован. Владика Јован је у беседи говорио да човек који не жели да се поправи никада неће да се поправи, а то је немарност, а Бог неће немарност већ одговорност.   Човек може да се спасе једино ако има Бога у себи. Бог ако хоће да оздрави човека ицељује прво душу па тело, јер је у здравом телу здрав дух јер дух носи тело, а дух се гаси у телу зато што немамо вере у себи.   Боголика душа човека увек тражи свог Спаситеља, Избавитеља. Душа вапи чезне за Богом. Гордошћу ми душу сазиђујемо, али душа не може да се сазида. Човек када има неку бољку он се препусти тој бољци па после тога добије још неку бољку па самим тим оболи и његова душа. Човек воли човека али човека не може нико волети као Бог, јер Бог је дао живот за нас. Не може се изказати или описати колико Бог воли човека. Човек је рођен да би одмах био призван у Цркву призван на спасење, а призивање које имамо морамо да оправдамо речи су Епископа Јована.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Ромејац,
      Наиме — тенкови и оклопни борбени аутомобили су у међувремену ремонтовани и модернизовани, али се појавио проблем њиховог транспорта.

      Можда нисте знали да је у јесен 1999. године Влада Румуније дозволила западним радио-станицама „Глас Америке“, „ББЦ“, „РФИ“, „Слободна Европа“ и „Дојче веле“ да користе одашиљаче и радио-фреквенције Румуније за масовну пропаганду оријентисану на подршку српској опозицији, а ради обарања тадашњег југословенског председника Слободана Милошевића.
      Све то, као и околност да је Букурешт дао свој ваздушни простор за извођење агресије против СРЈ, односно — Србије — била је улазница Румуније у НАТО, а касније — и у ЕУ. Румунија и Бугарска хтеле су да постану оперативна база НАТО — и у томе су успеле.
      Сетио сам се тих чињеница ових дана, у времену када се наша јавност, која прати војну проблематику, пита — зашто касни испорука 30 модернизованих тенкова Т-72 и 30 оклопних борбених аутомобила БРДМ-2, које је Русија још пре неколико година донирала Србији.
      Наиме — тенкови и оклопни борбени аутомобили су у међувремену ремонтовани и модернизовани, али се појавио проблем њиховог транспорта.
      Најјефтинији начин је да се они из Русије пребаце до Србије, и то транспортом речним бродовима Дунавом. Јер — Дунав је међународни пловни пут, а Србија је чланица Дунавске комисије. Чланица те комисије је и Русија, и то као сукцесор некадашњег Совјетског Савеза, иако Русија данас и не излази на обале Дунава. Но, Москва је после распада СССР-а инсистирала на чланству у Дунавској комисији, па како је Русија наследила све дугове бившег СССР-а, тако је наследила и сва права бившег СССР-а, односно — чланство у Дунавској комисији.
      Дакле, члан 27. Дунавске конвенције о пловидби из 1998. године, чији су потписници све земље које излазе на обале Дунава и Русија, говори о режиму пловидбе Дунавом и каже да држава може на свом делу тока Дунава, односно — на делу где су оба две обале Дунава њена територија, дакле — ту може да изврши инспекцију терета који се превози, може да од капетана брода затражи бродску листу терета, али — не може да омета или да спречава транзит тог терета Дунавом. Дунавска конвенција у свом тексту не прави разлику у односу према обичном „цивилном“, односно — генералном терету, или терету који би се односио на оружје. Нема нити једне одредбе Дунавске конвенције која забрањује најављени и легални транзит оружја Дунавом.
      Па ипак — нама су Румуни блокирали превоз донираних тенкова и оклопних борбених аутомобила из Русије. Не дозвољавају превоз тих возила Дунавом, иако у одредбама Конвенције о пловидби Дунавом нема нити једне тачке на којој би се темељила та одлука Букурешта. То се зове добросуседска политика и пријатељство према Србији.
      У Другом светском рату Немци су напали Београд са аеродрома у Румунији; у агресији НАТО 1999. године Румуни — и не само они — су дали свој ваздушни простор за извођење злочиначких напада на СРЈ, односно Србију. У предвечерје распада велике Југославије почетком деведесетих година прошлог века — Дунавом је преко Румуније ишао шверц оружја за Хрватску.
      И све смо ми то годинама мирно примали, да не увредимо наше добре пријатеље Румуне. Јер, забога, ми смо фамилијарно повезани са Румунима, наша је некадашња краљица Марија, супруга краља Александра, румунска принцеза. Ми имамо сваке године са Румунима и војне ваздухопловне вежбе. Одлични пријатељи, кад оно...
      У Београд 16. и 17. јула долази велика војна делегација НАТО, на челу са врховним командантом Алијансе америчким генералом Тодом Волтерсом. Очито да не долазе на ћевапе у Скадарлију — западни притисак на Србију се појачава и то се види и кроз изјаве из Бугарске и кроз изјаве немачких дипломата и кроз одлуку Румуније да блокира пролаз трговачких бродова који би превезли Дунавом дониране руске тенкове и оклопне аутомобиле у Србију. То Букурешт није самостално одлучио — то је одлука Вашингтона и НАТО.
      Зато би врховног командата НАТО, генерала Волтерса, када стигне у Београд, осим питања у вези са обуком и наоружавањем (такозваних) косовских безбедносних снага, и осим питања у вези са Резолуцијом 1244 и са одредбама из Кумановског споразума — где нема ни речи о (такозваној) косовској армији — а свакако га треба приупитати и у вези са слободом пловидбе Дунавом. Јер — ако Амери и Британци инсистирају на слободи пловидбе Хормузом, шта то значи ако једна чланица НАТО на Дунаву поступа супротно међународним одредбама, које је и сама потписала? Не сме бити гусара у Хормузу — али сме бити гусара на Дунаву?
      http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:806041-МИРОСЛАВ-ЛАЗАНСКИ-Румунија-спречава-испоруку-тенкова-Србији
    • Од Milan Nikolic,
      ШОКАНТАН РАЗГОВОР ЈЕРЕМИЋА СА МИЛОВИМ САВЕТНИКОМ РОЋЕНОМ: Је*асмо мајку Србији и Црној Гори (АУДИО СНИМАК)
      NovostiOnline | 05. јул 2019. 10:00 | Коментара: 15 Повод за разговор је организација неке забаве на Светом Стефану за тридесетак особа, за коју Роћен обезбеђује собе преко Пера Рађеновића, некадашњег директора хотелског комплекса на Светом Стефану

      У снимку који је ИН4С ексклузивно објавио, разговарају Милан Роћен, некадашњи амбасадор Србије и Црне Горе у Москви и саветник Мила Ђукановића, са Вуком Јеремићем, који је у тренутку када је разговор снимљен био на функцији саветника тадашњег председника Србије Бориса Тадића.
      Повод за разговор је организација неке забаве на Светом Стефану за тридесетак особа, за коју Роћен обезбеђује собе преко Пера Рађеновића, некадашњег директора хотелског комплекса на Светом Стефану
      У овом разговору, као и у претходним, види се бахатост Вука Јеремића и Милана Роћена, а свакако најшокантнији део овог разговора су речи Милана Роћена, који каже: "Јеб..мо мајку Србији и Црној Гори", на шта се Вук Јеремић смеје, одушевљено одобрава и додаје:
      Ти Србији, ја Црној Гори - на шта га Роћен исправља и каже "обрнуто", а онда обојица настављају да се смеју.
       
    • Од Логос,
      Пут спасења и живота вјечнога је да љубимо Господа више него себе и ближње своје, поручио је Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије  у Франкфурту, гдје је у Недјељу Свих светих са свештенством служио Свету архијерејску литургију у Храму Христовог Васкрсења.

      Тумачећи прочитано Свето јеванђеље Преосвећени владика Методије је казао да смо чули тајну како свих светих тако и тајну свих хришћана овога свијета: Ко љуби оца или мајку више него Мене није Мене достојан и ко љуби Сина или шћер није Мене достојан, и запитао се да ли се ико осим Христа Господа нашега, у историји људскога рода, и прије и послије Њега, усудио да то каже људима:
      „И ми се питамо откуда некоме право да захтијева од некога, да више љуби Њега него родитеље, браћу и сестре своје“, рекао је владика и појаснио да је гријех највећа болест кроз коју је дошла смрт у овај свијет, који није створен овакавим какав је данас, за муку и патњу.
      „Гријех је, као што каже Свети Јован Златоусти, највећа несрећа која је ушла у овај свијет кроз људски род и човјека, а не кроз дивље звијери. И само Онај који је узео на Себе лик те ругобе и обукао се у ту форму и исцјелио највећу несрећу која је задесила овај свијет и људски род, исцјелио човјека и свијет од гријеха, смрти и ђавола, и донио живот вјечни, има право да каже оно што смо чули у данашњем Јеванђељу.“
      По његовим ријечима то је највећа тајна светитеља и свих светих просијавших у роду људскоме, као што је то и тајна нашега спасења:
      „Ко буде љубио Господа више него себе и више него ближње своје, то је пут спасења и живота вјечнога. Мајка Божија и сви свети да нам буду путеводитељи у овоме нашем животу и да нас доведу пред престолом просијавших из рода нашега и пред престолм Христа Бога нашега, који је једини истинити Бог и у овоме и у свим свјетовима. И Њему слава и хвала, у вјекове вјекова. Амин!“

      Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...