Jump to content
Sign in to follow this  
александар живаљев

Откривене нетљене мошти Светог Мардарија Либертивилског

Оцени ову тему

Recommended Posts

Откривене мошти првог српског епископа у Америци

11. Мај 2017
Откривене мошти првог српског епископа у Америци
Откривене мошти првог српског епископа у Америци
Откривене мошти првог српског епископа у Америци
Откривене мошти првог српског епископа у Америци

Светитељу Мардарије, богоносни наш учитељу, Цркве свете градитељу, као јасно сунце речју и делима Цркви си засијао, верни слуга Божји целог живота си био, сироте помагао, страдалнике тешио, Христа Спаситеља љубављу сведочио, Духом Светим осијан, Небо и земљу си украсио, зато те, свети оче, молимо: моли Бога за све који поштују свети спомен твој.

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа новограчаничко-средњезападноамеричког г. Лонгина, откривене су мошти Светог Мардарија које су се налазиле у цркви манастира Светог Саве у Либертивилу, Илиној, од дана када су похрањене на том месту месеца децембра, 1935. године. Отварањем гроба откривено је да су мошти Светог Мардарија нетрулежне.

У четвртак, 4. маја, 2017. године, Његово Преосвештенство Епископ г. Лонгин служио је свету Литургију у манастиру Светог Саве са синђелом Серафимом (Милојковићем), свештеником Николајем Костуром и јерођаконом Нектаријем (Тешановићем). Одмах после свете Литургије епископ Лонгин са другим члановима свештеног клира одслужио је молебан и акатист Светом Мардарију. По завршетку службе, погребници, предвођени г. Душаном Ђорђевићем из Погребног завода Света Гора, приступили су отклањању надгробне плоче и отварању пода у манастирској цркви ради приступа моштима. Одмах по померању плоче указао се бетонски ковчег у коме се налазио ковчег Светог Мардарија, што је одложило приступ моштима за један дан, јер је било неопходно организовати додатну групу људи за његово отварање.

У петак ујутру, 5. маја, 2017. године, радници су пробили поклопац бетонског ковчега, док су свештеник Николај Костур и јерођакон Нектарије (Тешановић) поред самог гроба служили молебан Светом Мардарију у присуству Епископа Лонгина, синђела Серафима (Милојковића) и свештеника Петра Саиловића. За то време појане су пасхалне химне и тропар ”Христос воскресе”, по српском и руском напеву, знајући за дубоку љубав и посвећеност Светог Мардарија овим словенским традицијама.

Оци Серафим и Николај, појући тропар ”Христос воскресе”, извадили су мошти из гроба. Мошти су биле лагане и одмах положене у привремени метални ковчег, где су прегледана стопала као једини видљиви део тела у том тренутку. Кости на стопалама су имала златно жуту боју. Онда је отац Николај приступио испитивању средњег дела тела, видевши у рукама Светог Мардарија крст који је и даље држао чврсто. Повукавши рукав сакоса, указале су се руке Светог Мардарија које су биле у потпуности очуване. Јасно су биле видљиве кожа, нокти и длаке, и у том тренутку је постало сасвим очигледно да се ради о нетрулежним моштима, а не само о костима.

Потом је тело Светог Мардарија извађено из привременог металног сандука и положено на два стола који су унапред припремљени за преглед и прање светих моштију. Пажљиво су скинути одежде и одело, од којих су неки делови морали бити одсечени како мошти не би биле оштећене или померене. Целом послу је приступљено са највећим поштовањем и пажњом, док су свештеници цело време појали тропар Светом Мардарију и друге пасхалне химне.

Потом су мошти помазане нардовим уљем по упуствима које је дошло из свештеног манастира Хиландара. После помазивања боја коже се променила у тамнобраон.

После прања и помазивања Светитељеве мошти су умотане у памук и лан, тако да их је лакше померати и премештати. Потом су свете мошти привремено обучене у стихар до пуног одевања за свеправославну прославу у јулу 2017. године. Његово лице је прекривено ланом, a тело је положено у привремени метални ковчег.

свештеник Николај Костур 
председавајући Лигургијског пододбора за прославу Светог Мардарија


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Лепа вест! Молитвама светог Мардарија Господе Исусе Христе Сине Божији помилуј нас!

 

Ко је сад православац, а!? :D

The+Prophet+Before+The+Storm.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Slava Gospodu!

Sveti Oče Mardarije,moli Gospoda za nas grešne! 

(Naježila sam se i raznežila kao iko...)

Share this post


Link to post
Share on other sites

На празник Светог Василија Острошког црква посвећена Острошком Чудотворцу на Бежанијској Коси прославила је храмовну славу светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј.

Велелепни храм и порту испонили су благочестиви верници који су у дугим редовима чекали да се поклоне моштима Светог Нектарија Егинског и Светог Јована Руса. Након свечане славске литије, Патријарх је преломио славски колач и произнео празнично слово поручујући да се српски народ и сва Православна Црква сећа Светог оца Василија Чудотворца: -Он је велики дар нашем народу, али и целом хришћанском свету који га прославља и диже му храмове у име Господње. Патријарх је у беседи поменуо и чудо када је пре неколико дана откривено нетрулежно тело Светог владике Мардарија у Либертивилу.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Како Руси извјештавају о овоме - преносимо са сајта православие.ру:

В Америке обретены мощи сербского святого

 

Москва, 12 мая 2017 г.

 

264411.b.jpg?mtime=1494594543
    

 

Мощи Святого Мардария (Ускоковича) обретены в основанном им монастыре Святого Саввы в Либертвилле в штате Иллинойс (США), сообщает Правмир.

4 мая епископ Новограчаницкой и Среднезападноамериканской епархии Сербской Православной Церкви Лонгин совершил Божественную литургию в монастыре святого Саввы в рамках подготовки к обретению мощей.

В ходе эксгумации священнослужители столкнулись с трудностью. Оказалось, что гроб с мощами святого Мардария находился в цементном склепе. Когда открыли гроб, обнаружили, что тело святого Мардария хорошо сохранилось. Кости ног были золотисто-желтого цвета. Руки святого держали крест. Ясно были видны его кожа, ногти и волосы.

Святые мощи преподобного были вынуты из гроба и размещены на двух скрижалях, которые были подготовлены для осмотра. Все облачения и одежда были аккуратно удалены, чтобы не потревожить останки. После того, как все покровы были сняты, выяснилось, что святые мощи, от колена вверх, были целы, хотя и очень хрупкие. Волосы на голове и борода выглядели так, как будто он только что преставился. Были видны брови и ресницы его закрытых глаз. Кроме того, были целы уши.

После удаления пыли с тела, святые мощи промыли теплой водой и белым вином, а также обработали маслом.

После омовения и помазания, мощи были завернуты в хлопок и лен и убраны во временный металлический гроб до прославления святого Мардария в июле 2017 года.

Епископ Сербской православной церкви Мардарий (1989 - 1935) был управляющим сербскими приходами в США. Монастырь святого Саввы строился в период великой депрессии конца 20-х – начала 30-х годов ХХ века.

Скончался Мардарий 12 декабря 1935 года в Америке. Был похоронен 18 декабря в монастыре. Архиерейским Собором Сербской Православной Церкви, состоявшимся с 14 по 29 мая 2015 года, причислен к лику святых. День памяти святителя Мардария (Ускоковича) определено праздновать 12 декабря.

 

12 мая 2017 г.

Рейтинг: 10 Голосов: 516

Share this post


Link to post
Share on other sites

Кондак Светоме Мардарију Либертивилском, глас 8:
Неуморни проповедниче Христа Господа,
Светосавски человођо народа свога у расејању,
трудољубиви зиждитељу и учитељу покајања,
Свети Мардарије Либертивилски и Амерички,
са свима Просветељима американске земље
моли јединога Човекољупца
да подари мир и слогу роду Православноме!

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

O Gospode kako si divan u delima Svojim...ovo je toliko divno i strasno u isto vreme...Slava Ti Gospode :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Поводом 800 година од посвећења Светог Саве за првог српског архиепископа, Српска академија наука и уметности организује свечану академију у четвртак, 12. децембра, у Свечаној сали САНУ, с почетком у 11 часова. На свечаној академији беседиће академик Љубомир Максимовић, потпредседник САНУ, и високопреподобни архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара, и биће изведене пригодне композиције академика Светислава Божића и прочитани одломци из Житија Светог Саве од Доментијана, његовог првог биографа. Скуп ће поздравити и отворити академик Владимир С. Костић, председник САНУ.   Програм свечане академије   Програм научне трибине   Византолошки и Хиландарски одбори САНУ, у сарадњи са Светогорским центром у Солуну, Задужбином Светог Манастира Хиландара и Друштвом пријатеља Свете Горе из Београда, уз подршку Града Београда и Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије, такође у четвртак, 12. децембра, у Свечаној сали САНУ, у 14 часова, организују научну трибину под насловом „Светогорски и хиландарски монах Свети Сава. Осамсто година од посвећења за првог српског архиепископа“, на којој учествује 18 говорника и излагача.   Свечана академија и научна трибина део су свечаности којима се у Солуну и Београду, у заједничкој организацији наведених установа, обележава овај изузетан јубилеј.     Извор: Српска Академија наука и уметности
    • Од Логос,
      Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је са свештенством, на празник Преподобног Алимпија Столпника, у понедјељак 9. децембра, Свету архијерејску литургију, у манастиру Калудра. Сабраном вјерном народу данашњи празник, а свечарима крсну славу, честитао је Преосвећени Епископ Јоаникије.   Звучни запис беседе   Владика је казао да је Свети Алимпије Столпник био велики угодник Божји, који је у славу Божју, много година, провео на стубу. Подвизавао се у најтежим подвизима, лишавајући се свега што овај свијет даје ради Царства Божјег. Ради вјечног и непролазног Царства лишавао се свега пролазног, али је срце своје и мисао своју оплемењивао ријечју Божјом, силом Божјом и Светим тајнама Христовим.   „Постао је велики подвижник и Бог га је удостојио великих дарова, Божанске мудрости своје и Божанске силе којом је творио чудеса и зато се кроз сву каснију историју његово име помиње са највећим поштовањем, јер је он Божји угодник који има ту слободу пред Богом да нас заступа својим светим молитвама. Зато га многи домови славе, многи домови су изабрали, управо, њега да буде заступник њихов пред Богом, покровитељ домова, породица и потомства“, навео је Његово преосвештенство.   Казао је да је обновљена светиња, Манастир Светог апостола Луке у Калудри, свједок васкрсења Христовог.   „И када је била порушена, послије првобитне славе, а порушена је од стране безбожника оног времена, наравно, безбожници нијесу ствар прошлости, имамо и данас нове безбожнике, али, видимо, да је ова светиња и када је била порушена она и даље остала света. Народ је долазио на њене свете темеље, овдје се Богу молио, утјеху налазио, кријепио се светом вјером на овим светим темељима“, бесједио је Преосвећени владика Јоаникије, посјетивши на труд и доброчинство ктитора и обновитеља г. Вељка Ралевића, који је са својим синовцем Добрашином обновио манастир Калудру.   „Они су заједно овдје радили, заједно се потрудили и обновили ову светињу, те с поносом можемо рећи како је обновљена стара српска светиња, манастир Калудра да служи и овом мјесту на част и да ово мјесто добије благослов преко старе, новообновљене, васкрсле светиње. Наша мати Анастасија, која је родом из ових гора, вратила се својој Калудри, она се овдје подвизава као монахиња. Пали кандило у славу Божју, у славу Светог Луке и Светог Алимпија Столпника“.   „У Калудри многи славе, прослављају Светог Алимпија. Нека им свима буде на здравље и на спасење, на радост, да Божји благослов молитвама Светог Алимпија сиђе на домове свих оних који славе, нека благослови домове и породице, посебно дјецу и потомство њихово“, благословио је Епископ Јоаникије.   Након свете службе Божје и причешћа вјерног народа, освештани су и преломљени славски колачи данашњих свечара.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Празник Ваведења Пресвете Богородице, храмовна слава цркве која чува мошти Светог Василија Острошког Чудотворца, саборно и молитвено је прослављен у Горњем Острогу, данас, 4. децембра 2019. љета Господњег.   Звучни запис беседе Митрополита Георгија након еванђеља   Звучни запис беседе Митрополита Амфилохија након резања славског колача     Светом архијерејском литургијом началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки г. Амфилохије, а саслуживали су му Митрополит михаловско-кошицки Православне цркве Словачке и чешких земаља г. Георгије и умировљени Епископ западноевропски г. Константин, као и бројно свештеномонаштво и свештенство Митрополије црногорско-приморске и епархија: Будимљанско-никшићке, Пакрачко-славонске, Милешевске, Буеносајреске и јужно – централно америчке и Захумско-херцеговачке и приморске. У евхаристијском сабрању молитвено су учествовали бројни вјерници.   Након читања зачала из Светог Јеванђеља сабранима је бесједио Високопреосвећени Митрополит Георгије који је казао да се данас прославља чудесно Ваведење Пресвете Богородице у Храм јерусалимски.   – Прослављамо је као Владичицу, као Ону која се моли за нас све и коју зовемо Мајком и Сестром. Сви који вјерујемо у Господа Исуса Христа, који смо крштени и миропомазани, који се исповиједамо, причешћујемо, постајемо храм Божији. Зато што човјек кроз Свето причешће прима Духа Светог, постаје члан Цркве и Божија Ријеч живи у њему – казао је Митрополит Георгије и нагласио да ми имамо исти благослови и позив који је имала Пресвета Богородица, да будемо носиоци Христа у овом свијету.   Током Литургије, Митрополит Амфилохије је у чин свештенођакона рукоположио теолога Ранка Радоњића.   Сабрано монаштво и вјерници, који се постом припремају за празник Рођења Господа Исуса Христа – Божић, а који су се молитвом, исповијешћу и покајањем припремили, примили су Свето причешће.   На крају богослужења Митрополит Амфилохије са саслужитељима благосиљао је и пререзао славски колач који су у славу Божију, а поводом храмовне славе Цркве Ваведења Пресвете Богородице, припремила острошка братија.   Честитајући славу острошкој братији и велики Богородичин празник свима сабранима, Митрополит Амфилохије је казао да је посебну радост сабрању дало саборно служење са Митрополитом Георгијем из Словачке и чешких земаља.     – Владика Георгије у подножју Карпата, гдје смо заједно положили камен темељац, подиже манастир Светог Василија Острошког. Ако Бог да, он је данас добио и рукавицу Светог Василија, да започне утемељење манастира. Та света обитељ ниче из ове свете обитељи, а црква која ће тамо да се гради је 18. ловћенска црква Светог Петра Цетињског, она коју су наши безбожници срушили. Обурдали су Ловћен, обурдали су Црну Гору и ево још се није подигла Црна Гора. Али полако, кроз те светиње које су саграђене од оне ловћенске капеле широм наших земаља, а стигле и до Словачке, надамо се да ће ако не 2020. онда 2021. године бити враћена и црква Светог Петра на Ловћен и мошти Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца – казао је Митрополит Амфилохије и подсјетио да ће тако бити враћен благослов Црној Гори.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...