Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

По традицији форума Поуке, отварамо тему у којој можете да пратите извјештаје и коментаришете ток овогодишњег Светог Архијерејског Сабора.

Прошлогодишњи Сабор праћен је овдје:

Свечано отварање овогодишњег Сабора у Пећкој Патријаршији и најаве које су га пратиле дате су овдје:

Вечерње новости и новинар Раде Драговић, такође по својеврсној традицији, мање више нетачног извјештавања "из поузданих извора", започеле су јутрос ову тему:

Сабор СПЦ бира нове владике

Раде Драговић, Влада Митрић | 14. мај 2017. 09:01

Данас почиње редовно заседање највишег тела СПЦ. Седница у знаку тихе поделе међу епископима

Патријаршија СПЦ у Београду, Фото: В. Данилов

Патријаршија СПЦ у Београду, Фото: В. Данилов

 

ОБРЕДОМ призива Светог духа у древном седишту Српске православне цркве - манастиру Пећка патријаршија - данас почиње редовно пролећно заседање Светог архијерејског сабора. Највише црквено тело ће током следеће две недеље у Патријаршији у Београду разматрати актуелна питања која се тичу Цркве и верника. На заседању великодостојника највероватније ће бити изабране владике у три значајне епархије чија су средишта у Нишу, Сарајеву и Пријепољу.

У средишту пажње овогодишњег заседања биће Дабробосанска митрополија, са центром у главном граду БиХ, којом готово две године привремено, као администратор, управља владика захумско-херцеговачки Григорије. Њему је још прошле године понуђен сарајевски трон, али га је он одбио.

- Владика Григорије поново би могао да буде звезда Сабора, не само због Митрополије, на чије би чело овог пута могао да дође, већ и због последњих јавних иступа - каже саговорник “Новости” близак врху СПЦ. - Многи епископи сматрају да његови политички ставови и јавни ангажман не доносе добро Цркви. Постоји и одијум дела владика због односа који Григорије негује са Амбасадом САД у Сарајеву, због чега га сматрају америчким човеком. Поједине владике зазиру од његових амбиција, али и политичких веза.

Дабробосанска митрополија, како се тумачи у црквеним круговима, дуго је била запостављена, али све више добија на значају. Она стоји високо у црквеној хијерархији, али је слаба по броју верника и утицају. Овогодишњи сабор зато би могао да изврши прекрајање епархијских граница у БиХ. Идеја је да Добој и околина буду издвојени из Зворничко-тузланске епархије и припојени Митрополији. Она би тако добила ресурсе и снагу одговарајућу реномеу који ужива у СПЦ.

Од ове јединице Српске цркве очекује се да у наредним годинама буде важан фактор у БиХ, суоченом с политичким потресима и међународним притисцима. Избор будућег митрополита, зато, неће проћи без дипломатског вагања.

Као кандидат за митрополитско место, поред владике Григорија, слови и владика зворничко-тузлански Хризостом, који је изградио квалитетне односе са међународним фактором утицајним у Сарајеву. Столовање у Бијељини, због нежељеног наслеђа Василија Качавенде, њему није по вољи и, како се чује, радо би се преселио у главни град БиХ.

Са једног од ранијих Сабора, Фото: СПЦ

06sabor.jpg

Познаваоци црквених прилика указују и на то да ће седница бити у знаку тихе поделе међу епископима, а од односа снага зависиће и поједина кадровска решења. Упућени у црквена збивања тврде да ће скуп архијереја проћи у знаку прошлогодишње поделе на две струје. Ове међусобно супротстављене групе предводе владика бачки Иринеј и митрополит црногорско- -приморски Амфилохије, а однос снага два табора умногоме ће утицати и на теме за расправу и могућа кадровска решења.

Сабор ће, највероватније, изабрати новог владику Епархије нишке, којом привремено управља епископ рашко-призренски Теодосије. Велике су шансе да је он и трајно добије као надлежни архијереј, с тим што би Црква добила новог владику за Рашку и Косово. У том смислу највише шансе има дечански игуман Сава. Владика Теодосије се у принципу не противи доласку у Ниш, коме је као великом граду преко потребан надлежни архијереј - указује саговорник “Новости”.

Нишка епархија нема епископа од формалног повлачења владике Јована (Пурића), који је под изговором лечења под притиском одступио из епархије. Он је по избору за нишког владику ушао у сукоб са моћним и утицајним локалним свештеницима, који су проблем уздигли на ниво Патријаршије и епископа принудили на повлачење. Он је већ дуже време нераспоређен, а једна од могућности је да добије место помоћника епископа Епархије шабачке или Епархије ваљевске.

ОДГОВОРНОСТ ЕПИСКОПА

ОВОГОДИШЊИ сабор, у оквиру усвајања годишњих извештаја о раду епархија, што је редовна тачка дневног реда, могао би и да позове на одговорност поједине епископе. У овом кругу налази се владика банатски Никанор, који у својој епархији већ дуже време има буну свештеника који траже његову смену. У црквеним круговима незванично се говори да су финансијске неправилности забележене и у Епархији шумадијској, о чему ће Сабор саслушати владику Јована (Младеновића).

ФИЛАРЕТ

БИВШИ милешевски владика Филарет могао би на Сабору да добије ново црквено задужење. У Патријаршији СПЦ засад не откривају за коју функцију је виђен епископ Филарет, али у црквеним круговима се помиње да постоји могућност да се на дневном реду нађе и питање његовог будућег ангажмана. Од његове смене 2015. године, Епархија милешевска је без епископа, а њу као администратор води владика будимљанско-никшићки Јоаникије.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, JESSY рече

:skidamkapu:

"Јеремија у поље, бјежи змијо у море", пјевало се на данашњи дан у многим нашим крајевима. (Змије се сасвим изузетно појављују прије Ђурђевдана). Нећемо данас "јеремијаду" о владикама и новинарима, надам се :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Некако се око наше цркве свака прича на крају своди на статус владике Григорија. Јасно је да је амбициозан, колико је то добро/лоше по нашу Цркву, видећемо.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 минута, Ненад. рече

Некако се око наше цркве свака прича на крају своди на статус владике Григорија. Јасно је да је амбициозан, колико је то добро/лоше по нашу Цркву, видећемо.

Можда би могао да дође код вас у Словенију:) Стварно би по броју вјерника требало створити љубљанску епархију или да замјеник Митрополита загребачко-љубљанског за Словенију буде у архијерејском сану.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нека, ја сам много задовољан еп. Порфиријем :). Иначе лепо напредује наша Црква у Словенији, има сад младих свештеника који су, као и ја, рођени у Словенији па су отишли на студије теологије у БГ и РС, па полако преузимају кормило. Била понека афера, али мислим да је приступ сада кудикамо зрелији и умеренији него што је био одмах по завршетку рата. То је добро са два аспекта: наши турбодизел нацоши више не бацају толико експлозивних средстава по престоници и пијани не спопадају људе као некад, а и локалци, упркос порасту десничарства у Словенаца, нас све више доживљавају као неизбежан и неизбрисив део свакодневнице (Цркву мислим).

Још Порфирије најавио да ћемо ускоро добити и манастир!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Саборна архијерејска Литургија у Пећкој Патријаршији

14. Мај 2017 - 11:31

untitled_panorama37.jpgЊегова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 14. маја 2017. године светом архијерејском Литургијом у Пећкој Патријаршији уз саборно саслужење епископа Српске Православне Цркве сабраних поводом почетка редовног заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.

Патријарху српском г. Иринеју саслуживали су Митрополити црногорско-приморски Амфилохије и загребачко-љубљански Порфирије и Епископи шабачки Лаврентије, средњезападноамерички Лонгин, жички Јустин, врањски Пахомије, шумадијски Јован, далматински Фотије, бихаћко-петровачки Атанасије, будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, рашко-призренски Теодосије, западноамерички Максим, франкфуртски и све Немачке Сергије, томочки Иларион, моравички Антоније и диоклијски Кирило. 

После свете Литургије служен је чин призива Светог Духа за благословен и благополучан рад Сабора. Радни део Светог Архијерејског Сабора започеће 15. маја 2017. године у Патријаршијском двору у Београду (фотогалерија).

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Јеремија пали топа - пева Тозовац.

Само да новинарска наклапања буду блаже него пре две године

Share this post


Link to post
Share on other sites

Раст поверења грађана у институције

недеља, 14. мај 2017

Извор: Tанјуг

Поверење грађана Србије у институције значајно је порасло у односу на 2011. години, а највише се верује Војсци, цркви, полицији, катастру и Народној банци, саопштила је агенција за истраживање "Дип дајв" (Deep dive).

Како се наводи, Студија задовољства корисника услуга, као део Пројекта о управљању непокретностима (пројекат РЕМП), који Републички геодетски завод спроводи уз финансирање Светске банке, показала је да 57 одсто грађана највише верује Војци Србије, што је велики пораст у односу на 37 одсто 2011. године.

Цркви верује 54 одсто, пет процентних поена више него пре пет година, Републичком геодетском заводу 46 одсто, што је пораст од 13 поена.

Истраживање је спроведено крајем 2016. године и почетком 2017. године, на национално репрезентативном узорку од 1.500 грађана Републике Србије, састављеног од 60 одсто градског и 40 одсто сеоског становништва из шест региона - Војводина (27 одсто), Београд (22), Западна Србија (13), Источна Србија (девет ) и Јужна Србија (13).

Квалитативни део истраживања спроведен је у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Новом Пазару, а истраживањем су обухваћене и неке од осетљивих група у популацији Србије, и то особе са инвалидитетом, те припадници двеју најбројнијих националних мањина у Србији - ромске и мађарске.

 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, александар живаљев рече

Ове међусобно супротстављене групе предводе владика бачки Иринеј и митрополит црногорско- -приморски Амфилохије

A u čemu se razlikuju ove dve grupe? U čemu su suprotstavljeni? 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest

Сабор СПЦ бира тројицу владика

Радни део Светог архијерејског сабора почиње у понедељак, а очекује се да се Сабор одреди према ситуацији у Македонији, Републици Српској и Хрватској
Аутор: Ј. Попадићпетак, 12.05.2017. у 22:00
sabor.jpg
Учесници лањског Светог архијеријског сабора (Фото СПЦ)

Редовно заседање Светог архијерејског сабора СПЦ почиње у понедељак 15. маја 2017. године у Патријаршијском двору у Београду.

Како сазнаје „Политика”, у плану је да буду донете одлуке о именовању митрополита дабро-босанске митрополије и архијереја нишке и милешевске епархији, у којима је владичански трон упражњен.

Као и сваке године, Сабор ће свечано обележити почетак пролећног заседања окупљањем свих архијереја са патријархом Иринејом на челу у Пећкој патријаршији, где ће у храму Светих апостола сутра бити одржана Света архијерејска литургија као и чин призивања Светог духа.

Још није познат дневни ред престојећег пролећног заседања Сабора, али, како сазнајемо, осим о „кадровским решењима” расправљаће се о извештајима о раду централних тела СПЦ-а, Синода, патријаршијског и епархијских управних одбора, образовних установа, односно Богословског факултета и средње школе.

Осим тога, како сазнајемо, владике ће се изразити став о збивањима у Македонији, Републици Српској и Хрватској. Још није познато да ли ће и у којој форми бити речи о проблемима у раду мешовите православно-католичке комисије о Алојзију Степинцу, која према раније утврђеном календару, у јуну заседа у Подгорици. После тога, уколико не буде продужења рада, требало би да се уобличе закључци и проследе папи Фрњи, који ће потом одлучити да ли ће надбискуп Степинац бити проглашен за свеца.  За сада, се такоше не зна да ли ће највише црквено тело расправљати о петицији за ревизију учења о Дарвиновој теорији еволуције у школама и на факултетима у Србији.

И прошлогодишње заседање Сабора обележиле су кадровске промене. Пре годину дана Сабор је усвојио молбу епископа нишког Јована и разрешио га дужности управљања епархијом. Овај захтев владика Јован је образложио здравственим разлозима. Претходно, у медијима се спекулисало да је разлог његовог повлачења неслагање са једним делом свештенства. Епархијом нишком од тада привремено управља владика рашко-призренски Теодосије. За сада нема поузданих назнака да ће га Свети архијерејски сабор именовати за новог архијереја нишке епархије. Иако је било најављено, прошле године Сабор није именовао ни нове владике дабро-босанске и милешевске епархију, али је било је речи о петицији којом се тражи враћање епископа Филарета на трон Епархије милешевске.

Пролећни Сабор обично траје између седам и десет дана, у зависности од дневног реда. Расправља се о вери, богослужењу и црквеној дисциплини, али Сабор представља и врховну судску власт у оквиру своје надлежности.  Највише црквено тело обично заседа два пута годишње, на пролеће и јесен, с тим што је могуће и сазивање ванредне седнице уколико је то неопходно ради решавања актуелних питања.

http://www.politika.rs/scc/clanak/380443/Sabor-SPC-bira-trojicu-vladika#.WRaNIGdpZU8.facebook

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Ненад. рече

нас све више доживљавају као неизбежан и неизбрисив део свакодневнице (Цркву мислим).

Још Порфирије најавио да ћемо ускоро добити и манастир!

Баш се радујем! И овим и свиме што си написао. Ето, конструктивно отворисмо једну, евентуално, саборску тему. Да ли има наговјештаја да ће се Србима у Словенији признати статус националне мањине? Ту је нешто било говора око "аутохтоности", Белокрајинцима тај аутохтони статус никако не могу да порекну. Чини ми се да је један дио Беле Крајине још под епархијом горњокарловачком, али без пароха?

Даље, словеначка држава би требало де преузме финансирање обнове храма у Марибору срушеног по личном Хитлеровом наређењу. То би био лијеп гест обнављања сјећања на страдање од нацизма, оба народа, и помоћ коју је окупирана Србија пружила Словенцима протјераним из Корушке.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 минута, Иван ♪♫ рече

A u čemu se razlikuju ove dve grupe? U čemu su suprotstavljeni? 

 

Мислим да су и они више заборавили око чега се размимоилазе:) Сада брат црногорски и брат бачки највише разлике испољавају у односу према Критском сабору.

Share this post


Link to post
Share on other sites

КАКО ИЗГЛЕДА МАПА ВЕРНИКА
Крећемо од ширих података. Србија укупно има 7.186.862 становника. Од тог броја верника има 6.555.931, а неверника 80.053, остатак су људи који се нису изјаснили.

– Београдски регион, који између осталог обухвата Обреновац, Младеновац, Лазаревац… има укупно 1.659.440 становника, од тога верника 1.500.312, а неверника 40.657.

– Војводина има 1.931.809 становника, број верника је 1.764.443, а неверника је 25.906.

Занимљиво је да Војводина има више становника од Београдског региона, а да је број атеиста за 15.000 мањи!

– Шумадија има 2.031.697 становника, верника 1.819.924, а неверника 5.833.

Занимљиво је и поређење Војводине и Шумадије, будући да имају сличан број становника, а да је у Војводини драстично већи број људи који се не изјашњавају као верници.

– Југ и исток Србије имају укупно 1.563.916, од тога имају верника 1.471.252, неверника 7.657.


Према последњем попису Београд је град са највећим бројем становника, самим тим и највећим бројем неверника.

Ово је листа највећих градова у нашој земљи, број становника, верника и неверника:

Београд – укупан број становника: 1.166.763, верници: 1.035.825, неверници: 38.228

Младеновац – укупан бр. становника: 53.096, верници: 50.916, неверници: 268

Сомбор – укупан број становника: 85.903, верници: 76.978, неверници: 1.257

Панчево – укупан број становника: 123.414‚, верници: 112.838, неверници: 5.548

Нови Сад – укупан број становника: 307.760, верници: 271.854, неверници: 8.431

Шабац – укупан број становника: 115.884, верници: 112.022, неверници: 478

Зрењанин – укупан број становника: 123.362, верници: 11.728, неверници: 1.909

Чачак – укупан број становника: 115.337, верници: 111.187, неверници: 1.387

Крушевац – укупан број становника: 128.752, верници: 124.794, неверници: 420

Крагујевац – укупан број становника: 179.417, верници: 173.086, неверници: 918

Ниш – укупан број становника: 183.164, верници: 170.145, неверници: 2.437

Краљево – укупан број становника: 125.448, верници: 121.547, неверници: 1.121

Лесковац – укупан број становника: 144.206, верници: 138.733, неверници: 3.264

Ниш – укупан број становника: 183.164, верници: 170.145, неверници: 2.437

Пирот – укупан број становника: 57.928, верници: 55.524, неверници: 252

Смедерево – укупан број становника: 108.209, верници: 102.713, неверници: 526

Врање – укупан број становника: 73.944, верници: 70.191, неверници: 137

Православци чине 85 одсто становништва, католици 10.4, муслимани 3.3 и протестанти 0.92.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Пошто се причести светим Тајнама, свештеник се окреће према народу и показујући Светињу, позива оне који су вољни да се причесте, заповедајући им да приступе са страхом Божијим и вером; наиме, да не презру свете Тајне због њиховог скромног изгледа, да не оклевају због тога што оно у шта верују превазилази разум, него да приступе имајући сазнање о вредности светих Тајни и верујући да оне нуде вечни живот онима који се њима причешћују.     2. Да би показали своју побожност и своју веру, верници се клањају, благосиљају и исповедају Божанство Исуса, за Кога верују да је у светим Тајнама; а да би своје славословље учинили блиставијим, користе се Пророковим речима: „Благословен Који долази у име Господње;… Бог је Господ и јави се нама“.    „Ја сам дошао, вели Господ, у име Оца својега, и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.“ То је својствено правоме Господу, то приличи Јединородноме Сину, да прославља Свога Оца. Одбеглом слузи пак својствена је самовоља и отпадништво.    Знајући то, и научивши шта је то што доброг пастира разликује од вука, пророк Давид још издалека благосиља Онога Који долази у име Господње. А Господом сматра Оца и вели да Онај Који се појавио јесте Сам Бог. Тим речима и верници благосиљају Христа, Који долази и сада се пред њима појављује.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Ćiriličar,
      Монах Јаков (др Арсовић)
       
       
       
      БОГОХРАНИМОМ СВЈАШЧЕНСТВУ ПОСЛАНИЈЕ
       
      Догматика, Пастирско богословље, Тумачење Светога Писма, Патрологија, Омилитика, све су то школски споменици који се у народу не појављују. Народ живи за себе, Црква ћути за себе, свештеници ћуте за себе. Мутна река живота све носи али у њој светиње нема. Ко ће побудити срца под благодат Божију? Ко ће сад проповедати, па да се чује и извршује?
       
      Отци и братие!
      Вас Христос стјажа својеју первосвјашченскоју жертвоју, мученици пролијаше живоје море кровеј, и постници море слез, да би церков могла всегда побједнују воспјевати уже на небесјех вселившихсја. Мир сеј побједајетсја упованијем нада небеснаго. Жертва и побједа тоже бивајутсушче велми благопријатна Господеви. Жертви хошчу сије јест дјелајте јакоже. Аз, да дјело ваше будет на небеси осушчествовано и плата ваша да не коснит.
      Где је дух наше свете вере? Да је целина, да има вид науке, да има силу струје, да се бори против света и побеђује! Догматика, Пастирско богословље, Тумачење Светога Писма, Патрологија, Омилитика, све су то школски споменици који се у народу не појављују. Народ живи за себе, Црква ћути за себе, свештеници ћуте за себе. Мутна река живота све носи али у њој светиње нема. Ко ће побудити срца под благодат Божију? Ко ће сад проповедати, па да се чује и извршује?
      Највише сада то пада у очи, да су свештеници закопали свој пастирски таленат, па и они живе и гледају шта се ради. А ради се то на њине очи да сујета, саблазан и грех гутају душе сваки дан, и да велика већина живих онако види, а не онако како би требало по науци дома и науци Цркве. Свештеници су се сложили са средином, она је парализовала све њихове пастирске идеале, исто толико рат траје, и какве опасности не прођоше кроз народ, па ипак масе не знају за страх Божији, не прибирају се морално, цркве празне, саблазни бесне, и душепогубно страдање остајe једнако у сили. Ох, нарочито, нарочито, саборне струје нестало је у клиру, нема примера и модела да подстичу. Има једна чврста ствар, крепка истина: свештеници имају те способности која је потребна да се народ подиже вером.. У народу има услова, да се прихвате они који имају поштовања, али то све стоји у једној стагнацији, инерцији, равнодушности, прећутности. Дошао празник, село ушорено, има црква, има свештеник, па ипак у цркву дође по изузетку. Зашто, оче свети, синоћ ниси прошетао се кроза стадо, зашто ниси проговорио коју реч оним сакупљеним разговорачима, зашто ниси поименице позвао да дођу на службу, зашто ниси дан раније смислио проповед која треба твоме стаду, него си се и ти угледао на њих, одслужио си службу у празној цркви, и то журећи, да се и то што пре сврши. Коме ти има да кажеш: „Овде слабо посећују цркву“. То је твоје дело и твоја савест, значи нема тих које ти приводиш Богу, и нема тих који тебе слушају. Дакле, дела Господњег код тебе нема. О, кад би ти хтео мало да се опоменеш шта је свештеник: О, кад би са дерзновенијем Христовог слуге подигао „обојудно острију меч слова Божија“, ти би секао коров са душа, стадо би чуло твој глас, и мало овда, мало онда, некога придобијеш сада, некога носле, и твој би квасац напредовао. Зашто толико ћутање код вас, о људи Божји, и како можете да ћутите? Псују пароха? Не поштују свештеника шта си урадио да те поштују? Раде празником кога си ти молио да не ради? Не посте – да ли подсећаш? Не раде ни то, ни то, ни то. Шта си ти до сада урадио? Где су ти они који тебе поштују јер су од тебе нешто примили. Како можеш да живиш тако далеко од свога стада? Христос је победио свет, и борцима против света даће достојаније – а ти гледаш шта свет ради, па мислиш тако данас мора. О, кад би ти видео парохије у којима је свештеников глас моћан, и свештеников дух жив. О, кад би ти промислио шта има твога у твојој парохији, и шта на души код тебе носе твоји парохијани! О, кад би ти мало про’одао да се службом понизиш и позивом узвисиш! Кад би мало сео у сељачкој кући, да разговараш са чељадима, па узгредно да запиташ: о посту, о псовци, о исповести, о празницима, и причешћу, о молитви, о свађи да тебе икад чују чега си ти свештеник, и којих врлина заставник. Они те познају као: водосветаша, колачосекача, парастосочтеца, требниконосца а од тога свега они ништа не разумеју, и тебе не знају, да је све памет њихова покренула, због твојих речи. По обредима спољних радњи, они те виде као чиновника, а кад би ти обрађивао њихове душе, они би видели у теби великог свештеника, а у свима искушењима пред очима би имали твој образац.
      Није наш народ пропао толико да у њему није могуће пастирски служити. Изгубљених има доста, али највише има занемарених. Слушали би, кад би их неко мудро повео. Не би толико газили светињу, кад би их неко руком дотакао. Бистар је ипак наш народ, и мора се установити као чињеница, да би народ слушао кад би свештеник делао. Ради у недељу, јер никакве науке код њега нема. Псује! Кад је свештеник отворио Свето Писмо и тамо видео шта је псовка па поднео текст парохијанину да и он види. Не исповедају се кад је свештеник кога посебно и поименице запитао о исповести, и поучио га. Ти у парохији имаш две хиљаде душа, да ли и једна црпи науку са твојих усана? Има људи који се никад нису исповедили нити се причестили. Кад си се ти о томе заинтересовао и кад си им говорио како нису више чланови цркве, и како немају право на опело ни на сахрану на гробљу? О, несретни ценовници за сахрану каква ли је ваша цена у царству Христовом, кад се светиња до те мере гаси, да хришћани ништа не испуњавају, а зову се опет хришћани. Без науке, и без вере, и без труда, са товарима и вагонима греха, какво може бити спасење?
      Немојте, молим вас, никоме више да се жалите како је у вашој парохији, него све те жалбе упућујте на своју адресу. Све што раде, а не ваља, раде прво на ваш рачун и на вашу одговорност. И ма колико да то није ваше дело, ипак је ваше. Ако не видите, то не ваља. За све то што не ваља у парохији и Христос теби подноси жалбу и молбу, и све ти је дао, и опет све од тебе очекује. Јеси ли кад пробао духовну прју и парбу са Господом. Јеси ли му кад рекао: „Господе, Ти очекујеш од моје руке. Господе, Ти очекујеш моје речи, да ја почнем, а Ти да довршиш, да ја будим срца, а ти да их напајаш и крепиш, ја да отварам врата – Ти да улазиш, да будем Твој претеча, а Ти да будеш свакоме Месија, крешчајај огњем спасенија. Ја у тебе гледам верујући, а Ти у мене гледаш и свезнајући и свемогући. Па ћемо се срести, кад као свештеник дођем да Ти положим рачун, Теби, који иако си знао да си Син Божји, ипак си чекао док те Јован тако крсти по откровењу од Оца па да кажеш апостолима, што и мене треба да научи, да пођем за својом сенком, па тек после да ми се у души појави сведочанство о Теби. Ти од мене очекујеш да савршим све своје дело, па онда да дођем код Тебе. Авај мени, сва су моја дела у светињи и незапочета, а не извршена. Ја гледам стазе овога света, а то је и мојом душом завладало те се по свету руководим, а Твоје стазе не рашчишћавам, и кад би Те ја повео по мојој парохији, ја ни једно дело своје не бих имао да Ти покажем. Чији дух влада у срцима, Ти би ми рекао. Зашто моја црква да устаје против мене, Ти би ми рекао. По чему је то Мој народ, Ти би ми рекао. Првенство је рукодјелија код вас свештеника, а ја Христос примам које ми ви дајете, Ти би ми рекао. Како ви Мене називате именом које Мени припада, тако и ја хоћу вас да назовем именом које сам вам дао, Ти би ми рекао. Тражим из ваше руке не само то што можете дати, него и то што сам вам дао, а ви сте занемарили, мислећи да сам Ја давно био у Галилеји и далеко сам на небу, Ти би ми рекао. И ја, Господе, не могу поднети ни један Твој испит.“
      Братие! Славан контраст постоји и данас између пастира и стада: свештеник је читао Златоуста, а његови парохијани не знају Оче наш. Свештеник погледа на неки факултет, а деца кад изађу из основне школе, за две године забораве и веронауку и молитве. Свештеник купује неке научне књиге, а већина његових парохијана не зна како се треба прекрстити и које се речи том приликом изговарају. Свештеник очекује плату по уставу, док парохијанин и не зна каква је та наука коју од свештеника треба да прими.
      Рад свештеников свео се на званично, а пошто стадо не прима од пастира готово ништа у облику науке, то и не познаје га. Код толиких неопходних дужности зашто свештеник да буде тако далеко од својих парохијана? Где се изгуби његов утицај? Кад престаде народ обраћати се свештенику за савет? Одговор је прост и једнообразан: од онда, како свештеник постаде обичан човек, помешан са својом околином. Рушење поста и пушење је грех… То је главни узрок што је дух пастирски ослабио, и свештеник је остао у мрежама чиновничким, званичним и писарским. Ево још једног доказа: где данас родитељи поштују Бога, а деца њихова држе се у целости; покварена омладина и на селу и у вароши, то је наслеђе оних родитеља који не поштују Бога. И онда се може подићи глас и рећи: слика данашњег свештеника, то је његова парохија.
      А каква ли је то вера код свештеника, то само Бог зна!
      По већини парохија, народ умире као стока. Нити уме да позове свештеника за „напутие жизни“ (последња исповест и причест) нити свештеник уме да благовремено о томе научи људе.
      Досадно је бројити какве су се све немани и зверови испречили на светињу Цркве, и колико је рад свештеника занемарен, да тешко нама ако то и сами свештеници не виде и не осећају, него су се изгубили у таласима народних греха, и обичних појмова. За све данашње изгубљене душе, одговараће прво и најпре свештеници. Душу Лутерову тражиће Бог из руку папе Лава VI. Душу Ничеову тражиће Бог из руку Дарвинових, душу Лава Толстоја тражиће Бог из руку Жана Жака Русоа, француског Јеврејина; душу Лењинову тражиће Бог из руку Марксових; душе данашњих хулитеља и псовача биће тражене из руку данашњих попова. Шта мислите, ви, оци и братие, да је то само форма бити сасопственик Престола Божијег. Ви примате са Трпезе живога Бога, а то је освештење свих ваших чинорадњи. Можете ли ви од Бога примити светињу, а ваши парохијани то Богу да плаћају хулом? Зар ви не видите, кад псују Бога, псују и вас, и да су те хуле и псовке ваша хвала пред Богом, и цела архива псовачка вас очекује на небу. Да ли сте питали себе: за шта вас награди Христос, и шта о вашем раду да каже? Кога сте на земљи чули да вас хвали што и ваше попадије иду непристојно обучене и вама командују, што и приличан број од вас млако проповеда у народу о посту и покајању. Ви сте опоганили дух свој римском и светском науком.
      И вама се нешто чини да ће овај рат скоро да се сврши. А кад ће овај рат скоро да се сврши, на шта ли се односи девета глава Апокалипса? Односи се на онај „бездан“ и „скакавац“; и на ово време односи се и 2. глава пророка Јоила и 2. глава друге посланице Солуњанима, и крај пророштва Даниловог, и прича о жетви и Јеванђељу, и речи Јована Кронштатског, и речи Богомпробуђеног чобанина у Румунији Петра Лупу. И страшни догађаји стићи ће од лица Божијег, кад се ускоро подигне десница Бога Израиљевог да целом свету покаже да Бог постоји.
      Па зар да нас затекне све на спавању општи гњев Божји. Не дај Боже. Дај Боже да смо бар толико будни, да наше срце не нађеш заробљено ни науком, ни трговином, ни сумњом. Ако је потребно да падамо, нека падамо на путу за Вавилон. Ти си овај рат спремио још пре пророка Јоила, а ми човечанство, спремамо рат још од пада Цариграда, од кад мрачни Запад помрачи и Источну Цркву. Ти да будеш са нама, а ми да будемо с Тобом. Па руши овај свет који Тебе одавно руши.
      Господе, поврати Србе. Они Ти овако несретно греше тек после 1880. године, и знају да Теби греше. Дај свештеницима дерзновеније да осете Твоју небеску струју, да плану као лавови, и због њихових речи да се на род постиди од псовке, отварај срце народу да исповеда све своје грехе. Буди осетљив што су наши прости ђедови толико волели Твоје име и љубили Твоје стопе, да си ти прошапутао у њиховом срцу шта ће од нас бити. Ми јесмо пропали земаљски, али Ти не дај да пропаднемо за навек. Отргни нас од наших зала, и дај нам да се међусобно слушамо као и наши стари. Најтеже је пропасти од своје руке, а то данас ми радимо. Презри, Господе, псовке псовача, и одбаци их, али отвори разум псовачима, да виде шта раде. Ко се год покаје, и престане са псовком, опрости му и унапреди га на путу спасења. Да будемо крстобранитељи, а не крстоборци.
      Свештеници српски, чујте ви ову реч, да би преко вас Бог чуо цео наш народ. Прођите једном кроз парохију са апостолским упутом, и извршите једно огромно дело, видите очима својим шта народ дугује Богу. Кад не можете у дому Божјем да мисионарите, јер је празан, идите по кућама. За десет дана уђите бар у једну кућу без Требника, и без расписа. Седите на споредно место. Извињавајте се дуго што сте дошли. Постаните досадни са извињавањем. Кад вас домаћин дома почне молити да кажете смер ваше посете понизно питајте псује ли се Божанство у кући? Од кад се псује? Псују ли сви? Ко у овој кући чита Оче наш? Колико се пута преко дана прекрстите? Колико има година како се нисте причестили? Постите ли? Радите ли недељом? Зашто радите? Радите ли празником? Радите ли на други дан Васкрса? Одрасле чланове, пажљиво и насамо, питајте о блуду. Масе једне казаће вам да то није грех, јер никад од вас нису чули да је то грех, а чули су од господе и научника да је то „природни стицај“. Па да видите очима каква чуда спречавају те људе те нису за светињу, нити могу у цркву да дођу.
      Не живите више тако изоловани и беспослени, ако Бога знате! Спасавајте народ од пожара. Размишљајте о свему што се дешава у парохији. Водите рачуна о свему. Установите смисао и правац ваше службе. Све што знате о вери, преносите. Загрејте прво здрави део народа, док га још има, па болесне постепено прикључујте здравом стаду. Будите живог ока, а не равнодушног. Не оставите ни једну појаву у парохији да је не обрадите својом мишљу. Потражите све предмете ваше дужности. Пошто сте вашу епархију заробили и претворили у агенцију за регулисање принадлежности и породичних питања, сад узмите маслинову гранчицу и тражите везу са народом, са постом и са бисагама, и са простим речима, без хигијене, без шешира, без мантије од танког луксузног штофа.
      Обуците се у благообразије Слова Божјег и свакога дана мислите како ћете издржавати Христа, не вашу породицу. На породицу можете гледати да ли се о њој Христос стара. Изломите ту ограду око себе, спасавајте народ, јер наилазе времена гора од времена Атилиног.
      Предње примите братски, до разума и срца.
       
    • Од Логос,
      Након поклоњења пред моштима Светог Василија Острошког, епископ Варнава присутнима је испричао како је у младости исцељен водицом из Острога. Јеромонах Серафим (Кашић) замолио га је да то своје сведочење и писмено достави. Епископ је обећао да ће то учинити, и 4. септембара 1964 доставио исписано сведочење, које је отац Серафим преписао у манастирски љетопис, приложивши оргинал. Пише владика Варнава:     ,,У Господу драги оче Серафиме, како сам желео да Вам сместа испуним жељу и пошаљем опис из чуда Св. Василија Острошког, али због неодложих разлога нисам могао учинити, хитам да сада учиним, верујући да нисам закаснио.   Како држим за сигурно да Ви то преписујете у посебну свеску, то ћу Вам догађај изнети у контексту овог писма.   Био сам у четвртом разреду гимназије. Било је то у зиму 1929. године. У Сарајеву је владала епидемија шарлаха. А било је и на пар дана пред Св. оца Николаја, наше крсне славе, у кући се за славу ужурбано спремало. Мајка је месила посне колаче и спремала бакалар. Наша кућа се држала светих правила и закона и мој отац је био спреман и да не слави, пре него да се на Светог Николаја омрси.   И тада је гром ударио из ведра неба. Ја сам се тога дана једва вратио из школе. Одмах сам легао у постељу. Али, већ сутра ујутру кола за хитну помоћ одвезла су ме у болницу. Шарлах.   Кућа је нагло изменила цео изглед. Из градског физиката дошли су људи и на кућна врата ставили цедуљу са натписом ‘заразна болест’. На плакату је била насликана мртвачка глава, знам смртне опасности за посетиоце.   Свети Никола те године је прошао у нашој кући тужно. Кућа је била закључана. Једина брига укућана била је моје здравље, мој живот. Био сам најтежи болесник у целом заразном одељену. Већ су ме морали и везати. У врићици и бунилу хтео сам да скачем кроз прозор. Кад је докторима изгледало да је све свршено и изгубљено, допустили су да мајка дође и буде са мном у последњим часовима мог земаљског живота.   Када је мајка дошла, нисам је препознао. Већ сам био примио канфор инјекцију. Последњу помоћ. И тада, кад су сестре и болничари разишли, када је мајка остала сама са мном, извадила је из ташне једну малу боћицу. У њој је била света вода острошка.   Дубоко, жарко и потресно, како само мајка може, моја мила мајка молила се Богу, и Светој Мајци Божијој, и Светом Чудотворцу Острошком. Ја се нисам могао сам подићи. Мајка ме је три пут запојила Светом Водицом, даром Светом Василија Острошког. Ја сам отворио очи. Препознао сам драгу родитељку и молитељку, своју сузну помоћницу. Помогла ми је да се придигнем и прекрстим. Заједно са њом очитао сам Оче наш и пао у слатки сан, окрепљујући сан, који ми је донео здравље и живот до данашњег дана.   Тако је Свети Чудотворац Василије Острошки учинио оно што сва медицина није могла.“   (Преузето из књиге: Јањић, Јован, Светолоносац у мраку: Свети Исповедник Варнава (Настић), Београд, 2018, стр. 145-146.)   Приредила:  Миланка Тешовић, мастер теолог     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      У молитви је неопходно свесно, промишљено, крајње смирење. Треба имати на уму, ко говори и шта говори. Посебно је то потребно за време читања молитве Господње: Оче наш. Смирење руши све подмуклости вражије. Ах! како је много у нама тајне гордости. Ето, говоримо, ја знам то ми није потребно; то није за мене; то је сувишно; у томе ја нисам грешан. Колико личног мудровања!     Почетак и основа и извор твоје мислености, твоје речи и твоје делатности треба да буде смирење, сазнање своје ништавности и пуноће Божанства, Која је саздала и испунила све и Који дејствује cвe у свима (l.Kop. 12, 6). Ко је заражен гордошћу, тај је склон да према свему испољава презир, чак и према светим и Божанственим предметима: гордост мисаоно уништава или скрнави сваку добру мисао, реч, дело и сву творевину Божију To је најсмртоноснији дах сатанин.   Када се молиш, говори у свом срцу против разних вражијих помисли и распаљености: Господ је све за мене. Тако, у току целог свог живота, при нападу страсти и при свим наговарањима вражијим, у болести, у жалости, у невољама и напастима, говори: све је за мене Господ; ја сам не могу ништа да урадим, ништа да претрпим, савладам, победим, Он је сила моја.   Све молитве подразумевају велику беду и сиромаштво наше пале природе; оне подразумевају такође да је Господ непрестано текући Извор сваког савршенства, свакога добра, да је Он наша неисцрпна Ризница. Треба делатно имати у молитви и у свако време сиромаштво духа. Благо сиромашнима духом (Мт. 5, 3).   За време молитве и при читања речи Божијих треба имати страхопоштовање према свакој мисли, према свакој речи, као према самом Духу Божијем, Духу истине. Сумњу и презир према речи треба одсецати као отров духа лажи; а како су сумња и презир плод умишљености и гордости, онда гордост треба из корена одсећи и бити као мало дете, које у простоти тепа пред Богом, мало дете, које зна и говори само оно, чему је научено од родитеља, савете са стране, супротне родитељским, не слуша и не зна, а неће ни да слуша, ни да зна. Јер Дух Свети је научио свете људе, као просту децу и незлобиву, да моле, да благодаре и славослове Бога оним молитвама, које Црква ставља у наша уста.   На молитви буди као дете, које тепа, сливајући се у један дух са духом изговорене молитве. Сматрај себе ни за шта, молитве прихватај као велики дар Божији. Свог телесног разума сасвим се одреци и не обраћај пажњу на њега, јер телесни разум надима (1. Кор. 8,1), сумња, уображава, хули. Ако за време молитве или ван ње враг омета твоју душу некаквим хулама или гадостима, немој да клонеш због њих, него реци са чврстином у свом срцу: ради очишћења баш од тих и сличних грехова дошао је на земљу Господ наш Исус Христос; због тих и њима сличних слабости духа је и дошао Многомилостиви да нам помогне; и када кажеш те речи са вером, твоје срце се истог тренутка успокојава: јер ће Господ твоје срце очистити. Уопште, ни од каквог греха, као од привиђења, не треба клонути, него се уздати у Спаситеља. О, неизмерно милосрђе Божије! О, највеће служење Богочовека нама грешнима! и до данас Он служи нама човекољубиво, очишћујући и спасавајући нас. Тако, да се посрами сила вражија!     Извор: Православие.ру
    • Од Логос,
      Епископ Варнава Настић рођен је 31. јануара 1914. године у Гери, Индијана (Сједињене Америчке Државе). У Америци је живео до своје осме године када је, по завршетку другог разреда основне школе, заједно са родитељима дошао у Сарајево. Овде је наставио своје школовање и, са одличним успехом, завршио основну школу и гимназију са вишим течајним испитом, а потом је, заједно са оцем, отишао у Охрид код Владике Николаја (Велимировића) да затражи благослов за упис на Богословски факултет у Београду.   Иначе, отац Епископа Варнаве, Атанасије је, по сведочењу Владике Николаја, "активно учествовао у српском верском покрету Богомољци и материјално подржавао путовања њихових проповедника." После краћег разговора и добијеног благослова, Атанасије је упознао Епископа Николаја и са синовљевом жељом да постане монах. Владика се овоме обрадовао, али му је, ипак, рекао "да за сада иде и студира, а да ће се он молити Господу да му испуни и другу жељу." Тако се Војислав уписао на Богословски факултет Српске Православне Цркве у Београду, са жељом да свој живот целокупном својом личношћу посвети Богу.   Међу најсветлијим ликовима у "страсној четрдесетогодишњици", како је време од 1945. па наовамо назвао Ава Јустин Поповић, свакако је лик Епископа Варнаве Настића који је знао да су хришћани позвани да се обуку у новог човека, сазданог по Богу у праведности и светости истине (Еф 4,24), а то значи, да се обуку у милосрђе, доброту, смиреноумље, кротост, дуготрпељивост и, поврх свега у љубав (Кол 3, 12,14). Да иду за правдом, побожношћу, вером, љубављу, трпљењем и кротошћу (1. Тим 6, 11). Да се уклањају од зла и чине добро (Јн 5,29; 1. Пс 37,27; Рим 12, 9; 1.Сол 5, 22: 2. Тим 2, 19; Јн 11). Да мисле све што је истинито, поштено праведно, чисто, достојно љубави, што је на добром гласу, што је врлинско и достојно похвале (Фил 4, 8). Јер који чини добро, од Бога је (3. Јн 11), а плод Духа је у свакој доброти, праведности и истини (Еф 5, 9; Гал 5, 22,23). Дакле, Епископ Варнава је знао и био свестан да Господ љуби правду и неће оставити преподобне своје, и да ће их довека сачувати (ср. Пс 36, 28)."   Он је смерно носио свој крст петогодишњег робовања у комунистичким казаматима Сарајева, Стоца, Зенице и Сремске Митровице, а потом и још дванаест година у кућном притвору у манастирима: Ваведење, Гомионица, Крушедол и Беочин. Увек се у својим страдањима борио да љубављу и смирењем победи зло и оне који су том злу тако предано и верно служили. А побеђивао је, јер је, по речима протосинђела др Стефана Чакића, "био једна изузетна личност, једна несаломљива енергија, један бескомпромисан борац за истину и правду, један ватрени родољуб, један свети архипастир Цркве Христове, једна неугасива звезда водиља нараштајима који долазе, један скоро недостижан пример доброте, честитости и поштења". Комунисти му нису дозволили да се врати на своју епархијску катедру. Умро је 12. новембра 1964. године под сумњивим околностима у манастиру Беочину, где је и сахрањен.   Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...