Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 3 часа, Zoran Đurović рече

Дошао неки Сержов ђакон код Буловића на праксу, и за време службе му вели Иринеј: Ђаконе, у мом имену имеју 2 и12:smeha:

Да је служио на енг рекао би му да има два "ај". I and I. Онда би га тек збунио начисто. :))

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Иако се ово "црквено кадровање" може доста профано да схвати, вриједи у њему истаћи примјере братске љубави, очинске бриге и послушности Цркви:

1) На првом мјесту владика Теодосије је показао да не одступа са Космета због удобније позиције.

2) Владика Атанасије је и не сањајући, напустио завичајну епархију (и цијелу Босну у којој је надгледао православно војно свештенство), зарад збрињавања млађег у Христу брата.

3) Владика Јоаникије је показао да не кује паклени план разарања милешевске епархије у циљу аутономне Црногорске цркве, како су га најпримитивнијим рјечником опањкавали милосрби (најопаснија секта милогораца) на сајту БЗВ (брат Владова "борба за веру").

4) Владика Сергије се јесте борио за очување франкфуртског трона (то му је на неки начин и била дужност), али је прихватио послушање.

Дај Боже, да се у епископату, клиру и међу свима нама такви примјери умножавају!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Традиционални ручак код Министра правде

24. Мај 2017 - 22:35

05.jpg

Патријарх српски и оци Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве присуствовали су 24. маја 2017. године свечаном ручку Министарства правде Републике Србије.

На позив министра правде гђе Неле Кубуровић, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј заједно са aрхијерејима Српске Православне Цркве присуствовао је традиционалном свечаном ручку у Дому гарде по завршетку Светог Архијерејског Сабора, а уочи великог празника Вазнесења Господњег - Спасовдана.

Ручку су присуствовали г. Никола Селаковић, директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, заменик директора ове Управе др Марко Николић, шеф протокола Кабинета Министра правде г. Стефан Станковић и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 9 часа, Vedran рече

Да је служио на енг рекао би му да има два "ај". I and I. Онда би га тек збунио начисто. :))

12:smeha::))12:smeha:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 часа, александар живаљев рече

Иако се ово "црквено кадровање" може доста профано да схвати, вриједи у њему истаћи примјере братске љубави, очинске бриге и послушности Цркви:

1) На првом мјесту владика Теодосије је показао да не одступа са Космета због удобније позиције.

2) Владика Атанасије је и не сањајући, напустио завичајну епархију (и цијелу Босну у којој је надгледао православно војно свештенство), зарад збрињавања млађег у Христу брата.

3) Владика Јоаникије је показао да не кује паклени план разарања милешевске епархије у циљу аутономне Црногорске цркве, како су га најпримитивнијим рјечником опањкавали милосрби (најопаснија секта милогораца) на сајту БЗВ (брат Владова "борба за веру").

4) Владика Сергије се јесте борио за очување франкфуртског трона (то му је на неки начин и била дужност), али је прихватио послушање.

Дај Боже, да се у епископату, клиру и међу свима нама такви примјери умножавају!

Свака ти је ка у Његоша!:D

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 часа, александар живаљев рече

Традиционални ручак код Министра правде

24. Мај 2017 - 22:35

05.jpg

Читам наслов па гледам шта има на столу за ручак. Министарство правде нешто слабо дели правду, пардон! ручак. Сиромаштво? На столу само неке горке-љуте чашице правде, пардон! пића.

:))

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 часа, александар живаљев рече

Иако се ово "црквено кадровање" може доста профано да схвати, вриједи у њему истаћи примјере братске љубави, очинске бриге и послушности Цркви:

1) На првом мјесту владика Теодосије је показао да не одступа са Космета због удобније позиције.

2) Владика Атанасије је и не сањајући, напустио завичајну епархију (и цијелу Босну у којој је надгледао православно војно свештенство), зарад збрињавања млађег у Христу брата.

3) Владика Јоаникије је показао да не кује паклени план разарања милешевске епархије у циљу аутономне Црногорске цркве, како су га најпримитивнијим рјечником опањкавали милосрби (најопаснија секта милогораца) на сајту БЗВ (брат Владова "борба за веру").

4) Владика Сергије се јесте борио за очување франкфуртског трона (то му је на неки начин и била дужност), али је прихватио послушање.

Дај Боже, да се у епископату, клиру и међу свима нама такви примјери умножавају!

Занима ме само да ли ће владика Фотије успети да се одупре утицају владике Василија у Зворничко-Тузланској епархији, очигледно то није пошло за руком сада већ митрополиту Хризостому.

Такође, какав ће сад став имати владика Филарет, који се бар по причи медија надао повратку у трон епископа Милешевске епархије и то је негде висило у ваздуху, а сад ипак има надређеног епископа Милешевске епархије.

Занима ме нешто више о ново-епископу Никодиму... И занима ме с обзиром на тачку 4, да ли епископ може да одбије управљање неком новом епархијом без неких консеквенци или има то неко право?

Јако ми је жао што владика Јован Пурић се чини изопштеним од сваке приче о некој епархији новој...јако је учен и добар духовник. 

 

И занима ме јел постоји нека више информација о ново проглашеном светитељу Стефану Троношком? Доста више ствари знам нпр о арх. Антонију него о Стефану из Троноше...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 26 минута, МилошБГ рече

И занима ме јел постоји нека више информација о ново проглашеном светитељу Стефану Троношком? Доста више ствари знам нпр о арх. Антонију него о Стефану из Троноше...

Ово је веома занимљиво питање. Зар не би требало да постоји култ светитеља, да би се десило проглашење за светитеља? Ја сам родом из тог краја, а никада нисам чуо за новог светитеља.

Делује ми да се наставља лоша пракса у СПЦ, што се тиче проглашења за светитеље. Која је мотивација за проглашавање нових светитеља?

Стварно не знам пример да се Господ јавио кроз овог светитеља, и да је уопште познат у народу.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 41 минута, Ђорђе Р рече

Ово је веома занимљиво питање. Зар не би требало да постоји култ светитеља, да би се десило проглашење за светитеља? Ја сам родом из тог краја, а никада нисам чуо за новог светитеља.

Делује ми да се наставља лоша пракса у СПЦ, што се тиче проглашења за светитеље. Која је мотивација за проглашавање нових светитеља?

Стварно не знам пример да се Господ јавио кроз овог светитеља, и да је уопште познат у народу.

Па с обзиром на кончину арх. Стефана претпостављам је проглашен свештеномученика.  И да остаје жал надао сам се да ће бити проглашени светима страдалници са Косова и Метохије отац Харитон и отац Стефан, отац Харитон већ има изграђен култ светитеља и пострадали су мученички.

На крају крајева ко је чуо за светог владику Мардарија и нешто не знам да је о њему био изграђен култ светитеља осим у том смислу да је био добар владика и да је изградио наш манастир у Америци, па ето видесмо како га је Бог прославио.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, МилошБГ рече

И занима ме с обзиром на тачку 4, да ли епископ може да одбије управљање неком новом епархијом без неких консеквенци или има то неко право?

Епископа нико не може без његовог пристанка, ако није начинио преступе, да помјери с катедре или да натјера да прими другу катедру. У томе је жртва и послушност владике Атанасије Раките. Патријарх и Синод су дуго незадовољни радом епископа Сергија у Њемачкој и он би остао без икакве катедре да владика Атанасије није био великодушан.

Нека је традиција била да се епископи у дијаспори послије дужег или краћег боравка врате у земљу. Сматрало се да су радом у дијаспори стекли искуство значајно за матицу, а да су се "истрошили" прегањањем са вазда посвађаном емиграцијом. То је патријарх Иринеј одмах имао на уму када је у питању бивши епископ канадски Георгије и још при доласку на чело СПЦ, понудио му је да пређе на неку епархију у земљи. Епископ Георгије, о томе постоји снимак његовог говора на јутјубу (још док није покренут поступак против њега) хвалио се да је одбио понуду и да не може да остави Канаду. (Иначе је објавио књигу карактеристичног наслова "Печат мога владичанства".)

Остала питања, занимају и мене и мислим да о њима треба да дискутујемо на овој теми. Само, опрости, сада сам мало уморан.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, МилошБГ рече

Занима ме нешто више о ново-епископу Никодиму

Шта те занима?

Укратко - "добар чоек" :)  

имаш на јутјубу интервју са хрт-а, а вероватно негде и биографија

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, МилошБГ рече

На крају крајева ко је чуо за светог владику Мардарија и нешто не знам да је о њему био изграђен култ светитеља осим у том смислу да је био добар владика и да је изградио наш манастир у Америци, па ето видесмо како га је Бог прославио.

Како га је прославио?Едит: мошти, некако игуглах говор патријарха. Изгледа да гугл крије битне информације о светитељима :), или опет ми не знамо да поставимо адекватно те информације.

Мени делује да СПЦ има потребу да прогласи што више светитеља. Зашто је то битно за Цркву, када су храмови празни, кад не постоји никаква унутрашња мисија, када постоји раскол, када постоји међуправославно неразумевање око екуменизма, Критског сабора,...?

Прогуглах о Светом владики Мардарију, и налетих на исечак беседе митрополита Амфилохија, где истиче како ми Срби, поготово са простора Црне Горе смо дали највише светитеља, како су нама американци испоручивали бомбе, а ми њима светитеље... Испаде да смо ми бољи народ од њих, пошто се велики број прослављених светитеља родио на нашој територији... Не делује ми таква поставка беседе да иде у циљу смиривања опште народне гордости, од које патимо, а поготово гордости људи у Црној Гори, у циљу промоције хришћанских врлина... Нисам слушао беседу, па је могуће да сам промашио поенту, или је промашио поенту онај ко је писао извештај са догађаја за митрополију и сајт СПЦ.

Ја само видим теденцију да се што више светитеља званично прогласи. Али није ми јасна мотивација? Све претпоставке за мотивацију које могу да дам су негативне, па их не бих износио.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Мислим, да се народ пита први би био проглашен светим Старац Тадеј Витовнички. 

Нисам схватио, да ли ће преподобномученици Стефан и Харитон бити уписани у Диптихе?

Или само преподобномученик Стефан, за кога, искрено, нисам до сада знао?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Slobodan Milošević,
      Свети преподобни Симеон Мироточиви - Стефан Немања
       
      Служба светом Симеону
      МЕСЕЦА ТОГА (фебруара) у 13. ДАН, ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ СИМЕОНА НОВОГА СРПСКОГ
      Вечерња на "Господи вазвах" из октоиха на шест, и појемо стихире гласа петог, по двапут. Подобан "Радуј се".
      Преподобни оче,
      добру си нашао лествицу
      којом узиће на висину,
      којом и стече Илија колесницу огњену,
      но он усходишта другима не остави,
      а ти по смрти својој
      у отачаству ти пут показа царевима,
      небески човече,
      земаљски анђеле, 
      светилниче отачаству ти,
      Симеоне блажени,
      моли за спасење душа наших!
      Преподобни оче,
      ако је отачаству ти требало проповедати,
      ти ниси престао говорити,
      боловима и трудом и сузама својим
      исправљао си на веру истиниту стадо ти
      као дрво напајано учењем твојим,
      дивише се анђели,
      чудише се људи,
      ужаснуше се демони
      над трпљењем твојим, Симеоне блажени,
      моли за спасење душа наших!
      Силом Светога Духа
      Владики своме подобећи се,
      владарство своје остави,
      узевши крст пође за Христом
      и усели се у Гору Свету,
      одакле, помоћ примивши,
      истаче ти гробница миро благодати
      што весели твоје синове
      који пред тобом стоје, Симеоне блажени,
      моли за спасење душа наших!
      "Слава, и сада", Богородичан.
      На стиховном у октоиху, и светоме, стихире гласа осмог, подобан "О, преславно"
      Оче преподобни,
      мимоишао си царство земаљско,
      изабрав богатство - речи свете
      и њих си изволео да чуваш, 
      оставив супругу и чеда
      и све земаљске красоте, 
      изашав у Гору Свету
      с анђелима Богу служиш,
      моли се Христу непрестано
      за творитеље твога спомена!
      Манастир_Студеница,_Manastir_Studenica.mp4
    • Од Логос,
      Иако први писани траг о прослави Светог Саве као школске славе датира из XVIII века, тачније 1734-1735. у Српско-латинској школи у Сремским Карловцима, као званичан датум када се Свети Сава проглашава за школског заштитника узима се 1840. година. Тада је Совјет Кнежевине Србије одобрио свим школама да у целом „отечеству“ као свог патрона славе Светог Саву.     Како се прослава Светог Саве убрзо проширила на све школе у Србији тог времена, то се упоредо јавила потреба и за његовим ликовним приказом, тачније за  иконом  која би послужила као типски образац, или узор за све српске школе без обзира где се налазиле. Остало је забележено да је Министарство просвете Кнежевине Србије склопило уговор са београдским сликарем и живописцем Урошем Кнежевићем, да се за потребе српских школа начини око три стотине литографисаних отисака са представом Светог Саве и да ти радови буду „… чисто и лепо израђени, измоловани (колорирани) и прилепљени на платно“. Данас се, нажалост, не зна како је изгледала Кнежевићева икона Светог Саве која је послужила као предложак за израду литографија, али може да се наслути да је у питању била тада честа представа просветитеља кога окружују деца, имајући у виду да је управо таква замисао била најтачнија за највећег српског духовног учитеља.   Насупрот несачуваном ликовном приказу Светог Саве од Уроша Кнежевића, међу неколико сачуваних представа Светог Саве као српског просветитеља и архипастира који благосиља Српчад, издваја се литографија новосадског сликара и графичара Павла Чортановића, као и истоимена композиција  коју је  1875. насликао Стева Тодоровић за црквену општину у Перлезу.   Пред крај XIX века у Србији није било готово ниједне школе која није имала икону или неку другу ликовну представу свог патрона. У тим годинама на тему Светог Саве како благосиља, подучава и саветује српску младеж настаје познато дело сликара Ђорђа Крстића (у Народном музеју у Београду). Када је ова монументална композиција била завршена и изложена у Скупштинској сали Велике школе 1891., достигла је велику популарност, те је убрзо била објављена не само у дневним листовима, часописима и књигама, него је била доступна у свакој школи, установама, црквеним надлештвима, али и сваком српском дому преко олеографисане репродукције мањег формата. Као наручилац ове слике, Министарство просвете Краљевине Србије овим је крунисало своје претходне напоре да се изузетна историјска вредност народног просветитеља отелотвори у једном уметничком делу које ће одговарати времену у коме оно настаје. Отприлике као што је Сава Немањић, Свети Сава схватио време у коме живи и мудро искористио повољан историјски тренутак да постави камен темељац српској државности и васколикој духовности, тако је и Ђорђе Крстић разумео шта се од њега тражило – прожети слику мисаоношћу и духовношћу „споља и изнутра“. На њој, разуме се, није дат стваран догађај из живота Светог Саве, него је кроз уметников доживљај нарочито наглашен просветитељев наук који се чита из општедуховног расположења и оданости које млади Срби имају према свом узвишеном родољубу (ту су Шумадинац, Црногорац, затим мајка Косовка са дететом у наручју, ниже Бачванин, Босанац, Сремац и Банаћанин, док више њих стоје Херцеговац и Далматинац). Поред тога, сликар је показао на свом делу и један нарочити квалитет, а то су светлост и боја. Они нису слагани по некој нарочитој вољи или замисли, него су дошли до изражаја из Крстићевог правог сликарског осећаја. Данас смо ускраћени за потпун сликарски доживљај пред овим делом, јер су боје временом прилично потамнеле услед коришћења асфалтне подлоге коју је Крстић често користио у свом раду. Како је слика тренутно у фази захтевних конзерваторских радова, са нестрпљењем се очекује њено излагање у оквиру сталне поставке Народног музеја у Београду.   У временима балканских ратова, Првог светског рата и непосредно после, Свети Сава се скромно славио. Приликом тих прослава и обележавања углавном се користиле уобичајене иконе или литографисане или олеографисане представе Светог Саве, било самостално или у склопу сцене благосиљања. Занимљив пример у том погледу је цртеж који је за потребе израде дипломе Учитељског удружења у Београду литографисао непосредно пред Први светски рат Петар Марковић, мање познати уметник и ђак Уметничко-занатске школе у Београду.   Након Првог светског рата велико славље било је одржано на Београдском Универзитету 1921. године, када је беседу одржао тадашњи ректор Универзитета Слободан Јовановић. Из исте године потиче и уметничко дело чија је популарност из године у годину непрекидно расла, тако да је данас достигла ниво прворазредне, рекли бисмо култне слике. За композицију Светог Саве који благосиља Српчад, бољи избор није могао да буде од Уроша Предића. Као и у Крстићевом случају, и код Предића је ово дело било поручено, и то од стране Државне штампарије Краљевине СХС у циљу умножавања за школе и црквене општине. На беспрекорно педантан и реалистичан начин, Свети Сава је приказан у архијерејској одежди на трону како благосиља и поклања деци књиге. Елементи српске државности, као и тада новонастале југословенске који се виде на трону, затим Хиландарска повеља, ктиторске представе Немањића на фрескама у позадини, отворена књига са просветитељевим порукама српској деци, као и сама слика у целини, на најјаснији и најчитљивији могући начин говори о непролазној вредности и значају који Свети Сава има за Србе. Предићева слика, данас изложена на поставци у Народном музеју у Београду,  истовремено даје и неизмерно важан допринос величању светосавског култа у српској ликовној уметности. Она на симболичан начин затвара један круг у историјско-уметничком континуитету представљања Светог Саве, који је за српско потомство био и који ће заувек остати народни просветитељ и узорни прародитељ.   Петар Петровић     Стева Тодоровић, Свети Сава благосиља Српчад (Црквена општина Перлез)   Dимитрије Аврамовић, Свети Сава, 1852. Народни музеј у Београду   Ђорђе Крстић, Свети Сава Благосиља Српчад, 1891. Народни музеј у Београду   Урош Предић, Свети Сава благосиља Српчад, 1921. Народни музеј у Београду     Извор: Народни музеј
    • Од Логос,
      Ђорђе родио се у српском граду Кратову, на десет сати хода од Штипа. Родитељи његови Димитрије и Сара беху људи благочестиви. Када Ђорђу би шест година родитељи га дадоше да се учи књизи; и он се учаше са великим успехом. Затим Ђорђе изучи кујунџиски занат; но отац му умре, и он рано остаде сироче. Диван лицем и веома стасит, Ђорђе се бојаше да остане у родном месту, да га не би силом узели на двор султанов, што се тада често догађало. Са тог разлога он отпутова у град Софију. Настанивши се ту у дому просвећеног и побожног свештеника Петра, он усаврши своја знања о вери и утврди се у љубави ка хришћанској побожности. Убрзо Ђорђе паде у очи својим одличним особинама. Мухамеданцима се прохте да овако узорног младића привуку к себи. Они изабраше између својих учених људи, улема, једног умешног човека да води разговор са Ђорђем.       Овај лукави законик дође код Борђа тобож да наручи неки рад. Објаснивши Ђорђу шта да му изради од донетог сребра за добру плату, мухамедански учитељ похвали мајсторову вештину и његову даровитост. Затим му говораше: ''Када би ти, младићу, примио нашу веру, оженио би се ћерком градског аге, и тебе би обасипали поштовањем, те би постао први човек у граду". Ђорђе му захвали на томе, и упита га: ''А је ли слава земаљска трајна?" Законик одговори: ''Разуме се, све земаљско није трајно, али Мухамед је обећао рајска уживања онима који испуњују његове заповести".   ''А у чему се састоје заповести?" упита Борђе. - У доброј вери и чистоти телесној; а чистота захтева умивања и молитве, одговори законик. - Но ако човек, упита Борђе, живи блудно и ненасито се предаје задовољствима тела и стомака, да ли ће га примити у рај?   Мухамедов следбеник би приморан да призна, да ће човек без исправљсња срца допасти не у рај него у муку. ''Ипак се, настави Ђорђе, ваши властодржци, судије начелници предају нечистим делима и умиру не мислећи на одрицање од прљавог живота. Не подлежу ли они, према самим твојим речима, вечном мучењу?" - Бог прашта грехе ради милостиње, говораше законик. Погледај само, колико наши султани и паше подижу џамија, мостова, чесама, гостопримних домова! - Жртва нечистог срца није угодна Богу, рече Ђорђе. Каква су велелепна здања подигнута од незнабожачких царева! Каква гласовита дела учињена! Нећеш ваљда рећи, да су ти незнабожци у рају? Ето у нас при искупљењу жртвом Сина Божјег, при благодати Светога Духа, колико је царева, свештеника, мирјана, војника у броју светих, и они точе исцељење онима који им прибегавају с побожним поштовањем! Ако не верујеш: хајдмо, ја ћу ти у овом граду показати нашег краља Милутина, који досад почива као да спава и мошти његове миришу. Потпуно је јасно, да су ти људи угодни Богу и њихова се вера потврђује Богом који им даје чудотворну силу. И како ти хоћеш да се ја одрекнем вере која приводи Богу и вечноме царству? Ја сам уверен да ти сам увиђаш све то, али те саблазни света одвлаче за собом, далеко од свете истине. Зар није тако?   Законик умуче и оде, али му у души навре злоба. Он је осећао да је млади човек, за кога се надао да ће га лако придобити, збунио њега, чувеног законика. Он је видео да је такав заштитник хришћанства у стању не само да одврати од примања мухамеданства оне који су готови на то, него да и стотине обрати од Мухамеда Христу. О своме разговору са Ђорђем он обавести своју сабраћу, и додаде: ''Ако се не обрачунамо с њим, зло по веру нашу". Затим законик оде кадији са доставом, да Ђорђе хули Мухамедову веру и да за све султане вели да су осуђени на вечне муке. Па додаде: ''Ако Борђе буде остављен као хришћанин, вера његова шириће се на рачун наше; то је опасан човек".   Судија нареди да му Ђорђа доведу, али не силом; наложи да му кажу како он, судија, жели да му учини неке наруџбине. Ђорђе разумеде рашта га зову, али не хте избећи да сведочи о истини Христовој. Када Ђорђе ступи пред кадију, кадија би поражен његовом стаситошћу. Пошто учини неке наруџбине, кадија рече и то, да Мухамедова рајска блаженства вреде да човек буде мухамеданац. Ђорђе увиде да га нису позвали због наруџбина; и тајно се помоли Господу Исусу да му подари светлост и силу. Затим смело упита, чиме они могу доказати да Мухамед и ревносни поштоваоци Корана уживају блаженство. Кадија одговори: Нису ли нам се покорила царства земаљска? Не плаћају ли нам народи данак? Када нас Бог не би љубио, Он не би узвисио царство наше. Ђорђе на то рече: И пре Мухамеда покоравали су царства мачем. Значи ли то, да су сви ти победиоци, иако незнабошци, по вољи Господу? Земаљска срећа није мера за вечност; а чешће говори: ти си примио добра у овом животу, тамо је теби други удес. - Законодавац наш Мухамед, рече судија, разговарао је са Богом, и од Њега примио закон. - Мухамед ничим није доказао, примети Борђе, да је био у вези са Богом: ни чудесима, ни пророштвима. Знате и ви, када је Мојсије примао закон од Бога, Синајска Гора се тресла од громова и муња; ту је сав народ видео и схватио да ће Мојсије, Божји посланик, предати народу не своја измишљања. А шта ви слично налазите у Мухамедовом животу? Он је говорио о себи разне ствари. Но је ли то довољно да се има поверење у њега? А какав је закон његов? Он је предао лаку веру, врло пријатну људским страстима. Она се допада не светом садржином, него тиме што пушта на вољу животињским наклоностима. Забога, може ли се при здравом уму веровати да је таква гадост послана с неба?   Слушајући неодољива изобличења Ђорђева, мухамеданци беху ван себе од беса и заграјаше: ''Умртвити безбожника! он срамоти веру нашу". Судија нареди да Ђорђа вежу и одведу у тамницу.   Свештеник моли стражаре да му предаду Ђорђа на јемство. - Ако га волиш, одговорише стражари, убеди га да прими мухамеданство, па ће онда бити слободан. - Свештеник се обрати старешини тамнице, и овај из љубави према свештенику пусти Ђорђа на неко време. Када Ђорђе дође у свештеников дом и они остадоше сами, свештеник загрли исповедника и целивајући га говораше: Ђорђе, ти си сада прославио Господа, као првомученик Стефан. Буди чврст и убудуће! Мученици се славе у васељени; а каква их тек слава очекује на Последњем Суду! - Исповедник одговори: Бојим се да нећу издржати огањ. - А ти помисли рече на то свештеник, да је огањ у паклу страшнији. И шта значи привремено страдање пред вечношћу? Сав наш земаљски живот пред вечношћу је тренутак. - Ђорђе замоли свештеника да се постара да га откупи, ако је могуће. Притом додаде: ''Желео бих да се још потрудим на земљи за Господа". Свештеник обећа да ће учинити све што може, па отпусти Ђорђа.   Сутрадан писмени Турци претњама и грдњом примораваху Борђа да, се одрекне Христа. Исповедник остаде непоколебљив. Онда га окованог метнуше у тамницу. Свештеник је тајно ишао к судији и обећао му велике новце да ослободи Ђорђа.   После недељу дана исповедник би понова изведен на суд. Судија, указујући на свог сина, говораше да ће и Ђорђа исто онако волети као што воли сина, и да ће га упоредо са сином учинити својим наследником, ако Ђорђе испуни познату жељу његову. Исповедник одговори: Ако ме тако волиш, онда ме остави да будем хришћанин; иначе, мени нису потребни ни богатство ни слава. - Не захтевам од тебе, рече судија на то, да се одрекнеш Христа. И ја ценим Христа, као пророка, који ће судити људима; но још ценимо ми Мухамеда, пошто му је Бог предао кључеве од раја. - Нека је хвала Богу, говораше Ђорђе, што признајеш да је Христос Божји посланик који има да суди васељени. Али Мухамед није ничим доказао да је он посланик Божји. Пророци нису претсказивали о њему. Чулни рај његов, је ли рај ? То је срамоћење људскога разума. Коран пао Мухамеду с неба? Где су докази за то? Басне, којих је пун Коран, показују да није паметно поверавати себе Корану.   Мухамеданци шкргутаху зубима, и судија их једва задржа да не учине насиље. ''Спалити га! - викаху они-, јер он наружи Мухамеда, султана и све правоверне". Судија, обраћајући се Ђорђу, рече: Правдај себе! Чујеш за шта те оптужују. - Исповедник одговори: да он није хулио створења Божја, него је само изразио истину о томе шта треба да очекују људи, слични незнабошцима; и да је готов умрети за истину. Је ли то хула? упита судија присутне. Они одговорише: Ми смо раније чули његове хуле; ако га пустиш, ми ћемо се жалити султану. - Судија, обраћајући се народу, рече: Нека грех буде на душама вашим; чините што желите!   Разјарени, они полетеше на исповедника: једни га пљуваху и грђаху, други га бијаху и гураху. Биров повика: Правоверни, доносите дрва, да се спали хулитељ закона нашег!   Када мученик пролажаше поред цркве свете Софије, све-штеник Петар му приступи и рече: Нећеш дуго трпети, Ђорђе; потрпи! Ђорђе одговори: Помоли се, оче, да ме Господ укрепи.- Стражари отераше свештеника. Пошто у свештеника беше један човек који, иако је носио турско одело, вољаше хришћанску веру, само је из страха не исповедаше, то свештеник наложи овоме човеку да иде за исповедником и мотри све што се буде догађало. У то исто време свештеник моли јереје и све хришћане да се моле за исповедника Христовог. И сви се мољаху: Господе, укрепи га!   На тргу би направљена велика ломача. Још једном покушаше да ласкама и претњама принуде Ђорђа да се одрекне Христа. ''Ја сам већ не јаданпут изјавио, да се нећу одрећи вере своје", одговори исповедник. Тада му свукоше одело и оставише га само у кошуљи. Онда запалише ломачу и гурнуше Ђорђа у огањ. А када му се исплича, подмехури тело, они га извукоше и питаху га: Како ти је? Није ли врућина? - Верујте, не осећам, одговори светитељ; а за вас несрећне готов је вечни огањ. - Бесни од гнева, они га понова бацише на ломачу. Лице мучениково беше окренуто истоку. Када прегореше конопци којима му руке беху свезане, он осени себе крсним знаком и громко рече: ''Господе Исусе Христе, у руке Твоје предајем дух свој!"   Један од присутних дохвати цепаницу и удари њоме мученика по глави, и он испусти дух. Одмах затим, иако је сијало сунце, појави се на небу облак и пљусну киша. Хришћани прославише Бога и молише управу да им да тело мучениково. - Не надајте се, заграјаше Турци, цело ћемо га сажећи и у прах развејати. - И злобни, они набацаше на ломачу животиње, да се не би могли распознати опаљени остаци. Но све изгоре сем мученикова тела. - Свештеник се нада да се докопа тела, говораху фанатици; али ми ћемо га спалити до сутра. Ако не, бацићемо га у помијару.   Хришћани онда нађоше да је боље да се разиђу. Ноћу пак један од њих узе мучениково тело и однесе дому свом; одатле би пренесено у саборни храм светог Георгија. Сутрадан свештеник Петар пријави се судији и изјави: Јутрос рано дођох у цркву и нађох тамо Ђорђево тело; је ли дозвољено да га сахранимо? - Судија признаде: Ђорђе је светац; они који су га чували кажу да, иако су дометали много дрва, тело није горело. - И судија даде дозволу да се покојник сахрани. Свети мученик пострада у недељу месопусну, 11. фебруара 1515. године, за време цара Селима.   Када пострада мученик имађаше осамнаест година. Растом беше висок и танак, обрва високих и густих, носа мало повијеног наниже; прсти му беху дуги и танки; по нарави беше смирен и простосрдачан; никада се није смејао напразно, и из његових уста није излазила празна реч; ничим се није хвалио и никоме није завидео.   Служба светом мученику Ђорђу налази се у Минеју под 26. мајем. То је дан преноса његових св. моштију. ''Еснаф златарски у Софији, поштујући успомену св. Ђорђа, установио је у оно време (тојест одмах после његовог мучеништва), да празнује 11. фебруар, као еснафски празник, и изабрао је светог Ђорђа Новог за свог еснафског патрона. После неколико месеци свете мошти су биле ископане из гроба, положене у ковчег и унесене у цркву. То је било 26. маја, и отада је остало, да му се поштује успомена два пута: 11. фебруара, када је пострадао, и 26. маја, када су му пренесене биле свете мошти".   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Групна Изложба „Свети Сава Светогорац и Хиландарац, савремени уметнички израз” представљена је у среду, 19. фебруара 2020. године, у „Галерији под сводовима” Конака кнегиње Љубице.   Звучни запис беседе   Изложбу су, поводом 800 година самосталности Српске православне цркве и посвећења Светог Саве за првог архиепископа српског приредили Задужбина Светог манастира Хиландара, Светогорски дом из Солуна и Музеј града Београда.   Испред Светогорског дома у Солуну присутне је поздравио директор Дома и кустос изложбе Анастасиос Дурос. Поздравну беседу је одржао игуман Свете царске српске лавре Хиландара Високопреподобни архимандрит Методије који је истакао да је Свети Сава све то је чинио - "чинио да би спајао, а не раздвајао". Поставку је благословио и отворио Његово Преосвештенство Епископ ремезијански Г. Стефан, викар Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја. Вече су својим музичким наступом обогатили млади уметници из групе „Фенечки бисери”.   Посетиоци изложбе ће до 3. марта бити у прилици да виде групну поставку која даје савремени ликовни матреријал Светог Саве који на изузетно занимљив начин даје приказ светитеља. Изложба има путујући карактер и пре наше престонице била је постављена у галерији Светогорског дома у Солуну, а затим ће бити приказана у Бања Луци, а потом и у Црној Гори.     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Логос,
      Побожни старац Симеон назива се и Богопримац. Њему је Бог рекао да неће умрети док не види Христа Спаситеља. Он је то дочекао и примио је на руке малога Христа Бога. Зато се зове Богопримац. Том догађају је посвећен празник Сретење, празнује се 2. фебруара по старом (15. фебруара по новом) календару.     "И, гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеон и тај човек беше праведан и побожан, који чекаше утеху Израиљеву, и Дух Свети беше на њему. И њему беше Дух Свети открио да неће видети смрти док не види Христа Господњега. Духом вођен дође у храм; и кад унесоше родитељи дете Исуса да изврше на њему оно што је уобичајено по закону. И он га узе на руке своје и благослови Бога и рече:   ''Сада отпушташ с миром слугу Својега, Господе, по речи својој, јер видеше очи моје спасење Твоје, које си уговио пред лицем свију народа. Светлост, да просвећује незнабошце, и славу народа твога Израиља''.   А Јосиф и мати његова (Исусова) чуђаху се томе што се говораше за њега. И благослови их Симеон, и рече марији, матери његовој: Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити. И теби самој пробошће мач душу, да се открију помисли многнх срца"(Лк. 2, 25-34).   Митрополит Амфилохије,  Епископ Данило -  Нема лепше вере од хришћанске
×
×
  • Креирај ново...