Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 1 сат, александар живаљев рече

Баш се радујем! И овим и свиме што си написао. Ето, конструктивно отворисмо једну, евентуално, саборску тему. Да ли има наговјештаја да ће се Србима у Словенији признати статус националне мањине? Ту је нешто било говора око "аутохтоности", Белокрајинцима тај аутохтони статус никако не могу да порекну. Чини ми се да је један дио Беле Крајине још под епархијом горњокарловачком, али без пароха?

Даље, словеначка држава би требало де преузме финансирање обнове храма у Марибору срушеног по личном Хитлеровом наређењу. То би био лијеп гест обнављања сјећања на страдање од нацизма, оба народа, и помоћ коју је окупирана Србија пружила Словенцима протјераним из Корушке.

Што се тиче статуса мањине, парадокс је да би то било лакше, да нас има пуно мање. У суштини, искрено (а ризикујем да будем ђавољи адвокат) мислим да нам и нешто не треба. Наиме, дати законски оквири нас у никаквом окупљању, организовању, културном дејствовању не спречавају. А профил људи који се за то залаже и организује протесте нам (моје лично мишљење, јер их неколико познајем) више одмаже но помаже. У таквим случајевима је потребна мирна глава и дипломатски однос. Колико ми очекујемо од Словеније, да нас прихвати као своје грађане "такве какви јесмо", толико и она од нас очекује да ту земљу сматрамо једном и за свагда својом. Њима не представља проблем када дођу аргентински Словенци и сами за себе кажу да имају две отаџбине - Аргентину, која им је дом, и отаџбину срца - Словенију, одакле су им дошли преци.

То о аутохтоности је неки самонаметнути критеријум, који у самој Европи не пије воде, и због тога су често били прекоравани у Бриселу.

Све у свему, ја лично не осећам да ми је на институционалном пољу ишта фалило, могао сам да идем у цркву, на улици са родитељима и сународницима без проблема причам српски. Мени довољно. А верујем да има људи који би желели више, али не знам колико је то изводиво.

За мариборску цркву - јесте, било би лепо када би Марибор помогао градњу, међутим, тај део Словеније је доживео економски колапс, а Црква кошта. А то да ли има храма осликава и интерес нас као заједнице - да смо је толико жељни, скупили би ваљда паре до сад. Тако је поп из Крања ишао до градоначелника да се пораспита мало у вези градње храма, овај рекао да немају више земљишта намењених за сакралне објекте, али да се и то може у догледно време решити ако имамо пара да градњу финансирамо. Ту је, наравно, била прича врло брзо завршена.

А додатно, тешко је очекивати да ће Словенија да помаже нама да одржавамо језик, културу исл., кад се држава Србија до сада није удостојила да плати лектора српског језика да дође да учи студенте у Љубљану (тако иде са лекторима).

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Ненад. рече

А додатно, тешко је очекивати да ће Словенија да помаже нама да одржавамо језик, културу исл., кад се држава Србија до сада није удостојила да плати лектора српског језика да дође да учи студенте у Љубљану (тако иде са лекторима).

Страшно, схватам на шта мислиш. А и то је једна саборска тема: патријарх се залагао за очување тзв. идентитетских министарстава (за дијаспору, КиМ, и за вјере), у доба формирања Дачић-Вучићеве владе 2012. Притисак западних амбасадора је био толики да су она укинута, чак је тадашњи мандатар нашао форму да га традиционалне вјерске заједнице у Србији подрже у томе. На прошлогодишњем Сабору је тражен повратак министарства вјера у Влади Србије. То ми је мало чудно, јер су то, и много прије комунизма (у 19. в. Министарство просвете и црквених дела) била тјела за контролу над Црквом. Чини ми се да је упутније тражити једно ефикасно владино тјело за дијаспору и тзв Србе у региону, а морала би и сама Црква да организује свој Одбор за дијаспору.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Сабор почео рад у колевци Србије

Д. З. - Р. Др. | 14. мај 2017. 22:32

У Пећкој патријаршији започело заседање Светог архијерејског сабора СПЦ. На дневном реду ће се наћи и избор нових владика

Патријарх Иринеј са архијерејима у Пећкој патријаршији, Фото: СПЦ

Патријарх Иринеј са архијерејима у Пећкој патријаршији, Фото: СПЦ

 

Светом архијерејском литургијом и призивом Светог духа у Храму Светих апостола у Великој лаври Пећке патријаршије у недељу је започело овогодишње редовно заседање Светог архијерејског сабора Српске православне цркве.

lg.php?cppv=1&cpp=BX3SfHxGUmNiUnhqenhkR3g1cVJwaGNjUFMySFJ4K1NrQnZsbjErTE5kR2dONlc2VFZiTFVQbVAra2tHcnBTeFdSMmF6MmRWZmZMdWpUSFl4NytOTXlNamozL1M1Q0NnWTE5MjVZS1V2bUJ3L01MVVd1UFFMRERyTWZiTDgvemhTQWlscmdLL2FkYW5hL0RaUmx2WVJURm9od1F3K0kyODBLVVdMSGZ4YmJMODFjTGs1ckhqS3IxYzdCQXEyT203U3FwWVNUVk1FbDhFT1VYSTZ6ZEN1YmZZRm16ZGtRT0NEUG1lYXZvQTVPWllycE5RazRQcFFzVVEyZWJCbjhSVWpON2J3fA%3D%3D
Његова светост српски патријарх Иринеј и двадесетак архијереја, чланова Светог архијерејског сабора, стигли су у суботу у Пећку патријаршију, где их је дочекало свештенство и монаштво Епархије рашко-призренске предвођено епископом Теодосијем.

Иако је заседање Сабора СПЦ започело у Пећкој патријаршији, чији је чин употпуњен и монашењем искушенице Јелене, која се придружила монахињама у овој светињи, радни део овогодишњег Сабора почеће данас у Патријаршији у Београду.

Осим дневног реда на којем ће се, како се претпоставља, наћи и избор владика у три епархије, у Нишу, Сарајеву и Пријепољу, на заседању Сабора наћи ће се и извештаји о раду централних тела СПЦ. Потом ће се разматрати попуњавање епархија у којима је место епископа упражњено, попут нишке, чији је тренутни администратор епископ Епархије рашко-призренске Теодосије.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 часа, александар живаљев рече

Као кандидат за митрополитско место, поред владике Григорија, слови и владика зворничко-тузлански Хризостом, који је изградио квалитетне односе са међународним фактором утицајним у Сарајеву. Столовање у Бијељини, због нежељеног наслеђа Василија Качавенде, њему није по вољи и, како се чује, радо би се преселио у главни град БиХ.

Ово написа Раде Драговић из "Новости". Нажалост оскудевамо новинарима-специјализованим за одређена подручја, исту двојицу кандидата и исту идеју о прикључењу Добоја Митрополији дабробосанској, пласирао је и током прошлогодишњег Сабора. (На страну што би то подразумјевало и Тузлу која је још увијек званично сједиште ЗвТуз архијереја).

Али, за ову причу о бежанији од Качавенде има некакве основе. Прво је Синод одбио приједлог надлежног епископа да се умировљени Василије, због утицаја на своје "старе кадрове", исели из епархије, онда је владика Хризостом, иначе за похвалу ревносан када је информисање у питању, угасио епархијски сајт; на крају, на Васкрс утицајна у том крају БН телевизија је приказала Василијеву проповјед и позив на мир у Сирији из "Манастира на пет језера", док је дјествујући епископ стављен у други план.

Качавендина Васкршња проповјед:

http://www.rtvbn.com/3860968/molitva-za-sve-hriscane

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Ненад. рече

Нека, ја сам много задовољан еп. Порфиријем :). Иначе лепо напредује наша Црква у Словенији, има сад младих свештеника који су, као и ја, рођени у Словенији па су отишли на студије теологије у БГ и РС, па полако преузимају кормило. Била понека афера, али мислим да је приступ сада кудикамо зрелији и умеренији него што је био одмах по завршетку рата. То је добро са два аспекта: наши турбодизел нацоши више не бацају толико експлозивних средстава по престоници и пијани не спопадају људе као некад, а и локалци, упркос порасту десничарства у Словенаца, нас све више доживљавају као неизбежан и неизбрисив део свакодневнице (Цркву мислим).

Још Порфирије најавио да ћемо ускоро добити и манастир!

Ковиљ 2

:D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, александар живаљев рече

Мислим да су и они више заборавили око чега се размимоилазе:) Сада брат црногорски и брат бачки највише разлике испољавају у односу према Критском сабору.

Фифи јеладски и Иринеј бачко-руски

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, александар живаљев рече

Занимљиво је да Војводина има више становника од Београдског региона, а да је број атеиста за 15.000 мањи!

Наравно, ми смо просвећени христијани већ вековима.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

POČINJE SABOR SPC: Vladike polažu finansijske račune patrijarhu Irineju

Društvo 09:32, 15.05.2017. 3

 

Na zasedanju crkvenog vrha, osim izveštaja o stanju u eparhijama i izbora tri nova arhijereja, biće reči o Stepincu, Kosovu i zbivanjima u regionu

 

U Patrijaršijskom dvoru u Beogradu danas počinje redovno prolećno zasedanje Sabora Srpske pravoslavne crkve.

Na dnevnom redu Sabora narednih dana biće sva aktuelna pitanja u crkvi, a vladike će, kako saznajemo, morati patrijarhu Irineju da polože i finansijske račune o trošenju crkvenog novca.
- Vladike će morati detaljno da informišu patrijarha o svemu što se dešava unutar njihovih eparhija, ali podneće mu i finansijske račune i izveštaje o trošenju novca. Moraće detaljno da obrazlože koliko je novca prihodovano, iz kojih izvora i, što je najvažnije, na šta je taj novac trošen. Vladike su zato prethodnih nedelja sređivale finansijske knjige, podvlačile crtu i pripremale se za ovo podnošenje računa patrijarhu - priča izvor Kurira iz SPC.

Dodaje da bi na Saboru trebalo da budu izabrane i vladike u eparhijama koje nemaju vođe. To su Mileševska i Niška eparhija, kao i Dabrobosanska mitropolija.
- Na Saboru će, nesumnjivo, biti reči i o radu mešovite komisije srpske i hrvatske crkve o kanonizaciji kontroverznog kardinala Alojzija Stepinca. Takođe, biće razgovora o stanju na Kosovu, o tamošnjoj crkvenoj imovini, ali govoriće se i o zbivanjima u celom regionu, posebno Makedoniji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori - kaže naš sagovornik.

Inače, crkveni vrh se uoči Sabora, kao i prethodnih godina, juče okupio u Pećkoj patrijaršiji, gde je patrijarh Irinej služio sabornu liturgiju.
- Posle svete liturgije služen je čin priziva Svetog duha za blagosloven i blagopolučan rad Sabora - saopštili su iz SPC.

B. K.http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/pocinje-sabor-spc-vladike-polazu-finansijske-racune-patrijarhu-irineju-clanak-2831447

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, R2D2 рече

 

Торжествено и миломе Богу приступачно. Хвала Богу, да је у овој актуелној косовско-метохијској ситуацији све протекло мирно. Радује и присуство вјерног народа, веће него кад се Сабор отвара у Бгд.

Ипак, два формална питања: из вијести о отварању Сабора помислио сам да су и остали архијереји били присутни, али не служашчи. Сада се ипак види да добар дио владика неоправдано није дошао на литургијско отварање Свештеног Сабора и призив Светог Духа. Поставља се питање шта су радили у литургијском дану, Недјељи о Самарјанки? Наравно неки су оправдано били одсутни: Блажењејши Јован охридски прима данас на Атинском универзитету прима почаст doctor honoris causa, владика осечкопољски и барањски г. Лукијан је дуже вријеме болестан.

Друго питање је из жала за младост: у вријеме патријарха Германа ријетке су биле Саборне литургије, али он је инсистирао да сви архијереји буду једнако обучени "под конац", како је то и код Руса и, на нешто другачији начин, код Грка (о католицима да не говорима). Патријарх Павле није спроводио ту дисциплину, али сада када су многобројније радионице за израду архијерејских одејанија и митри, не схватам зашто архијереји толико истичу свој "слободан избор" одежде.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Порука Уредништву „Блица“: Јефтино сте се продали!

15. Мај 2017 - 15:13

Кампања, у којој нема ни промила истине, траје већ неколико дана. Учешћа у прљавој измишљотини нису поштеђени ни Његова Светост Патријарх ни премијер Вучић.

Општепознато је да у време мира поједине снажне политичке и економске групе настоје да у другим државама, ради остварења својих циљева и интереса, изврше утицај на центре одлучивања, ради доношења по њих повољних одлука, али и да утичу на народ, на јавно мнење, по правилу пласирајући лажи, дезинформације и разне опскурне садржаје.

У Србији такав утицај несумњиво остварује немачко-швајцарски медијски концерн Рингијер. Последњи пример таквог деловања јесте кампања у таблоиду Блиц, заснована на сто-посто измишљеној вести о мешању Српске Православне Цркве у избор будућег председника Владе Републике Србије.

Ова кампања, у којој нема ни промила истине, траје већ неколико дана. Учешћа у прљавој измишљотини нису поштеђени ни Његова Светост Патријарх ни премијер Вучић. Потом се на виртуелну сцену гурају СНС и измишљена „група конзервативних епископа“ која, тобож, покушава да спречи да министарка Барнабић, зато што је геј (вероватно хоће да кажу да је лезбејка), буде предложена за премијера.

Погани Блиц погано потура Цркви да чини оно што његови уредници и новинари, по наређењу и за рачун страних интересних група, сами раде.

Српска Православна Црква, њен Патријарх или било која друга званична установа или личност, не меша се у избор државних званичнка. Блиц, за рачун оних чији су интереси супротни интересима српског народа и грађана Србије, служећи се лажима, покушава да изврши политички утицај.

Српска Православна Црква не вири кроз туђе прозоре и не бави се приватним животом државних званичника. Износити саблажњиве детаље или нечија лична искушења у медије и тако људе излагати потенцијалној опасности, крајње је неодговорно.

Црква никога не осуђује. Осуђује само грех, само зло, а човека жали. Све позива на покајање и живот достојан иконе Божје у њему. Позива на покајање и одговорне људе из Блица ако су бар формално православне вере (Срби су макар по именима у импресуму) и поручује им: колико год новца да примате, јефтино сте се продали! Штета коју правите сопственом народу и држави несравњиво је већа!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Опет "храбри" фоторепортери на Косанчићевом венцу:

U IME OCA, SINA, AUDIJA I LEND ROVERA: Srpske vladike na Sabor SPC stigle u luksuznim automobilima (FOTO)

O vladikama i njihovoj ljubavi prema luksuzu često je govorio i sam patrijarh Pavle, o čemu svedoči i njegova biografija "Budimo ljudi"

Foto: MarkoTodorović

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske pravoslavne crkve (SPC) danas je počeo redovno zasedanje u Beogradu. I pored redovnih tema koje će biti razmtarne na Saboru, posebnu pažnju zauzima “vozni park” vladika, koji se ne može pohvaliti skromnošću – kao i ni svih godina do sada.

Iako se teme zasedanja nikada ne najavljuju unapred, spekuliše se da bi jedna od nezaobilaznih tema je stanje crkava i manastira na Kosovu i Metohiji u aktuelnom trenutku, a ove godine će se gotovo izvesno na dnevnom redu naći rad međureligijske komisije Vatikana, Hrvatske biskupske konferencije i SPC o ulozi nadbiskupa Alojzija Stepinca pre, tokom i nakon Drugog svetskog rata.

Takođe jedna od tema bi moglo da bude bezakonje, različite zloupotrebe i samovolja sa kojim se navodno susrelo sveštenstvo u Banatu.

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

O vladikama i njihovoj ljubavi prema luksuzu često je govorio i sam  patrijarh Pavle, o čemu svedoči i njegova biografija “Budimo ljudi”, koju je napisao crkveni hroničar Jovan Janjić.

Skandal u Srpskoj pravoslavnoj crkvi: Šta se to dešava iza zatvorenih vrata, u senci oltara?

Naime, kada je patrijarh jednom prilikom krenuo na večernju službu video je ispred Patrijaršije mnoštvo crnih luksuznih automobila. Upitao je đakona: “Čija su ovolika kola?”, a kada je dobio odgovor: “Naših vladika, vaša svetosti. Došli su na Sabor“, patrijarh je prokomentarisao: “O, bog ga video, šta bi tek bilo da nisu dali zavet skromnosti!”

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

Sabor SPC 35

Foto: MarkoTodorović

Foto: MarkoTodorović

Vladike su tokom prethodnih sabora bile vrlo osetljive na pitanja “koji automobil voze”, smatrajući da su ta pitanja deplasirana. A kako nijednog momenta ne kriju da voze luksuzne automobile, ekipa Telegrafa je bila slobodna da ih danas uslika pre početka samog Sabora.

Foto: MarkoTodorović

Foto: MarkoTodorović

Ono što je, recimo, vrlo zanimljivo jeste da su sveštenici čak počeli da se parkiraju u daljini samo da ne bi izgledalo kao da voze skupa kola.

Foto: MarkoTodorović

Foto: MarkoTodorović

Ipak, oštro oko našeg foto-reportera Marka Todorovića uhvatilo je svaki detalj:

Foto: MarkoTodorović

Foto: MarkoTodorović

Foto: MarkoTodorović

Foto: MarkoTodorović

Foto: MarkoTodorović

Foto: MarkoTodorović

Foto: MarkoTodorović

Foto: MarkoTodorović

Foto: MarkoTodorović

Foto: MarkoTodorović

Foto: MarkoTodorović

Foto: MarkoTodorović

Foto: MarkoTodorović

Foto: MarkoTodorović

Foto: MarkoTodorović

Foto: MarkoTodorović

Foto: MarkoTodorović

Foto: MarkoTodorović

(Telegraf.rs)

Share this post


Link to post
Share on other sites

И Чанковци су патријоте. Само заборављају да држава још није исплатила дуг Цркви преузет 1939., а о каснијим штетама црквеној имовини да и не говоримо:

"Hoće li i Crkva sve da plati s kamatom?"

Novi Sad -- Liga socijaldemokrata Vojvodine piše da je nedopustivo da građani imaju obavezu i rok da plate porez na imovinu, dok Crkva i dalje javno odbija da ga plati.

 

Izvor: Tanjug ponedeljak, 15.05.2017. | 15:41
Foto: Thinkstock
 
Foto: Thinkstock
 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

"Ako se građanima koji kasne sa uplatom ovog poreza obračunava kamata, da li to znači da će se i crkvi obračunati i naplatiti kamata za sve što duguje do sada?" piše u saopštenju potpredsednika LSV Aleksandra Jovanovića.

Kako se navodi, krajnje je nepravedno da se građanima obračunava kamata za jedini stan ili kuću u kojoj žive zato što kasne sa plaćanjem poreza, dok sa druge strane, Crkva javno odbija da plati porez na brojne objekte, oranice i šume kojima raspolaže.

LSV dodaje da Crkva nije ni u sistemu PDV-a, iako godišnje zarađuje, kako se navodi, više od 100 miliona evra, te da se još iz budžeta izdvajaju sredstva za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje sveštenika i verskih službenika.

Ta stranka je, takođe, pozvala vladu i ministra finansija da odgovore dokle će to biti moguće i dodala da, ako je najveći patriotizam i obaveza platiti porez, kao što kaže premijer, "onda treba svi da imamo jednaku obavezu i jednako da budemo patriote".

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

SPC se ne protivi predlogu da Brnabić bude premijer

BEOGRAD, 15. maja (Tanjug) - Srpska pravoslavna crkva saopštila je danas da je netačno da se ona protivi predlogu da ministarka Ana Brnabić bude izabrana za premijeru zato što je pripadnica gej populacije.

Iz SPC navode da medijska kampanja tim povodom traje već nekoliko dana i da u njoj nisu pošteđeni ni patrijarh Irinej, ni premijer Aleksandar Vučić.

Potom se, kako se navodi, na virtuelnu scenu guraju SNS i izmišljena „grupa konzervativnih episkopa“ koja, tobož, pokušava da spreči da ministarka Barnabić, zato što je gej, bude predložena za premijera.

"Srpska Pravoslavna Crkva, njen Patrijarh ili bilo koja druga zvanična ustanova ili ličnost, ne meša se u izbor državnih zvaničnka", navodi se u saopštenju SPC.

Dodaje se da se Srpska Pravoslavna Crkva ne bavi privatnim životom državnih zvaničnika, te konstatauje da je neodgovorno iznositi sablažnjive detalje ili nečija lična iskušenja u medije i tako ljude izlagati potencijalnoj opasnosti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Пошто се причести светим Тајнама, свештеник се окреће према народу и показујући Светињу, позива оне који су вољни да се причесте, заповедајући им да приступе са страхом Божијим и вером; наиме, да не презру свете Тајне због њиховог скромног изгледа, да не оклевају због тога што оно у шта верују превазилази разум, него да приступе имајући сазнање о вредности светих Тајни и верујући да оне нуде вечни живот онима који се њима причешћују.     2. Да би показали своју побожност и своју веру, верници се клањају, благосиљају и исповедају Божанство Исуса, за Кога верују да је у светим Тајнама; а да би своје славословље учинили блиставијим, користе се Пророковим речима: „Благословен Који долази у име Господње;… Бог је Господ и јави се нама“.    „Ја сам дошао, вели Господ, у име Оца својега, и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.“ То је својствено правоме Господу, то приличи Јединородноме Сину, да прославља Свога Оца. Одбеглом слузи пак својствена је самовоља и отпадништво.    Знајући то, и научивши шта је то што доброг пастира разликује од вука, пророк Давид још издалека благосиља Онога Који долази у име Господње. А Господом сматра Оца и вели да Онај Који се појавио јесте Сам Бог. Тим речима и верници благосиљају Христа, Који долази и сада се пред њима појављује.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Ćiriličar,
      Монах Јаков (др Арсовић)
       
       
       
      БОГОХРАНИМОМ СВЈАШЧЕНСТВУ ПОСЛАНИЈЕ
       
      Догматика, Пастирско богословље, Тумачење Светога Писма, Патрологија, Омилитика, све су то школски споменици који се у народу не појављују. Народ живи за себе, Црква ћути за себе, свештеници ћуте за себе. Мутна река живота све носи али у њој светиње нема. Ко ће побудити срца под благодат Божију? Ко ће сад проповедати, па да се чује и извршује?
       
      Отци и братие!
      Вас Христос стјажа својеју первосвјашченскоју жертвоју, мученици пролијаше живоје море кровеј, и постници море слез, да би церков могла всегда побједнују воспјевати уже на небесјех вселившихсја. Мир сеј побједајетсја упованијем нада небеснаго. Жертва и побједа тоже бивајутсушче велми благопријатна Господеви. Жертви хошчу сије јест дјелајте јакоже. Аз, да дјело ваше будет на небеси осушчествовано и плата ваша да не коснит.
      Где је дух наше свете вере? Да је целина, да има вид науке, да има силу струје, да се бори против света и побеђује! Догматика, Пастирско богословље, Тумачење Светога Писма, Патрологија, Омилитика, све су то школски споменици који се у народу не појављују. Народ живи за себе, Црква ћути за себе, свештеници ћуте за себе. Мутна река живота све носи али у њој светиње нема. Ко ће побудити срца под благодат Божију? Ко ће сад проповедати, па да се чује и извршује?
      Највише сада то пада у очи, да су свештеници закопали свој пастирски таленат, па и они живе и гледају шта се ради. А ради се то на њине очи да сујета, саблазан и грех гутају душе сваки дан, и да велика већина живих онако види, а не онако како би требало по науци дома и науци Цркве. Свештеници су се сложили са средином, она је парализовала све њихове пастирске идеале, исто толико рат траје, и какве опасности не прођоше кроз народ, па ипак масе не знају за страх Божији, не прибирају се морално, цркве празне, саблазни бесне, и душепогубно страдање остајe једнако у сили. Ох, нарочито, нарочито, саборне струје нестало је у клиру, нема примера и модела да подстичу. Има једна чврста ствар, крепка истина: свештеници имају те способности која је потребна да се народ подиже вером.. У народу има услова, да се прихвате они који имају поштовања, али то све стоји у једној стагнацији, инерцији, равнодушности, прећутности. Дошао празник, село ушорено, има црква, има свештеник, па ипак у цркву дође по изузетку. Зашто, оче свети, синоћ ниси прошетао се кроза стадо, зашто ниси проговорио коју реч оним сакупљеним разговорачима, зашто ниси поименице позвао да дођу на службу, зашто ниси дан раније смислио проповед која треба твоме стаду, него си се и ти угледао на њих, одслужио си службу у празној цркви, и то журећи, да се и то што пре сврши. Коме ти има да кажеш: „Овде слабо посећују цркву“. То је твоје дело и твоја савест, значи нема тих које ти приводиш Богу, и нема тих који тебе слушају. Дакле, дела Господњег код тебе нема. О, кад би ти хтео мало да се опоменеш шта је свештеник: О, кад би са дерзновенијем Христовог слуге подигао „обојудно острију меч слова Божија“, ти би секао коров са душа, стадо би чуло твој глас, и мало овда, мало онда, некога придобијеш сада, некога носле, и твој би квасац напредовао. Зашто толико ћутање код вас, о људи Божји, и како можете да ћутите? Псују пароха? Не поштују свештеника шта си урадио да те поштују? Раде празником кога си ти молио да не ради? Не посте – да ли подсећаш? Не раде ни то, ни то, ни то. Шта си ти до сада урадио? Где су ти они који тебе поштују јер су од тебе нешто примили. Како можеш да живиш тако далеко од свога стада? Христос је победио свет, и борцима против света даће достојаније – а ти гледаш шта свет ради, па мислиш тако данас мора. О, кад би ти видео парохије у којима је свештеников глас моћан, и свештеников дух жив. О, кад би ти промислио шта има твога у твојој парохији, и шта на души код тебе носе твоји парохијани! О, кад би ти мало про’одао да се службом понизиш и позивом узвисиш! Кад би мало сео у сељачкој кући, да разговараш са чељадима, па узгредно да запиташ: о посту, о псовци, о исповести, о празницима, и причешћу, о молитви, о свађи да тебе икад чују чега си ти свештеник, и којих врлина заставник. Они те познају као: водосветаша, колачосекача, парастосочтеца, требниконосца а од тога свега они ништа не разумеју, и тебе не знају, да је све памет њихова покренула, због твојих речи. По обредима спољних радњи, они те виде као чиновника, а кад би ти обрађивао њихове душе, они би видели у теби великог свештеника, а у свима искушењима пред очима би имали твој образац.
      Није наш народ пропао толико да у њему није могуће пастирски служити. Изгубљених има доста, али највише има занемарених. Слушали би, кад би их неко мудро повео. Не би толико газили светињу, кад би их неко руком дотакао. Бистар је ипак наш народ, и мора се установити као чињеница, да би народ слушао кад би свештеник делао. Ради у недељу, јер никакве науке код њега нема. Псује! Кад је свештеник отворио Свето Писмо и тамо видео шта је псовка па поднео текст парохијанину да и он види. Не исповедају се кад је свештеник кога посебно и поименице запитао о исповести, и поучио га. Ти у парохији имаш две хиљаде душа, да ли и једна црпи науку са твојих усана? Има људи који се никад нису исповедили нити се причестили. Кад си се ти о томе заинтересовао и кад си им говорио како нису више чланови цркве, и како немају право на опело ни на сахрану на гробљу? О, несретни ценовници за сахрану каква ли је ваша цена у царству Христовом, кад се светиња до те мере гаси, да хришћани ништа не испуњавају, а зову се опет хришћани. Без науке, и без вере, и без труда, са товарима и вагонима греха, какво може бити спасење?
      Немојте, молим вас, никоме више да се жалите како је у вашој парохији, него све те жалбе упућујте на своју адресу. Све што раде, а не ваља, раде прво на ваш рачун и на вашу одговорност. И ма колико да то није ваше дело, ипак је ваше. Ако не видите, то не ваља. За све то што не ваља у парохији и Христос теби подноси жалбу и молбу, и све ти је дао, и опет све од тебе очекује. Јеси ли кад пробао духовну прју и парбу са Господом. Јеси ли му кад рекао: „Господе, Ти очекујеш од моје руке. Господе, Ти очекујеш моје речи, да ја почнем, а Ти да довршиш, да ја будим срца, а ти да их напајаш и крепиш, ја да отварам врата – Ти да улазиш, да будем Твој претеча, а Ти да будеш свакоме Месија, крешчајај огњем спасенија. Ја у тебе гледам верујући, а Ти у мене гледаш и свезнајући и свемогући. Па ћемо се срести, кад као свештеник дођем да Ти положим рачун, Теби, који иако си знао да си Син Божји, ипак си чекао док те Јован тако крсти по откровењу од Оца па да кажеш апостолима, што и мене треба да научи, да пођем за својом сенком, па тек после да ми се у души појави сведочанство о Теби. Ти од мене очекујеш да савршим све своје дело, па онда да дођем код Тебе. Авај мени, сва су моја дела у светињи и незапочета, а не извршена. Ја гледам стазе овога света, а то је и мојом душом завладало те се по свету руководим, а Твоје стазе не рашчишћавам, и кад би Те ја повео по мојој парохији, ја ни једно дело своје не бих имао да Ти покажем. Чији дух влада у срцима, Ти би ми рекао. Зашто моја црква да устаје против мене, Ти би ми рекао. По чему је то Мој народ, Ти би ми рекао. Првенство је рукодјелија код вас свештеника, а ја Христос примам које ми ви дајете, Ти би ми рекао. Како ви Мене називате именом које Мени припада, тако и ја хоћу вас да назовем именом које сам вам дао, Ти би ми рекао. Тражим из ваше руке не само то што можете дати, него и то што сам вам дао, а ви сте занемарили, мислећи да сам Ја давно био у Галилеји и далеко сам на небу, Ти би ми рекао. И ја, Господе, не могу поднети ни један Твој испит.“
      Братие! Славан контраст постоји и данас између пастира и стада: свештеник је читао Златоуста, а његови парохијани не знају Оче наш. Свештеник погледа на неки факултет, а деца кад изађу из основне школе, за две године забораве и веронауку и молитве. Свештеник купује неке научне књиге, а већина његових парохијана не зна како се треба прекрстити и које се речи том приликом изговарају. Свештеник очекује плату по уставу, док парохијанин и не зна каква је та наука коју од свештеника треба да прими.
      Рад свештеников свео се на званично, а пошто стадо не прима од пастира готово ништа у облику науке, то и не познаје га. Код толиких неопходних дужности зашто свештеник да буде тако далеко од својих парохијана? Где се изгуби његов утицај? Кад престаде народ обраћати се свештенику за савет? Одговор је прост и једнообразан: од онда, како свештеник постаде обичан човек, помешан са својом околином. Рушење поста и пушење је грех… То је главни узрок што је дух пастирски ослабио, и свештеник је остао у мрежама чиновничким, званичним и писарским. Ево још једног доказа: где данас родитељи поштују Бога, а деца њихова држе се у целости; покварена омладина и на селу и у вароши, то је наслеђе оних родитеља који не поштују Бога. И онда се може подићи глас и рећи: слика данашњег свештеника, то је његова парохија.
      А каква ли је то вера код свештеника, то само Бог зна!
      По већини парохија, народ умире као стока. Нити уме да позове свештеника за „напутие жизни“ (последња исповест и причест) нити свештеник уме да благовремено о томе научи људе.
      Досадно је бројити какве су се све немани и зверови испречили на светињу Цркве, и колико је рад свештеника занемарен, да тешко нама ако то и сами свештеници не виде и не осећају, него су се изгубили у таласима народних греха, и обичних појмова. За све данашње изгубљене душе, одговараће прво и најпре свештеници. Душу Лутерову тражиће Бог из руку папе Лава VI. Душу Ничеову тражиће Бог из руку Дарвинових, душу Лава Толстоја тражиће Бог из руку Жана Жака Русоа, француског Јеврејина; душу Лењинову тражиће Бог из руку Марксових; душе данашњих хулитеља и псовача биће тражене из руку данашњих попова. Шта мислите, ви, оци и братие, да је то само форма бити сасопственик Престола Божијег. Ви примате са Трпезе живога Бога, а то је освештење свих ваших чинорадњи. Можете ли ви од Бога примити светињу, а ваши парохијани то Богу да плаћају хулом? Зар ви не видите, кад псују Бога, псују и вас, и да су те хуле и псовке ваша хвала пред Богом, и цела архива псовачка вас очекује на небу. Да ли сте питали себе: за шта вас награди Христос, и шта о вашем раду да каже? Кога сте на земљи чули да вас хвали што и ваше попадије иду непристојно обучене и вама командују, што и приличан број од вас млако проповеда у народу о посту и покајању. Ви сте опоганили дух свој римском и светском науком.
      И вама се нешто чини да ће овај рат скоро да се сврши. А кад ће овај рат скоро да се сврши, на шта ли се односи девета глава Апокалипса? Односи се на онај „бездан“ и „скакавац“; и на ово време односи се и 2. глава пророка Јоила и 2. глава друге посланице Солуњанима, и крај пророштва Даниловог, и прича о жетви и Јеванђељу, и речи Јована Кронштатског, и речи Богомпробуђеног чобанина у Румунији Петра Лупу. И страшни догађаји стићи ће од лица Божијег, кад се ускоро подигне десница Бога Израиљевог да целом свету покаже да Бог постоји.
      Па зар да нас затекне све на спавању општи гњев Божји. Не дај Боже. Дај Боже да смо бар толико будни, да наше срце не нађеш заробљено ни науком, ни трговином, ни сумњом. Ако је потребно да падамо, нека падамо на путу за Вавилон. Ти си овај рат спремио још пре пророка Јоила, а ми човечанство, спремамо рат још од пада Цариграда, од кад мрачни Запад помрачи и Источну Цркву. Ти да будеш са нама, а ми да будемо с Тобом. Па руши овај свет који Тебе одавно руши.
      Господе, поврати Србе. Они Ти овако несретно греше тек после 1880. године, и знају да Теби греше. Дај свештеницима дерзновеније да осете Твоју небеску струју, да плану као лавови, и због њихових речи да се на род постиди од псовке, отварај срце народу да исповеда све своје грехе. Буди осетљив што су наши прости ђедови толико волели Твоје име и љубили Твоје стопе, да си ти прошапутао у њиховом срцу шта ће од нас бити. Ми јесмо пропали земаљски, али Ти не дај да пропаднемо за навек. Отргни нас од наших зала, и дај нам да се међусобно слушамо као и наши стари. Најтеже је пропасти од своје руке, а то данас ми радимо. Презри, Господе, псовке псовача, и одбаци их, али отвори разум псовачима, да виде шта раде. Ко се год покаје, и престане са псовком, опрости му и унапреди га на путу спасења. Да будемо крстобранитељи, а не крстоборци.
      Свештеници српски, чујте ви ову реч, да би преко вас Бог чуо цео наш народ. Прођите једном кроз парохију са апостолским упутом, и извршите једно огромно дело, видите очима својим шта народ дугује Богу. Кад не можете у дому Божјем да мисионарите, јер је празан, идите по кућама. За десет дана уђите бар у једну кућу без Требника, и без расписа. Седите на споредно место. Извињавајте се дуго што сте дошли. Постаните досадни са извињавањем. Кад вас домаћин дома почне молити да кажете смер ваше посете понизно питајте псује ли се Божанство у кући? Од кад се псује? Псују ли сви? Ко у овој кући чита Оче наш? Колико се пута преко дана прекрстите? Колико има година како се нисте причестили? Постите ли? Радите ли недељом? Зашто радите? Радите ли празником? Радите ли на други дан Васкрса? Одрасле чланове, пажљиво и насамо, питајте о блуду. Масе једне казаће вам да то није грех, јер никад од вас нису чули да је то грех, а чули су од господе и научника да је то „природни стицај“. Па да видите очима каква чуда спречавају те људе те нису за светињу, нити могу у цркву да дођу.
      Не живите више тако изоловани и беспослени, ако Бога знате! Спасавајте народ од пожара. Размишљајте о свему што се дешава у парохији. Водите рачуна о свему. Установите смисао и правац ваше службе. Све што знате о вери, преносите. Загрејте прво здрави део народа, док га још има, па болесне постепено прикључујте здравом стаду. Будите живог ока, а не равнодушног. Не оставите ни једну појаву у парохији да је не обрадите својом мишљу. Потражите све предмете ваше дужности. Пошто сте вашу епархију заробили и претворили у агенцију за регулисање принадлежности и породичних питања, сад узмите маслинову гранчицу и тражите везу са народом, са постом и са бисагама, и са простим речима, без хигијене, без шешира, без мантије од танког луксузног штофа.
      Обуците се у благообразије Слова Божјег и свакога дана мислите како ћете издржавати Христа, не вашу породицу. На породицу можете гледати да ли се о њој Христос стара. Изломите ту ограду око себе, спасавајте народ, јер наилазе времена гора од времена Атилиног.
      Предње примите братски, до разума и срца.
       
    • Од Логос,
      Након поклоњења пред моштима Светог Василија Острошког, епископ Варнава присутнима је испричао како је у младости исцељен водицом из Острога. Јеромонах Серафим (Кашић) замолио га је да то своје сведочење и писмено достави. Епископ је обећао да ће то учинити, и 4. септембара 1964 доставио исписано сведочење, које је отац Серафим преписао у манастирски љетопис, приложивши оргинал. Пише владика Варнава:     ,,У Господу драги оче Серафиме, како сам желео да Вам сместа испуним жељу и пошаљем опис из чуда Св. Василија Острошког, али због неодложих разлога нисам могао учинити, хитам да сада учиним, верујући да нисам закаснио.   Како држим за сигурно да Ви то преписујете у посебну свеску, то ћу Вам догађај изнети у контексту овог писма.   Био сам у четвртом разреду гимназије. Било је то у зиму 1929. године. У Сарајеву је владала епидемија шарлаха. А било је и на пар дана пред Св. оца Николаја, наше крсне славе, у кући се за славу ужурбано спремало. Мајка је месила посне колаче и спремала бакалар. Наша кућа се држала светих правила и закона и мој отац је био спреман и да не слави, пре него да се на Светог Николаја омрси.   И тада је гром ударио из ведра неба. Ја сам се тога дана једва вратио из школе. Одмах сам легао у постељу. Али, већ сутра ујутру кола за хитну помоћ одвезла су ме у болницу. Шарлах.   Кућа је нагло изменила цео изглед. Из градског физиката дошли су људи и на кућна врата ставили цедуљу са натписом ‘заразна болест’. На плакату је била насликана мртвачка глава, знам смртне опасности за посетиоце.   Свети Никола те године је прошао у нашој кући тужно. Кућа је била закључана. Једина брига укућана била је моје здравље, мој живот. Био сам најтежи болесник у целом заразном одељену. Већ су ме морали и везати. У врићици и бунилу хтео сам да скачем кроз прозор. Кад је докторима изгледало да је све свршено и изгубљено, допустили су да мајка дође и буде са мном у последњим часовима мог земаљског живота.   Када је мајка дошла, нисам је препознао. Већ сам био примио канфор инјекцију. Последњу помоћ. И тада, кад су сестре и болничари разишли, када је мајка остала сама са мном, извадила је из ташне једну малу боћицу. У њој је била света вода острошка.   Дубоко, жарко и потресно, како само мајка може, моја мила мајка молила се Богу, и Светој Мајци Божијој, и Светом Чудотворцу Острошком. Ја се нисам могао сам подићи. Мајка ме је три пут запојила Светом Водицом, даром Светом Василија Острошког. Ја сам отворио очи. Препознао сам драгу родитељку и молитељку, своју сузну помоћницу. Помогла ми је да се придигнем и прекрстим. Заједно са њом очитао сам Оче наш и пао у слатки сан, окрепљујући сан, који ми је донео здравље и живот до данашњег дана.   Тако је Свети Чудотворац Василије Острошки учинио оно што сва медицина није могла.“   (Преузето из књиге: Јањић, Јован, Светолоносац у мраку: Свети Исповедник Варнава (Настић), Београд, 2018, стр. 145-146.)   Приредила:  Миланка Тешовић, мастер теолог     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      У молитви је неопходно свесно, промишљено, крајње смирење. Треба имати на уму, ко говори и шта говори. Посебно је то потребно за време читања молитве Господње: Оче наш. Смирење руши све подмуклости вражије. Ах! како је много у нама тајне гордости. Ето, говоримо, ја знам то ми није потребно; то није за мене; то је сувишно; у томе ја нисам грешан. Колико личног мудровања!     Почетак и основа и извор твоје мислености, твоје речи и твоје делатности треба да буде смирење, сазнање своје ништавности и пуноће Божанства, Која је саздала и испунила све и Који дејствује cвe у свима (l.Kop. 12, 6). Ко је заражен гордошћу, тај је склон да према свему испољава презир, чак и према светим и Божанственим предметима: гордост мисаоно уништава или скрнави сваку добру мисао, реч, дело и сву творевину Божију To је најсмртоноснији дах сатанин.   Када се молиш, говори у свом срцу против разних вражијих помисли и распаљености: Господ је све за мене. Тако, у току целог свог живота, при нападу страсти и при свим наговарањима вражијим, у болести, у жалости, у невољама и напастима, говори: све је за мене Господ; ја сам не могу ништа да урадим, ништа да претрпим, савладам, победим, Он је сила моја.   Све молитве подразумевају велику беду и сиромаштво наше пале природе; оне подразумевају такође да је Господ непрестано текући Извор сваког савршенства, свакога добра, да је Он наша неисцрпна Ризница. Треба делатно имати у молитви и у свако време сиромаштво духа. Благо сиромашнима духом (Мт. 5, 3).   За време молитве и при читања речи Божијих треба имати страхопоштовање према свакој мисли, према свакој речи, као према самом Духу Божијем, Духу истине. Сумњу и презир према речи треба одсецати као отров духа лажи; а како су сумња и презир плод умишљености и гордости, онда гордост треба из корена одсећи и бити као мало дете, које у простоти тепа пред Богом, мало дете, које зна и говори само оно, чему је научено од родитеља, савете са стране, супротне родитељским, не слуша и не зна, а неће ни да слуша, ни да зна. Јер Дух Свети је научио свете људе, као просту децу и незлобиву, да моле, да благодаре и славослове Бога оним молитвама, које Црква ставља у наша уста.   На молитви буди као дете, које тепа, сливајући се у један дух са духом изговорене молитве. Сматрај себе ни за шта, молитве прихватај као велики дар Божији. Свог телесног разума сасвим се одреци и не обраћај пажњу на њега, јер телесни разум надима (1. Кор. 8,1), сумња, уображава, хули. Ако за време молитве или ван ње враг омета твоју душу некаквим хулама или гадостима, немој да клонеш због њих, него реци са чврстином у свом срцу: ради очишћења баш од тих и сличних грехова дошао је на земљу Господ наш Исус Христос; због тих и њима сличних слабости духа је и дошао Многомилостиви да нам помогне; и када кажеш те речи са вером, твоје срце се истог тренутка успокојава: јер ће Господ твоје срце очистити. Уопште, ни од каквог греха, као од привиђења, не треба клонути, него се уздати у Спаситеља. О, неизмерно милосрђе Божије! О, највеће служење Богочовека нама грешнима! и до данас Он служи нама човекољубиво, очишћујући и спасавајући нас. Тако, да се посрами сила вражија!     Извор: Православие.ру
    • Од Логос,
      Епископ Варнава Настић рођен је 31. јануара 1914. године у Гери, Индијана (Сједињене Америчке Државе). У Америци је живео до своје осме године када је, по завршетку другог разреда основне школе, заједно са родитељима дошао у Сарајево. Овде је наставио своје школовање и, са одличним успехом, завршио основну школу и гимназију са вишим течајним испитом, а потом је, заједно са оцем, отишао у Охрид код Владике Николаја (Велимировића) да затражи благослов за упис на Богословски факултет у Београду.   Иначе, отац Епископа Варнаве, Атанасије је, по сведочењу Владике Николаја, "активно учествовао у српском верском покрету Богомољци и материјално подржавао путовања њихових проповедника." После краћег разговора и добијеног благослова, Атанасије је упознао Епископа Николаја и са синовљевом жељом да постане монах. Владика се овоме обрадовао, али му је, ипак, рекао "да за сада иде и студира, а да ће се он молити Господу да му испуни и другу жељу." Тако се Војислав уписао на Богословски факултет Српске Православне Цркве у Београду, са жељом да свој живот целокупном својом личношћу посвети Богу.   Међу најсветлијим ликовима у "страсној четрдесетогодишњици", како је време од 1945. па наовамо назвао Ава Јустин Поповић, свакако је лик Епископа Варнаве Настића који је знао да су хришћани позвани да се обуку у новог човека, сазданог по Богу у праведности и светости истине (Еф 4,24), а то значи, да се обуку у милосрђе, доброту, смиреноумље, кротост, дуготрпељивост и, поврх свега у љубав (Кол 3, 12,14). Да иду за правдом, побожношћу, вером, љубављу, трпљењем и кротошћу (1. Тим 6, 11). Да се уклањају од зла и чине добро (Јн 5,29; 1. Пс 37,27; Рим 12, 9; 1.Сол 5, 22: 2. Тим 2, 19; Јн 11). Да мисле све што је истинито, поштено праведно, чисто, достојно љубави, што је на добром гласу, што је врлинско и достојно похвале (Фил 4, 8). Јер који чини добро, од Бога је (3. Јн 11), а плод Духа је у свакој доброти, праведности и истини (Еф 5, 9; Гал 5, 22,23). Дакле, Епископ Варнава је знао и био свестан да Господ љуби правду и неће оставити преподобне своје, и да ће их довека сачувати (ср. Пс 36, 28)."   Он је смерно носио свој крст петогодишњег робовања у комунистичким казаматима Сарајева, Стоца, Зенице и Сремске Митровице, а потом и још дванаест година у кућном притвору у манастирима: Ваведење, Гомионица, Крушедол и Беочин. Увек се у својим страдањима борио да љубављу и смирењем победи зло и оне који су том злу тако предано и верно служили. А побеђивао је, јер је, по речима протосинђела др Стефана Чакића, "био једна изузетна личност, једна несаломљива енергија, један бескомпромисан борац за истину и правду, један ватрени родољуб, један свети архипастир Цркве Христове, једна неугасива звезда водиља нараштајима који долазе, један скоро недостижан пример доброте, честитости и поштења". Комунисти му нису дозволили да се врати на своју епархијску катедру. Умро је 12. новембра 1964. године под сумњивим околностима у манастиру Беочину, где је и сахрањен.   Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...